Povreda Poslovnika, narodni poslanik Vladimir Đukanović.

Hvala uvažena predsedavajuća.

Morali ste da reagujete, gospođo Gojković. Član 107. kršenje dostojanstva ovog parlamenta. Ovde neko priča da smo mi kolonija i vređa našu zemlju na jedan veoma ružan način.

Srbija je slobodna i nezavisna zemlja i može sama da odlučuje ko će joj biti njeni prijatelji i saradnici, a posebno je sramno da nas neko proziva za globalizam, čiji lider se zalaže baš za sve one globalističke vrednosti, od abortusa, preko istopolnih brakova i usvajanja dece kod istopolnih brakova.

Prema tome, nemojte oni da nam pričaju o globalizmu, a vas molim da reagujete u buduće. Još jednom ponavljam, Srbija je slobodna i nezavisna država gde narod i građani biraju slobodno svoju vlast, a neko ko želi možda da bude zavistan od nekog drugog on to verovatno preko interneta ili gledajući u kuglu traži po belom svetu nekakvu podršku. Toliko, hvala.

Želite li da glasamo o mojoj povredi Poslovnika?

Ne.

Zahvaljujem.

Kojim dobrom vi?

(Vojin Biljić: Replika.)

Replika, kome?

Parezanoviću.

Izvolite.

Kolega Parezanoviću, ja ne želim da učestvujem u jeftinim performansima, u tome da međusobno delimo uvrede. Videli smo kako izgleda sa poželjnom opozicijom, jako lepo to prebacivanje loptice, serdare-vojvodo, video sam kako se daje reč, Dosta je bilo, danas, koliko možemo lako da dobijemo reč, koliko možemo lako da dobijemo repliku, mi čak ne možemo da podnesemo ni dopune dnevnog reda.

Da je ovo pravna država koja će biti i vam to garantujem, da je ovo slobodna zemlja u kojoj će narod moći da slobodno odlučuje i to vam garantujem, takve stvari će se kažnjavati.

Činjenica je da je ovaj parlament sveden na ta trivijalna prepucavanja da bismo izbegli raspravu o ključnim i o velikim pitanjima. Na primer, danas Dosta je bilo nije uspeo da preda svoj predlog zakona o KiM koji je ova Skupština bila dužna da po Ustavu iz 2006. godine za vreme bivše vlasti, pa još jedne bivše vlasti, pa dugogodišnje vaše vlasti donese.

Ja vas pitam, zbog čega zakon o KiM nije donet i pitam vas pored toga, zbog čega nas sprečavate da ga mi iznesemo na dnevni red, da građani Srbije saznaju da je moguće mnoge stvari uraditi koje vi ne dozvoljavate da se uradi, jer vam je tako očigledno naredio, onaj ko vam daje naređenje.

Ja vas pitam, zašto građani Srbije ne mogu da dobiju besplatne udžbenike? Zašto nam branite da podnesemo amandmane sa zakonom o besplatnim udžbenicima? Jesu li naša deca gora od neke druge dece? Jesu li naša deca gora od nemačkog investitora, koji je dobio samo sporednu ulicu u Čačku, izvinite? Ili od onoga nemačkog investitora koji je dobio besplatno zemljište u Čačku, ili od nemačkog investitora koji je dobio hiljade i hiljade evra po radnom mestu u Čačku i širom Srbije?

Hvala.
Idemo dalje. Stvarno.
Reč ima narodni poslanik Jelena Žarić Kovačević.
Izvolite.

Hvala vam predsednice.

Uvaženi ministre, dame i gospodo narodni poslanici, ponovo su pred nama danas izborni zakoni o kojima smo raspravljali pre uvođenja vanrednog stanja. Sada sa predlogom da potpise birača koji podržavaju izborne liste mogu overavati i opštinski odnosno gradske uprave.

Na ovaj način će se olakšati prikupljanje potpisa i nastavak sprovođenja izbornih radnji onako kako to budu odlučile izborne komisije.

Pre raspisivanja izbora, međustranački dijalog je trajao jedno određeno vreme i rezultirao je izmenama i dopunama određenih izbornih i nekih drugih zakona koji na direktan ili indirektan način utiču na izborni proces i na taj način smo mi izborni proces unapredili i praktično olakšali učestvovanje na izborima. Tada u dijalogu nisu učestvovali ovi koji su danas ponovo pokazali ogromno nepoštovanje institucija.

