Na član 9. amandman je podneo narodni poslanik Tomislav Ljubenović.

Da li neko želi reč?

Kolega Ljubenoviću, izvolite.

Hvala, predsedavajući.

Poslanička grupa SRS podnela je ovaj amandman na Predlog zakona o utvrđivanju činjenica o statusu novorođene dece za koju se sumnja da su nestala iz porodilišta u Republici Srbiji i predložili smo izmenu člana 9.

Član 9. odnosi se na načelo poverljivosti i u njegovom stavu 4. je definisano da se u postupku, u kome se utvrđuju činjenice o statusu novorođene dece za koju se sumnja da su nestala iz porodilišta u Republici Srbiji, primenjuju propisi koji uređuju zaštitu podataka o ličnosti, tajnosti podataka, ako ovim zakonom nije drugačije određeno.

Mi smo našim amandmanom predložili izmenu stava 4, a naš predlog je da se posle teči „tajnost podataka“ stavlja tačka, a ostatak teksta se briše.

Dakle, suština našeg amandmanskog rešenja je da materija u ovom zakonu mora biti regulisana u skladu sa osnovnim Zakonom o zaštiti podataka o ličnosti.

Poslanička grupa SRS smatra da su ljudi na koje se ovaj Predlog zakona odnosi, previše propatili od trenutka rođenja i nestanka dece, pa sve do danas. smatramo i da nisu bili zaštićeni u toj svojoj borbi za dokazivanje istine.

Za ovako osetljivu i bolnu materiju nije rešenje u donošenju zakona koji će ponuditi izvesnu novčanu nadoknadu, rešenje za sve unesrećene porodice je da se dokaže istina i da krivci odgovaraju, oni koji su još uvek živi.

Rešenje je da se ovakve stvari nikad više ne ponove ni jednoj porodici.

Rešenje je da se dobiju odgovori na pitanje – ko je svih ovih godina pružao podršku lekarima i medicinskim tehničarima, u njihovim monstruoznim radnjama?

Da li su njihovi saučesnici u centrima za socijalni rad i policiji? Nestanci nisu mogli da se sprovode samo od strane lekara i medicinskih tehničara, pa se zato nameću ova pitanja, pa je zato potrebno da se primenom ovog zakona dođe do odgovora. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Đorđe Vukadinović.

Izvolite.

Po amandmanu, samo kratko.

Slušao sam ove amandmane kolega poslanika, kolega iz SRS i ja stvarno ne mogu, naravno, barem, evo, sa ovom konkretnom jednom, pre toga ne mogu da kažem da tu nema dosta, za mene, uverljivih razloga, argumenata i bojazni ili sumnji, nazovimo to kako hoćemo, u pogledu toga šta se dešavalo, ali ima mnogo, nažalost, ili primera ili indicija da su se dešavale mnoge strašne i ružne stvari.

Niko ovde ne prebacuje, ili ja mislim da niko nema nameru da prebaci sada aktuelnoj vlasti da je ona kriva za to, naravno, pa ni prethodnima, ali su se stvarno mnogo strašne i ružne stvari dešavale.

Možda ne toliko masovno i, nadam se, ne toliko masovno kao što se ponekad stiče utisak, ali svakako više nego dovoljno da budemo vrlo šokirani i zabrinuti i ogorčeni kao pojedinci i kao društvo.

Zato ja razumem ovu povišenu temperaturu, u vezi sa donošenjem ovog zakona.

Dakle, svaka sumnja i bojazan da njegovo donošenje, koje ja podržavam, u principu i u načelu, da ono pomaže zataškavanju slučajeva ili tome da se neki od ovih zločinaca, najtežih zločinaca.

Ja to smatram jednim od najtežih zločina u pojedinim situacijama za koje, kažem, postoje sumnje da su se zbilja dogodile, dakle, da će se izvući i da će biti amnestirani i gurnuti pod tepih. Onda je to ono što motiviše, ja tako shvatam, kolege koje problematizuju rešenja iz ovog zakona.

Dakle, ja ne kažem da to tome vodi, ali prosto treba razumeti i tu potpuno razumljivu i ljudsku i kako god hoćete brigu da se to ne dogodi.

