Zahvaljujem.
Vladimir Marinković, po kom osnovu?
Povreda Poslovnika.

Hvala, poštovana predsednice, poštovani ministri, dame i gospodo narodni poslanici, ja mogu samo da zamislim šta bi se desilo našem kolegi Marijanu Rističeviću da je bio na nekom mestu gde nije bilo blizu policije i njegovih kolega da priteknu u pomoć i da ga faktički spasu od linča. Njegov greh je verovatno isti kao što je greh svih nas koji sedimo ovde u sali, a to je da radimo svoj posao i da svi zajedno radimo za dobrobit Srbije.

Moje kolega Aleksandar Martinović je lepo to elaborirao, pozvao sve i članove SNS, ali i sve građane Srbije, sve patriote, sve koji misle dobro ovoj državi da osude ovaj gnusni, monstruozni čin, jer u 21. veku ovakva vrsta monstruoznih, fašističkih napada na nekoga samo zato što radi svoj posao i što je došao na pragu svoje kuće i svog radnog mesta je potpuno nedopustiva. Očekujem od onih ljudi koji su nadležni, koji predstavljaju nadležne organe da hitno reaguju po ovom osnovu.

Ono što želim isto tako da kažem građanima Republike Srbije je da ovo nije slučajno, da je ovo inspirisano, da ovo nije fašista Boško Obradović, Ljotićevac Boško Obradović i njegovih šest, sedam satrapa ili sledbenika koji su sačekali i mučki napali Marijana Rističevića. Ovo je jedna akcija koja traje već nekoliko godina, inspirisana, pomognuta od strane medija. Ja ću vam samo pokazati karikature koje su se pojavile u tim tzv. slobodnim medijima.

Pogledajte, nacrtan je predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić u tom tzv. slobodnom mediju sa kukastim krstom na levom ramenu i sa Davidova zvezdom. Ovo su meni poslali, i pre nego što je izašlo, prijatelji i kolege iz Izraela, iz Jevrejske zajednice koji su ukazali na pojavu fašizma u Republici Srbiji koju promovišu ti tzv. slobodni mediji i političari koji su inspirisani i potpomognuti njihovim delovanjem.

Pogledajte drugu karikaturu. Aleksandar Vučić u crnom jevrejskom odelu sa svojim ministrima i saradnicima. Pod nogama je brdo para sa Davidovom zvezdom na reveru. Samo ću podsetiti naše građane i naše kolege na opasnost svega ovoga, a to je da se prošle godine pojavila jedna naslovnica sa ulaskom u Aušvic na naslovnoj strani, koja poredi Republiku Srbiju, Aleksandra Vučića i našu vlast sa logorom Aušvic, jednom od najsramnijih i najtužnijih delova u ljudskoj istoriji, u istoriji čovečanstva. Dakle, sve je ovo inspirisano, sve je ovo koordinirano.

Pozivam sve svoje kolege narodne poslanike, da li pripadaju vladajućoj većini ili opoziciji, da glasno osude ovo, da se glasno izborimo protiv ovoga. Pozivam državne organe da reaguju po ovom pitanju, da reaguju u skladu sa članovima 21. i 49. Ustava Republike Srbije, a to je da niko, apsolutno niko u ovoj zemlji ne može biti diskriminisan po osnovu svog političkog uverenja, po osnovu svoje veroispovesti, po osnovu svoje rase. Ovi ljudi, ovi monstrumi teraju Srbiju u nešto, nešto, jako, jako loše.

Srbija nikada nije bila fašistička zemlja. Pobedićemo ovo zlo na izborima 21. juna. Većinska Srbija je za razvoj, za radna mesta, za napredak. Ali, ovo ne smemo više da dozvolimo, ovo ne sme da bude slika koja će otići iz Srbije. Srbija nije bila fašistička ni kada su otvoreno postojale fašističke stranke u Kraljevini Jugoslaviji. Imale su tada na izborima, jel tako profesore Šešelj, 1% ili manje od 1% je Ljotićev ZBOR osvojio na tim izborima 1935. godine.

