Poštovani predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, čast mi je što po prvi put imam priliku da vam se obratim u ovom visokom domu. Ja se ne bih mnogo osvrtao na rezultate prethodne Vlade, jer smo na pređašnjim izborima jasno mogli da vidimo da politika koju podržavaju naši građani je politika koju sprovodi naš predsednik, Aleksandar Vučić.

U Predlogu zakona o ministarstvima posebno me raduje što vidim da ćemo imati poseban resor za brigu o srpskom selu. Obzirom da dolazim iz Gornjeg Milanovca, jedne od najrazvijenijih i najvećih opština u zapadnoj Srbiji, koja u svom sastavu ima 62 sela i 51 mesnu zajednicu, srećni smo što pored odlične saradnje sa Ministarstvom poljoprivrede ćemo imati priliku da sarađujemo i sa novim ministarstvom za brigu o selu i time značajno unapredimo još brže i još bolje razvijamo našu opštinu.

Pre dolaska na vlast SNS u našoj opštini i pored svakodnevnih molbi koje smo upućivali tadašnjem predsedniku opštine za osnivanje kancelarije za poljoprivredu, čime bi smo značajno olakšali posao sa tim našim poljoprivrednicima, pored njegovih svakodnevnih obećanja koja nam je pružao do realizacije istog nikada nije došlo. To je eklatantan primer da je jedina politika koju oni razumeju politika laži i politika prevare.

Kancelarija za poljoprivredu danas radi sa velikim uspehom i odličnim rezultatima. Budžet Kancelarije i pored teških uslova izazvanih pandemijom ove godine je iznosio 55 miliona dinara. Svake naredne godine taj budžet ćemo progresivno povećavati za dodatnih 10%.

Pored Kancelarije, ponosni smo jer smo uspeli da uz veliku pomoć Vlade Republike Srbije osnujemo i preko 15 zadruga sa kojima svakodnevno i aktivno sarađujemo.

Opština Gornji Milanovac je danas odličan primer drugim opštinama kako se ulaže u srpsko selo, kako se razvija srpsko selo i kako se bavi proizvodnjom hrane.

Ono za šta se posebno zalažemo i za šta ćemo se boriti svakodnevno je da u našu opštinu u što kraćem periodu dođe fabrika koja će se baviti prerađivačkom industrijom, čime ćemo svim poljoprivrednicama u našoj opštini, bili oni mali ili veliki, moći da garantujemo otkupnu cenu na dugoročni period, otkupnu cenu naravno njihovih proizvoda, a samim tim moći ćemo da ih podstičemo da oni svoje kapacitete proširuju.

Nadovezao bih se samo još na govore svojih kolega i iskoristio priliku da pružim punu podršku predsedniku Aleksandru Vučiću i da kažem da je ovaj parlament najznačajniji partner Vlade Republike Srbije i predsednika Aleksandra Vučića u borbi protiv tajkuna i u borbi protiv mafije i kriminalaca. Ovaj parlament nikada neće biti partner tajkunske i mafijaške Srbije kakvom je zamišlja Dragan Đilas. Hvala.

Hvala i vama narodni poslaniče na efikasnom i sadržajnom izlaganju.
Reč ima Miodrag Linta. Izvolite.

Poštovani gospodine predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, Srbija se suočava sa brojnim izazovima i sa velikim problemima. Među tim problemima, pored pitanja Kosova i Metohije, pored značajnog napretka u rešavanju pitanja životnog standarda i nezaposlenosti, pitanje kriminala i korupcije, najznačajniji problemi su pitanje, odnosno „bela kuga“ i odumiranje sela.

Mi smo čuli u prethodnom delu rasprave kolege koji su govorili o brojnim činjenicama vezano za ova dva velika problema. Znamo da se svake godine Srbija smanjuje za 30 do 40 hiljada stanovnika, dakle, za mesta veličine Negotina ili Bačke Palanke.

U Srbiji ima 4.700 sela, a četvrtina njih ili 1.200 je u fazi nestajanja. U 1.000 sela imamo manje od 100 stanovnika. U 500 sela imamo manje od 50 stanovnika. U 86% sela smanjuje se broj građana.

