Prva sednica Narodne skupštine , 29.04.2020.

2. dan rada

OBRAĆANJA

...
Srpska napredna stranka

Maja Gojković

Poslanička grupa Srpska napredna stranka | Predsedava
Hvala.
Znači, imate Spas Srbije, Nova Srbija, imate šest minuta i 33 sekunde.
Izvolite.

Đorđe Vukadinović

Poslanička grupa Nova Srbija - Pokret za spas Srbije
Hvala.

Dakle, koliko je ona juče rasprava, slagali se ili se ne slagali onim što se čulo, delovala, bar meni, a moguće da neko to drugačije video i ozbiljno i u velikoj meri ili značajnoj meri nalikovala na nešto kako i treba da se, kad govorim ukupno, o svim diskusijama i na neki način prilično i primereno situaciji koja nas je okupila, kao i onoj situaciji koja nas je prethodno više do meseci i po dana odvojila od ovoga doma, toliko mi se čini da danas ponovo više ličimo na ono na šta je Skupština ličila i ranije i zbog čega jedan deo poslanika opozicije, što ja ne podržavam, ali zbog čega i bojkotuje ove sednice.

Moram priznati da je dobar deo ove diskusije delovao kao kec na deset ili jedanaest, nikad ne znam na koliko, za argumente tome, odnosno njima u prilog. Naravno da treba i da se naučimo, kao što je rekla predsednica, da tolerišemo mišljenje sa kojim se ne slažemo i koje nam se ne sviđa, kao i da o njemu vodimo po mogućstvu civilizovan dijalog. To sam upravo i pokušao. Žao mi je što nisam imao priliku juče da odgovorim ministru Lončaru.

Naravno da treba i da se naučimo, kao što je rekla predsednica, da tolerišemo mišljenje sa kojima se ne slažemo i koje nam se ne sviđa, kao i da o njemu vodimo po mogućnosti civilizovani dijalog. To sam upravo i pokušao. Žao mi je što nisam imao priliku juče da odgovorim ministru Lončaru.

Bilo kako bilo činjenica je, ja želim na to da se vratim, pričam o ovim merama, činjenica je da je bilo primerenije da je tu meru vanrednog stanja donela Narodna Skupština, činjenica je da bi to bilo primereno Ustavu, činjenica je da je to nosilo određene rizike sa sobom, ali Bože moj svaka profesija, svaka struka ima neke svoje rizike. Obično prozivaju i kritikuju poslanike, zbog ne znam lagodnog života. U tom smislu je imalo razloga, rekao bi bilo bi bolje da je i ovoga puta da smo to učinili i na sednici jednodnevnoj, kao što bi bilo dobro da smo makar po modelu bilo kog evropskog parlamenta zasedali i razmatrali ove mere.

Nije u redu što sada imamo 44 tačke, zapravo 44 stavke, da usvojimo jednim glasanjem, a da je jedna od njih i rebalans budžeta. Mislim da je barem rebalans budžeta trebao, gospodine Mali da bude izuzet iz tog paketa.

Važnije je još od toga, ostajem pri tvrdnji, nisam uveren sa svim ovim što sam čuo i od predstavnika i od ministara i od predsednika Vlade i vladajuće većine da nije bilo potcenjivanja problema u početku. Ja sam to i dokumentovao citatima, juče koliko je bilo izjava samo u rasponu sedam dana, znači krajem februara i negde davno, negde pred samu eskalaciju epidemije u Srbiji, koliko je bilo izjava tipa od toga da je to najsmešniji virus do toga da uopšte neće doći u Srbiju pa će ta izjava sa samog kraja februara, do toga da 25 puta ljudi više svakog dana umre od ujeda komarca, do toga da je Korona virus slabiji od sezonskog gripa i tako dalje i tako dalje. Da škole ne treba zatvarati svega dva dana nego što su zatvorene i to su izjavljivali predstavnici struke, oni koji su vidljivi bili na ovim konferencijama za štampu, što najviši predstavnici vlasti i predsednik Republike i predsednica Vlade, i ministar zdravlja takođe.

U tom smislu, dakle, ostajem pri stavu da je bilo početnog potcenjivanja, a onda se prešlo na dramatizaciju. Da su samo nedelju dana ranije uvedene ove mere sigurno bi posledice bile blaže i možda ne bi bilo potrebe za ovakve radikalnim drastičnim merama zatvaranja koje su preduzete. To je moje mišljenje i nisam usamljen.

