Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, propustio sam prošli put da zahvalim svim kolegama poslanicima koji su bili u prošlom sazivu, a sada nisu više narodni poslanici i da im poželim pre svega dobro zdravlje i uspeh na nekim novim funkcijama i novim poslovima. Bez obzira na okolnosti i bez obzira na naše rasprave, bez obzira na ono što su činili, bez obzira na onu sačekušu na stepeništu Narodne skupštine, mene batinom ne mogu zaustaviti. Ja im preporučujem da ukoliko to žele da ponove, da sledeći put ponesu puškomitraljez, ali im želim dobro zdravlje, pre svega mentalno.

Dame i gospodo narodni poslanici, postoji izreka, ja mislim da je bila De Golova – važnije je državu uređivati nego njome vladati. Ako sam pogrešio u citatu, ja se izvinjavam, ali mislim postoje dva izvora, mislim da je De Gol pravi izvor. Zašto to kažem? Zato što smo mi rešeni da državom se ne služimo, nego da državi služimo.

Ja imam stav da ne branim vlast nego državu i njeno pravo da raste svakog dana. Bolje da me zbog vernosti državi kazne nego da me zbog izdaje nagrade. To je poruka svima onima koji se nadaju da će silom uz pomoć spolja doći na vlast. Ovaj zakon je zakon o uređivanju države. Država je zajednica ljudi. Država je zajednica koja treba da štiti svoje ljude, ali takođe i ljudi treba da štite svoju državu, svi, bez obzira da li su na strani vlasti ili na strani opozicije. Programi su ti koji treba da čine razliku i razmena mišljenja je ta koja treba da opredeli građane kome da daju poverenje u javnim poslovima na sledećim izborima. Očigledno da su to građani koji su iskoristili biračko pravo učinili, a pomalo su pomogli i oni koji to biračko pravo nisu koristili.

Mi koji smo zatekli sasvim obogaljenu, razvaljenu državu, bez šansi za sadašnje i buduće generacije znamo da je BDP milijardama veći nego što je bio. Znamo da je pokrivenost uvoza izvozom povećana na gotovo 75 do 80%. Znamo da je inflacija pet puta manja, odnosno niža. Znamo da kurs evra miruje devet godina. Zamislite, ni u bivšoj Jugoslaviji, koja je možda bila snažnija ekonomski, kurs nije mogao da miruje osam, devet godina, nije mogao da miruje godinu, dve dana. Zamislite da je kod njih samo za par godina kurs evra sa 78 otišao na 117. I danas oni nama nešto prigovaraju iz ekonomije.

Država bez privrede je auto bez motora. Taj auto teško može da ide. Ali država bez investicija, čak i da ima motor, ne može da ide. Investicije su gorivo koje stalno treba dodavati i mi sve treba da činimo da država Srbija bude ekonomski jaka. Setite se vojne moći Dragana Šutanovca, Dragana Đilasa i gospodina Tadića. Vojska je bila slabija od jednog lovačkog društva. To je bila maltene družina Pere Kvržice. Setimo se jednog MIG-a bez akumulatora. Danas je vojna moć Srbije deset, a i više desetina puta veća jer je vojska jača nego što je bila. To smo postigli zato što smo gledali da državu uređujemo.

Ne dižemo mi samo puteve i infrastrukturu. Ja sam to radio u Inđiji od 2001. do 2007. godine. Danas Aleksandar Vučić i rukovodstvo Srbije i svi mi radimo na istom primeru, ali na celoj teritoriji Srbije, da napravimo infrastrukturu i paralelno sa time da podignemo investicije i proizvodnju, da imamo šta provoziti i izvoziti tim putevima i tom infrastrukturom. Da vas podsetim da je danas izvoz iz Inđije preko 500 miliona evra vredan. U to vreme dok sam ja to činio oni su se podsmevali. Danas samo „Grupus“ izvozi 208 miliona evra. Privreda je ta koja će državu učiniti jakom, ali sloga takođe. To što se mi politički razlikujemo nije razlog da ono što čini vanparlamentarna opozcija čini svakog dana.

No, da se osvrnem na neka nova ministarstva.

Živim na selu i do 2012. godine retko ste ovde imali poljoprivredna u Narodnoj skupštini. Moj mandat je prestao 2004. godine, godine 2012. SNS je rešila da jednu malu stranku primi u koaliciju i od tada sam ja redovan ovde u Narodnoj skupštini, gotovo da sam stekao stanarsko pravo, na osnovu vremena koliko provodim u ovoj Narodnoj skupštini. Predsednik Odbora za poljoprivredu sam bio u dva mandata.

Moram da kažem da ekonomska moć bilo koje zemlje se uskoro neće meriti količinom zlata i dijamanata koje ona proizvodi, već količinom hrane i pijaće vode. Iz tog razloga ja cenim i to što je na moju inicijativu i nekih drugih narodnih poslanika nivo podsticaja u iznosu dva puta veći u evrima nego što je bio do 2012. godine, na godišnjem nivou. Ali mislim da ni to nije dovoljno, zato što su subvencije u okruženju daleko veće nego u Srbiji, tri i do pet puta su subvencije veće, ali su to zemlje koje su imale jaču privredu, koje nisu imale Demokratsku stranku da im ostavi zemlju bez šanse.