Huligani, na čelu sa Boškom Obradovićem danas su ispred Doma Narodne Skupštine napravili incident. Blokirali su ulaz Narodne skupštine, maltretirali su poslanike, maltretirali su zaposlene u Narodnoj skupštini, fizički su nasrnuli na narodnog poslanika Marijana Rističevića, povredili ga, iscepali mu sako.

Oni su danas pokušali da ovo legalno i legitimno telo, najviše zakonodavno telo u zemlji spreče da radi, ali mi ćemo danas ipak raditi, jer smo tu zbog svih građana Srbije i tu smo da pokažemo kako izgleda vredna, marljiva i pristojna Srbija. Tu smo da pokažemo da je Dom Narodne Skupštine zaista mesto za parlamentarni dijalog i za sprovođenje demokratije, a ne za sprovođenje nasilja.

Meni je žao, iskreno što je danas pažnju privukao taj fašizam ispred Doma Narodne Skupštine. Sasvim je jasno da oni žele krvoproliće, žele nasilje, žele ugrožavanje demokratije i ljudskih prava. To je poruka koju je danas u ime Saveza za Srbiju i Dragana Đilasa preneo, odnosno poslao Boško Obradović, zajedno sa svim huliganima sa kojima je bio ispred Doma Narodne Skupštine.

Oni su i danas pokazali po ko zna koji put na koji način bi oni vršili vlast. Ponašanje koje smo imali prilike da vidimo je ispod svakog nivoa. Ponašanje koje smo imali prilike da vidimo je ispod svakog nivoa. Propagiranje fašizma u Srbiji treba svi najoštrije da osudimo, jer svako od nas ustvari može da se nađe na meti tih huligana, svako od nas može da prođe sa njihove strane kao moj kolega Marijan Rističević danas, samo zato što ne delimo njihova fašistička opredeljenja.

Javnost Srbije mora da zna da će svako očigledno biti brutalno napadnut, tučen, gažen od strane fašiste Boška Obradovića i njegovih sledbenika, svako ko ne misli isto kao oni, svako ko se bori da građanima bude bolje, svako ko se trudi da naša deca imaju bolju budućnost u Srbiji, svako ko želi da Srbija bude moderna i razvijena zemlja u kojoj će biti mesta za sve ljude. I mesta i posla i boljeg života.

Ali, dame i gospodo, huligani iz Saveza sa Srbiju nećete nas uplašiti jer su poslanici SNS, a i neki drugi poslanici danas ovde u sali, mi radimo svoj posao, želimo da svima nama bude bolje, želimo da se Srbija razvija, želimo redovne i veće plate i penzije, stabilnu ekonomiju i privredu. Želimo da živimo u zemlji bez fašizma i nikakvo nasilje nas neće sprečiti da tako i bude.

Srpska napredna stranka na čelu sa Aleksandrom Vučićem nastaviće da vodi državu napred, jer našu želju i volju nikakvo nasilje ne može ugroziti, niti ugasiti i borićemo se da budemo uspešna razvijena i uređena Srbija, a građanima je danas Boško Obradović po ko zna koji put pokazao i poslao poruku kakav je program Saveza za Srbiju, da između Saveza za Srbiju i nasilja stoji znak jednakosti.

Jedva čekam 21. juni kada će građani pokazati da njihova izborna volja jeste SNS i bolja Srbija, a ne nasilje i fašizam.

Zahvaljujem.
Reč ima Tatjana Macura. Nije tu.
Reč ima Dubravka Filipovski.
Izvolite.

Zahvaljujem gospođo Gojković.

Posle ukidanja vanrednog stanja ponovo smo u parlamentu Srbije sa ciljem daljeg unapređenja izbornog procesa. Međutim, kao što su to građani Srbije već mogli da vide, danas na ulazu u parlament Srbije, narodne poslanike je sačekao Boško Obradović sa svojim malobrojnim pristalicama.

Njegov cilj je bio da blokira ulaz u Narodnu skupštinu Republike Srbije i tom prilikom napadnut je povređen narodni poslanik Marijan Rističević.

Dići ruku na narodnog poslanika zato što ne misli kao Boško Obradović je poniženje demokratije i ovo brutalno divljanje Boška Obradovića traje već pune četiri godine, od početka ovog mandata. Počeo je sa napadom na članicu RIK-a, Maju Pejčić, nastavilo se sa napadom na novinarke "Pinka", Gordanu Uzelac i njenu koleginicu, a kulminiralo je napadom na predsednika parlamenta Maju Gojković u njenom kabinetu.