Sa druge strane, ja se potpuno slažem i nikada nisam rekao, čak ni izneo četiri pohvale i komplimente na ovo što je dobro urađeno u okviru ovih mera, ali sam rekao i šta mislim da je loše, ovoliko zatvaranje je kontraproduktivno, ne samo sa stanovišta ljudskih sloboda i svako ono stanje ograničava za neke ljudske slobode, to je jasno, nego i sa stanovišta uspešne borbe protiv epidemije. Jeste samo Kina preduzela radikalnije mere. Nigde u Evropi nije bilo takvih mera. Srbija nije Kina, uz svo poštovanje i respekt prema kineskom modelu, kako u borbi protiv epidemije, tako i privrednom modelu. Srbija nije Kina, a nije ni Severna Koreja i to prosto moramo da konstatujemo. I pokušaji da se napravi u bilo kojem obliku neće uspeti bez obzira koliko se nekada činilo i nisu dobri, bez obzira koliko nekada delovali privlačno. Čak i u toj Kini, ne čak, nego je pogledajmo ovako da se ugledamo na Kinu koliko puta se predsednik Kine obratio tokom krize sa Korona epidemijom u Kini? Jednom ili dva puta? Koliko puta se obratio predsednik Putin? Koliko puta se obratila Angela Merkel? Koliko puta se oglasila britanska kraljica? Makron?

Dakle, hoću da kažem da niko, pogotovo u Evropi, a evo i van Evrope nije imao taj slučaj koji imamo mi, da svakodnevna obraćanja šefa države, prosto preplave čitav medijski prostor. Jasno je da ima potrebe da se nešto kaže, da ne pominjemo kada je 1999. godine, to je bilo prvo vanredno, odnosno ratno stanje koje su ove naše generacije doživele, koliko puta se obratio predsednik Slobodan Milošević?

To svakodnevno pojavljivanja, može se nekom čini da je to dobro, propagandno, efektno i korisno, ali postoje kontraproduktivno. Počinje da iritira i ovi zvižduci koje vidim da toliko smetaju nekima, ovi zvižduci u 20.05 časova, dakle i ovo lupanje u šerpe ili zvižduci su jednim delom postali, jednim delom reakcija, poštovane kolege i draga gospodo na to preterivanje sa pojavljivanjem šefa države, bez obzira koliko on imao podršku, to nije sporno, i bez obzira koliko ga voleo jedan deo njegovih pristalica.

Ponavljam i naglašavam, korisnije bi bilo da se pojavljivao ređe, da se pojavio nekada sa nekim predstavnicima opozicije ili da je skroz povukao se u drugi plan i da su diskutovali samo predstavnici struke.
...
Srpska napredna stranka

Maja Gojković

Poslanička grupa Srpska napredna stranka | Predsedava
Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Jelena Žarić Kovačević. Izvolite.
...
Srpska napredna stranka

Jelena Žarić Kovačević

Poslanička grupa Srpska napredna stranka
Hvala vam, gospođo Gojković.

Potrudiću se da budem kratka pošto ima dosta još naših kolega koji žele da govore o ovome.

Uvažena predsednice Vlade, uvaženi ministri, dame i gospodo narodni poslanici, na samom početku želim da izjavim saučešće svima onima koji su nekoga izgubili u borbi sa korona virusom, vanredno stanje u kome se nalazimo i kome radimo, ne sumnjivo dodatno daje ozbiljnost ovoj sednici jer su pred nama uredbe Vlade o kojima raspravljamo u okviru predloga zakona o potvrđivanju tih uredbi.

Bez ikakve sumnje sve mere su išle u prilog čuvanja života i zdravlja građana, sve mere su bile važne koje su se odnosile na zdravlje našeg stanovništva, ali su jednako važne rekla bih i one mere koje su nešto kasnije usledile, a odnose se na podršku privredi kako bi se smanjile negativne posledice prouzrokovane korona virusom.

Juče smo mogli od vas, gospođo Brnabić da čujemo nešto što je jako važna informacija za sve naše građane, a to je da razgovaramo, odnosno da govorimo o pet milijardi evra. I, kao zemlja koja ima pet milijardi evra spadamo u krug najrazvijenijih zemalja koje će sprovesti mere pomoći privredi. Važno je da građani znaju da je naša država reagovala brzo i na odgovarajući način, da su svi resursi stavljeni u funkciju zaštite zdravlja i života građana i da je sigurnost građana bila prioritet prilikom donošenja svih mera.

Ako uzmemo u obzir da sve korake koje je država preduzela, rekla bih da smo vrlo dobro odgovorili na izazove i probleme sa kojima smo se susreli po prvi put. Evidentno je da su i Aleksandar Vučić i Vlada Srbije učinili apsolutno sve što je struka naložila, pre svega u cilju zaštite stanovništva.

Dok sa jedne strane imamo apsolutnu posvećenost borbi protiv virusa od strane najvišeg državnog vrha, od strane državnih organa, podsetiću vas da je SNS odmah prekinula svoje kampanjske aktivnosti i funkcioneri SNS su se složili sa predsednikom da se ne bavimo politikom, da ne komentarišemo, čak da ne odgovaramo ni na napade koji su nam upućeni, već da se svi zajedno izborimo za ljudske živote, svako na svoj način. Sa druge strane imamo i one koji su ovaj period koristili za nastavak prljave kampanje protiv vlast i sada naravno na kraju koristeći epidemiju svoje političko delovanje.

Neki su jedva čekali da kažu da će sada možda učestvovati na izborima, iako se još uvek ne govori o konkretnim izbornim radnjama, o datumima. U tom smislu, iz tog dela opozicije koji je okupljen oko Saveza za Srbiju nesumnjivo ćemo imati te samozvane političke lidere koji se sada laktaju za fotelje, želeći da preuzmu vlast samo i isključivo zbog toga. Ukoliko je to bilo pogrešno u trenutku u kome se Srbija borila za zdravlje i za živote stanovništva građani će im reći na izborima koji nas očekuju.