Dakle, mislim da te podsticaje treba uvećavati. Naša prva briga je da ovo što smo ove godine više emitovali prava na podsticaje isplati i da se prilikom rebalansa budžeta svi založimo da poljoprivreda dobije ta dodatna sredstva koja će naravno biti upumpana u poljoprivredu, jer to nije izgubljen novac, to je novac koji će poljoprivreda odraditi, odnosno koji će se višestruko isplatiti kroz prerađivačku delatnost i prerađivačku industriju, koja u Srbiji iz godine u godinu raste.

Cenim to što sada imamo i ministarstvo za brigu o selu. Prosečna starost na selu je 61 godina. Gotovo hiljadu naseljenih mesta preti opasnost da će nestati. Što je najgore, to su naseljena mesta uzduž granice Srbije, uzduž administrativne linije. Ukoliko se taj deo Srbije isprazni, jer pitanje poljoprivrede i sela nije više samo pitanje poljoprivrede, već demografije i bezbednosti, ukoliko se taj deo Srbije isprazni, to će naseliti neki drugi narodi, a Kosovo i Metohija su nam najbolji primer kako se može teritorija izgubiti, odnosno osvojiti dečjim kolevkama.

Cenim to što će biti ministarstvo za brigu o selu, volim da neko vodi brigu o nama, ali ono što bih ja želeo, a tu sebe isključujem, da budući ministar bude naseljen na selu, da njegovi najbliži saradnici i srodnici žive na selu, jer će tako najbolje osetiti probleme ukoliko živiš tamo. Ja koji živim na selu sebe isključujem kao drugu stvar koju ću reći iz takve vrste jer nemam takvu vrstu ambicije iz takve vrste kadrovskih rešenja.

Dame i gospodo narodni poslanici, mi imamo biljni potencijal koji nedovoljno koristimo. Nama treba stočarstvo i prerađivačka industrija. Nama treba i energetika iz poljoprivrede, da ono što poljoprivreda proizvode, meso, mleko i jaja, kada taj potencijal iskoristimo, da imamo i energiju kojom ćemo preraditi sve to i onda ćemo steći ne izvoz 2,7 milijardi iz poljoprivrede, već će taj izvoz biti tri ili četiri puta veći. Naš biljni potencijal se izvozi i koristi za stočarstvo drugih zemalja.

Naš prosek grla uslovljen po hektaru je 0,33, evropski jedan, što znači da u ovom trenutku mi da bi pristigli mi možemo da imamo još dva puta stoke koliko ovog trenutka imamo, što bi u ciframa bilo negde oko nove tri milijarde uslovnih grla, a što bi vredelo neprerađeno tri milijarde evra, a minimum prerade bi garantovao šest milijardi evra.

Energetikom koja se može proizvesti, a obnovljivom, to se da preraditi i to je onda višestruka korist. Sa tim novcem bi bili zadovoljni naši stočari i naši prerađivači. Mi treba da idemo u tom pravcu, da naš biljni potencijal koriste naši stočari, naši prerađivači. To je ona moja poruka koju ću proslediti ministru poljoprivrede kada bude na dnevnom redu zakon o Vladi.

Da kažem, da završim još nekim izrekama. Gete je rekao – da bi imali više mi moramo biti nešto više. Dobro da razmislimo o tome.

Još i da citiram, kao vernik, jednog verskog poglavara koji je meni neizmerno drag, patrijarha Pavla – da bi nam bilo bolje, mi moramo biti bolji. Hvala.

Hvala i vama, gospodine Rističeviću.
Reč ima narodni poslanik Aleksandar Mirković. Izvolite.

Poštovani predsedavajući, poštovane koleginice narodne poslanice i kolege narodni poslanici, danas je jako bitan dan za našu Skupštinu, za našu zemlju i ne samo zato što ćemo mi ovim zakonom osnovati neka tri nova ministarstva, već zato što usvajanjem ovog zakona vladajuća većina pokazuje i ponovo dokazuje da je spremna da se iz dana u dan bori za interese građana Srbije gde god oni da žive, sa kakvim god problemom da se suočavaju, bilo koje da su veroispovesti, bilo kojoj nacionalnoj manjini da pripadaju.

Ono što je jako bitno istaći jeste i činjenica da smo danas čuli mnogo govornika i da oni koji su kritikovali ovaj zakon nisu se udostojili čak ni da saslušaju sve govornike, već kada su rekli sve ono što je bilo njima unapred napisano napustili su ovu skupštinsku salu. Isti slučaj je bio i u četvrtak. To pokazuje koliko je neko spreman da zaista učestvuje u radu Skupštine, koliko je spreman da suštinski se bori za bolji život Srbije.

