Hvala, gospodine Jovanoviću.

Reč ima dr Vojislav Šešelj. Izvolite.

Dame i gospodo, ja bih ovde postavio pitanje Neđi, kako se ono preziva, Jovanoviću, pre svega, kao advokatu – kako on može da kaže da se ne može osporavati odluka Ustavnog suda? On je kao advokat morao do sada biti u situaciji više puta u svojoj praksi da osporava odluku Ustavnog suda. Ova država je prihvatila bez našeg učešća da se i nakon odluke Ustavnog suda pravna zaštita može tražiti od Evropskog suda za ljudska prava. Moram predavanje da ti držim što si morao da učiš na pravosudnom ispitu.

Kako ti kao advokatu nije smetalo što se sudi ljudima preko video-linka, što stražari sede sa čovekom u zatvorskoj ćeliji, a njemu se sudi u sudnici? Kako ti to nije zasmetalo?

Imali smo i slučajeve da je neko uredbu dopunio, i Nebojša Stefanović, a nije imao pravo na to, pa je to posle, kako se to kaže, konvalidirano, da li je tako? To je Vlada posle ispravila. Čini mi se nešto da je i Zlatibor Lončar tako zabrljao, pa su ljudi trebali da se naviknu da samo Vlada uz potpis predsednika Republike, kao formalnog šefa izvršne vlasti. Po definiciji, predsednik Republike je formalni šef izvršne vlasti. Mogli su to doneti, ali je potrebna kad-tad potvrda parlamenta.

Ovde je osnovno pitanje – ko je utvrdio da parlament ne može da se sastane? Ko je to utvrdio? Gde je taj akt da kaže neko – pokušali smo da sazovemo, nije moglo?

Hvala.
Reč ima Neđo Jovanović. Izvolite.

Zahvaljujem se, predsedavajući.

Pre svega, voleo bih da pogledamo transkript mog izlaganja. Ni jednom jedinom rečju, ni jednim jedinim slovom nisam rekao da se ne mogu osporavati odluke Ustavnog suda. Rekao sam samo jednu jedinu rečenicu iza koje čvrsto stojim. Mi ne možemo uzurpirati nadležnost Ustavnog suda, jer je jedino Ustavni sud nadležan da ocenjuje ustavnost ili neustavnost pojedinačnog akta, na kraju krajeva, i odluke Skupštine Republike Srbije. Niko drugi i tu supremaciju pravno niko ne može ni imati. To su bile moje reči i iza tih reči kategorički stojim.

Što se tiče mera, isto tako sam rekao i precizno ću ponoviti, mere su u funkciji otklanjanja uzroka vanrednog stanja. One moraju imati neku svoju delotvornost. Da li je imaju, imale su, neki rezultati pokazuju, vreme će pokazati do kraja.

Ono što je najvažnije, postoje pravne okolnosti oko koje je struka podeljena. Malopre je komentarisano oko suđenja preko skajpa. Kao advokat, slažem se da postoji mogućnost da dođe do povrede načela neposrednosti u postupku, da dođe do mogućnosti povrede načela pravičnosti u postupku. Da li je možda trebala izmena ZKP-a u tom pravcu? Da li je bilo vremena da se uradi izmena ZKP-a?

Ono što je bitno, bitno je reći da li je ta mera bila u funkciji otklanjanja uzroka zbog kojih je zavedeno vanredno stanje? Jeste. Da li ta mera ima svoju delotvornost kad štiti prisutne od mogućnosti zaražavanja? Da. To struka kaže.

Da li se Skupština mogla sastati? U članu 200. stav 5. Ustava Republike Srbije nigde nije propisano ko će da utvrdi razlog nemogućnosti sastajanja, niti je to dato u nadležnost Skupštini. Ali sam zato vrlo precizno rekao da postoje tri okolnosti koje se moraju imati u vidu kada se donosi odluka od strane onoga na koga Skupština prenosi ovlašćenje da donese ove mere. To je u ovom slučaju učinjeno. Hvala.