I dalje bez programa, okrenuti isključivo ka vređanju Aleksandra Vučića i Vlade Srbije koji se danonoćno bore da stvore uslove, da se sačuvaju ljudski životi, čak su i lekare i druge medicinske radnike napadali kako rade za vlast, kako rade za SNS i sada umesto da damo podršku lekarima, aplaudirajući oni pozivaju na lupanje u šerpe.

Naravno na perfidan način se koristi strah, koristi se nervoza koja kod svih nas prisutna, naravno to je vrlo normalno ako uzmemo u obzir situaciju u kojoj se nalazimo.

Na kraju bih želela da pozovem sve građane Srbije da imaju osećaj odgovornosti, da čuvaju svoje zdravlje, da čuvaju zdravlje ljudi oko sebe, da pridržavanjem mera pomognu državi, da pomognu sebi jer ovu borbu možemo da dobijemo samo zajedno, samo kao Srbija.

Biće vremena i prilike da se uđe u političku borbu i da se na kraju krajeva i proveri izborna volja građana. Prema tome, ja ne znam čemu nervoza i čemu nestrpljenje.

U svakom slučaju, i u ovom periodu od mesec i po dana možda smo mogli da vidimo jedno, a to je da je Aleksandar Vučić pokazao da je najbolji državnik koga je Srbija imala, a da je Vlada Srbije pokazala da se može uhvatiti u koštac sa baš svakom situacijom, da je za to sposobna.

Ozbiljnost i odgovornost, gospođo Brnabić i ministri koji ste pokazali je na visokom nivou, nije svaka zemlja mogla u ovakvim trenucima da se pohvali takvom odgovornošću i takvom brzinom i donošenje mere i rešavanje problema kao Srbija.

Naravno, Aleksandar Vučić, Vlada Srbije, Srpska napredna stranka i naši koalicioni partneri su po ko zna koji put pokazali da su građani i država na prvom mestu, dakle, pre stranačkih nekih ličnih ili bilo kojih drugih interesa. A upravo, lideri Saveza za Srbiju su ponovo pali na ispitu kod građana i to sada na ispitu solidarnosti, jer dok je zdravlje građana bilo ugroženo oni su spletkarili, bavili se politikanstvom, nekakvom kampanjom, umesto da svako na svoj način pruži podršku sugrađanima onako kako ume.

Na kraju bih želela da kažem da će se poslanička grupa Srpske napredne stranke u narednom periodu boriti još više i zasedati u vanrednom stanju ukoliko je to potrebno, daćemo podršku ovim predlozima o kojima smo raspravljali u danu za glasanje.

Pošto je moj uvaženi kolega Đukanović pokrenuo u parlamentu lavinu predloga kako možemo svojevremeno da utrošimo večeras, s obzirom da je večeras policijski čas od 18.00 časova, a ja pozivam građane da taj policijski čas ispoštuju, ali mogu i da pogledaju emisiju u kojoj će gostovati Aleksandar Vučić, pa da, evo i ja dam svoj doprinos sa predlozima šta za večeras.

Hvala.
...
Srpska napredna stranka

Maja Gojković

Poslanička grupa Srpska napredna stranka | Predsedava
Hvala.
Reč ima predsednice Vlade.
Izvolite.