Dakle, sve su ovo pokazatelji koji govore da je potrebna odlučna borba i protiv bele kuge i borba za spas srpskog sela. U tom smislu, ja pozdravljam odluku da se formiraju nova ministarstva, među njima posebno ministarstvo za brigu o selu, ministarstvo za brigu o porodici i demografiji. Naravno, važno je i osnivanje ministarstva za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog, jer Srbija je poznata kao država koja poštuje međunarodne konvencije vezano za zaštitu nacionalnih manjina, ali uvek je dobro da se jedna posebna državna institucija bavi tim pitanjem i generalno pitanjem poštovanja ljudskih prava.

Jedno od najvažnijih državnih i nacionalnih pitanja, pored ovih o kojima sam govorio, jeste pitanje položaja Srba u regionu. Mi znamo da postoji jasna razlika između pojma dijaspora i Srba u regionu i o tome je veoma jasno govorio gospodin Martinović. U osam država regiona živi blizu dva miliona Srba. To je pet država koje su nastale na prostoru bivše Jugoslavije - Slovenija, Hrvatska, Bosna i Hercegovina, Makedonija i Crna Gora. Pored toga, tu su Mađarska, Rumunija i Albanija.

Položaj Srba u regionu je težak. Mogu da kažem da je jedino povoljna i dobra situacija što se tiče poštovanja prava Srba u Mađarskoj i Rumuniji. U ostalih šest država imamo veći ili manji stepen diskriminacije dela našeg naroda. Naravno, najteža situacija, odnosno tragična pozicija jeste pozicija preostalih Srba u Hrvatskoj, kojih po popisu stanovništva iz 2011. godine živi 186 hiljada, ali činjenice pokazuju da je taj broj sada značajno manji, što će pokazati popis stanovništva koji će biti u Hrvatskoj sledeće godine. U Hrvatskoj, podsećam, kada se uzmu u obzir Jugosloveni, neopredeljeni, je živelo preko 700 hiljada Srba. Dakle, sa područja Hrvatske proterano je preko pola miliona Srba, a prema podacima UNHCR-a, vratilo se svega između 50 i 60 hiljada.

Nažalost, poslednjih nekoliko godina imamo stalni procenat, odnosno pojavu iseljavanja srpskih povratnika što u Srbiju, što u srpsku, što u zapadnoevropske zemlje. Takođe, tragična pozicija jeste našeg naroda u Federaciji BiH, gde je pre rata živelo oko 600 hiljada Srba, a po popisu stanovništva iz 2013. godine, živi svega 56 hiljada. Sada je taj broj, takođe prema nezvaničnim podacima, značajno manji.

Teška je situacija, naravno, bila i u Crnoj Gori. Svi očekujemo da će formiranjem nove vlade u Crnoj Gori položaj Srba se popraviti i da će se to najbolje videti na popisu stanovništva sledeće godine.

Moram da kažem da je u poslednjih šest godina učinjen značajan napredak vezano za pružanje pomoći Srbima u regionu, naravno, glavnu zaslugu ima predsednik Vučić, Vlada Republike Srbije, ali takođe i Vlada AP Vojvodina.

Imali smo niz konkretnih mera od strane i Vlade Srbije i pokrajinske Vlade. Međutim, moje mišljenje je da je problem Srba u regionu, posebno kažem Srba u Hrvatskoj, Federaciji BiH i Crnoj Gori jako težak i da bi trebalo osnovati jednu posebnu državnu instituciju. Moje mišljenje je da bi trebalo osnovati ministarstvo za Srbe u regionu, koje bi se na jedan sistematski način bavilo pružanjem konkretne pomoći na svakodnevnom nivou, dakle, od obnove kuća, preko obnove javnih objekata, komunalne infrastrukture, crkava, parohijskih domova, domova kulture, škola. Zatim, ministarstvo koje bi pružalo konkretnu ekonomsku, socijalnu pomoć Srbima koji žive u okruženju i posebna bi uloga tog ministarstva za Srbe u regionu trebala da bude borba za oteta imovinska i stečena prava proteranih Srba i svih drugih oštećenih građana.