Za mene lično, kao narodnu poslanicu je to prelomni trenutak zato što posle tog događaja ni jedan građanin Srbije, ni jedan narodni poslanik koji bi se našao ili koji se našao u blizini Boška Obradovića nije mogao da bude siguran u njegovu reakciju, pa samim tim nije mogao da bude siguran i u svoju ličnu bezbednost.

Sve što se posle toga desilo je za mene posledica upravo ove reakcije i pokušaj upada u Predsedništvo Srbije, nošenje vešala na Terazijama prilikom protesta, upad u RTS, vređanje predsednika Vučića lično i njegove porodice i vređanje premijerke Ane Brnabić, sve su to posledice na već uočen uzrok koji je Boško Obradović pokušao i pokazao još pre četiri godine i jednostavno nastavlja.

Međutim, ono što je dobro u svemu ovome da su državne institucije reagovale. Ministarstvo unutrašnjih poslova je upravo objavilo da je 15 pristalica Boška Obradovića danas privedeno i da će oni biti prosleđeni prekršajnom sudu na dalji postupak. Na taj način država Srbija je jasno poslala poruku da se nasilje više neće tolerisati.

Srbija nikada nije bila niti će biti na strani fašista i ljotićevaca. Mi kao država jednostavno ne smemo dozvoliti sebi da se vraćamo unazad. Mi nemamo vremena više da trošimo vreme na propale političare i na nasilnike kao što je Boško Obradović. To je istina koja boli i Boška Obradovića, i Dragana Đilasa, i sve ostale sa njihovim pristalicama.

Smisao i suština bavljenja politikom je da se izađe na izbore i dobro je što sve više stranaka menja svoje mišljenje i donosi odluku da izađe na izbore. To je po mom mišljenju zaista jedan korak napred u razvoju parlamentarizma i u razvoju demokratije. Kampanja će nesumnjivo biti teška i složena, i ona će zavisiti od epidemiološke situacije, to je potpuno jasno.

Zdravstvo je položilo ispit u ovim teškim uslovima sa mnogo nepoznanica i sa mnogo neizvesnosti, jer toliko energije, toliko znanja, toliko profesionalnosti, toliko humanosti je od naših lekara i medicinskih radnika u ovoj nesreći koja nas je zadesila, i ceo svet sa Koronavirusom, Srbija mogla da vidi. Mnogo smo naučili upravo od njih i verujem da je došao trenutak kada ćemo u budućnosti mnogo više ceniti lekare i zdravstvene radnike, i prosvetne radnike, i policajce, i vojnike, i kasirke, i radnike u bankama, i sve one vidljive i nevidljive heroje u vanrednom stanju koje je za nama.

Što se kampanje tiče akcenat će zbog vanrednih mera koje su i dalje na snazi jednostavno biti na on-lajn kampanji, na društvenim mrežama, na što više štampanih i elektronskih medija. Naš posao, pre svega mislim na članove SNS, da zbijemo redove, da ovu kampanju nastavimo snažno i disciplinovano, da na sve kritike odgovaramo onim što smo uradili i da veoma jasno preciziramo koji su naši planovi u naredne četiri godine, ne za razvoj gradova i opština, nego za razvoje manjih mesta i sela. To je naša obaveza i dužnost pred biračima.

Novina u ovoj kampanji, koja se sada nastavlja, s obzirom da su izbori 21. juna, za SNS je što predstavlja mnogo mladih ljudi. Mladi ljudi su na izbornim listama lokalnim, na parlamentarnoj listi i to je pre svega jedna veoma važna poruka mladim ljudima u Srbiji da ostanu u svojoj zemlji, da ovde žive, rade i zasnivaju svoje porodice.

Sa ovakvom kampanjom postojaće realna šansa da na ovim izborima pobedi radna i marljiva Srbija. Ja ću u danu za glasanje podržati ove predloge zakona, pre svega i zbog toga što je sve ono što je traženo od strane opozicije kada je u pitanju unapređenje izbornih uslova, ispunjeno i više od toga. Zahvaljujem.

Hvala, gospođo Filipovski.
Reč ima prof. dr Žarko Obradović.
Izvolite.

Hvala.