Ana Brnabić

Hvala.
Žao mi je što mi niste dali reč odmah kada sam se javila da odreagujem na još jedan talas licemerja i politikanstva koji smo čuli od narodnog poslanika i da vas pitam da li možete da vidite šta radite? Da li to vama ne deluje kao očigledno licemerje? E, sada za građane Republike Srbije. Pogledajte šta ljudi rade kada treba da se razmišlja o vanrednom stanju - zašto još uvek niste uveli vanredno stanje? Planeta u karantinu. Srbija je u iščekivanju. Bez vanrednog stanja biće gore nego u Italiji. Zatvorite hitno škole, ne brinete se za našu decu, ne brinete se za građane. Zašto puštate privredu da radi? Kada uvedete restriktivne mere, zašto ste uveli restriktivne mere? Nije bilo potrebe za tako restriktivnim merama.
To sam čula nebrojano puta do sada od strane nekoliko narodnih poslanika, pa evo moje lično mišljenje je da ste mogli da dozvolite šetnju starijim osobama, nema veze šta su rekli stručnjaci, nema veze šta su rekli lekari, ma nema veze šta su rekli epidemiolozi, nema veze šta su rekli infektolozi, vi mislite da mere nisu morale da budu tako restriktivne.
Mi političke odluke nismo donosili, nego smo slušali struku i drago mi je što smo to tako radili i ponosna sam što smo to tako radili, zato što danas iza sebe zbog toga imamo dobre rezultate, imamo najmanju stopu smrtnosti u ovom delu Evrope i jednu od najmanjih stopa smrtnosti na celom svetu. E, ta nepodnošljiva lakoća neodgovornosti i nepodnošljive neodgovornosti, to tako možda vi možete, ali sva sreća niste vi ti koji odlučuju o životima ljudi u Republici Srbiji.
Cela ova priča je vama besmislena, sve se svodi na to kako napasti Aleksandra Vučića i sve se svodi na to kako napasti Aleksandra Vučića, bez obzira koja je cena, bez obzira koji trenutak, bez obzira da li je vanredno stanje ili je redovno stanje, bez obzira da li ljudi umiru ili ne umiru, bez obzira ko može da vam bude saveznik. Korona virus, našli ste ga kao najboljeg saveznika u borbi protiv Aleksandra Vučića, navijali ste za Koronu, slavili ste Koronu, samo ukoliko bi mogla da oslabi Aleksandra Vučića i nikakvih principa tu nema, nikakvih principa.
Pričate o svakodnevnom obraćanju šefa države, pa predsednik Sjedinjenih Američkih Država, Donald Tramp se svako veče obraća, Makron se svaki dan obraća, na jedan ili na drugi način, svojoj domaćoj publici ili u inostranstvu, Boris Džonson se obraćao svaki dan, pa obraćao se iz bolnice dok je bio u bolnici, a ono što vama smeta je u stvari što on čovek radi koliko radi, i više, mnogo više od toga vam smeta što njemu građani Srbije u tolikoj meri veruje. Hvala vam što ste priznali da je to tačno. Tačno je. Jedino što vam smeta je što toliko radi i što mu građani Srbije veruju. Obraćao se nije svaki dan, svaki dan se obraćala struka i tu smo videli neverovatnu količinu licemerja gde je bilo prvo - obraća se stalno Aleksandar Vučić i obraća se Ana Brnabić, zašto hoćemo da čujemo struku kada se obraćala svaki dan struka, a mi se nismo pojavljivali, onda je bilo - gde su oni pobegli. Bilo je kritika na konferencijama za medije - gde su sada nestali oni da nam odgovaraju na politička pitanja?
I to politikanstvo, i to licemerje o kome mislite da mi nikada ne možemo da pobedimo zato što sve što radimo trebalo je u stvari raditi ono drugo. Ja mogu sa velikom izvesnošću i sigurnošću da vam kažem da građani Republike Srbije u najvećoj mogućoj meri to prepoznaju, to da je svaki put trebalo uraditi ono drugo, to da zašto niste uveli vanredno stanje, zašto ste uveli vanredno stanje, e zašto ste uveli vanredno stanje, jedino mi nemamo restriktivne mere, ove mere su previše restriktivne, ali je dobro što priznajete da je cela svrha ovoga napad na Aleksandra Vučića.
Još dve stvari. Kada govorite o tim šerpama i zvižducima u 20.05 časova, i juče ste pričali o tome i rekli - medicinska struka je zaslužila aplauz. Ja se slažem sa vama. Medicinska struka je zaslužila aplauz i mnogo više od aplauza i zadužili su nas, svaka im čast, hvala im beskrajno. Ali, ono što medicinska struka nije zaslužila to je politička zloupotreba tog aplauza. To su te šerpe.
Kada znate da će biti ne znam koji procenat građana koji će izaći u vanrednom stanju dok ljudi gube svoje živote ili se drugi bore za svoje živote i dok vidite da neko radi dan i noć, da se bori protiv nečega protiv čega ne može da se izbori ni Amerika, ni Španija, ni Italija, ni mnogo bogatije zemlje, a mi se borimo, bogami, svojski i dobre rezultate imamo, kada znate da ljudi neće to podržati, e onda se vi nakačite na nešto što je dobro da bi to politički zloupotrebili i da pokušate… i baš vas briga i za lekare i za zdravstvene radnike i za timove ljudi koji svaki dan izlažu riziku svoje živote da bi spasili naše i baš vas briga za zahvalnost tim ljudima i baš vas briga za ljude koji su izgubili svoj život i za ljude koji se bore za svoj život. Jedino je važno da vi svoju političku agendu isterate i to je sramota. Ljudski vam kažem još jednom, to je sramota.
Taj ko se setio da iskoristi aplauz zdravstvenim radnicima u osam uveče, da bi se u osam i pet nadovezao da protestuje protiv diktature, svi ti isti koji su tražili restriktivne mere sada protestuju protiv diktature, e to je ta nepodnošljiva lakoća neodgovornosti. To je to licemerje koje se pokazalo u punom svetlu tokom ove krize. To su ti ljudi.
Konačno da vam kažem, što se tiče ovoga da pokušavate da objasnite i da nađete opravdanje i izgovore za ove koji u ovakvom trenutku bojkotuju Skupštinu, koji dva meseca kritikuju zašto se Skupština ne sastaje, ali je dve godine bojkotuju ne bojkotujući plate, to što pokušavate da nađete izgovore za njih, objašnjenja i opravdanja, to što pokušavate da im se ulagujete time što ćete biti valjda njihov portparol ovde zato što ne daj Bože da vas napadnu na Tviteru, ne postoji gora kletva u Srbiji nego da vas oni valjda napadnu na Tviteru, nemojte to da pokušavate. Nemojte, ne postoji izgovor. Ne postoji objašnjenje zašto neko ko je narodni poslanik nije u ovom trenutku u Narodnoj skupštini.
Nisu oni ni ovakvi, ni onakvi, oni su lažovi i kukavice. Lažovi i kukavice i tu je tačka na diskusiju o tome šta su oni. Možda budu malo manje kukavice kada dođu ovde i nama u lice kažu sve laži koje dva meseca plasiraju po društvenim mrežama da možemo da im odgovorimo i da pred građanima Republike Srbije možemo da raspravimo da li je to što oni kažu tačno i istina ili nije. Ništa dalje do lažova i kukavica ti ljudi nisu.
Hvala vam što ste priznali, rekli eksplicitno da je tačno da jedino što vam smeta jeste što građani imaju poverenja u Aleksandra Vučića i da je cela borba borba kako iskoristiti Korona virus kao najboljeg saveznika u borbi protiv Aleksandra Vučića. Vidite, to građani prepoznaju i sigurna sam da će to umeti i da nagrade i da kazne. Hvala.
...
Srpska napredna stranka