Zato sam rekao da će za moj stav biti odlučujuće mišljenje udruženja roditelja. Videli smo da su neka imala rezerve, neka su prihvatila i prvi nacrt rešenja, neka od tih udruženja, sad u međuvremenu još jedno važno i bitno udruženje je, koliko sam shvatio, podržalo ove dopunske amandmane. Tako da je to, da kažem, korak još u dobrom pravcu.

Stvar je osetljiva, delikatna, nije, kažem, politički ni dnevno politički, ne sme da bude, ne verujem da sad neko tu žigoše i da ima nameru da optuži bilo koga da je, govorim iz vlasti, niti one, ne znam, 2006. godine, niti ove sada, da je zataškavala stvar, ali da je posledica bila zataškavanje, objektivna posledica.

Da se to dogodilo, to je činjenica i da nažalost niko, a vi me ispratite ako grešim, niko, slovima niko, nije odgovarao za slučajeve kakvih je svakako bilo i koji su svakako zastrašujući.

Dakle, meni je samo važno da ovaj zakon, ne može on garantovati da će se ti slučajevi rešiti, ali mi je bitno da barem ne zatvori vrata, da ti slučajevi budu u budućnosti rešavani, a nikada se ne zna.

Evo, posle par decenija se izgleda sad konačno razrešava ubistvo, slučaj ubistva bivšeg švedskog premijera Palmea, kako vidimo. Tako će možda i neko od ovih slučajeva, možda pred kraj života, pred smrt progovori, proradi savest, progovori neki čuvar, portir, akušer, babica, lekar. Svašta se može dogoditi.

Dakle, samo je bitno da rešenja iz ovog zakona ne sprečavaju ili ne zatvaraju mogućnost da se do istine dođe, a da ne garantuju tu istinu to je već potpuno jasno.

Dakle, ja podržavam ovaj amandman, a istovremeno, kažem, pohvaljujem i ove napore koji su činjeni da se nađe u poslednji čas da se nađe prihvatljivo rešenje i za roditelje. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Darko Laketić.

Dakle, mi smo imali jednu diskusiju u načelu, gde mislim da je zaključak, opšti zaključak bio taj da je ova vlast prva koja je smogla hrabrosti, snage i bila odlučna da reši ovaj višedecenijski problem.

Sa druge strane, u diskusiji je bilo takođe pomenuto da su neka udruženja za predloženi zakon, neka udruženja nisu. Sada imamo situaciju da ovim amandmanskim izmenama, praktično većina udruženja ili praktično sva udruženja su za predloženi zakon, jer je u amandmanima predloženo i formiranje komisije koja će biti sastavljena i od strane roditelja koji će imati većinu, dakle, devet članova i od strane predstavnika Vlade, koji će imati šest članova.

Dakle, suštinsko pitanje se ovde sada postavlja, vezano za diskusije koje slušam, čiji interes se sada štiti.

Ako su roditelji za ovaj zakon, ako su roditelji koji sumnjaju da su im deca nestala, prihvatili da ovim amandmanskim izmenama se popravi zakon i praktično upotpuni ovo zakonsko rešenje, čije interese sada bilo ko štiti?

Dakle, mislim da je Vlada Republike Srbije, u ovom slučaju premijerka Brnabić, napravila jednu zaista odličnu stvar, jedan iskorak u smislu dolaska do istine, što je svakako bio i predlog ovog zakona, koji je bio samo prva stepenica u toj zakonskoj proceduri.

Sa druge strane, mi ćemo imati sutra donet ovaj zakonski akt i na bazi celokupnog rada Komisije, koja će se formirati, govorim sada o novom amandmanskom rešenju, koje će imati obavezu da prikuplja relevantne dokaze i da dodatno opskrbi sudstvo, odnosno sudije, u sudskim procesima, određenim informacijama, mi ćemo imati kompletno zaokruženo rešenje.

Suštinska stvar je, dakle, da na ovaj način ova vlast rešava sve one probleme koji su se decenijama nagomilavali. U ovom slučaju, to su i ovi problemi, koji su najosetljiviji i najmučniji, dakle, problemi, nestale, dece. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Neđo Jovanović.

