Hvala.
Na član 1. amandman je podnela narodni poslanik Aleksandra Belačić.
Izvolite.

Svojim amandmanom na član 1. Predloga zakona predložila sam da se reč „porodilišta“ zameni tekstom „zdravstvene ustanove“. U pitanju je malo tehničko poboljšanje teksta koje bi bilo dobro da prihvatite, ali koje suštinski ne menja činjenicu da je ovaj predlog zakona loš.

Naime, kada donosite zakone koji se ne odnose na dobrobit i uređenje društva u celini, već na rešavanje problema jednog specifičnog dela populacije, onda bi bilo dobro da prilikom kreiranja zakonskog rešenja konsultujete predstavnike te ciljne grupe čiji se problem rešava. To u ovom slučaju, nažalost, nije urađeno i vi ste, umesto sa pravim roditeljima, razgovarali sa političarima koji se stavljaju na čelo određenih organizacija kako biste fiktivno odglumili konsenzus, a oni tu svoju uslugu dobro naplatili.

Roditelji su očekivali da ovaj predlog zakona omogući i definiše precizne mehanizme za sprovođenje istraga, odnosno za pristupanje bolničkoj dokumentaciji, dokumentacijama lokalnih samouprava i grobalja, kao i mogućnost kreiranje jedinstvene baze DNK profila u kojoj bi svoje podatke mogli da ostave, kako roditelji, tako i lica za koja se sumnja da su nestala deca i sva ostala zainteresovana lica.

Samim tim što Predlog zakona predviđa mogućnost naplate štete, sudovima je ostavljena mogućnost da izbegnu sprovođenje komplikovanih i zastarelih istraga. Mi smatramo da je ovo rešenje monstruozno, bez da raspravljamo o tome koliki je iznos naknade štete predviđen, jer jedino što roditelji žele jeste mogućnost da se povežu sa svojom decom, a vi im tu mogućnost ovim predlogom zakona, nažalost, niste ostavili. Hvala vam.

Hvala.

Na član 2. amandman, u istovetnom tekstu, podneli su narodni poslanik Gorica Gajić i narodni poslanik Aleksandar Šešelj.

Da li neko želi reč?

Na član 2. amandman je podneo Odbor za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu.

Vlada je prihvatila amandman, pa konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.

Da li neko želi reč?

Na član 3. amandman, u istovetnom tekstu, podneli su narodni poslanik Gorica Gajić i narodni poslanik Nemanja Šarović.

Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, još jednom smo svedoci na koji način vladajuća većina ponižava Narodnu skupštinu Republike Srbije i, znate, pre nekog vremena napali su gospođu Malušić kada je rekla da se u Skupštini ne usvajaju zakoni, već da se oni tu samo izglasavaju. Sada se suštinski vidi da je ona bila u pravu i da ono o čemu smo mi diskutovali nema nikakve veze sa onim o čemu će se u konačnom, da kažem, na kraju Skupština izjašnjavati.

Mi smo raspravljali o jednom Predlogu zakona u načelu, ukazali smo vam na mnoge nelogičnosti, ukazali smo na to da ne postoji posebno telo u skladu sa presudom Međunarodnom suda za ljudska prava u Strazburu.

Kada smo ukazivali na sve to što niste uradili dobro, vi ste tada govorili da mi kritikujemo zato što smo opozicija, zato što smo maliciozni, kako je taj predlog najbolji mogući u ovom trenutku itd.

Veoma brzo, ni 48 sati kasnije, pokazalo se da smo još jednom bili u pravu da zakon zaista jeste loš, da zakon neće rešiti probleme koje treba da reši i vi ste pribegli nečemu što ja ne znam ni kako bih nazvao, jer do danas nismo imali takve primere u praski.

Umesto da se raspravlja o ovim amandmanima ovde, umesto da se govori o tome u Narodnoj skupštini Republike Srbije, vi ste po ne znam kom principu doveli neke nevladine organizacije, Fond za humanitarno pravo Nataše Kandić, doveli Tatjanu Macuru, Anu Brnabić i jednu izabranu grupu roditelja, ne znam po kom ste to principu odabrali baš to jedno udruženje, i suštinski menjate zakon. Ako se zakon suštinski menja, onda minimum pristojnosti nalaže da povučete postojeći, da ponovo predate noviju proceduru i da krenemo ponovo od načelne rasprave, da imamo mogućnost da amandmanski utičemo i na ta rešenja koja ste predložili vi preko noći, a bukvalno je to bilo i preko noći.