Maja Gojković

Poslanička grupa Srpska napredna stranka | Predsedava
Hvala.
Reč ima narodni poslanik Žarko Obradović.
Izvolite.
...
Socijalistička partija Srbije

Žarko Obradović

Poslanička grupa Socijalistička partija Srbije
Poštovana predsednice Skupštine, poštovana predsednice Vlade, gospodo ministri, dozvolite mi da kažem nekoliko reči o ovoj temi.

Naime, i juče i danas čulo se mnogo toga u Skupštini i moram iskreno reći da sam bio u nedoumici šta tačno treba govoriti o ovoj temi. Naizgled, stvar je vrlo prosta, Odluka o uvođenju vanrednog stanja, ali slušajući neke kolege juče i danas moram vam reći da sam se setio jedne misli čuvenog nemačkog filozofa Jirgena Habermasa koji je povodom Kovida virusa koji hara sada svetom rekao nešto što se može primeniti, nažalost, i na diskusije koje su se čule u Narodnoj skupštini i o ovoj temi i o drugim temama, a on je rekao – toliko znanja o neznanju odavno nije bilo.

Ja imam utisak da se pojedine diskusije vrlo svesno plasiraju, da se građani dezinformišu, da se ne shvata pravi značaj opasnosti koju Kovid – 19 nosi sa sobom i svega onoga što je Vlada Republike Srbije, zajedno sa predsednikom Republike Srbije, uradila da se virus suzbije.

Naime, možemo reći, evo, iskoristiću ovu misao Jirgena Habermasa, da se o virusu sve zna, a samo malo nekoliko stvari se ne zna. Ne zna se kako ga pobediti, jer sama činjenica da se 165 lekova, ako je verovati medijima, nema razloga da ne verujemo, testira u ovom trenutku, da se vidi njihov učinak u borbi protiv Korona virusa ili 66 različitih vakcina, govori o tome da svet ozbiljno pokušava da nađe odgovor na virus Korona, ali odgovora nema i onda se postavlja logično pitanje da li je Srbija, jedna mala zemlja, uradila sve što treba da zaštiti svoje građane.

Moje duboko ubeđenje je da jeste. Pročitao sam reči direktora SZO pre nekoliko nedelja, kada je izjavio da je ovaj virus deset puta opasniji od virusa koji je bio 2009. godine.

Kao građanin koji je bio u samoizolaciji, redovno sam pratio vesti u 15.00 časova i izveštavanje Kriznog štaba. Čuo sam i dr Kona koji je pomenuo, a i setio sam se te 2009. godine, nažalost, tada je 135 ljudi preminulo, a oko 6.500 ljudi je bilo zaraženo. Taj virus je bio deset puta slabiji i postojala je vakcina kao način da se taj problem reši. Zar treba onda dovoditi u pitanje sve ono što je naša Vlada uradila, odnosno Krizni štab, ali i Vlada? Krizni štab zato što su to ljudi koji su bili neposredno upućeni u sve ove stvari koje se odnose na borbu protiv Korona virusa, ali i Vlade. Vlada stvara opšti ambijent i, naravno, predsednik Republike. Ne treba ni njega zaboraviti, jer je veliki deo posla pao na njegova leđa, jer on vodi jedan krizni štab, a predsednica Vlade vodi drugi štab.

Kada se stavite u položaj običnog čoveka, šta njega interesuje? Običnog čoveka interesuje da vidi da li postoji država koja zna kako da se bori protiv opasnosti kao što je virus Kovid – 19. Da, mi imamo takav Krizni štab i imamo takvo državno vođstvo koji to zna. Druga dimenzija tog odnosa jeste da li smo preduzeli prave mere, da li imamo relevantan profesionalni zdravstveni sistem i da li su mere koje mi primenjujemo odgovarajuće. Da, bez uvrede po bilo koga, jedino se samoizolacija pokazala kao najefikasniji metod suzbijanja širenja virusa zbog dužine njegovog života, odnosno ograničenog vremena trajanja. Sve ostale mere daju rezultate, ali ovo je najefikasnije. Ovo govorim i u kontekstu mere koje su preduzete.