Ja ću samo pomenuti neke od tih problema – oduzeta stanarska prava, oduzeto, uzurpirano poljoprivredno zemljište, zatim, uništene kuće u klasičnim terorističkim akcijama po hrvatskim gradovima, pomoćni objekti, zatim, pitanje zaostalih neisplaćenih penzija, pitanje oduzetog radnog staža i niz drugih pitanja.

Temelj borbe za imovinska stečena prava koja su oteta proteranim Srbima i svim drugim oštećenim građanima i u Hrvatskoj i u Federaciji BiH, pre svega, treba da bude Bečki sporazum o sukcesiji, odnosno Aneks G tog sporazuma, koji se zove „Privatna svojina i stečena prava“. I u tom sporazumu jasno stoji da svim građanima i svim pravnim subjektima moraju biti vraćena prava koja su imali na dan 31.12.1990. godine, a svi ugovori sklopljeni pod pritiscima i pretnjama tokom i posle rata moraju biti proglašeni ništavnim.

Mi imamo samo skoro dvadesetak hiljada Srba koji su pod pritiscima i pretnjama bili prinuđeni da prodaju i menjaju svoje kuće iz hrvatskih gradova i sa područja Federacije BiH.

Takođe, mislim da jedno posebno važno pitanje koje muči veliki broj građana Srbije, odnosno Srba koji su rodom i poreklom sa područja Hrvatske i BiH jeste pitanje ratnih zločina.

Mi dobro znamo da u Zagrebu i Sarajevu nemamo nezavisna pravosuđa, da je i tužilaštvo Hrvatske i tužilaštvo BiH, kao i njihovi sudovi, etnički motivisane institucije, čiji je cilj da masovno pokreću istrage, podižu optužnice i sude Srbima i pripadnicima nekadašnje JNA, sa jednim ciljem, da se opravda jedna najbezočnija laž i izmišljotina, da su Srbija i srpski narod tobože izvršili agresiju na Hrvatsku i BiH, a da su Hrvati i Bošnjaci tobože vodili oslobodilačke ratove i bili žrtve te agresije.

Činjenice jasno pokazuju da je glavni krivac za rat u Hrvatskoj bio ustaški režim Franje Tuđmana, čiji cilj je bio stvaranje etnički čiste Hrvatske države bez ili sa što manje Srba, a da je glavni cilj islamističkog režima Alije Izetbegovića bio stvaranje unitarne Bosne i Hercegovine, odakle bi bili proterani Srbi ili bi preostali Srbi bili građani petog reda.

U tom smislu, mislim da bi bilo važno osnovati kancelariju za pomoć osumnjičenim i optuženim Srbima, čiji bi cilj bio pružanje besplatne stručne i pravne pomoći i davanje finansijske podrške u odbrani od lažnih optužnica i u odbrani u montiranim političkim procesima.

Najveći broj Srba i pripadnika JNA su se časno i hrabro borili za svoj narod i svoju državu i oni žele da skinu ljagu sa svog imena da su bili, odnosno da jesu ratni zločinci. Zbog toga im treba pomoć jedne državne institucije, jer velika većina Srba pripadnika i Vojske Republike Srpske i Vojske Republike Srpske Krajine ili pripadnika Vojske Jugoslavije, koji su ratovali na Kosovu i Metohiji 1999. godine se nalazi u teškoj situaciji i nemaju sredstva da plaćaju skupe i duge sudske postupke.

Dakle, ta kancelarija bi imala za zadatak da pomogne odbranu Srba i u tom smislu da pomogne borbu za istinu o karakteru ratovanja na prostoru bivše Jugoslavije.