Poštovani predsedavajući, poštovani ministre, koleginice i kolege narodni poslanici, mislim da razmatranjem zakona koji su na dnevnom redu Narodne skupštine Republike Srbije, mi pravimo, ako mogu reći, ovaj jedan, u odnosu na aktuelnu situaciju u kojoj se nalazimo, jedan zadnji korak da još transparentnije, ako mogu reći, unapredimo izborni proces. Sa usvajanjem ovih zakona stvoriće se neophodni uslovi i da RIK u okviru svojih ovlašćenja uradi sve one izborne radnje koje su potrebne da bi izbori bili održani na vreme.

Naime, do sada smo se bavili virusom i njegovim uticajem na život građana Republike Srbije i Vlada je tu položila veliki ispit i ceo Krizni štab uradili su jako mnogo, i sa ukidanjem vanrednog stanja naravno život se nastavlja dalje uz nove mere i uz ponašanje koje zahteva stanje, ako mogu reći, javnog zdravlja građana Republike Srbije. To je jedan od primarnih motiva zašto su izmenjeni ovi zakoni.

Naime, izmenama zakona se vodi računa o očuvanju zdravlja građana, jer se izmenama zakona povećava broj lica, odnosno institucija koje mogu prikupiti podatke sa potpisima birača koji podržavaju određene izborne liste. Mislim da je to jako dobro, jer se time daje mogućnost da se na lakši način što pre završi i ovaj deo izbornih radnji i da sve one stranke koje to žele uđu u izborni proces.

Ovo namerno govorim, one stranke koje to žele, zato što po mom skromnom uverenju postoje stranke koje od početka ne žele ovaj izborni proces i kojima je nažalost nasilje ili bojkot osnovni vid političkog delovanja. Imali smo priliku danas da se susretnemo sa jednim apsolutno primerom nasilja koji nas vraća u davne tridesete godine prošlog veka. To jeste za mene fašizam, da se kolega narodni poslanik na stepeništu Narodne skupštine napadne, da se spreči da uđe u Narodnu skupštinu Republike Srbije da obavlja svoj posao poslanika, to je sramno i nedopustivo i najbolje govori o onima koje te mere primenjuju.

Poštovane koleginice i kolege, ne treba se mnogo čuditi, nažalost, takvim ponašanjem, jer treba se podsetiti da je pre nekoliko meseci, jer stvari se možda zaboravljaju zbog ove situacije koju smo imali sa virusom, ali ne treba zaboraviti da su u okviru svojih protesta protiv aktuelne vlast i tzv. organizovanih šetnji gradom upali u, isti ti, pristalice ove i drugih stranaka koje bojkotuju ili su najavili tada bojkot izbora, da su upali u zgradu RTS-a i koristili motornu testeru kao sredstvo kojim su plašili prisutne. To govori o njima.

Setite se pokušaja nasilnog upada u Narodnu skupštinu Republike Srbije ili one druge oblike devijantnog ponašanja koje su pomenuli narodni poslanici. To je deo njihovog ponašanja, to je deo onoga što pojedine pristalice opozicije nude građanima Republike Srbije. Za njih izbori nisu način da se proveri demokratski kapacitet, za njih izbori nisu način da provere svoj uticaj, ugled kod građana i to su pokazali u ovih proteklih skoro devet ili deset meseci. Kažem, devet ili deset meseci, jer avgusta prošle godine su počeli razgovori sa predstavnicima svih političkih stranaka u Srbiji koji to žele, da bi se unapredio izborni proces. Razgovori su počeli tada i na FPN-u i kasnije u Skupštini, i pokazalo se da tu postoje ozbiljne razlike u pristupu stranaka koje učestvuju u razgovorima.

Kada god bi se našlo neko rešenje za pitanje koje bi se, da kažem, postavilo kao otvoreno, to u stvari nije bilo rešenje za unapređenje demokratskog procesa, to nije bilo unapređenje izbornog procesa, to se doživljavalo kao nametanje rešenja. Onda smo shvatili da, u stvari, pojedine stranke opozicije ne žele na izbore, da je bojkot sredstvo političke borbe koju oni primenjuju, da jednostavno nisu ni na koji način zainteresovani da se izborni proces unapredi, da je glavni cilj njihovog napada vladajuća koalicija i predsednik Republike, da je osnovna suština sprečiti predsednika Republike da obavlja svoj posao, da se spreči Vlada i ministri da obavljaju svoj posao i da se obezbedi prisustvo u medijima po svaku cenu. Naravno, zadatak medija je da na najbolji mogući i na profesionalan način prikazuju sve ono što političke stranke promovišu ili što nosioci javnih funkcija rade, ali ovde je reč o tome da se nosioci javnih funkcija spreče da obavljaju svoj posao.