Koji je treći element koji građane interesuje? Naravno, to je da li u ono vreme kada je dozvoljena sloboda kretanja, da li mogu u trgovinama naći ono što im treba. Da, trgovine su bile pune i to je deo rada Vlade.

Da li su se lekovi mogli naći u apotekama? Da. Moglo se desiti eventualno da deo dana ili jedan dan nešto od toga nema, ali su trgovine i apoteke bile pune i ljudi su se mogli snabdeti i mogli su pobediti ovaj opasni virus, odnosno naći rešenje za ono što im tada treba.

Šta je ovde još potrebno reći? Znamo da je 26. februara bio održan prvi sastanak povodom Kovida – 19. Moram da kažem da je SZO svetsku krizu borbe protiv pandemije označila 30. januara i onda red događaja koji su potom usledili govore da je naša država uradila najveći broj stvari koje je moguće uraditi u ovoj situaciji, jer mnogo se stvari i ne zna.

Da li smo položili ispit? Da. Ja ne bih želeo da licitiramo brojkama, jer brojke su, da kažem, relativna stvar i treba sačekati sve dok prođe, pa tek o tome govoriti. Ali, gledao sam ovih dana sve podatke vezano za širenje Korona virusa, i ako uzmemo činjenicu današnje, primera radi, brojke, koje govore da je preko 3.150.000 ljudi zaraženo. Neću govoriti o umrlima, jer svaki ljudski život je vredan. Ali, recimo, zemlje koje su približno našoj veličini ili broja stanovnika, kao Belgija ili Švajcarska ili Portugal ili Švedska, oni imaju tri do četiri puta više zaraženih, a nažalost, preminulih osoba imaju 5, 10, pa i više puta. To sve ima svoj smisao, ima svoj značaj.

Mislim da je najbolja stvar koju je Krizni štab uradio i Vlada Republike Srbije i država Srbija jeste što je ljudima od struke dala mogućnost da njihove reči i njihov stav, njihovo mišljenje opredeljuju sve one odluke koje je Krizni štab donosio.

Ono što je važno, moglo se čuti u javnosti, jeste da su to kompetentni ljudi, da su njihova mišljenja bila relevantna, da su uvažavali stvarnost, da su se trudili da u odnosu na kapacitete naše države, na naše zdravstvene mogućnosti, koje su se pokazale daleko boljim nego što se to mislilo, a kamoli što se govorilo, da su našli rešenje na mnoga otvorena pitanja.

Ne mogu a da ne iskoristim ovaj trenutak da kažem nekoliko reči i o jednoj temi koju je i predsednica Vlade pomenula juče, a to je solidarnost, pomoć. Kada je naš predsednik Republike gospodin Vučić rekao da nema solidarnosti u Evropi, onda je to ispalo da je jeres i da je kritika EU. Kada to kaže neko iz Francuske ili Italije, onda se to doživljava kao normalno, jer se to onda razmenjuju mišljenja unutar EU. Da me ne bi shvatili pogrešno, ja sam apsolutno pristalica toga da naša zemlja treba da bude članica EU i željno očekujem dan kada će se to desiti, ali se plašim da će to biti dug posao. Zašto? Zato što i zemlje EU imaju različite interese i u odnosu na nas. To se, na kraju krajeva, videlo i sada oko ove stvari oko Kovida.

Nije nepoznato da je Kina naš veliki strateški partner. Nije nepoznato da to prijateljstvo traje jako dugo i da je veoma bogato. Zaboravlja se da kada se virus pojavio u Kini, zaboravlja se da je predsednik Republike gospodin Vučić prvi poslao telegram podrške Kini. Zaboravlja se da je Vlada Republike Srbije krenula sa skupljanjem pomoći Narodnoj Republici Kini. Zaboravlja se da je ministar inostranih poslova, potpredsednik Vlade Ivica Dačić, u januaru ove godine, kada niko nije hteo da pođe u Kinu, otišao, sreo se sa svojim kolegom. Bio je prvi i jedini strani državnik koji je otišao u Kinu i tada pokazao da Srbija podržava Kinu i da se daje podrška onome što Kina radi.

Zašto se onda čuditi ako nam je Kina pritekla prva u pomoć? Zašto se čuditi ako predsednik Vučić kaže za Si Đipinga da je brat? Vi znate, u našoj terminologiji brat je neko ko je najbliža osoba i koja će vam uvek pomoći. Oni su nam pomogli. Ta pomoć je i velika i važna. Nije samo u pitanju medicinska oprema. Ona je izuzetno važna za zdravstveni sistem, ali je važna i moralna dimenzija te pomoći.

Znate, kada dođu lekari koji su se borili sa virusom u gradovima Kine, pa vam prenesu svoje iskustvo, to onda ima daleko veći značaj nego što izgleda formalno, jer govore ljudi koji su se borili i pobedili taj virus. Onda to znači i za našu zemlju. I kada kažu da ovu bolnicu možemo koristiti kao Kovid bolnicu i kada kažu da neku ne možemo i zbog čega ne možemo, kada kažu da treba otvoriti drugu vrstu bolnice, kao što je bio Sajam ili Čair ili Spens ili drugo, to ima mnogo smisla.