Dobro bi bilo da predlagač i svi oni koji su do juče branili zakon i tvrdili kako je idealan, kako bolji ne može, da nam sada objasne koji su to razlozi bili što se u ovom trenutku i to na ovaj skandalozan način ovako menja zakon.

Na član 3. amandman je podneo Miljan Damjanović.
Da li neko želi reč?
Na član 4. amandman u istovetnom tekstu podneli su Gorica Gajić i Vesna Nikolić Vukajlović.
Da li neko želi reč?
Reč ima narodni poslanik Vesna Nikolić Vukajlović.

Pošto je SNS i vladajuća koalicija, pošto su oni tvorci neba i zemlje, pošto oni zaustavljaju i puštaju kišu, pošto oni mogu da izazovu pomračenje sunca, pomračenje meseca i sve ostalo i njihovi doktori i nauka su uveli jedan novi sistem vrednosti u ovoj zemlji i taj novi sistem vrednosti u ovoj zemlji treba specijalno da se analizira, specijalno svetski stručnjaci bi trebali ovaj sistem vrednosti da stave u ozbiljno razmatranje.

U ovom sistemu vrednosti za ove četiri godine od kako smo u ovom sazivu, vi ste odradili mnogo dobre stvari za zemlju Srbiju, kako kolektivno tako i za svakog građanina pojedinačno. Tako da ste u minimalnu rade o zakonu i od nje napravili maksimalnu cenu rada, tako ste odredili cenu radnog mesta u EPS-u, tako su uterivače dugova pretvorili u izvršitelje, tako ste učinili pojedince najbogatijim pojedincima koji mogu da gaze po sirotinji, tako ste Zakonom o poreklu imovine abolirali sve one koji istinski treba da odgovaraju za krađu i propast ove zemlje, oni su sada vama vaši savetnici, tako ste borce pretvorili u socijalu, jer socijala je nešto veća nego 7.000 dinara, a borcima ste dali 7.000 dinara, tako ste migrante pretvorili u radnike, a naše radnike pretvarate u iseljenike, tako ste naš budžet koji se puni od poreskih obveznika otvorili i dali strancima i to zovete stranim direktnim investicijama. Tako da ste vi odradili nešto što nema nigde na svetu i ono što treba ozbiljno da se stavi u analizu i da, kažem, svetski stručnjaci o ovome ozbiljno razmatraju.

Ono što je najcrnje jeste, pošto niste imali odakle da prepišete, ovo ste sve isprepisivali iz EU i ovo je cena evropskog puta svi ovi zakoni koje sam sada nabrojala i SRS četiri godine govori o ovim zakonima da ne dodiruju javnost u pravom smislu, da prave veliku štetu građanima i vama to nije vredelo pričati, vi ste otišli korak dalje i na kraju ste odredili cenu novorođenog deteta u Srbiji. Znači, cena novorođenog deteta od 1970. do 2013. godine, dali ste i to đuture odokativno, od 1.000 do 10.000 evra zavisno kobajagi od duševnog bola, ako ćemo sada da određujemo cenu duševnog bola, onog ko je lišen porodičnog života.

Pošto ste vi razorili porodičan život sa svim ovim zakonima koje sam sada nabrojala, vi ste dužni svim građanima koji nisu pripadnici vašeg režima ne samo po 10.000 evra nego mnogo više za duševnu bol za život u Srbiji, jer stvarno život u Srbiji boli, a ovaj zakon da povučete iz procedure.

Na član 4. amandman je podneo narodni poslanik Sreto Perić.
Da li neko želi reč?
Odbor za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu predložio je da se posle člana 4. dodaju naziv člana i član 4a.
Vlada je prihvatila amandman, a Odbor za ustavno pitanje i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije, pa konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Da li neko želi reč?
Na član 5. amandman je podneo narodni poslanik Zoran Despotović.
Izvolite.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, amandman SRS na član 5. Predloga zakona o utvrđivanju činjenica o statusu novorođene dece za koju se sumnja da su nestala iz porodilišta u Republici Srbiji, u kome sam tražio brisanje pomenutog člana, jer smatram da se amandmanom skreće pažnja da se predlogom, a kasnije kada bude donesen, i zakonom neće rešiti problemi koji su u javnosti prisutni i više decenija.