Pošaljimo poruku, budimo zajedno u ovom, oterajmo taj ološ na smetlište istorije, te fašiste koji samo urušavaju ugled i sve ono što predsednik Vučić i svi mi ovde želimo da uradimo, a to je da radimo u interesu građana Republike Srbije. Ne dajmo da neko samo zbog svog mišljenja, zbog svog uverenja, zbog svoje politike treba da strada i da trpi u jednoj modernoj i demokratskoj zemlji u 21. veku. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Đorđe Komlenski, povreda Poslovnika.

Zahvaljujem, predsedavajuća.

Održavanje reda u Skupštini podrazumeva održavanje i reda i mogućnosti da se u Skupštinu uđe. Naravno da ne smatram da ste vi odgovorni za ovo što se desilo, ali mislim da je apsolutno na mestu da se kao predsednik Skupštine, pošto očigledno apeli nas poslanika svih ove četiri godine nisu pomogli, obratite direktno Republičkom tužilaštvu i zatražite da već jedanput počnu da rade svoj posao.

Ova horda koja je bila ispred Skupštine, uključujući i narodnog poslanika Boška Obradovića kao kolovođe, je apsolutno ispunila sve zakonom propisane uslove da onog trenutka kada su napali gospodina Marjana Rističevića bude privedena i uhapšena. Hoće li tužilaštvo raditi svoj posao ili ćemo mi zaista u najkraće moguće vreme morati da razmislimo na koji način ćemo proveriti zašto se oni tako ponašaju, zašto ne rade svoj posao i zašto su dozvolili da počne da luduje fašizam u Srbiji?

Srbija nije tlo za fašističke ideje, ali verovatno onima kojima su ljotićevsko-fašističke ideje u mozgu, počinju da lude, to izgleda dolazi u vreme 9. maja, znaju oni da na političkoj sceni nemaju šta da traže, da nemaju šta da traže na izborima. Ono što mi tražimo jeste da republički organi, prvenstveno tužilaštvo, rade svoj posao, zaštite građane Srbije, zaštite poslanike, zaštite pravo na normalan život u Republici Srbiji. Hvala.

Reč ima Neđo Jovanović.

Zahvaljujem se, predsednice.

Za razliku od mojih kolega, kada je u pitanju povreda Poslovnika, ja ću se formalno pozvani na član 27, ali očigledno je da su ovde sve odredbe Poslovnika ili većina odredaba povređena i da je tim povredama obuhvaćen kompletan sastav ovog parlamenta. Dakle, svi poslanici koji su ovde prisutni, a zbog toga što je jedno egzibicionističko iživljavanje, koje je prisutno već duže vreme, ne samo ovde već i na ulici, poprimilo nešto što više ne može da se toleriše.

Destrukcija nema opravdanje. Opravdanje za destrukciju ne postoji ni u političkom animozitetu, ni u bilo čemu drugom što podrazumeva političku razmenu stavova i mišljenja. Destrukcija je nešto što je jako opasno, a ta opasnost iznad naših glava već duže vreme lebdi.

Prava poslanika su grubo ugrožena, počev od prava kretanja u Domu skupštine, pa do elementarnog prava na rad na sednici Skupštine. Tako nešto više ne može biti tolerisano i nulta tolerancija na takvo ponašanje mora odavde da potekne i tu sam potpuno saglasan sa mojim kolega kada je u pitanju apel prema državnim institucijama koje u konkretnom slučaju moraju da reaguju.