Hvala i ostalima. Hvala i EU. Hvala i Ruskoj Federaciji i SAD. Hvala svima, jer Srbija zaslužuje da joj se pomogne. Ali, pre svega, hvala građanima Republike Srbije, hvala njima na svom, ako mogu reći, na trudu i pažnji i spremnosti da prihvate ove mere.

Ovo su mere koje su potrebne Srbiji da bi se zaštitilo zdravlje građana Srbije. Koliko god to izgledalo nekom teško, mere su preduzete da bi se zdravlje zaštitilo i to se mora stalno ponavljati.

Hvala i zdravstvenim radnicima i lekarima i medicinskim sestrama i tehničkom osoblju, svima onima koji su ovih proteklih dana, od kako se pojavio virus, učinili sve da se zdravstveni sistem spase. Jer, zdravstveni sistem jeste jedna konstanta koja je izuzetno važna i da nismo spasili zdravstveni sistem, onda bi to bile neke traumatične slike, kao što smo mogli videti one snimke iz Italije, Španije ili drugih zemalja.

Poštovana predsednice, moramo objektivno razgovarati i o onome što nas čeka. Mislim da opasnosti nisu male. Nisam siguran da svi razumeju opasnosti od Korona virusa. Mere moraju biti postepeno ublažavane da bi efekat tih mera bio pravi. U svakom slučaju, biće prilike i o tome da se razgovara.

Ono što se mora reći jeste da je Krizni štab, da je Vlada, da je predsednik Republike, da su položili ispit i to je najvažnija stvar. Zbog čega? Ne zbog njih samih. Tu su izbori, pa će građani odlučiti o političkim dimenzijama njihovog angažovanja, ali ovde je suština, u pitanju je Srbija. Kada se uzmu sve ove brojke i upoređuju, onda se može videti da je odluka o uvođenju vanrednog stanja bila dobra, da su mere koje su bile preduzete bile pravovremene i da su dale efekta i da smo, za sada, hvala Bogu, sa jako malim brojem obolelih i jako malim brojem onih osoba koje su smrtno stradale. Mislim da je to najbolja vest koja se može čuti. Hvala vam.
...
Socijaldemokratska partija Srbije

Vladimir Marinković

Poslanička grupa Socijaldemokratska partija Srbije | Predsedava
Hvala, profesore Obradoviću.
Reč ima narodni poslanik Neđo Jovanović.
Izvolite.
...
Socijalistička partija Srbije

Neđo Jovanović

Poslanička grupa Socijalistička partija Srbije
Zahvaljujem.

U toku današnjih, a i jučerašnjih diskusija, čuli smo jedno mišljenje da je navodno uvođenje vanrednog stanja bilo neustavno i da je to, navodno, kako to reče neko od poslanika s ove strane, nesporno. Pa, to je isključivo sporno, jer nije tačno.

Ono što nije sporno i što ni u kom slučaju ne može da se dovede u sumnju jesu dve činjenice. Prva, da smo sačuvali zdravstveni sistem, da je ostao stabilan, da nismo doživeli sudbinu Italije, Amerike, Francuske, Španije itd, iako je neuporedivo ono što imamo kod nas u odnosu na ono što imaju oni, kako u privrednom, tako i u drugom smislu reči. Druga nesporna činjenica jeste da još uvek o virusu, kao pošasti koja se nadvila nad zemaljskom kuglom, veoma, veoma malo znamo, svakako više nego pre mesec, pre mesec i po, dva, možda i više, ali i dalje vrlo malo.

Kad je nešto nepoznato, uvek se pojavljuje, i to je prirodna emocija, strah od nepoznatog. Ali, uvaženi ministri, u strahu nisu samo velike oči. Nažalost, u strahu postoji nešto što se često kaže – manjak znanja, a višak samopouzdanja, i onda dolazimo do raznih iscelitelja, proroka, teoretičara zavera, mnogo čega drugog, koji se pojavljuju kao pozvani i kompetentni da komentarišu nešto što ne smeju da komentarišu, jer ne znaju.

Ja ću se vratiti u svojoj diskusiji na ono što je čisto pravni fokus vanrednog stanja. Ovo što ću reći svi pravnici, bez izuzetaka, posmatraju na isti način - ipso facto ipso jure. Šta to znači? I činjenično i pravno.

Mi nismo ti koji ćemo dati ocenu da li je nešto ustavno ili neustavno, jer ne možemo uzurpirati nadležnost Ustavnog suda. Jedino Ustavni sud može da kaže da li je odluka i ovog tela ustavna ili ne. Ali, ono što sasvim sigurno i što ću se složiti sa svojim kolegama iz struke, odluka Vlade o zabrani kretanja ne može da bude osnov uvođenja vanrednog stanja, jer ako bi se to dozvolilo, onda bi Vlada imala supremaciju nad Skupštinom, a ne suprotno. Ali, to ni u kom slučaju ne znači da je uvođenje vanrednog stanja bilo neustavno.