Naime, sa tom, ako se sećate, poštovane koleginice i kolege, upotrebljava se izraz „funkcionerska kampanja“. Iza tog izraza, u stvari, stoji jedna čista namera da se zabrani nosiocima javne funkcije da u vreme kada se zakažu izbori ili u vreme održavanja izborne kampanje da obavljaju svoj redovan posao. To je suprotno logici demokratije, to je suprotno, ako mogu reći, poslu koji ta izabrana lica treba da rade jer, u stvari, oni su dobili jedan demokratski kapacitet od građana na prethodnim izborima da obavljaju svoje poslove za vreme dok im traje mandat, a sa druge strane sasvim je logično da mogu u javnosti da istupaju i da saopšte sve ono što određeno ministarstvo ili Vlada ili država ima nameru da radi.

Meni je zanimljivo da vidimo kakvo će biti ponašanje i ovih posrednika sa dobrim namerama koji su učestvovali u razgovorima o unapređenju izbornih uslova. Jer, ne želeći da sumnjam u njihove dobre namere, želeo bih da vidim da se istim stepenom energije kojim traže da se neke stvari u Srbiji poboljšaju ili kritikuju neke stvari u Srbiji kao nedovoljno dobre, da se istim stepenom energije i osude divljanje koje je danas bilo ovde u Skupštini, napad na našeg kolegu narodnog poslanika i da osude i druge oblike ponašanja koji se mogu nazvati svakojako, samo ne izražavanje političkog mišljenja.

Moram vam reći da sam, nažalost, razočaran ponašanjem kolega koji su sedeli ovde u Skupštini, koji sad pripadaju opoziciji, koji pokušavaju da minimiziraju u svojim javnim izjavama ovaj napad na kolegu Rističevića i to, nažalost, govori o sadašnjoj opoziciji, o velikom delu sadašnje opozicije i da njima nije važan demokratski proces, da njima nije važna demokratska Srbija, da njih uopšte ne interesuje bilo šta drugo do, naravno, lična afirmacija.

Mislim da, vodeći računa, naravno, o stanju javnog zdravlja i o preporukama koje krizni štab bude davao svim učesnicima izbornog procesa, mislim da će građani Republike Srbije biti u situaciji da 21. juna, pošto je najavljeno da je taj termin dogovoren na sastanku predsednika sa predstavnicima parlamentarnih stranaka, odnosno svih onih stranaka koje žele da učestvuju u predstojećim izborima, da će imati priliku da iskažu svoj politički stav. Važno je da izbori budu održani u dobroj atmosferi.

Mislim da je u proteklih skoro godinu dana sa ovim razgovorima koji su vođeni, sa predlozima koji su prihvaćeni sa tih okruglih stolova ili ovde u Narodnoj skupštini Republike Srbije, a koje smo mi usvojili krajem godine, mislim da su stvoreni dobri uslovi za obavljanje izbora i mislim da će građani Republike Srbije 21. juna znati koga žele kao svoje predstavnike.

Ovo pominjem iz razloga što postojeći izborni uslovi su bili svi određeni, do ovih izmena, svim zakonima koji su doneti pre 2008. godine, 2012. godine i smatralo se da oni predstavljaju optimalan demokratski okvir za održavanje izbora. Odjedanput su svi ti zakoni bili predmet kritike i prema njima je zauzet jedan negativan stav. Naravno, i to govori samo po sebi o dvostrukim aršinima koji postoje i načinu na koji se opozicija ponaša. Ako je njima dobro, onda je sve u redu, a ako njima nije dobro, onda ništa ne valja.

Nemojte se čuditi, poštovani građani, što doživljavamo od strane pojedinih poslanika iz Evropskog parlamenta ili iz nekih drugih međunarodnih organizacija određenu vrstu kritike. Nažalost, to nije samo podrška ljudima, nekim pripadnicima opozicije ovde u Srbiji, to govori o njihovom odnosu prema Srbiji, zato što ima krugova koji jednostavno ne žele da Srbija bude demokratska država, da Srbija bude država sa punim integritetom, koja može samostalno donositi odluke o svojoj spoljnoj politici ili samostalno birati svoje prijatelje.