Naime, ovaj zakon tretira probleme koji su se dešavali još u SFRJ, pre nekoliko decenija, ova problematika nije nova, niti je bila kada je tretirana, odnosno obrađivana od strane države. Konačno se krenulo sa mrtve tačke, ali to malo znači ukoliko se ne uključe svi oni činioci koji su neizostavni za rešavanje ovog problema.

Videli smo veliki broj udruženja roditelja koji su ostali bez dece na ovaj ili onaj način, a i oni da su solidarni i složni po istoj muci i bolu, svako ima priču za sebe, što državi apsolutno odgovara.

Poslužiću se malo statističkim podacima da bi plastičnije objasnio ovaj problem. Republički zavod za statistiku od 1960. godine pa do 1990. godine od ukupno četiri miliona 660 hiljada 714 rođene dece mrtvorođeno je 22 hiljade 792, a umrlo je čak 228 hiljada šestoro odojčadi do nepunih godinu dana.

Najgore je bilo 1961. godine kada je zabeleženo čak 80 umrlih beba na hiljadu rođenih. Da se malo vratimo u Srbiju, 2001. godine smrtnost je bila 30 beba na hiljadu rođenih, posle čega je palo na šest beba. Ovi podaci govore da su u masovno i ove nečasne rabote falsifikovanja umrlica bili uključeni i rukovodeći kadrovi bolnica, lekari, glavne sestre i matična služba. Hvala.

Na član 5. amandman sa ispravkom podneo je narodni poslanik Petar Jojić.
Vlada i Odbor za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu prihvatili su amandman, sa ispravkom, a Odbor za ustavno pitanje i zakonodavstvo smatra da je amandman, sa ispravkom, u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije, pa konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Da li neko želi reč?
Na član 5. amandman je podnela narodni poslanik Ljiljana Mihajlović.
Da li neko želi reč?
Na član 6. amandman je podneo narodni poslanik Momčilo Mandić.
Da li neko želi reč?
Na član 6. amandman je podneo narodni poslanik Dubravko Bojić.
Da li neko želi reč?

Dame i gospodo narodni poslanici, ako postoji neki zakon koji toliko duboko zadire u jednu društvenu problematiku onda je to svakako današnji Predlog zakona o utvrđivanju činjenica o statusu novorođene dece za koju se sumnja da su nestala iz porodilišta u Republici Srbiji.

Kao što se vidi iz ovog glomaznog naslova nazire se teška, bolna i glomazna problematika koju ovaj zakon treba da reši i odmah da kažem da se to neće desiti. Naime, više decenija se čekalo na ovaj zakon i mnogo je vode proteklo Savom i Dunavom.

Možete li samo zamisliti te roditelje koji decenijama vode bitku i gaje nadu da će konačno naći svoju decu, sada već odrasle ljude sa nametnutim identitetom.

U mnoštvu transparenata koje sam kod roditelja koji potražuju svoju decu, jedan mi je posebno zavredeo pažnju na kome piše – istražite, a ne isplatite. Što jasno govori koliko je tim ljudima stalo da se upravo sazna istina o njihovoj deci.

Lično smatram da ne postoji nijedan normalan čovek koji se ne saoseća sa bolom ovih ljudi. Čuli smo i ovde u načelnoj raspravi dosta izliva emotivnih, ko god je i sa bilo kojim motivom učestvovao u krađi dece, neću da izgovorim šta zaslužuje.

Rekao sam na početku da ovo nije problem od juče, ovo se dešavalo još za vreme SFRJ, pre više decenija. Tako da je teško, šta više nemoguće da se utvrdi prava istina i motivi.

Činjenica da je zakon čekao dve godine u Narodnoj skupštini, znači da je čekao povoljan tajminig, a to su izbori koji treba da se održe u aprilu 2020. godine. Hvala.