Moram da kažem, to pokazuju činjenice, da najveći broj zločina protiv Srba nije procesuiran. Pogledajmo primer BiH, veliki zločini nad Srbima u srednjem Podrinju, u više od 100 sela u opštinama Srebrenica, Zvornik, Bratunac, Milići, Vlasenica, Šekovići, Osmaci, zatim zločini u Bosanskoj Posavini, centralnoj Bosni, u 13 zapadno krajiških opština, u Sarajevu, u zapadnoj Hercegovini. Najveći broj tih zločina nije procesuiran. Brojni zločini nad Srbima, nakon hrvatskih zločinačkih akcija, u zapadnoj Slavoniji 1991. godine „Otkos“, „Orkan“, „Papuk 91“, „Medački džep“, „Maslenica“, „Miljevački plato“, „Oluja“, brojni zločini nad Srbima u stotinama hrvatskih gradova. Dakle, ništa od toga nije procesuirano.

Ono što želim da izrazim, a to jeste moje nezadovoljstvo radom Tužilaštva za ratne zločine. Zbog čega? Prema podacima koji su objavljeni u Nacionalnoj strategiji za procesuiranje ratnih zločina, koje je usvojila Vlada Srbije februara 2016. godine, do tada je Tužilaštvo za ratne zločine, od svoga osnivanja 2003. godine, dakle u tih 13 godina, podiglo optužnice protiv 178 lica. Od tog broja optužnica, kad gledamo nacionalnu pripadnost, imamo dve optužnice protiv Hrvata, dve protiv muslimana, 21 protiv Albanaca i 153 protiv Srba. Dakle, preko 85% optužnica su podignute protiv Srba.

Apelujem, i to sam više puta radio u javnosti, ovom prilikom na Tužilaštvo za ratne zločine da konačno počne da pokreće istrage i podiže optužnice za brojne brutalne, nezapamćene zločine protiv našeg naroda u Hrvatskoj, BiH i na KiM.

Jedna veoma važna tema, najvažnija, humanitarno, civilizacijsko pitanje jeste pitanje nestalih lica. Evo, juče smo i prekjuče imali dvodnevnu sednicu komisija za nestala lica Vlade Republike Srbije i Republike Hrvatske. Imali smo izjave predsednika hrvatske Komisije za nestala lica Stjepana Sučića, koji je izneo bezočne laži na HRT kako Srbija tobože opstruiše proces rešavanja pitanja nestalih lica i kako Srbija uskraćuje informacije o skrivenim i premeštenim grobnim mestima.

Dobro znamo da Hrvatska godinama ističe jedan podatak, a to je da ona potražuje 1.869 nestalih građana Hrvatske, vešto izbegavajući pitanje nacionalne pripadnosti tih žrtava. Ono što je važno i što imamo informacije jeste da od tih blizu 1.900 nestalih građana Hrvatske preko 1.100 su Srbi, a manje od 800 su Hrvati.

Mislim da treba da insistiramo, odnosno naša Komisija za nestala lica na čelu sa gospodinom Odalovićem, da Hrvatska konačno objavi nacionalnu pripadnost svih 1.869 nestalih lica.

Takođe, Srbija je još 2013. godine poslala spisak od 630 nestalih Srba čije su porodice nestanke svojih najmilijih prijavili Crvenom krstu Srbije. Nisu ih prijavili Međunarodnom komitetu Crvenog krsta, nisu ih prijavili Crvenom krstu Hrvatske i sada Hrvatska sedam godina odbija da ovoj svojoj listi od 1.869 imena nestalih lica pridruži ovih 630 Srba.

Stjepan Sučić govori ovde u Beogradu kako Srbija koči proces rešavanja, kako u Srbiji postoje poznata grobna mesta, a znamo svi da postoje desetine poznatih grobnih mesta u Hrvatskoj gde imamo preko 150 ubijenih Srba. Hrvatska godinama neće da ekshumira te posmrtne ostatke.

Imamo u Zavodu za sudsku medicinu u Zagrebu oko 900 tela ekshumiranih posmrtnih ostataka. Prema pouzdanim informacijama preko 500 su posmrtni ostaci nestalih Srba, odnosno ubijenih Srba.