Hvala gospodine Jovanoviću.
(Vojislav Šešelj: Replika.)
Gospodine Šešelj završavamo krug replika.
Molim vas, znate da sam vam dao i mogućnost iako je bilo više za povredu Poslovnika. Biće prilike.
(Vojislav Šešelj: Mislio je na mene.)
Molim vas. Nije vas spomenuo. Sad nemam osnov nikakav.
(Vojislav Šešelj: Samo ovo da kažem.)
Doktore Šešelj, nemam stvarno osnov, ne mogu sada da vam dam.
(Vojislav Šešelj: Sa mnom polemiše čovek.)
Biće prilike. Ali, nije vas spomenuo. Idemo dalje.
Milena Turk ima reč.
(Vojislav Šešelj: Moram sveže da mu odgovorim.)
Molim vas za razumevanje. Znate da ja uvek gledam da uvažim svakoga, čak i kad nema stopostotnu mogućnost uvek dam reč.
Hvala vam, profesore, na razumevanju.

Hvala predsedavajući.

Uvažena predsednice Vlade, uvaženi ministri, na samom početku želela bih da kažem da sam zaista ponosna na odgovor države Srbije na pandemiju Koronavirusa, na odgovor našeg zdravstvenog sistema, na rad svih zdravstvenih radnika u Srbiji, na rad svih zaposlenih u Policiji i Vojsci Srbije, na sve one građane koji su krajnje disciplinovano sledili preporuke Kriznog štaba. Posebnu zahvalnost dugujemo zaista volonterima koji su ne štedeći sebe, rizikovali svoje zdravlje i stavili se na raspolaganje svojim sugrađanima nastojeći da im svakodnevno dostavljaju sve namirnice, lekove, kako im ništa ne bi nedostajalo tokom ove pandemije.

Odgovor Republike Srbije je bolji od mnogo razvijenijih zemalja, jer smo zaista pravovremeno, odgovorno i odlučno doneli određene mere slušajući isključivo ono što stručni članovi ovog štaba kažu.

Dobar odgovor Republike Srbije leži delom i u tome što je Srbija ekonomski stabilna zemlja, što je budžet Republike Srbije mogao da podnese i ovo što smo do sada preduzeli, a naravno i mere koje su predviđene za budući period kao podrška poljoprivredi i privredi. Isto tako, dobar odgovor leži u tome što Srbija zaista uživa ugled u svetu i što se može osloniti na svoje prijatelje. O tome svedoči i velika količina pomoći koja je stigla iz Kine, iz Rusije, iz EU, pomoć u vidu zaštitne opreme, u vidu respiratora kada nam je to bilo zaista najpotrebnije, ali i pomoć koja je stigla od stručnjaka koji su bili spremni da podele svoje iskustvo i znanje sa našim lekarima.

Dakle, Srbija je sve odluke donela krajnje odgovorno i pravovremeno u cilju zaštite zdravlja i života ljudi i veliki je napor uložila u uspostavljanje kapaciteta i resursa kako bi ova borba bila što efikasnija.

Istovremeno i paralelno sa ovom borbom rađeno je na pripremi paketa mera podrške i privredi i poljoprivredi. Kada je o privredi zaista velika podrška svim onim poslodavcima koji nisu otpustili više od 10% radnika jer želimo da sačuvamo svako radno mesto i upravo ova podršaka se ogleda u odlaganju isplate poreza i doprinosa. Dakle, mere podrške privredi koje se odnose na odlaganje plaćanja poreza i doprinosa tokom trajanja vanrednog stanja, ali isto tako o i na obezbeđivanje tri minimalne zarade za zaposlene u kontinuitetu od tri meseca.

Zaista ovo pokazuje koliko je državi svako radno mesto važno, koliko je važno da našu privredu očuvamo i da nakon završetka ove pandemije ona nastavi da se razvija i oporavlja.

Takođe, za podršku poljoprivrednicima predviđeno je 2,6 milijardi, što je zaista izuzetno značajno i biće im od velike koristi u budućem periodu, a paralelno sa time, tokom trajanja ove epidemije nijednom nije dovedeno u pitanje da li će penzije biti isplaćene na vreme, kao i socijalna davanja svim korisnicima Centra za socijalni rad.

Naravno, ne samo da to nije bilo dovedeno u pitanje, već je svaka lokalna samouprava donela određene mere kao podršku svojim građanima, pa su tako lokalne samouprave organizovale pripremu paketa sa prehrambenim proizvodima koji su namenile upravo penzionerima, upravo korisnicima centara za socijalni rad, koji su im dostavljeni na kućno adresu kako bi lakše prebrodili ovaj period pandemije i kako bismo pokazali solidarnosti i zajedništvo tokom ovog zaista teškog perioda.