Moje kolege su pokrile svaku temu. Mnogo toga je rečeno, a ja ću pokušati da se držim suštine i da kažem ono što negde u sebi duboko osećam i mislim.

Kolega Rističević je pričao o selu, o njegovoj najbližoj temi. Ja moram priznati da, iako sam ja rođen u Beogradu, moji roditelji nisu. Otac mi je rođen u Vrbasu, majka mi je rođena u malom mestu pored Vladičinog Hana koje se zove Polom i od nekih najranijih godina sam imao priliku da vidim sa kakvim se problemima suočavaju ljudi koji žive na selu i koji se bave poljoprivredom. Od tih nekih najranijih dana sam shvatio koliko je selo u velikom problemu i koliko zavisi od poljoprivrede.

Naš kolega, a dosadašnji ministar, gospodin Nedimović je mnogo toga uradio. Subvencije, podsticaji, razne olakšice za ljude koji se bave poljoprivredom unapredili su život na selu, ali smo svesni da to nije dovoljno i svesni smo da nije dovoljno samo da obezbedite nešto tim ljudima na selu da mogu lakše da se bave poljoprivredom. Morate im omogućiti da imaju i struju i vodu i kanalizaciju, da imaju taj dom kulture i da imaju mesta gde će se mladi ljudi tamo okupljati. Tu dolazimo do onoga o čemu je pričao predsednik Aleksandar Vučić, a to je „Srbija 2025“ koja podrazumeva da nemamo više ni jedan jedini dom u našoj zemlji gde nećemo imati kanalizaciju.

Vlada Republike Srbije je i u prethodnom periodu, sledeći odgovornu politiku predsednika Aleksandra Vučića, uradila mnogo toga na ovom planu, ali mi kao odgovorni ljudi koji smo dobili istorijsku podršku građana Srbije svesni smo da ne smemo da se uljuljkamo i svesni smo da imamo ogromnu odgovornost prema ljudima koji su glasali za nas, ali i prema onima koji nisu glasali za nas. Usvajanjem ovog zakona želimo da pokažemo da smo spremni da što detaljnije, da što predanije i sveobuhvatnije se uhvatimo u koštac sa problemima sa kojima se suočavaju naši građani.

Kada govorimo o zakonu, tj. o Ministarstvu za ljudska, manjinska prava i društveni dijalog žao mi je, opet ponavljam, što predstavnici nacionalnih manjina koji su kritikovali ovo samo radi kritike i kojima ovo služi kao pozornica za sitno razračunavanje i prikupljanje jeftinih političkih poena nisu u sali da čuju i da nam argumentovano objasne o čemu se ovde radi, zašto su protiv ovoga.

Čini mi se, slušajuću njih, da ja nisam dobio isti materijal koji su i oni dobili. Priča se o nekakvom planu, o određenim kadrovskim rešenjima, šta će to konkretno doneti, ali ne mogu da shvatim da ljudi koji se ozbiljno bave politikom i ozbiljno shvataju poslanički mandat ne mogu da razumeju da je formiranje ova tri nova ministarstva samo prvi korak u ostvarivanju zadatih zadataka i ostvarivanju svega onoga što piše u ovom predlogu. Ne mogu da shvatim da oni ne razumeju da je usvajanje ovog zakona samo temelj kuće koju ćemo zajedno graditi.

Ako pričamo o dijalogu, moram da istaknem još jednu činjenicu da niko od ljudi koji se danas nalaze u skupštinskoj sali, a predstavlja SNS nikada nije bežao od dijaloga. Nikada nije bežao od dijaloga ni predsednik Aleksandar Vučić, ni ministri, ni premijerka. Niko se nikad nije sakrio pred nekim teškim pitanjem ili izazovom, ali isto tako moramo da budemo svesni, i žao mi je što je malo ljudi to pomenulo tokom današnje sednice, za dijalog je potrebno dvoje, odnosno za dijalog su potrebne dve strane. Hajde da budemo iskreni sami prema sebi, bez obzira kojoj stranci pripadamo i da se pogledamo u oči i kažemo kada to neko iz SNS se nije odazvao nekom razgovoru, nekom dijalogu, nekom panelu.

U ovoj sali sede ljudi koji su se odazvali i panelu koji je organizovan na Fakultetu političkih nauka, gde su pred njih iznošeni ne zahtevi, već ucene, gde se samo tražio razlog da se oni nadure i da izađu i napuste te pregovore. Da paradoks bude još veći, ta klika koja predstavlja ništa drugo do raspali režim DS, oličena sada umišljenom lideru Draganu Đilasu, pojavili su se na jednom panelu, nek me učesnici isprave, sa zahtevom da im se usvoje svih zahtevi koji se stavljaju pred njih. Kada su ih moje kolege iz SNS upitali gde su ti zahtevi, koje su to tačke. Oni te zahteve i te tačke nisu ni imali. Pogledali su se, sagledali su se i napustili su taj sastanak.