Izvolite.

Zahvaljujem se, predsedavajući.

Imajući u vidu da smo na Odboru za pravosuđe, kao i Odboru za zakonodavstvo i ustavna pitanja, ocenili amandmane i to odborske amandmane kao jako korisne, a samim tim i kvalitativno poboljšavaju zakon o kome raspravljamo, nesumnjivo je da konačno dobijamo jedan tekst predloga zakona koji će u punom kapacitetu zadovoljiti sve interese, prevashodno interese onih na koje se odnosi.

Dakle, sve intervencije koje su činili do sada roditelji, sve intervencije koje su išle u pravcu da se izvrše određene korekcije kako bi se što više približio zakon potrebama roditelja koji bukvalno istražuju sve ono što se vezuje za, kako da kažemo, nestale bebe sa jedne strane, a sa druge strane, za ispitivanje okolnosti koje su uticale da se ti nemili događaji dese, sada imamo sadržane u amandmanima o kojima i raspravljamo i koje sam siguran da treba usvojiti.

Ono što je jako važno istaći da današnje kritike koje su iznete, čak i ove amandmane i predloženi tekst zakona, svakako nemaju utemeljenje više su populističkog karaktera i imaju samo za cilj jednu vrstu političkog marketinga, što je legitimno pravo. Mi socijalisti i ja protiv toga apsolutno nemamo ništa.

Naravno, s druge strane, ono što je jako važno za građane Republike Srbije, jeste činjenica da sada imamo jedan kompletan, ali bukvalno sveobuhvatan, normiran i to jako dobro normiran Predlog zakona, gde se daje legitimacija za pokretanje postupka i onima koji tu legitimaciju do sada nisu imali, a to su lica koja sumnjaju u svoje poreklo.

Dakle, do sada u predlogu zakona tu legitimaciju predlagača nije predlagač normirao. Sada je predlagač to prihvatio, što je jako dobro. Zaštitnik građana, takođe, ima istu legitimaciju, legitimaciju predlagača pokretanja postupka. Lično smatram, s obzirom na nadležnosti i Zaštitnika građana, da i u tom pravcu treba podržati ovaj predlog zakona.

Što se tiče novih činjenica i novih okolnosti koje treba da budu razlog za pokretanje postupka, nakon pravnosnažnog rešenja kojim je konstatovano da ne može da se utvrdi status nestalog deteta, mislim da je to već bilo normirano i definisano drugim zakonima. Konkretno, Zakon o parničnom postupku, pravnici to znaju, poznaju jedan pravni institut, zove se „beneficium novorum“ odnosno nove činjenice i nove okolnosti, koje ukoliko se pojave predstavljaju i razlog i uslov da se ponovo pokrene postupak, odnosno da se sve ono što nije moglo da se utvrdi ispita u prethodnom postupku sada učini, što je jako dobro.

Međutim, ono što bi možda pravnički trebalo da se okarakteriše i kao suvišno, to je već bilo i sadržano u drugim zakonima, Zakonu o parničnom postupku, jer Zakon o parničnom postupku koji je komplementaran sa ovim zakonom kada je u pitanju procedura.

Međutim nije ni u kom slučaju toliko bitno da bi opterećivalo i ovaj predlog zakona. Lično mislim da može takva norma da se prihvati iako je Zakon o parničnom postupku već tu situaciju obradio.

Na kraju, kada su u pitanju obaveze sudova, da dostavljaju podatke komisiji koja će moći da bude formirana na osnovu Predloga zakona o kome danas raspravljamo, mislim da tu treba biti oprezan i u nekim kasnijim, eventualno, okolnostima koje se dese prilikom praktične primene ovog zakona, da se vodi računa o tome da se ovo ni u kom slučaju ne reflektuje na sudove, kao neka vrsta pritiska na sud, jer sudovi generalno nisu ni u kakvoj obavezi da bilo kome pružaju bilo kakve podatke, osim onoga što je definisano odredbama Zakona o zaštiti podataka ili pristupu podataka, o čemu odlučuje poverenik.