Imunitet narodnog poslanika bi bio potpuno obesmišljen ukoliko se ne reaguje od strane tužilaštva, odnosno pravosuđa koje u konkretnom slučaju ne sme da ostane ni nemo, ni gluvo na ovaj apel. Zbog toga poslanička grupa SPS, pridružujući se svim osudama i kritikama koje su opravdano i osnovano iznete, traži da narodni poslanici zauzmu jedinstven stav, stav osude onoga što se danas izdešavalo i što predstavlja jednu vrstu brutalnog ponašanja već duže vreme i, sa druge strane, poziv pravosuđu na postupanje u skladu sa zakonom. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima Milorad Mijatović.

Hvala, predsednice.

U poslaničke grupe Socijaldemokratske partije Srbije oštro osuđujem dešavanja, nasilje koje se desilo i koje se još uvek dešava ispred Narodne skupštine.

Narodna skupština Republike Srbije je hram demokratije i sve ono što se dešava, sve političke razlike, moraju da se iznose ovde, u ovoj sali, a ne na ulici. Nasilje koje počne na ulici, obavezno završava u fašizmu, obavezno završava tako što počne nasilje na ulicama, a ljudi završavaju u gasnim komorama. Fašizam u Srbiji neće proći i ne sme proći. Zato insistiram da državni organi adekvatno odgovore, u skladu sa zakonima uređene države, kao što je Srbija.

Zbog toga, kao narodni poslanik, kao pripadnik Socijaldemokratske partije, moram da naglasim da nasilje, nekultura, netolerancija, vređanje, fašizam, nikad ne umire. Protiv njega se uvek moramo boriti.

Lepo je napisao naš veliki književnik, Branko Ćopić, koji je rekao za njih - Crni su im konji, crne potkovice, umnožavaju se po svetu crni konji i crni konjanici, noćni i dnevni vampiri. E, to je fašizam i zna se gde završava. Zbog toga ja insistiram da državni organi reaguju, u skladu sa zakonima ove države.

Jedno je demokratija a drugo je anarhija. Anarhija vrlo brzo prerasta u sukobe i upravo zbog toga, ako želimo demokratiju, njoj je mesto ovde, u parlamentu, gde ćemo iznositi naše razlike. Hvala.

Hvala.

Poštovani poslanici, u skladu sa Poslovnikom, obaveštavam vas da će Narodna skupština danas raditi i posle 18.00 časova.

Reč ima narodni poslanik Vojislav Šešelj.

Dame i gospodo narodni poslanici, Srpska radikalna stranka je protiv ove izmene Zakona o izboru narodnih poslanika, jer ona narušava postojeći sistem izbora i sve ono za šta smo se mi borili punih 10 godina, od 1990. do 2000. godine, kad je dolazilo do teških zloupotreba u poštovanju biračkog prava. Imali smo tada i potpise koji su se falsifikovali, potpise sa spomenika sa groblja, imali smo izmišljene matične brojeve i čuda.

Ja sam ponosan što sam bio inicijator za donošenje ovakvog zakona, gde je uvedeno da se samo sudskim putem mogu overiti potpisi, gde je uvedeno da svako ko pristupi glasanju bude obeležen na kažiprstu, što sam uveo providne glasačke kutije, itd.

Malo-pomalo te stvari su dovođene u pitanje. Prva velika greška je bila omogućavanje glasanja u inostranstvu. Vrlo mali broj ljudi se odazivao, a morali su se slati kontrolori iz Srbije. I sad, ti kontrolori iz Srbije prave veći trošak nego celi izborni proces u samoj Srbiji. To je bilo apsolutno iracionalno. Očekuje se od svakog građanina da na dan glasanja dođe kući, da glasa, ako želi da iskoristi svoje biračko pravo. Ako ne želi, ne mora. A to da se ljudi traže po belom svetu da bi glasali, čak i oni koji decenijama žive napolju, pa što su oni zainteresovani koja će vlast biti u Beogradu ako su oni decenijama napolju? Onaj ko živi u Beogradu i trpi postojeću vlast, ili će trpeti buduću vlast, on je životno zainteresovan za rezultate glasanja.