Dakle, nije problem u SNS kao što vidite i danas sede poslanici SNS u ovom parlamentu i spremni su da diskutuju o svakom pitanju. Što se mene lično tiče, ja sam se uvek zalagao za dijalog u okviru institucija, za dijalog u okviru parlamenta, jer mu je tu i mesto. Nemam mnogo godina, ali imam čak 11 godina iskustva u parlamentu na različitim nivoima, od opštinskog do gradskog, a evo sad, hvala bogu i ovog republičko i ne mogu da shvatim da je nekome preče, interesantnije da svoj dijalog sprovodi na ulici nasiljem nego da dođe, izađe na izbore, osvoje određen broj glasova i ovde u parlamentu predstavlja građane koji su glasali za njega, ali i zastupa politiku koju on predstavlja.

Žalosno je što je Dragan Đilas, Vuk Jeremić, pa i ovaj doskorašnji poslanik Boško Obradović, što su u svom dijalogu reči zamenili motkama. Argumente zamenili kamenicama, a dijalog koji je morao da se vodi u institucijama, razumno, preneli na ulice gde su se tukli sa saobraćajnim znacima, napadali ovu instituciju, pokušavali da je sruše, zapale i u tom svom divljačkom piru su povredili više od 130 policajaca.

Dakle, nije problem u SNS i nikada neće biti. Posebno me raduje što su ovde naglašena i sva udruženja, sve organizacije, predstavnici civilnog društva, isto tako i predstavnici javnog i privatnog sektora. To će nam omogućiti da imamo najširi mogući dijalog i da svi zajedno kao jedan tim koji igra samo za Srbiju, ni za koga drugog, učinimo nešto dobro za građane Srbije, jer od interesa građana Srbije za nas iz SNS ništa nema preče.

Kada je dijalog u interesu građana Srbije, taj dijalog je uvek dobar gde god se on vodio, koliko god on trajao, sa kim god ga vodite. Ukoliko je to u interesu građana morate ga voditi i morate stati iza tog dijaloga.

Što se tiče dijaloga i priče o diskriminaciji, moram iskren da budem da sam ponosan što se u poslaničkoj grupi kojoj ja pripadam, poslaničkoj grupi SNS nalaze izuzetne dame, pametne, sposobne, vredne i predane svom poslu, kojima nije teško i koje se nekad, moram to priznati, neće se kolege poslanici ljutiti, nekad čak i strastvenije, borbenije bore za interese Srbije.

Ponosan sam što smo i u prethodnom periodu jedna od retkih zemalja koje na dve od tri ključne funkcije u zemlji imala dame. To je bila premijerka Ana Brnabić i predsednica Skupštine Maja Gojković, kojoj nisam imao priliku da se zahvalim na prošloj sednici, da joj ukažem jedno veliko poštovanje, jedno veliko hvala, zato što je uspela da se izbori svojim intelektualnim sposobnostima, ali i trpeljivošću sa ljudima koji su joj konstantno priređivali kako psihičko, tako bogami i fizičko nasilje. Da joj se zahvalim za to što je uspela da sačuva dostojanstvo ovog doma, ali Boga mi, da sačuva volju i izborno pravo građana koji su jasno odlučili da žele da ih Srpska napredna stranka predvodi.

Uverena sam da ćemo i u narednom periodu i tokom sledeće nedelje na ključna mesta izabrati još neke dame koje će opravdati to poverenje, i kao i do sada nositi svoju odgovornost i uspeti da pomognu građanima Srbije da svi zajedno od Srbije pravimo još bolje mesto za život, jer ponekad, mi muškarci, hteli to da prihvatimo ili ne, stub svake kuće ili svake porodice je žena.

Kada smo već kod porodice, nadovezujemo se i na treće ministarstvo koje iskreno iz mog ugla i meni na srcu najdraže, jer koliko god to god ljudi hteli negde na prenebregnu, stub svake jake zemlje, svake jake države, svake zdrave države, svake zdrave zemlje, jeste porodica. Ako nemamo jaku porodicu, zdravu porodicu, zasigurno nećemo imati ni jaku državu.

Koleginice pre mene su iznele podatke i moram istaći da od 2018. godine, podsticaji koje je davala država su ogromni i istorijski. Ovde se neko pozivao na izveštaje Republičkog zavoda za statistiku i žao mi je što nije spomenuo da smo 2019. godine, imali blizu 600 beba više u odnosu na 2018. godinu. To pokazuje da podsticaji koje je država dala omogućila negde su počeli da daju rezultate.

Ono što je meni jako bitno da istaknem jeste i činjenica da porodica kao stub svakog društva mora da bude poštovana. Žao mi je što dežurni kritičari koji kritikuju sve, pa makar i znali ili ne znali o čemu pričaju, su oni ljudi koji su upropastili ne samo Srbiju, već i Grad Beograd.

Kao neko ko je šef odborničke grupe u Skupštini grada Srpske napredne stranke, bliska mi je ta tematika, i gospodin Đukanović je malopre rekao da nam je Dragan Đilas ostavio milijardu i 200 miliona duga iza sebe.