Dakle, moramo, ponavljam insistirati jače i snažnije da Hrvatska objavi nacionalnu pripadnost svih svojih, svih nestalih lica po njihovom spisku, da pridruži svom spisku 630 nestalih lica koje dosad nije učinila, da identifikuje 900 posmrtnih ostataka i da konačno ekshumira Srbe iz poznatih grobnica koje se nalaze širom severne Dalmacije, Banije, Like, Korduna i zapadne Slavonije.

Isti problem je i sa Institutom za nestala lica u BiH koji ne čini ništa na rešavanju problema 1.650 nestalih Srba sa područja BiH. Sa područja Hrvatske, samo da kažem, potražuje se preko 1.700 Srba, a sa područja KiM oko 500 Srba. Dakle, preko 3.800 Srba se vode kao nestali, a ne čini se gotovo ništa da se reši to veoma važno, odnosno najvažnije humanitarno i civilizacijsko pitanje.

Da ne bih više dužio, pošto i druge kolege treba da govore, želim na kraju da kažem da ću podržati Predlog zakona o ministarstvima, a da ovim pitanjima i pitanje osnivanje ministarstva za Srbe u regionu i pitanje osnivanja kancelarije za pomoć optuženim i osumnjičenim Srbima su važna pitanja o kojima treba otvoriti dijalog i u narednom periodu raditi na tome da ove dve institucije budu osnovane. Hvala.

Zahvaljujem.
Sledeći prijavljeni je narodni poslanik Vladica Maričić. Izvolite.

Hvala, predsedavajući.

Uvažene kolege narodni poslanici, narodne poslanice, dragi građani Srbije, pre nego što počnem govor o Predlogu zakona o ministarstvima, koji je danas na dnevnom redu, u svom prvom obraćanju želeo bih da se zahvalim na poverenju koje su mi ukazali moja SNS i predsednik Aleksandar Vučić da se danas, kao i mnogi drugi mladi ljudi, obrazovani, kolege narodni poslanici, nađu ovde u skupštinskim klupama, da diskutuju o Zakonu o ministarstvima i sledeće nedelje o sastavu nove Vlade Republike Srbije.

Predlog zakona koji je danas na dnevnom redu predviđa, kao što su mnoge kolege narodni poslanici pre mene rekli, tri ministarstva, i to ne bilo koja ministarstva, nego ona ministarstva koja očekuju građani Srbija, koji su ogromnom podrškom podržali listu pod nazivom Aleksandar Vučić – Za našu decu, glasajući, dva miliona građana, odnosno nešto više od 60% građana koji su glasali na izborima, podržali su politiku koju predsednik Aleksandar Vučić vodi već osam godina, podržali su plan Srbija 2025 koji podrazumeva izgradnju vodovodne i kanalizacione mreže u svakom selu u Srbiji do 2025. godine. Zbog toga danas u Predlogu zakona o ministarstvima imamo ministarstvo za brigu o selu.

Zbog toga što se naša lista zvala Aleksandar Vučić – Za našu decu danas imamo u Predlogu zakona o ministarstvima novo ministarstvo, ministarstvo za brigu o porodici i demografiji, ali SNS ne počinje sada 2020. godine borbu za više rođenih beba, borbu za demografiju, tu najvažniju borbu za opstanak Srbije. Srpska napredna stranka tu borbu vodila je i 2018. godine kada je doneta Strategija o podsticanju rađanja, a na osnovu koje su izmenjeni Zakon o finansijskoj podršci porodicama sa decom, pa danas imamo roditeljski dodatak veći nego ikad.

Neke kolege narodni poslanici govorili su o tome pre mene, ali nije zgoreg još jednom ponoviti. To je jednokratna pomoć, roditeljski dodatak za prvorođeno dete u iznosu od 100.000 dinara. To je pomoć za drugorođeno dete u iznosu od 10.000 dinara u naredna 24 meseca. To je pomoć od 12.000 dinara u narednih 120 meseci, znači 10 godina, za trećerođeno dete i narednih 10 godina 18.000 dinara za četvrtorođeno dete.