Tako da, u ovom delu kada je u pitanju odnos komisije prema pravosuđu moramo imati u vidu da kvalifikacija obaveza sudova, jer tako piše, nije dobra kvalifikacija i da bi je kasnije trebalo drugačije tumačiti ili na neki način, čak i menjati u nekom budućem periodu, jer sudovi takvu obavezu nemaju niti po Ustavu smeju tako nešto da rade.

Prema tome, mislim da bi trebalo daleko obazrivije pristupiti ovom odnosu pravosuđa prema budućoj komisiji koja će biti svakako sastavljena iz različitih struktura civilnog sektora roditelja i mnogih drugih koji ovu komisiju mogu da sačinjavaju, naravno, po strukturi, ali odnos komisije i suda ne može biti supremacija nad sudom.

Zahvaljujem.

Reč ima narodni poslanik Đorđe Vukadinović.
Izvolite.

Hteo sam povodom izlaganja kolege Laketića samo da kažem, verujem da je on slučajno iz nehata napravio jednu materijalnu grešku i da je on u pravu. Ja ne bih imao nikakvih dilema, ja bih vrlo rado, kao što sam i najavio, glasao za ovaj zakon, kao što ću verovatno i na kraju glasati.

Gospodine Laketiću, ne, nisu sva udruženja roditeljska podržala ove dopune i nove amandmane. Podržala je jedna važna, velika, značajna Beogradska grupa roditelja i to je važna činjenice, a to je jedna od najstarijih, ako se ne varam, udruženja, verovatno i najveće i to je taj pomak u dobrom pravcu, u pravcu kompromisa i konsenzusa o kojem su ovde govorili i za koji smo se zalagali, ili bar dobar deo nas poslanika ovde.

Drugo, nezavisno od stava jedne roditeljske grupe, dakle nisu sve, budimo precizni tu i pošteni, nisu sve grupe, ali ja mislim da su ova dopunska rešenja dobra. Između ostalog, to je potvrda kako je potrebno često malo spustiti loptu, razmisliti, potražiti, naći rešenja koja ako ne zadovoljavaju sve, ali barem najveći broj ljudi i zainteresovanih strana. To se ovde pokazalo. Tako da su za mene lično, nezavisno od stava roditeljskih udruženja ova dopunska rešenja dobra, prihvatljiva i u dobrom pravcu.

Dakle, to nije sporno i to treba pošteno reći i uz neku, kako bih rekao, ogradu, a koju takođe moramo pomenuti, da je ova hitnja koja postoji sada, verovatno posledica i činjenica da će Savet Evrope početkom marta razmatrati to pitanje i da je vrlo poželjno da se kaže da je Narodna skupština Republike Srbije usvojila Zakon o nestalim bebama. Dakle, da je regulisala tu materiju posle više godina koliko nije regulisana.

Ja, verovatno time tumačim, jednim delom i želju plus zbog toga što je kraj, tj. što se bliži kraj rada ovog saziva parlamenta, da se taj zakon usvoji. I trud je pokazan i kamo sreće da je sličan trud i pokazujem na nekim drugim situacijama kada smo bez ovoliko takta, brige i sa žurbom usvajali neka zakonska rešenja.

Tako da je to svakako u dobrom pravcu rešenje, treba samo naglasiti da to nipošto ne bi smelo da vodi zataškavanju strašnog zločina gde je očajno bilo krađe i otmica, kad nazovemo to kako hoćemo, beba iz naših porodilišta i trgovine ljudima, odnosno trgovine bebama, što je još strašnije, mada je svaka trgovina ljudima strašna.

I komisija je značajna. Promena sastava komisije je predložena, takođe nešto što je u dobrom pravcu i da će predstavnici roditeljskih udruženja navodno tu imati većinu, tj. nije navodno, tako je u ovom rešenju i predloženo.

Dakle, to su pozitivne i dobre mere. Po mom subjektivnom sudu taj predlog zaslužuje da bude usvojen, ali samo preciznosti radi, nisu sva udruženja prihvatila ali jeste jedna velika roditeljska grupa.

Hvala.