Zašto? Zbog toga što mi kao Skupština donosimo odluku kojom validiramo uvođenje vanrednog stanja. Validiramo, uvažavajući u obzir tri okolnosti. Ja vas molim, uvažene kolega, kao i građani Republike Srbije, da ih pažljivo razmotrimo u vrlo kratkom vremenu.

Prvo, da li postojala epidemiološka analiza stanja u kojem se Srbija nalazila i danas se nalazi?

Drugo, posledice koje su mogle nastupiti da vanredno stanje nije proglašeno.

Treće, najvažnije, rezultati koji su ostvareni, a u uzročnoj vezi su sa uvođenjem vanrednog stanja.

Uvaženi ministri, ajmo da krenemo od suštine istine. Da li je postojala epidemiološka analiza? Jeste. Da li je ta analiza ukazivala na ogromnu virulentnost, na ogromni stepen zaražavanja i u tom trenutku sazivanje Skupštine koju opasnost predstavlja? Da li smo mi svi svesni ovde, da li smo u ovom trenutku, neko od nas virusonoša? Šta može, ne daj Bože, da se desi za 15, 20 dana? Ko će da snosi odgovornost u tom slučaju? Onaj ko je sazvao Skupštinu. Ono što se tada dešavalo, kad se uvodilo vanredno stanje, zasnovano je na nalazima struke, a to je epidemiološka analiza.

Drugo, posledice. Pa, nisu to samo posledice koje smo čuli ovde, one su mnogo šire, vi ih mnogo više znate, ali je činjenica da među poslanicima ima onih koji, nažalost, imaju kompromitovane bolesti, narušeno zdravlje. Da li takve ljude treba izlagati opasnostima? To je pitanje na koje je odgovor jasan, možda da kažem čak i neupitan, ali sam ga postavio isključivo iz pravnog fokusa.

Treće, rezultati koje je dalo vanredno stanje su nemerljivi, zbog toga što dolazimo u situaciju da mere ublažavamo, da polako počinjemo da izlazimo iz krize i da vidimo da je ne svetlo na kraju tunela prisutno, nego da smo mi već iskoračili u pravcu rešavanja problema.

Kada su u pitanju mere, uvaženi ministri i predsednice Vlade, mere sa pravnog aspekta moraju imati dve funkcije. Prva funkcija jeste da budu u funkciji otklanjanja uzroka vanrednog stanja, a druga je da te iste mere koje podrazumevaju određena ograničenja, prevashodno ograničenje kretanja, jesu delotvorne.

Da li su ove dve funkcije ispunjenje? Naravno da jesu i tu apsolutno ne postoji ni jedna jedina dilema. Da li bilo koja mera van funkcije otklanjanja uzroka vanrednog stanja? Ni jedna. Da li su mere delotvorne? Već sada se pokazuje da jesu delotvorne.

Gospodo, ovo su činjenice koje ne mogu da se dovode u sumnju. Ovo je ono što se zove ipso fakto, u pravnom smislu reči, i ovo su razlozi i činjenice koje se podvode pod odgovarajuću normu, pod odgovarajuću odredbu Ustava. To je član 200. stav 5. Ustava koji kaže: „Kad Narodna skupština nije u mogućnosti da se sastane, mere kojim se odstupa od ljudskih i manjinskih prava može propisati Vlada Republike Srbije uredbom u supotpis predsednika Republike Srbije.“

Šta je ovde neustavno? Šta je ovde ono što je protivno Ustavu? Šta je ovde ono što bi predstavljalo povredu ove norme i činjenica na koje sam ukazao? Šta je to što može da se kao kontra argument iskoristi, a da se kvalifikuje – ne, apsolutno netačno je? Jedino što je tačno, tačno je da u ove tri grane vlasti izvršna ne može biti iznad zakonodavne. To je tačno i oko toga ne postoji ni jedna jedina dilema, ali isto tako ne može da postoji ni jedna jedina dilema u pogledu ustavnosti uvođenja vanrednog stanja.

Na samom kraju želim da istaknem još nešto što je jako važno reći. Mi socijalisti u poslaničkog grupi SPS, što se tiče 1. maja, pozivamo građane da zbog svog zdravlja poštuju mere koje su na snazi, da čuvaju sebe i čuvaju druge, a sasvim smo sigurni da će svi slobodoumni levo opredeljeni građani i te kako dobro znati da ovaj praznik proslave na način kako ovo stanje nalaže, kako nalaže ova situacija, a simbol 1. maja ostaće večit i on se nikad neće promeniti upravo zbog toga što se radi o prazniku posvećenom ogromnom broju građana celog sveta koji ga praznuju.

Pozivam sve narodne poslanike da podrže sve predloge Vlade, kada je u pitanju naša obaveza da potvrdimo validnost uvođenja vanrednog stanja i da potvrdimo ispravnost i pravnu pravilnost uredaba, odnosno mera koje su donete zbog vanrednog stanja. Hvala.

(Vojislav Šešelj: Replika.)