Ali, morate da znate još jednu stvar, u Gradu Beogradu je taj isti čovek oštetio 15 hiljada porodica, jer im je duplo naplaćivao vrtiće. Te dugove danas vraća gradska vlast. Eto, kako je on vodio računa o porodici i deci. Tada, u njegovo vreme vrtićima je bilo obuhvaćeno svega 44.000 dece. Liste čekanja su bile abnormalne. Danas imamo 77.000 dece u vrtićima, plus gradska vlast će u naredne tri godine izgraditi čak 17 novih vrtića, i na taj način ćemo se rešiti liste čekanja.

Sve ovo što sam sada izneo su činjenice i podaci sa kojima verujem da ste se susreli mnogo puta, ali ono što želim za sam kraj da kažem Dragan Đilas, Vuk Jeremić, Boris Tadić, bilo ko predstavlja bivši režim Demokratske stranke, svoju šansu da nešto urade za našu zemlju su imali i nisu iskoristili. Štaviše doveli su nas na rub propasti, na štetu građana se obogatili i postali jedni od najbogatijih ljudi u Evropi.

Dosta je, i sa time je dosta. Uveren sam da će i ovaj saziv kao i usvajanje ovog zakona, formiranje nove vlade tokom iduće nedelje, biti samo nastavak kontinuiteta odgovorne politike Srpske napredne stranke, koja podrazumeva ono što predsednik Aleksandar Vučić non-stop ističe, a to je bolje sutra za svu našu decu, za generacije koje dolaze, za sve naše građane, bolje sutra za našu Srbiju.

Hvala vam. Živela Srbija.

Hvala.
Pre no što nastavimo dalje, kratka informacija preostalo vreme za raspravu za poslaničku grupu 90 minuta.
Reč ima narodni poslanik Milija Miletić.
Izvolite.

Zahvaljujem.

Uvaženi predsedavajući, poštovani poslanici, građani Srbije, prvo bih svim ovde prisutnim čestitao na mandatu, na odgovornosti prema građanima. Mi ćemo današnjeg dana govoriti o predlogu tri nova ministarstva u sastavu buduće Vlade, predlog naše poslaničke grupe, što je znak da ćemo u novom mandatu, u novoj Vladi imati tri nova ministarstva, imaćemo mogućnost da stavimo mnogo veći akcenat na one stvari koje se tiču svih nas koji dolazimo i sa juga i sa severa, iz svih delova Srbije.

Inače, ja sam kao i do sada unazad šest godina, počinjao i sada ću tako početi.

Ja sam Milija Miletić. Dolazim iz Svrljiga, to je najlepša opština u Srbiji, ali jeste jedna od najsiromašnijih opština u Srbiji, koja se nalazi pored grada Niša, koji je najlepši grad u Srbiji, ali grad koji od kako postoji višestranačje ima ženu za gradonačelnika, Draganu Stirovsku, koju, siguran sam, imaće veću snagu i mogućnost da vrati Nišu svetlost i bolju budućnost. Jedna stvar što je sigurno to je da gradonačelnica Niša jeste najlepša gradonačelnica i u Srbiji i van granica Srbije.

Inače, ja sam u Skupštini Srbije izabran sa liste Srpska napredna stranka, "Aleksandar Vučić - za našu decu" i predstavljam Ujedinjenu seljačku stranku čiji sam predsednik.

Ovde, u Narodnoj skupštini ću u narodnom periodu govoriti i iznositi probleme koji se tiču nas koji dolazimo iz malih sredina, nas koji dolazimo iz ruralnih područja, nas koji dolazimo sa Jugoistoka Srbije, jer kako je rekao malo pre moj kolega, Marijan Rističević, veliki problem jeste na selu, veliki problem jeste na jugoistoku Srbije, jer nije isto ko živi u Svrljigu, Beloj Palanci, Gadžinom Hanu, Babušnici, ili nekom ko živi blizu Beograda, blizu Novog Sada ili nekog drugog centra.

Verujte mi, ljudi, na Jugoistoku Srbije mnogo je teže da se živi, a posebno tim našim malim sredinama u opštinama kao što sam malpre rekao, kao opštine odakle ja dolazim, tamo je mnogo teže da se živi, a u selima je još teže.

Zbog toga ova naša buduća Vlada koju ćemo izglasati i dati podršku, i ona će dobiti odgovornost da radi u interesu svih nas, ali sa akcentom na nerazvijena područja, na brdsko-planinska područja, na seoska područja.

Uvek sam govorio iz srca i sada ću ovde govoriti iz srca, ovde ima veći broj kolega poslanika ili poslanica koje su tu među nama po prvi put, ja im kažem i preporučujem - govorite iz srca, govorite o svim onim stvarima koje se dešavaju kod vas, u vašoj sredini, u vašoj opštini, jer najbitnija stvar jeste da mi ovde u Skupštini budemo oni koji treba da kažu koji je problem kod nas, u našim sredinama, koji je problem u našim opštinama, koji je problem u našem okrugu, regionu, i odavde da se čuje da Vlada, nadležna ministarstva dobiju zadatak da te probleme rešavaju.