Mi smo praktično za republičke izbore podneli liste, iako rokovi nisu istekli. Sve stranke koje su imale mogućnost da skupe 10 hiljada potpisa skupile su. Nekim strankama su naprednjaci pomagali. Neću da kažem, to nije protivzakonito. Vi ste imali miljenike i među navodno patriotskim i prozapadnim strankama. I znali ste, oni neće proći cenzus, ali vi ćete najviše dobiti u preraspodeli njihovih glasova posle izbora. To nije protivzakonito, ali da li je moralno? To je drugo pitanje. Ja mislim da to nije moralno i da izbori moraju biti maksimalno čisti. Ko nije u stanju da prikupi te potpise, ne treba ni da ide u izbore.

Ko može objektivno da skupi potpise od stranaka koje se nisu prijavile? Može ova grupa oko Đilasa, objektivno, mada im je najbolje da ustraju u svom bojkotu jer ne mogu dobiti ni 10% glasova, što je očigledno, i to je Demokratska stranka. Nema ko više. Ali, ako se sad budu potpisi overavali na ovaj način, onda ćete vi imati opet listu sa 20 i više kandidatura. Čemu to? Čemu to unošenje zabune u glasačko telo?

Na primer, ja neću pominjati kome ste sve skupljali potpise, iako sve znam, ali skupljali ste ovoj novoj monarhističkoj stranci. Kako je ona nastala? Tako što su ukradena dva poslanička mandata Srpskom pokretu obnove. Šta vi kradete međusobno jedni drugima na vašoj listi i nije tako strašno, ali umesto da budu žigosani zbog krađe mandata, vi ste im skupili potpise da sad idu kao samostalna stranka na izbore. Nikad sami ne bi skupili 10 hiljada glasova. Niko normalan u Srbiji nikad ne bi glasao za monarhiju. Koji to čovek može glasati za monarhiju? Niko normalan. Našao bi se određen broj ludaka…

(Aleksandar Martinović: Glasao bi Đujić da je živ.)

Ja kažem, od sadašnjih živih ljudi. Ne govorim o onima koji su bili zarobljenici nekog bivšeg vremena. Ali među sadašnjim živim ljudima nema niko ko bi glasao za monarhiju, ako je normalan. A nenormalnih ima.

Šta je bilo, Martinoviću? Daj skini to sa usta, da te čujem šta govoriš.

(Aleksandar Martinović: Za monarhiju se ne glasa.)

Glasa se za stranku koja se zalaže za obnovu monarhije. Eto. Ko normalan može glasati za takvu stranku. A vi se na taj način igrate sa izborima. Pravite nam cirkus od izbora. Mogli ste i onu veliku rokenrol partiju da izvučete odnekud. I onu partiju Šećerovskog, pokojnog, jadan, dobar je bio čovek ali je služio za uveseljavanje naroda. Sve ste to mogli. Tadić nema šansi da sam skupi 10 hiljada potpisa, apsolutno.

Znači, samo dve stranke su moguće da skupe, ali najverovatnije ni jedna od njih neće izaći. Možda se demokrate predomisle. I čemu sad da se nabudži taj birački listić za republičke izbore? Treba lepo da se to privede kraju, da se izađe na izbore. Biće prilike i da vam saspem u lice kojima ste još skupljali potpise. Ali, nije sad potrebno, da ne bismo raspravu okrenuli na neku pogrešnu stranu.

Ovde je bitno da ni pre uvođenja ovih notara nije bilo moguće da se za republičke izbore overavaju potpisi kod opštinskih činovnika, matičara ili nekih drugih. Mogli su samo sudski službenici da overavaju potpise i sudske službe, isključivo sudske službenike notari su zamenili.