Uz sve ovo što je Republika Srbija radila uspostavljene su Kovid ambulante koje su funkcionisale, organizovana je nastava na daljinu, uspostavljeni su volonterski centri. Sve vreme su prodavnice bile dobro snabdevene. Uspostavljena je proizvodnja i alkohola i zaštitne opreme i respiratora. Dakle, nastojali smo da obezbedimo da svaki segment funkcioniše i zaista moram da napomenem da su tokom prvih dana epidemije da je doneta odluka da se zdravstvenim radnicima kao podrška i kao zahvalnost za njihov težak rad i plate trajno povećaju u iznosu od 10%.

Dakle, poseban akcenat će nakon ove pandemije biti stavljen na podršku privredi i poljoprivredi, ali ono što je jako važno je da je ministar finansija izneo da kapitalni proizvodi neće stati, odnosno da će se nastaviti u punom kapacitetu i izgradnja koridora i izgradnja bolnica, škola i mene jako raduje što će se i izgradnja Moravskog koridora nastaviti u punom kapacitetu jer je to naša budućnosti i to je tempo, na koji smo navikli da se naša zemlja u proteklih nekoliko godina od kada je na čelu SNS i Aleksandar Vučić, da se njime Srbija razvija.

Za to vreme deo opozicije stoji na stepeništu ovog visokog doma i danima su pozivali da se sazove sednica Narodne skupštine i da se na kraju na toj sednici ne bi ni pojavili. Time su pokazali do koje mere su licemerni, do koje su mere spremni da zloupotrebljavaju ovu temu, do koje mere su spremni da se bave politikanstvom, da se bave nekim sitnim, ličnim interesima i zaista su pokazali da su spremni da bez ikakve odgovornosti se isključivo bave strančarenjem i politikanstvom.

Bez ikakve odgovornosti oni pozivaju na kršenje mera koje su predložili i propisali lekari i veoma je komforno iz udobnosti svog doma u udobnoj fotelji sa pristupom interneta prosto tražiti zamerke i greške onima koji rade svakodnevno na terenu, meriti rastojanje da li su sve po propisu uradili, uporno tražiti svaku grešku i zamerku onima koji se trude da obezbede sve što je neophodno građanima, onima koji se trude da ova borba sa ovim virusom bude što uspešnija i da iz ove borbe izađemo kao pobednici.

To su zaista beskurpulozni ljudi koji se tokom trajanja ove pandemije nigde nisu pojavili. Nisu se pojavili ni da ponude pomoć, ni da ponude sredstva da uplate, da volontiraju. Iz udobnosti svog doma su jedinio znali da kritikuju i da se bave prikupljanjem jeftinih političkih poena. Dakle, politizuju čitavu ovu pandemiju, umesto da zastupaju interese građana koji su ih ovde uputili, koji su ih ovde delegirali da se za njihove interese bore. Za to vreme napadaju one koji rizikuju svoje zdravlje i koji su svakodnevno na terenu sa svojim građanima, napadaju predsednika, napadaju njegovu porodicu, njegovu decu i to je jedino što umeju i jedino sredstvo koje koriste.

Opasnost još uvek nije prošla. Još uvek se ne smemo opuštati jer dovodimo u pitanje sve ove mere koje su dale rezultate i uspeh koji smo do sada postigli. Zato moramo imati na umu da sve vreme pratimo preporuke struke, Kriznog štaba i da prosto na umu imamo da nam je jedini cilj da sačuvamo zdravlje i živote ljudi. Srbija se do sada borila. Srbija će nastaviti da se bori. I iz ove borbe sa pandemijom izaći ćemo sigurno kao pobednici. Hvala vam.

Hvala gospođo Turk.
Reč ima Snežana Paunović.
Izvolite.

Zahvaljujem se, predsedavajući.

Poštovana predsednice Vlade, uvaženi gospodo ministri, kolege narodni poslanici i, pre svega, građanke i građani Srbije, dva puna dana razgovaramo o uvođenju vanrednog stanja koje je posledica Koronavirusa, o tome da li je Skupština trebalo ranije da se sastane ili ne i sve tvrdnje su po malo tačne.

Ono što ipak nisam očekivala da ću dva dana slušati u parlamentu Srbije jeste jedno političko nadgornjavanje koje nije zabranjeno, ali nekako mi se čini da je na početku ove pandemije Korona bila tolika pretnja da smo svi bili u strahu.