Još jednom, što se tiče ovog našeg ministarstva, novog ministarstva, briga o selu, malopre je gospodin Marijan isto rekao, a ja to podržavam. Bilo bi dobro da budući ministar u Vladi koji će imati zadatak da vodi to ministarstvo da ima osećaj za probleme na selu, da ima osećaj kako ljudi žive na selu i da te probleme oseća na sebi, da njegovi saradnici budu isto ljudi koji znaju kakvi su problemi na selu, kako je, recimo, u jednom mom selu, a to je selo Plužina, kako je u nekom drugom selu, gde, verujte mi, nema ni vode, gde je slaba struja, gde nema ni zdravstvenog radnika, ni ambulante, gde sutra ko želi da se vrati nema ni dovoljno jakog signala za internet da ljudi mogu da komuniciraju, da prate sve stvari.

To su sve elementi o kojima moramo govoriti, a to novo ministarstvo i ti ljudi koji vode to ministarstvo ili taj ministar, oni moraju to osetiti na svojoj koži. Jer kod nas se kaže: "Tuđa ruka svrab ne češe!" To je ono za šta trebamo govoriti ovde i u narednom periodu, normalno, da te naše probleme rešavamo.

Zdravstvena zaštita naših ljudi koji žive na selu. Ja sam unazad nekoliko nedelja imao mogućnost da budem na jednoj nacionalnoj televiziji gde sam bio sa svojom majkom.

Moja majka ima 77 godina i to možda sada nekome nije bitno, ali samo želim da kažem da moja majka u svakom trenutku može da dođe do lekara da se leči, ali ima veliki broj naših majki, bake i deke, koji žive u nekim selima, a takvih je veliki broj, koji žive u nekim selima koji nemaju pored sebe nekoga da njima pomaže. Zbog toga je bitna zdravstvena zaštita, socijalna zaštita, geronto-domaćice, sve su to elementi da sutra, u tom selu, kad to obezbedimo, da tu ljudi mogu da žive, da čak neko može da se vrati i da tamo može normalno da privređuje, zato što Ministarstvo poljoprivrede daje dovoljno sredstava, preko subvencija, i na taj način Ministarstvo pomaže našim poljoprivrednim proizvođačima.

Velika potreba za nas jeste i ovo ministarstvo o kome sada govorimo, briga o porodici i demografija. Porodica je osnovna ćelija našeg društva i o porodici uvek treba da govorimo punog srca. Sa druge strane, sve naše porodice koje žive u našim selima, da li je to dvoje, troje ili više njih, ti ljudi moraju imati istu mogućnost da tamo rade, da tamo žive, da sutra imaju kroz program koji država daje da oni tu mogu da konkurišu, da dobiju sredstva i da ostanu tu da žive.

Najbitnija stvar što se tiče demografije jeste da se kroz stimulaciju koju daje država, ja sam bio i predsednik opštine u svom mestu, u Svrljigu, gde smo iz budžeta izdvajali sredstva za svako novorođeno dete, nezaposlenu porodilju, za bračnu zajednicu, ali smo stvarali razliku za one ljude koji žive na selu, oni su dobijali po 50% više sredstava nego za one koji žive u Svrljigu.

Mislim da je velika stvar za sve nas da ovde, u Skupštini, i u narednom periodu, Vlada koja radi, da ima razlike za one koji žive u selu, u nerazvijenim područjima, u brdsko-planinskim područjima, a da ima razlike i za one koji žive u većim centrima i gradovima.

Velika potreba jeste da ima kategorija ljudi, odnosno žena na selu Skoro je bio 15. oktobar, kada je bio svetski dan žena na selu, ali ja sam više puta potencirao da ima kategorija – deca koja žive na selu. Jer, deci koja žive na selu nije isto kao detetu koje živi u gradu.

Zbog toga, još jednom, ja stvarno svim srcem podržavam Vladu i predsednika Aleksandra Vučića, zato što znam da ono što sada radimo to će dati doprinosa da naši ljudi ostanu u našim selima, u našim opštinama, da naši ljudi ostanu u Srbiji, da stavimo akcenat na žene na selu, na decu na selu i na sve ljude u našoj Srbiji.

Još jednom, ja ću glasati za predlog ovog zakona i podržaću sve ove predloge zakona, zato što mislim da je to ono što je neophodno. Po prvi put se vidi potreba, po prvi put se ima jedno ministarstvo koje daje brigu o selu.

Zahvaljujem.

Sledeći prijavljeni je narodni poslanik Stefan Srbljanović. Izvolite.

Poštovani predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, najpre bih želeo sve da vas pozdravim i da kažem da mi je, kao nekom ko se prvi put obraća sa ovog mesta i kome je ovo prvi poslanički mandat, velika čast i zadovoljstvo što imam priliku da vam se obratim sa govornice ovog visokog doma i što sam 250-i deo narodnog suvereniteta u Narodnoj skupštini Republike Srbije.