Naravno da je naše opredeljenje da budemo članica Evropske unije, ali to ne znači da treba da imamo podanički odnos i prema Briselu ili prema bilo kome, dok naš proces pregovaranja traje, a nadam se i posle toga, sasvim je logično da kao demokratska zemlja možemo da biramo svoje prijatelje. Do pre nekoliko godina se pričalo o mekoj moći Rusije i njenom uticaju na zemlje Balkana, uključujući i Srbiju, sada se priča o mekoj moći Rusije i uticaju te meke moći na zemlje Balkana, a niko neće da javno kaže da je ista ta Kina na prvom, odnosno drugom mestu među spoljnotrgovinskim partnerima Evropske unije, kada govorimo o izvozu, odnosno uvozu robe.

Znači, ono što je dobro za neke zemlje Evropske unije pojedinačno, ta saradnja sa Kinom, loše je ako to Srbija radi. Mislim da je to jedna vrsta licemerja koje postoji, možda i nerazumevanja, ali mislim deo licemerja i namere da se i Srbija, ako mogu reći, bez integriteta uvuče u jednu geopolitičku igru koja postoji među velikim silama, jer je Evropska unija sebe smatra silom u nastajanju. Ona jeste u ekonomskom smislu, ali u vojnom i političkom je daleko od toga, a volela bi da bude.

U svakom slučaju, sve te stvari koje su nam se dešavale proteklih meseci su nam dale mogućnost da možda jasnije nego pre sagledamo i svoju poziciju i da, ako mogu reći, izoštrimo ugao u odnosu i na naše evropske integracije i na naše unutrašnje stvari. Evropske integracije će ići svojim putem. Potpuno sam ubeđen da Srbija ima administrativne i druge kapacitete da ispuni postavljene uslove, sem onog famoznog Poglavlja 35, ali i tu je Srbija pokazala da ima demokratski kapacitet, jer je i potpisala Briselski sporazum. Zanimljivo je da ga više skoro niko od strane Evropske unije ne pominje, niti pominje da druga strana, Priština, nije ispunila deo svojih obaveza, ali to govori nešto o ponašanju pojedinih čelnika Evropske unije i o odnosu prema Srbiji.

Što se tiče izbora, potpuno sam ubeđen da će oni proteći u demokratskoj atmosferi. Znam da je Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu uradilo jako mnogo stvari da se unapredi onaj deo izbornog procesa za koji Ministarstvo snosi neposredne obaveze. Mislim da sama činjenica, evo, pomenuću samo jedan primer, da je predviđena mogućnost da svaki građanin nakon završenih izbora može proveriti da nije slučajno neko glasao u njegovo ime sama po sebi zaslužuje pohvale i govori o jednom dobrom poslu koji je Ministarstvo uradilo, da ne pominjem uređeni birački spisak, da ne pominjem edukaciju službenika, da ne pominjem edukaciju članova biračkih odbora.

Hoću da kažem da je država sa svoje strane uradila sve da se unapredi izborni proces, da se poveća demokratski kapacitet Republike Srbije i da izbori u Srbiji budu kao i u drugim zemljama. Ali, ovde je reč o jednoj vrsti pritiska koji se pravi prema Srbiji, pa i ona pitanja koja se u drugim državama doživljavaju kao ako mogu reći redovna, ovde se kod nas doživljavaju kao vanredna.

Dobro je gospodine ministre što ste predložili ove izmene zakona i čuvajući zdravlje ljudi da date mogućnost da se još jedan broj političkih stranaka koje to žele ili one koje nisu uspele u rokovima koji su bili pre uvođenja vanrednog stanja da skupe potpise da mogu to da urade, a onda da ostavimo građanima priliku da ocene sve nas po programima i po idejama koje promovišemo, a ne po ovim ružnim stvarima koje neki od nas, na žalost primenjuju. Jednostavno da se nadamo da će u skladu sa procenama i svim onim što je uradio naš Krizni štab da će Korona u međuvremenu nestati kao vrsta, ako mogu reći, zdravstvenog izazova kojem smo izloženi, a da će građani biti u situaciji da izaberu one koje žele i da ćemo nakon sledećih izbora napraviti korak.

Poslanička grupa SPS će u danu za glasanje glasati za sve ove izmene, jer smatramo da se ovim rešenjima unapređuje dalji izborni proces, a vodi se računa o zdravlju građana kao najvažnijoj stvari na svetu, jer znate džabe nam priča o demokratiji. Time ću završiti. Džabe nam priča o demokratiji ako ne vodimo računa o ljudima, jer ukoliko nema ljudi nema ni demokratije. Zato mi je drago što ste zdravlje ljudi stavili na prvo mesto kada ste obrazlagali donošenje ovih zakona. Hvala.