Poštovana predsednice Skupštine, poštovana predsednice Vlade, gospodo ministri, dozvolite mi da kažem nekoliko reči o ovoj temi.
Naime, i juče i danas čulo se mnogo toga u Skupštini i moram iskreno reći da sam bio u nedoumici šta tačno treba govoriti o ovoj temi. Naizgled, stvar je vrlo prosta, Odluka o uvođenju vanrednog stanja, ali slušajući neke kolege juče i danas moram vam reći da sam se setio jedne misli čuvenog nemačkog filozofa Jirgena Habermasa koji je povodom Kovida virusa koji hara sada svetom rekao nešto što se može primeniti, nažalost, i na diskusije koje su se čule u Narodnoj skupštini i o ovoj temi i o drugim temama, a on je rekao – toliko znanja o neznanju odavno nije bilo.
Ja imam utisak da se pojedine diskusije vrlo svesno plasiraju, da se građani dezinformišu, da se ne shvata pravi značaj opasnosti koju Kovid – 19 nosi sa sobom i svega onoga što je Vlada Republike Srbije, zajedno sa predsednikom Republike Srbije, uradila da se virus suzbije.
Naime, možemo reći, evo, iskoristiću ovu misao Jirgena Habermasa, da se o virusu sve zna, a samo malo nekoliko stvari se ne zna. Ne zna se kako ga pobediti, jer sama činjenica da se 165 lekova, ako je verovati medijima, nema razloga da ne verujemo, testira u ovom trenutku, da se vidi njihov učinak u borbi protiv Korona virusa ili 66 različitih vakcina, govori o tome da svet ozbiljno pokušava da nađe odgovor na virus Korona, ali odgovora nema i onda se postavlja logično pitanje da li je Srbija, jedna mala zemlja, uradila sve što treba da zaštiti svoje građane.
Moje duboko ubeđenje je da jeste. Pročitao sam reči direktora SZO pre nekoliko nedelja, kada je izjavio da je ovaj virus deset puta opasniji od virusa koji je bio 2009. godine.
Kao građanin koji je bio u samoizolaciji, redovno sam pratio vesti u 15.00 časova i izveštavanje Kriznog štaba. Čuo sam i dr Kona koji je pomenuo, a i setio sam se te 2009. godine, nažalost, tada je 135 ljudi preminulo, a oko 6.500 ljudi je bilo zaraženo. Taj virus je bio deset puta slabiji i postojala je vakcina kao način da se taj problem reši. Zar treba onda dovoditi u pitanje sve ono što je naša Vlada uradila, odnosno Krizni štab, ali i Vlada? Krizni štab zato što su to ljudi koji su bili neposredno upućeni u sve ove stvari koje se odnose na borbu protiv Korona virusa, ali i Vlade. Vlada stvara opšti ambijent i, naravno, predsednik Republike. Ne treba ni njega zaboraviti, jer je veliki deo posla pao na njegova leđa, jer on vodi jedan krizni štab, a predsednica Vlade vodi drugi štab.
Kada se stavite u položaj običnog čoveka, šta njega interesuje? Običnog čoveka interesuje da vidi da li postoji država koja zna kako da se bori protiv opasnosti kao što je virus Kovid – 19. Da, mi imamo takav Krizni štab i imamo takvo državno vođstvo koji to zna. Druga dimenzija tog odnosa jeste da li smo preduzeli prave mere, da li imamo relevantan profesionalni zdravstveni sistem i da li su mere koje mi primenjujemo odgovarajuće. Da, bez uvrede po bilo koga, jedino se samoizolacija pokazala kao najefikasniji metod suzbijanja širenja virusa zbog dužine njegovog života, odnosno ograničenog vremena trajanja. Sve ostale mere daju rezultate, ali ovo je najefikasnije. Ovo govorim i u kontekstu mere koje su preduzete.
Koji je treći element koji građane interesuje? Naravno, to je da li u ono vreme kada je dozvoljena sloboda kretanja, da li mogu u trgovinama naći ono što im treba. Da, trgovine su bile pune i to je deo rada Vlade.
Da li su se lekovi mogli naći u apotekama? Da. Moglo se desiti eventualno da deo dana ili jedan dan nešto od toga nema, ali su trgovine i apoteke bile pune i ljudi su se mogli snabdeti i mogli su pobediti ovaj opasni virus, odnosno naći rešenje za ono što im tada treba.
Šta je ovde još potrebno reći? Znamo da je 26. februara bio održan prvi sastanak povodom Kovida – 19. Moram da kažem da je SZO svetsku krizu borbe protiv pandemije označila 30. januara i onda red događaja koji su potom usledili govore da je naša država uradila najveći broj stvari koje je moguće uraditi u ovoj situaciji, jer mnogo se stvari i ne zna.
Da li smo položili ispit? Da. Ja ne bih želeo da licitiramo brojkama, jer brojke su, da kažem, relativna stvar i treba sačekati sve dok prođe, pa tek o tome govoriti. Ali, gledao sam ovih dana sve podatke vezano za širenje Korona virusa, i ako uzmemo činjenicu današnje, primera radi, brojke, koje govore da je preko 3.150.000 ljudi zaraženo. Neću govoriti o umrlima, jer svaki ljudski život je vredan. Ali, recimo, zemlje koje su približno našoj veličini ili broja stanovnika, kao Belgija ili Švajcarska ili Portugal ili Švedska, oni imaju tri do četiri puta više zaraženih, a nažalost, preminulih osoba imaju 5, 10, pa i više puta. To sve ima svoj smisao, ima svoj značaj.