Hajde sad da ste rekli - nema dovoljno notara, da se požuri, pa sudski službenici. Ali, vi ste uveli sada da opštinski činovnici overavaju potpise za republičke izbore i tu će biti svašta. Jer, tu se u opštinama ne može kontrolisati za koga se sve overavalo, ko je šta overavao. Za lokalne izbore nešto i može, za republičke ne može. Onda ćete imati na osnovu zdravstvenih knjižica, na osnovu zdravstvenih kartona, na osnovu ovoga, na osnovu onoga, matične brojeve, može biti 50 lista za izbore.

Čemu to služi? Nemojte.

Sad, sami ste sebe ubedili da imate 57%, pa šta će vam više, ljudi? Najčešće se umire od pohlepe. Ne dajte da vas pohlepa uhvati u toj meri. Normalno je da imate ispod 50%, da ni jedna partija nema preko 50%. Ali, eto, u povoljnoj ste poziciji, iskoristili ste povoljne okolnosti koje su vam se same namestile i šta ja tu mogu? Ne mogu vam smanjiti onoliko koliko bih želeo, ali nemojte vi sebi veštački tako povećavati.

Što se tiče lokalnih izbora, tu sam sklon da se prihvati ovo rešenje, da se vrati na praksu da mogu i opštinski činovnici overavati liste, jer oni se u opštinama znaju i znaju se gde su liste overavane, gde nisu. Kad se prikupljaju potpisi za republičke izbore, onda u opštinama pojma nemaju. Onda vam dođe iz jedne opštine 1.000 potpisa overenih, a niko nije zaista potpisao listu.

Slobodana Miloševića je koštalo vlasti i života što su socijalisti i julovci izmišljali potpise za stranku Sinišu Vučinića i time izazvali sukob sa nama mesec dana pred izbore i na tim izborima Milošević je poražen. Da nam nije to uradio mi nikad sa njim ne bismo ušli u sukob, imali bi onu koaliciju na lokalnim izborima što smo bili dogovorili, možda bi do danas vladao, možda bi do danas bio živ i još uvek na vlasti. Čudne su to istorijske činjenice.

Tako je bilo, Mrkonjiću. Ti si svedok. Ja sam se i sa tobom raspravljao oko toga svojevremeno.

Tako je bilo, ali izvucite neku pouku. Dakle, sklon sam da prihvatim ovo.

Postoje još neke stvari koje nisu rešene, imamo poplavu tu ljotićevštine na beogradskim ulicama. To je onaj fašizam u začetku. Još nisu počeli da ubijaju ljude, ali vidite, počeli su da nanose povrede, da udaraju, da razbijaju, da zastave skrnave, itd.

Znate šta je interesantno kod tih ljotićevaca? Oni se međusobno oslovljavaju sa – druže, pa su tu vrlo slični komunistima, a istim metoda se služe. Što su komunisti radili u Drugom svetskom ratu, to su radili ovi ljotićevci, a da su, ne daj Bože, došli na vlast, radili bi možda još gore od komunista. Više Srba i četnika su ubili ljotićevci nego što je poginulo između partizana i četnika do 1944. godine.

Ali, pojavilo se i nešto novo. Šta se dešava na državnoj televiziji? Tamo je onaj žuti Dragan Bujošević. Oduvek je pripadao Demokratskoj stranci. Radovao se da će mene mrtvoga iz Haga dopremiti. Kaže – hoće li nogama napred ili glavom napred? Napunio je godine starosti za odlazak u penziju, nije penzionisan. Rekli su – dok mu traje mandat. Istekao mu je mandat neki dan, opet su ga zadržali da bude v.d.

Srpska radikalna stranka je tamo, evo, otkad sam se ja vratio sa službenog puta neprekidno pod blokadom. Dva tri puta smo imali mogućnost učešća u nekim emisijama, izuzimajući ono što je bilo propisano za izbore. Nikad gori RTS nije bio, osim u vreme kad je Bojana Lekić bila generalni direktor. Bojana Lekić i Dragan Bujošević, to su dve najmračnije figure u istoriji srpske televizije.

