Nikad nisam ni dobio karticu, još uvek imam privremenu karticu.
Pre nego što započnem svoju diskusiju, nadam se da su preduzete neke mere protiv lica koja su nas sprečila da danas podnesemo dopune dnevnog reda. Ne očekujem odgovor, ali se nadam i siguran sam da će ta lica kad tad odgovarati pred zakonima Republike Srbije.
Započeo bih svoj govor sa citatom američkog predsednika Ruzvelta. Nakon napada na Perl Harbor 1942. godine, Ruzvelt je tada rekao: „Nikada ranije nismo imali ovako malo vremena u kome moramo da uradimo ovako mnogo“. Rekao bih da ovaj citat i ova rečenica najbolje opisuje stanje Srbije u sadašnjem trenutku, ne samo što istorijske okolnosti neodoljivo podsećaju na one sa početka Drugog svetskog rata. I tada su postojale dve strane i tada su na jednoj strani bili i Amerika i Rusija i Britanija i tada su na drugoj stani bili Nemačka, uz razliku što je uz Nemačku tada bio Japan, a danas je Kina. Svet je duboko podeljen kao što je bio tada.
Srbija se, nažalost, nalazi na pogrešnoj strani istorije i na pogrešnoj strani pravde. Nalazi se na strani na kojoj su Nemačka i Kina, nalazi se na strani globalizma. Mi to, dragi građani, svakodnevno osećamo na svojoj koži kako izgleda kad ste na strani globalizma i kad ste nečija kolonija. Srbija je danas, bukvalno, Nemačka kolonija, bukvalno.
Ovaj parlament, svi naši državni organi, naš Ustavni sud, naš republički tužilac, svi su u svrsi sprovođenja agendi koje gledamo svakodnevno, a jedna od tih agendi je nestajanje naše države i našeg naroda. Druga od tih agendi je uništavanje naše slobode.
Meni je žao što nema više ministra Lončara, on je nestao kad mi govorimo, valjda ne sme da se suoči sa nama, ali i on učestvuje u toj agendi.
Sramota je da 50 hiljada naše dece, naše kvalitetne dece, svake godine ode iz ove zemlje. Sramota je da je naša populaciona politika to da, umesto te dece primimo milion migranata koje imamo po ugovoru sa Austrijom, koje će nam vratiti po tim potpisanim ugovorima, pošto neko mora da radi u fabrikama jeftine radne snage za nemačkog kolonizatora, i to onog nemačkog kolonizatora, kolega Parezanoviću, kojem dajete ulicu u Čačku, onog nemačkog kolonizatora kome Vlada daje, sad govorim o različitim fabrikama, po 10, 20, 30, 50 ili koliko već hiljada evra po radnom mestu, a koje naši građani za ceo život ne mogu da zarade. Onom istom kolonizatoru po čijim agendama lečite naše ljude, po čijem agendama zatvarate zdravu naciju u pritvor. Srbija je po prvi put u svojoj istoriji na pogrešnoj strani.
Nadam se da će građani Srbije to shvatiti. Nadam se da će birači SNS, koji su većinom časni i pošteni ljudi, ali koji su pod baražnom paljbom medija, dovedeni u zabludu oko ključnih pitanja, među najvažnijima je pitanje da su u zabludi da vi štitite nacionalni interes Srbije, a to, dame i gospodo, nije tačno. Nikada ranije u našoj istoriji mi nismo imali ovakvu izdaju nacionalnog interesa, nikada ranije. Postojali su teški trenuci u našoj istoriji, postojali su trenuci u kojima smo bili okupirani, ali nikad niko u ovoj meri nije radio na razaranju srži i biti ovog naroda. Nikada niko toliko nije radio na uništavanju temelja naše suverenosti. Nikada niko nije toliko ponizio naše institucije i pretvorio ih, umesto u ključne donosioce odluka, u puke izvršioce odluka izvršne vlasti.
Danas je samo bitno šta će vam reći Nemačka, šta će vam reći EU. Mi živimo dobro ako nam to kaže Nemačka. Dajte, molim vas, valjda građani Srbije znaju da li žive dobro ili ne. Vi imate sreću što je veći deo opozicije na istoj toj agendi i njih više interesuje šta će im reći neki strani faktor, nego kako žive građani Srbije. Zato u ovom parlamentu nemamo suštinska pitanja, nemamo raspravu o onim stvarima koje su suštinski interes svakog građanina ove zemlje, nego imamo priču o trivijalnim stvarima, imamo priču o tome da li je nešto fašizam ili nije fašizam, a uzgred budi rečeno na taj način relativizujemo fašizam. Isto kao što smo 6. aprila, kada je Beograd osvanuo u bojama nemačke zastave, pokušali da skrenemo temu sa strašnih stvari koje su se dešavale u istoriji ovog naroda. Ne propustimo ni jednu priliku, tako danas, uoči 9. maja, Dana pobede nad fašizmom, ponovo relativizujemo fašizam. Da li je to zato da vam se nemački prijatelji ne uvrede slučajno za stvari koje su radili ovom narodu. Dvesta godina se Balkan kolonizuje.