Mislim da je najbolja stvar koju je Krizni štab uradio i Vlada Republike Srbije i država Srbija jeste što je ljudima od struke dala mogućnost da njihove reči i njihov stav, njihovo mišljenje opredeljuju sve one odluke koje je Krizni štab donosio.
Ono što je važno, moglo se čuti u javnosti, jeste da su to kompetentni ljudi, da su njihova mišljenja bila relevantna, da su uvažavali stvarnost, da su se trudili da u odnosu na kapacitete naše države, na naše zdravstvene mogućnosti, koje su se pokazale daleko boljim nego što se to mislilo, a kamoli što se govorilo, da su našli rešenje na mnoga otvorena pitanja.
Ne mogu a da ne iskoristim ovaj trenutak da kažem nekoliko reči i o jednoj temi koju je i predsednica Vlade pomenula juče, a to je solidarnost, pomoć. Kada je naš predsednik Republike gospodin Vučić rekao da nema solidarnosti u Evropi, onda je to ispalo da je jeres i da je kritika EU. Kada to kaže neko iz Francuske ili Italije, onda se to doživljava kao normalno, jer se to onda razmenjuju mišljenja unutar EU. Da me ne bi shvatili pogrešno, ja sam apsolutno pristalica toga da naša zemlja treba da bude članica EU i željno očekujem dan kada će se to desiti, ali se plašim da će to biti dug posao. Zašto? Zato što i zemlje EU imaju različite interese i u odnosu na nas. To se, na kraju krajeva, videlo i sada oko ove stvari oko Kovida.
Nije nepoznato da je Kina naš veliki strateški partner. Nije nepoznato da to prijateljstvo traje jako dugo i da je veoma bogato. Zaboravlja se da kada se virus pojavio u Kini, zaboravlja se da je predsednik Republike gospodin Vučić prvi poslao telegram podrške Kini. Zaboravlja se da je Vlada Republike Srbije krenula sa skupljanjem pomoći Narodnoj Republici Kini. Zaboravlja se da je ministar inostranih poslova, potpredsednik Vlade Ivica Dačić, u januaru ove godine, kada niko nije hteo da pođe u Kinu, otišao, sreo se sa svojim kolegom. Bio je prvi i jedini strani državnik koji je otišao u Kinu i tada pokazao da Srbija podržava Kinu i da se daje podrška onome što Kina radi.
Zašto se onda čuditi ako nam je Kina pritekla prva u pomoć? Zašto se čuditi ako predsednik Vučić kaže za Si Đipinga da je brat? Vi znate, u našoj terminologiji brat je neko ko je najbliža osoba i koja će vam uvek pomoći. Oni su nam pomogli. Ta pomoć je i velika i važna. Nije samo u pitanju medicinska oprema. Ona je izuzetno važna za zdravstveni sistem, ali je važna i moralna dimenzija te pomoći.
Znate, kada dođu lekari koji su se borili sa virusom u gradovima Kine, pa vam prenesu svoje iskustvo, to onda ima daleko veći značaj nego što izgleda formalno, jer govore ljudi koji su se borili i pobedili taj virus. Onda to znači i za našu zemlju. I kada kažu da ovu bolnicu možemo koristiti kao Kovid bolnicu i kada kažu da neku ne možemo i zbog čega ne možemo, kada kažu da treba otvoriti drugu vrstu bolnice, kao što je bio Sajam ili Čair ili Spens ili drugo, to ima mnogo smisla.
Hvala i ostalima. Hvala i EU. Hvala i Ruskoj Federaciji i SAD. Hvala svima, jer Srbija zaslužuje da joj se pomogne. Ali, pre svega, hvala građanima Republike Srbije, hvala njima na svom, ako mogu reći, na trudu i pažnji i spremnosti da prihvate ove mere.
Ovo su mere koje su potrebne Srbiji da bi se zaštitilo zdravlje građana Srbije. Koliko god to izgledalo nekom teško, mere su preduzete da bi se zdravlje zaštitilo i to se mora stalno ponavljati.
Hvala i zdravstvenim radnicima i lekarima i medicinskim sestrama i tehničkom osoblju, svima onima koji su ovih proteklih dana, od kako se pojavio virus, učinili sve da se zdravstveni sistem spase. Jer, zdravstveni sistem jeste jedna konstanta koja je izuzetno važna i da nismo spasili zdravstveni sistem, onda bi to bile neke traumatične slike, kao što smo mogli videti one snimke iz Italije, Španije ili drugih zemalja.
Poštovana predsednice, moramo objektivno razgovarati i o onome što nas čeka. Mislim da opasnosti nisu male. Nisam siguran da svi razumeju opasnosti od Korona virusa. Mere moraju biti postepeno ublažavane da bi efekat tih mera bio pravi. U svakom slučaju, biće prilike i o tome da se razgovara.
Ono što se mora reći jeste da je Krizni štab, da je Vlada, da je predsednik Republike, da su položili ispit i to je najvažnija stvar. Zbog čega? Ne zbog njih samih. Tu su izbori, pa će građani odlučiti o političkim dimenzijama njihovog angažovanja, ali ovde je suština, u pitanju je Srbija. Kada se uzmu sve ove brojke i upoređuju, onda se može videti da je odluka o uvođenju vanrednog stanja bila dobra, da su mere koje su bile preduzete bile pravovremene i da su dale efekta i da smo, za sada, hvala Bogu, sa jako malim brojem obolelih i jako malim brojem onih osoba koje su smrtno stradale. Mislim da je to najbolja vest koja se može čuti. Hvala vam.