Sinoć daju televizijski propagandni film „Tito – medijska ikona“. Ni jedne kritičke reči o zlikovcu i zločincu, diktatoru Josipu Brozu Titu. Hvale ga – bio je ovakav, bio je onakav, pa ga na kraju porede sa Mahatmom Gandijem, sa Gandijem koji u životu nikad mrava nije zgazio, mrava, ni jedno živo biće. Porede zlikovca koji je ubio više Srba nego Adolf Hitler.

Da li se to vraćamo u titoizam? Da li to proslavljamo titoističku diktaturu? Da li ste gledali taj film sinoć? Može li se to tolerisati? Možemo li sa tim na izbore ili ćemo neke demokratske tradicije veličati u Srbiji, iskustva prošlosti, požrtvovanu borbu za demokratiju kojoj su Srbi uvek bili skloni i u 19. i u 20. veku, krvave ishode tih borbi, stradanje radikala i ostalih slobodara kroz celi 19. vek ili ćemo sada prozapadna opozicija proslavljati ljotićevce i slične fašiste, a režimska televizija obnavljati titoistički kult? Reći ćete – Bujošević nije vaš. Što ga ne smenite? Što dozvoljavate da ostane? Što ste dozvoliti da u taj REM uđu neki odavde koji su uvek antisrpski delovali? Govorili smo to na vreme. Niste dali patriote da popune upražnjena mesta, nego najgori izdajnici. Doveli ste ovde Čanka i Čedu Jovanovića da vam određuju koji će ljudi ući u REM i u odlučnom momentu i REM će se okrenuti protiv sistema u Srbiji.

Sve se karte već sklapaju ko će gde, koliko će ministara da vam odmah otpadne, da pretoči u suprotni tabor, već se zna za Zoranu Mihajlović je odavno mesto tamo spremno, to svi znaju, to i vi znate, to i predsednik Republike zna.

Sve nešto trpite, sve nešto izigravate dobrotu, humanost, itd. Kod sprovođenja zakona se ne traži dobrota, nego principijelnost i zato je Boginja pravde vezanih očiju. Ona drži sablju i seče po zakonu, po propisima, negledajući ko je lep, ko nije, ko je prijatan, ko je neprijatan kao pojava itd. Ovde sad kuknjava zbog ljotićevaca na ulazu u Narodnu skupštinu, a sporedni ulaz ne radi. Moralo se proći kroz ljotićevce. Ja sam odmah počeo sa njima da se tamo prepirem. Oni se smeškaju. Ja kažem – kako vi tako mladi i pametni, a ljotićevci, pa onda ako me naljute da ću ih sve pomlatiti, pa mogu samo jedan poziv telefonski, da pozovem svoje ljude da vas razjure i sve tako. Oni ćute kao zaliveni.

Vi imate ministarstva sile u rukama i kukate. Samo vi kukajte. Pazite, ali naviknućete i narod i protivnike i sve ostale da ste nemoćni. Kukaćete i kada vas budu kao zečeve ubijali po Beogradu. Jedan je korak samo do toga. Mene ni Đinđić nije smeo. Kad mi je poslao rulju pred Narodnu skupštinu, saznao sam ranije, doveo sto ljudi sa automatskim puškama u zgradu Narodne skupštine i sa njima sa izašao i rulja me dočekala i dovoljan je bio jedan metak u vazduh pa da se rulja razbeži. Njemu i Čedomiru Jovanoviću sam pre toga saopštio – ako udare tamo gde su radikali, biće krvi do kolena.

Poštujemo izborne rezultate, uvek smo poštovali, nikad nasilno nismo pokušali da dođemo na vlast, ali da me neko na silu pomeri sa ovog mog poslaničkog mesta, da mi zabrani ulaz u Narodnu skupštinu, pa krv bi gazio do kolena radije, a to ne bi dozvolio. Ovo mi je narod poverio i dok me narod ne opozove ja sam tu i nema tu zezanja.