Želim da naglasim da osećam i ogromnu odgovornost, pre svega prema onim građanima koji su svojim glasom omogućili da danas budem ovde i da vam se obratim i da kažem da ću se truditi da opravdam poverenje koje su mi ukazali i oni i moja stranka.

Neću se previše baviti rezultatima. Rezultati su iza nas i mi smo na osnovu tih rezultata dobili istorijsku i ogromnu podršku od građana Republike Srbije na prethodnim izborima. Ta podrška je nagrada za dobar rad, ali tera i obavezuje na još veći angažman svih, jer imamo priliku da teškim i napornim radom napravimo još bolje stvari za našu državu.

Moram da kažem da sam zadovoljan što je Ana Brnabić mandatar za sastav nove Vlade i smatram da će ona nastaviti kontinuitet dobrog rada, jer je u prethodne četiri godine ona svojim trudom, radom i energijom pokazala kako se vodi Vlada Republike Srbije. Za te četiri godine Srbija je zaista ostvarila dobre rezultate.

U vreme pandemije virusa Kovid-19 mi imamo najveći privredni rast u Evropi. I to ne kažemo mi, to kažu relevantne međunarodne institucije. Imamo najmanju stopu nezaposlenosti u istoriji, kontinuirani rast plata i penzija, kilometre i kilometre novih auto-puteva i železnica. To sve je rezultat napornog rada jednog tima koji čine Vlada Republike Srbije i predsednik Republike Srbije.

Predlogom ovog zakona najavljeno je formiranje novog Ministarstva za brigu o porodici i demografiji. Mišljenja sam, a verujem da se većina vas slaže, da je porodica stub i oslonac svakog društva, a da su deca i mladi budućnost svake države i nacije. Zbog toga je jako bitno što će se u ovom sazivu i u ovoj Skupštini glas mladih ljudi čuti više nego pre, jer samo na našoj listi imamo toliko mladih ljudi kojima je ovo prvi mandat i kojima je ovo prvo pojavljivanje u Narodnoj skupštini Republike Srbije.

Takođe, država će mnogo uložiti u mlade. Podsetiću vas samo da je Nacionalnim investicionim projektom „Srbija 20-25“ opredeljeno čak 700 miliona za podršku mladima. To je borba za mlade bračne parove da lakše steknu krov nad glavom, da ranije počnu da rade, da ranije počnu da dobijaju decu, da ne bismo gubili cele generacije. Tu je novac za povećavanje finansijskih davanja za novorođenu decu, tu su subvencije za vrtiće, za biomedicinsku potpomognutu oplodnju, za pomoć majkama u svakom pogledu prilikom trudnoće i rađanja.

U Srbiji se živi bolje i živeće se bolje. Zato moramo da sačuvamo mir i stabilnost po svaku cenu i budemo vredni, pametni i odgovorni. Svi zajedno moramo da gradimo bolju budućnost Srbije, koja će izgledati lepše i bolje i u kojoj će njeni građani i naša deca biti neuporedivo srećniji nego ranije. Hvala.

Hvala vama, gospodine Srbljanoviću, na vremenski efikasnom ali sadržajem efektnom izlaganju.

Reč ima Veroljub Arsić. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, ono što daje za pravo da se ovaj Zakon o ministarstvima podrži jeste što se u samom zakonu vidi jedan kontinuitet koji će buduća Vlada, koji god da budu ministri, imati sa svim prethodnim vladama od 2014. godine i nastaviti reformske procese koje je započeo tadašnji predsednik Vlade, Aleksandar Vučić.

Ipak ja ne mogu da ne spomenem u kakvom smo stanju zatekli Srbiju 2012. i 2014. godine.

Nažalost, Republika Srbija je te 2014. godine doživela drugu elementarnu nepogodu u vidu velikih poplava koje su zadesile Srbiju sa infrastrukturom koja nije decenijama zanovljena za odbranu od tih poplava, ali ona prva elementarna nepogoda ljudska napravila je mnogo veću štetu Republici Srbiji nego što su to bile katastrofalne poplave 2014. godine.

Ja bih samo drage kolege poslanike, a i one koji ne veruju u kvalitet ovog zakona, podsetio u kakvom smo stanju zatekli državu 2012. i 2014. godine. Javni dug Republike Srbije bio je 75%, stopa nezaposlenih bila je blizu 28%, nacionalna valuta jako nestabilna, privreda potpuno razorena, saobraćajna infrastruktura maltene pred raspadom i nije bila u stanju da ispuni one zahteve koje je država imala pred tom saobraćajnom infrastrukturom.

Srbija je, dakle, polako klizila u propast i vlasništvo „Deltalenda“ i tajkuna kao što je bio vlasnik te kompanije, gospodin Mišković i njegov poslušnik Boris Tadić i drugi tajkuni kao što su bili Dragan Đilas i Šolak. Takvu smo Srbiju zatekli 2012. i 2014. godine.