Ja sam sebe pitala, kao neko ko je takođe bio možda kritičar načina na koji se radi, ili neko ko se nije do kraja slagao, šta bih tačno uradila da sam bila na nečijem mestu? Taj strah za ljudski život, bez razlike da li je svoj ili svoje porodice, svoje dece, svojih roditelja, ume da prevlada. Ne znam kako bi se svi mi kao poslanici osećali da nas je neko pozvao 14, 15. ili 18. marta da sednemo i pod ovim uslovima, slažem se, ovo je bilo moguće uraditi možda i tada. Pretpostavljam da je struka koju smo slušali 40 dana procenila da to nije pametno, da to nije bezbedno i, na kraju, da nije neophodno.

Neko je od kolega rekao da nas je Korona naučila mnogo, ja se tu slažem, i naterala nas je da uradimo još nešto, a to je da mnogo čitamo. Pa je tako jedan procenat nas koji se bavi politikom napokon pročitao i Ustav. Nismo imali tu naviku pre nego smo došli do ove faze da nekoga treba kritikovati.

Možda je bilo i stripova koji su se čitali, tako se ubijalo vreme, nije to loša zanimacija, ali ono što sam htela da kažem a da nema veze sa stripovima i da ne bih napravila komediju ni od sebe, ni od ove diskusije, ili da se ne bih uklopila u pokušaj, to je da, svi ste rekli, dugujemo zahvalnost medicinskim radnicima i ja mislim da se kao nacija nikada nećemo odužiti tom sistemu koji nismo poznavali, ja to moram da priznam. Nismo shvatali koliko je to teško.

Ali, ne dugujemo zahvalnost samo njima. Dugujemo zahvalnost radničkoj klasi, jer je samo ta grupa ljudi radila. Bez razlike da li govorimo o rudarima, da li govorimo o ljudima koji su radili u elektrodistribuciji, o radnicima u supermarketima, o radnicima na Južnom toku, odnosno Turskom toku, na deonici od nekoliko kilometara, koja nijednog trenutka nije stala, ljudima koji su rizikovali svoje živote, a zahvaljujući kojima mi nećemo imati ekonomski problem koji će imati neki drugi.

Ništa posle Korone neće biti isto, to je sigurno, ne u Srbiji, nego globalno. Ono što nam donosi sutra, o tome ćemo, pretpostavljam, sutra, pošto smo se ova dva dana bavili onim juče.

Ono što je sigurno je još jedno. Ovaj parlament će podržati odluku o uvođenju vanrednog stanja. Da li je trebalo to kritikovati i osvrnuti se, slažem se, ali i dalje tvrdim da smo mnogo vremena potrošili na nešto što je juče. Volela bih da parlament Srbije više energije ulaže u ono što je sutra.

Vlada Republike Srbije je radila u svom punom kapacitetu, onoliko koliko je svaki od resornih ministara dobio zadatak ili dobio prostor. Neke smo manje a neke više imali prilike da vidimo u medijima, ali to ne znači da su neki radili većim a neki manjim intenzitetom. Mislim da je svako od njih imao zadatak i mislim da je odgovorio svom zadatku. Ako bismo krenuli da skupljamo političke poene, ja bih mogla da ovoj izjavi dodam još nešto, ali mi zaista to nije namera.

Namera mi je da se zahvalim i građanima Srbije koji su razumeli pre svega okolnosti u kojima se nalazi ceo svet, pa i naša mala Srbija kao deo toga, namera mi je da pozdravim i sve građane srpskih enklava u južnoj srpskoj pokrajini, koji su takođe pratili preporuke Vlade Srbije, iako moram reći da i ono što je tzv. Kosovo uvelo kao mere, nisu mere ni za kakvo poniženje, već su bile vrlo kvalitetno preporučene. Dakle, sve je to naša zemlja i sve su to naši ljudi.

Najpre i najviše na čemu želim da čestitam ministru Lončaru, to je na video razgovoru sa tzv. ministrom Kosova, jer mislim da ste na taj način pre svega ohrabrili ljude koji žive u uslovima koji uopšte nisu humani. Trebalo je iskoračiti i hvala vam na tome. Zato imate moj dubok naklon. Uostalom, što se struke tiče, ja se ne razumem, niti bih vas kritikovala, niti bih vas hvalila.

Ja bih mogla i da odgovorim na ova dobacivanja, ali prosto neću, zato što nemam nikakvu potrebu za polemiku sa vama, iako ste mi beskrajno dragi.