Jesam i ja nekad bio pristalica da se napravi neki incident, ali benigni, da ne stradaju ljudi. Ako je režim bio suviše okrutan i trebalo ga je dovesti poznaniju prava, ali kod nas ljudi nisu ginuli, mi smo vodili računa. Ne bi, za moj dolazak na vlast, ni jednu kap srpske krvi prolio, ali bi krvi sprskih izdajnika i neprijatelja ako ugroze Srbiju.

Nas neko ugrožava. Ne ugrožava nas ta šačica jadnika, nije ih sinoć bilo pred predsedništvom valjda ni par stotina, nego nas ugrožava neko spolja ko stoji iza njih, a vi još se udvarate tim spolja i hoćete u EU, hoćete tamo, hoćete ovamo. Ne može, treba da se isprsite, ako ste u stanju. Ako niste, evo, vi se povucite, mi smo spremni da preuzmemo političke dizgine države i da pokažemo šta znamo.

Pokazaćemo prvo da znamo zavesti red, uspostaviti čvrst poredak, disciplinu, pa onda redom hapsiti sve koji su se ogrešili o zakon, počevši od onih 2000. godine koji su sa automatskim puškama upadali u Narodnu banku Jugoslavije i druge državne institucije, koji su pravili krizne štabove i koji su na taj način preuzimali vlast. Ja se ni tad nisam mirio i nudio sam Miloševiću da mi poveri mandat da formiram novu vladu da to raščistim. Evo živih socijalista, oni nisu smeli. Malo su razmišljali, pa su mislili da je bolje ići linijom manjeg otpora, kompromisnim rešenjima i to vas je upropastilo. Je li tako? Jesam li jednog trenutka stao u suprotstavljanju dosmanlijskom režimu? Nikada, uvek sve prkosno u Narodnoj skupštini.

(Narodni poslanik Čedomir Jovanović dobacuje.)

Čedo, što si podnaduo tako, da te nije neki virus strefio?

(Čedomir Jovanović: Nego propao SPS, a tebi dobro ide.)

Dobro, propao SPS, zaslužio da propadne ako nije valjao, šta mu ja mogu što je propao, ali mi nismo propali, ma šta nas je udaralo, ma kakve smo imali udare spolja i iznutra, mi nismo propali, našu smo ideologiju sačuvali, naš obraz, što je najvažnije, i spremnost da preuzmemo vlast svakog trenutka, ako zaslužimo narodnu volju, narodno poverenje. Samo pod tim uslovom. Ovde svi oni koji znaju da nikad ne mogu osvojiti vlast idu na ulicu, jer su mnogi od vas naučili da se ulicom dobija vlast. Ti si bio čuvar svete vatre mesecima, par godina, dok nisu sazreli uslovi da američki štab iz Mađarske dovoljno dolara prikupi, organizuje otpor, potkupi policijske generale, potkupi mafiju i krene u završni udarac.

(Čedomir Jovanović: Kad si priznao rezultate izbora.)

Molim? Milošević je poražen na predsedničkim izborima.

(Čedomir Jovanović: Kakvi onda Amerikanci?)

Znam, ali to nije bio razlog da vi preuzmete kompletnu vlast, nego samo predsedničku funkciju Koštunica da preuzme, a ništa ostalo, a vi ste preuzeli sve, jer su socijalisti bili mekani pa vas pustili. Ja vam ne bih ništa dao, pa da vidimo kako bi uzeli na silu. Oni su bili većinski partner, oni i julovci, oni s vama sklapali koaliciju, mi napustili onda vlast i gotovo.

(Čedomir Jovanović: Da li je Toma bolje znao od tebe, pa je zato bio…)

Što se Tome tiče, i to je vaš produkt. Nije baš tvoj, ali jeste Tadićev i onog Mikija Rakića, najmonstruoznija ličnost istorije druge polovine devetnaestog veka.