Danas, zbog reformi koje je sprovodio predsednik Republike Srbije imamo sasvim drugačiju Srbiju i pomalo me iznenađuje da se ponovo u Narodnoj skupštini čuju neki tonovi koji ne odgovaraju ekonomskom i svakom drugom trenutku u kome se nalazi Republika Srbija.

Znate, da tvrdite da se investitori ili poslodavci u Srbiji prema radnicima ponašaju kao robovlasnici prema robovima, pa to možete ako je stopa nezaposlenosti 40 i više procenata. Ako je stopa nezaposlenosti sedam ili nešto malo preko 7%, počinje da se stvara jedno novo zdravo tržište, a to je tržište za kvalitetnom radnom snagom koja će da bude mnogo bolje plaćena nego što je bila plaćena u godinama koje su bile pre 2012. godine i 2014. godine. Ne možete tako paušalne i olako da dajete ocene o tome kakav je odnos Srbije i njenih zaposlenih i poslodavaca koji rade ovde na teritoriji Republike Srbije.

Postavlja se jedno drugo pitanje, nažalost, čini mi se da Republika Srbija stalno mora da prolazi kroz neka iskušenja. Da li bi Republika Srbija kakvu smo zatekli 2012. godine mogla da odgovori na izazove kakve je napravila jedna zdravstvena kataklizma ili nepogoda na teritoriji Republike Srbije i ostatku sveta? Ja tvrdim da ne bi mogla, zato što se unazad od 2014. godine ozbiljna sredstva su se ulagala u reformu i obnovu našeg zdravstvenog sistema. Zato imamo i rezultate sa kojima možemo da budemo relativno zadovoljni, ne srećni, jer je nažalost bilo ljudi koji su u ovoj pandemiji preminuli.

Ali, ono drugo pitanje jeste - da li bi naš ekonomski sistem kakav smo zatekli 2012. godine i 2014. godine mogao da izdrži ovu zdravstvenu krizu? Kako smo prošli 2008. godine kada je bila svetska ekonomska kriza? Ja vam tvrdim da ne bi izdržali. I da bismo imali ne samo raspad zdravstvenog sistema, nego bismo imali i masu suicida ili samoubistava zbog ekonomske propasti da nismo državu reformisali sve ove godine, zato što je svetska ekonomska kriza iz 2008. godine „mala beba“ sa ekonomskom krizom koja je izazvana epidemijom KOVID-a.

Samo da neke stvari istaknem, zbog svetske ekonomske krize, a ja tvrdim zbog lopovluka i nesposobnosti Đilasa, Šolaka, Tadića i poslušnosti prema Miškoviću, evro je sa 78 dinara skočio na 119 dinara, skoro 120 dinara. Stopa nezaposlenosti sa nekih 13-14% na 28%. Privreda koja je bila privatizovana pod sumnjivim okolnostima potpuno razorena. Imali smo Stelt mostove, Stelt auto-puteve, Stelt saobraćajnice. Auto-put od Preševa do Vranja plaćen, nikada nisu napravili, nego smo ponovo morali da ga plaćamo zato što su pare pokrali.

Sada imamo ponovo svetsku ekonomsku krizu, uporedo sa zdravstvenom krizom. Da li je evro skočio u odnosu na dinar? Nije. Da li nam je privreda razorena? Nije. Da li se saobraćajna infrastruktura izgrađuje? Izgrađuje se. Da li imamo povećanje stope nezaposlenosti? Nemamo. I sada ne može niko da mi kaže da to nije i zbog rezultata koji su prethodne vlade imale, a zbog reformi koje je započeo Aleksandar Vučić.

Imali smo, znači dovoljno načina, dovoljno instrumenata da zdravstveno zaštitimo stanovništvo, da omogućimo privredi da u ovako teškim okolnostima funkcioniše, pa čak i uz državnu pomoć.

Sećam se onog nesrećnika Pavla, to je predsednik Fiskalnog saveta, kada je govorio kako ne treba davati 100 evra svakom punoletnom građaninu. Ja postavljam pitanje – a zašto postoji država? Da li ona postoji samo radi sebe, da li ona postoji samo radi sistema ili postoji isključivo zbog svojih građana?

Postavljamo državu da ona postoji zbog svojih građana, ne zbog sebe, a još manje zbog tajkuna kao što su Đilas, Tadić, Mišković i ostali koji su ojadili Srbiju i njene građane.

Zato što govorimo o rezultatima i o kontinuitetu koji daje ovaj predlog zakona da će i sledeća vlada da nastavi onim istim putem reformi Republike Srbije koji je započeo Aleksandar Vučić, s tim da će imati još jedan zadatak, a to je da se na kraju izbori sa ovom pandemijom KOVID-a, ja sam uveren da će Srbija kao što je pobeđivala 2014. godine da pobedi i ovu pandemiju.

Zahvaljujem, gospodine Arsiću.
Sledeći prijavljeni za reč je narodni poslanik Janko Langura. Izvolite.