Ono što je važno i što ću reći na kraju, oslanjajući se na Neđinu izjavu, a tiče se one rasprave o 1. maju, o Međunarodnom prazniku rada, ljubazno vas molim, Međunarodni praznik rada je radničke klase i sve ostalo su naše navike. Usvojili smo ih svi…

(Vojislav Šešelj: Zašto koljete onda jagnjad?)

To nam je ostalo od ovih koji su protiv 1. maja, oni su, kažu, vazda voleli jagnjad.

Najvažnije je ostati svestan sebe. Zato molim, niti je Korona prošla…

Predsedavajući, da li biste vi meni omogućili da govorim, bez da imam dobacivanja, ne čujem sebe?

(Predsedavajući: Molim vas da omogućimo poslanici da govori.)

Dakle, ako sam struku razumela, Korona nije prošla. Ako sam razumela lekare, mi jesmo u jednoj ravnoj liniji i u nadi da će se sve to završiti. Ali, naše sutra je i dalje neizvesno, kada je u pitanju Koronavirus. U tom smislu je možda bilo pametnije da smo i naše diskusije skratili, bilo bi bezbednije za 500 ljudi, koliko je učestvovalo u radu ovog parlamenta.

U nadi da ćemo ipak pobediti Koronu, jer ja verujem u Srbiju i srpski narod, ovde ću završiti svoju diskusiju i podržati mere Vlade i odluku o uvođenju vanrednog stanja, iako je u samom startu možda i nisam razumela. Hvala.

Hvala gospođo Paunović.
Reč ima gospodin Vladimir Đurić.
Izvolite.

Hvala predsedavajući.

Poštovani građani, nadam se da ste svi dobro. Ne biti u Skupštini u danima ovako vanrednih okolnosti znači duboko ne razumevati ulogu narodnog poslanika i unapred bežati od odgovornosti. I ovo se odnosni jednako i na vlast koja je tek posle 40 i više dana odlučila da sedne u skupštinske klupe.

Tri su teme najvažnije na današnji dan, kako je upravljano krizom, kolika je šteta, ima li odgovornih za njeno uvećanje i šta radimo dan posle kako bi nakon što preživimo virus, preživeli i ekonomski.

Ustavnost proglašenog vanrednog stanja je kako ste rekli juče, naravno u nadležnosti Ustavnog suda, ako se lati svog posla, oslobođen političkog pritiska. Nesumnjivo je da su u najmanju ruku ustavne nedorečenosti zloupotrebljene za suzbijanje demokratije i kritike koja je nužna za napredak društva.

Ako su moguća skajp suđenja, Skupština je morala i mogla iznaći način da ranije pokrene svoje aktivnosti i raditi nešto u ovim istorijskim danima, da bi građani bolje uvažili i razumeli situaciju i bolje prihvatili mere.

Čak i ako plenum nije bilo bezbedno organizovati, zašto nije onlajn zasedao Odbor za ustavna pitanja da razjasni proglašenje vanrednog stanja. Ako je prošle nedelje mogao zasedati Administrativni odbor da raspravi rebalans skupštinskog budžeta, zašto juče i danas nisu zasedali Odbor za finansije i Odbor za privredu, da rasprave ekonomski paket i rebalans budžeta, već sve to raspravljamo samo ovde u plenumu, zajedno u paketu sa merama šetanja kućnih ljubimaca i pravimo ovde ovu partizansko četničku predstavu o tome šta zapravo predstavlja 1. maj građanima. Dakle, skraćena verzija rebalansa budžeta ima čak 54 strane i tu i te kako ima o čemu da se priča, da bi građani razumeli postoji li plan za ekonomsko preživljavanje nakon što se preživi zdravstveno. Zašto se izbegava demokratska debata, ako je to prilika vlastima da iznesu svoje sjajne argumente, recimo da objasne zašto je opravdano rebalansom budžeta ukinuti devet milijardi dinara Ministarstvu zdravlja za KCS i zdravstveni centar u Jagodini, jer građane brine stanje zdravstvenog sistema pred eventualni drugi talas pandemije.

Početak ove krize obeležila je već ova čuvena pres-konferencija o kojoj je danas razgovaramo, za koju smo juče saznali da je bila kruna prvog sastanka Kriznog štaba. Taj sastanak mora da je bio jako dobar ako je tako krunisan. Tamo smo čuli hitove kao što su, šoping u Milanu, najsmešniji virus u istoriji koji postoji samo na „fejsbuku“ i čuli smo da se leči rakijicom. Posle toga smo čuli da ćemo mi vrlo brzo napraviti vakcinu, kao da je to jednostavno otprilike kao i kuvanje te rakijice.

I, struci koja je nemo posmatrala sve to, već tada je bačen klip u točkove i otežano je objašnjavanje neophodnosti preduzetih mera građanima, podriven joj je kredibilitet i dovedeno je u pitanje njeno podleganje političkom pritisku već tada na toj pres-konferenciji.

Kasnije, propagandno naslađivanje merama, raspirivanje straha nedovoljnim grobljima, apokaliptičnim sms porukama, nelogično optuživanje građana koji su disciplinovano sedeli kod kuće za epidemiološku situaciju, stvorili su utisak da zapravo mi ne živimo borbu protiv epidemije kojom rukovodi struka, već da živimo jedan propagandni šou sa političkim motivima koji je nemački „Špigl“ pre neki dan u svom jednom članku nazvao predsednički horor šou u Korona diktaturi.

Posledice ove konfuzije su da danas mnogo građana sa jedne strane misli da su mere oštrije nego što epidemiološka situacija nalaže, a istovremeno misle i da je epidemiološka situacija gora nego što nam vlast u javnosti predstavlja. To je percepcija u javnosti.

Dakle, u Srbiji ne žive maloumni i nerazumni ljudi. Ako im se lepo objasni, onako kako je to u dva, tri navrata uradila nemačka kancelarka Angela Merkel, ljudi će razumeti i ponašaće se racionalno i neće biti potrebe da im se svaki dan obraća predsednik sa televizije, iako znamo da on to voli da radi.

Ostalo je nejasno, jesmo li mi sekularna država kako Ustav propisuje ili imamo državnu crkvu koja je van zakona, pred kojom predsednik mora da kleči, da je moli da se ponaša razumno i da se istovremeno tolerišu pozivi na kršenje zakona od strane crkvenih velikodostojnika i kršenje zabrane kretanja po crkvenim portama za Uskrs, dok su naši roditelji sami zatvoreni u svojim domovima obeležavali Uskrs disciplinovano pridržavajući se mera.

Ova pandemija iskorišćena je i za svojevrsnu spoljnopolitičku propagandu jednog, bojim se, spoljnopolitičkog zaokreta. Dakle, ta udvorička propaganda Kini je došla do, ja bih rekao - danke dojčland nivoa.

Mi smo tražili kao Ujedinjena demokratska Srbija da se objave donacije. Do dana današnjeg nisu objavljene. Evo, ja ću sada dati podatke iz baze podataka koju vodi Vlada Srbije.

Evropska unija je u poslednjih pet godina samo, Srbiji donirala 1,8 milijardi evra, što je 44 puta više od prvog sledećeg donatora, a to su Ujedinjene nacije. Za zdravstveni sistem u poslednjih pet godina Evropska unija je donirala 160 miliona evra, što je 12 puta više nego Kina. To su samo podaci za poslednjih pet godina. U istoj toj bazi 1,2 milijarde je ruske razvojne pomoći, ali su to krediti, donacije nisu evidentirane i nejasno je da li se igde evidentiraju.

Nemam puno vremena, pošto je sve objedinjeno, želeo bih da delegiram jednu temu koja je važna, a izostala je u ekonomskom paketu Vlade, a to je maloprodajna cena naftnih derivata.

Dakle, kalkulacija koju smo uradili pokazuje da nema razloga da maloprodajna cena naftnih derivata za evrodizel litru pređe 120 dinara. Ona je trenutno u Srbiji 140, skoro 150 dinara. Ovo je cena evrodizela na OMV pumpi u „Tristerštrase“ u centru Beča, 1,099 evra, to je 129 dinara.

Ja sam slobodan reći, zabluda je da maloprodajne cene naftnih derivata u Srbiji ne prate pad cena sirove nafte na svetskom tržištu zbog akciza. Akciza je fiksna, ona ne zavisi ni od jednog varijabilnog imputa. Razlog zašto maloprodajne cene u Srbiji ne prate pad cena sirove nafte je dominantan, gotovo monopolski položaj koji jedna naftna kompanija u Srbiji ima iz političkih razloga i činjenica da sve ostale naftne kompanije prate tu cenovnu politiku i mi imamo svojevrsno kartelsko udruživanje na tržištu maloprodaje naftnih derivata. Ovo je jako važno zato što cena goriva je ključni troškovni imput u privredi koja treba da nam bude osnova za ekonomsko preživljavanje nakon što preživimo virus. Hvala.