Tu je i izmena Zakona o zdravstvenom osiguranju koja je omogućila da svaka žena do 43 godine koja se suočava sa problemom neplodnosti može neograničeni broj puta na domaćim klinikama o trošku Fonda da leči neplodnost biomedicinski potpomognutom oplodnjom, postupkom vantelesnog oplođenja.

To ministarstvo, ministarstvo za brigu o porodici i demografiju ima pred sobom jako važan zadatak koji će moći da ostvari samo ukoliko se uveže sa svim jedinicama lokalne samouprave u Srbiji i ukoliko mu u tome bude pomogao svaki grad i svaka opština.

Dolazim iz Niša grada u kome je pomoć roditeljima definisana odlukom o finansijskoj pomoći porodicama sa decom. Dolazim iz grada u kome je zakonom o proširenim oblicima socijalne zaštite još 2005. godine omogućeno parovima koji se leče od neplodnosti da dobiju finansijska sredstva za biomedicinsko potpomognuto oplođenje.

Što se trećeg novog ministarstva u današnjem predlogu nalazi tiče, to je ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog. O pitanju ljudskih i manjinskih prava govorile su mnoge moje kolege pripadnici nacionalnih manjina i vidim da su zadovoljni što će ljudskim i manjinskim pravima u buduće u Srbiji da se bavi zasebno ministarstvo.

Zbog toga bih ja želeo da kažem nešto o važnosti društvenog dijaloga u Srbiji. U klasičnoj političkoj teoriji stvar je jasna, ono političko mišljenje koje iza sebe ima 50% plus jedan glas u društvu, a podsećam da SNS danas ima i veću podršku nego što je to bilo na izborima, znači više od 60%, ono mišljenje koje je većinsko predstavlja političku istinu, ali zrelost SNS ogleda se u tome što želi da sasluša svako ono manjinsko mišljenje, bez obzira da li dolazi od političkih stranaka koje su učestvovale na izborima a nisu prešle cenzus, od onih političkih stranaka koje nisu učestvovale na izborima ili od pojedinih udruženja, naročito udruženja koja se bave javnim zagovaranjem i definisanjem javnih politika.

Zbog toga je jedan od delokruga novog ministarstva, ministarstva za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog i saradnja sa udruženjima.

Ja ću u danu za glasanje podržati ovaj predlog zakona koji je predložila moja poslanička grupa Aleksandar Vučić - „Za našu decu“. Pozivam sve kolege narodne poslanike da svojim glasom podrže ovaj zakon o ministarstvima.

Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Boban Birmančević.

Poštovani predsedavajući, poštovane kolege narodni poslanici i poštovani građani Srbije, na početku želim da vas obavestim da smo konačno posle četiri meseca uspeli da oslobodimo Šabac i da završimo izbore u Šapcu.

Puna četiri meseca Dušan Petrović, Nebojša Zelenović i cela ta konkretna ta lopovska ekipa nije želela da prizna rezultate, nije želela da prizna pobedu i to pobedu građana Šapca, 30.232 glasa je osvojila SNS i njeni koalicioni partneri, 18.020 glasova je osvojio Nebojša Zelenović, 12.000 glasova manje. Tri kruga izbora, bili smo spremni da idemo i u 33, ni posle 33 kruga građani ne bi dali poverenje Nebojši Zelenoviću i Dušanu Petroviću.

Tri kruga koja su pokazala iz kruga u krug da je podrška SNS i Aleksandru Vučiću sve veća i veća, svaki put je pobeda bila sve ubedljivija i ubedljivija. Na kraju, rezultat je 46 mandata za SNS i koalicione partnere, Dušan Petrović, Nebojša Zelenović i kompletna lopovska ekipa 23 glasa. Pobeda u Šapcu je čista kao suza i zahvaljujući upravo institucijama države, odradili smo to na najdemokratskiji mogući način i u skladu sa zakonom. Pobeli su građani, pobedila je pravda.

Ono što moram da kažem kada su ovi predlozi zakona, odnosno struktura buduće Vlade u pitanju, da su to odgovorni, ozbiljni i najbolji mogući predlozi u ovom trenutku. Nastavak politike koja daje rezultate je nastavak politike Aleksandra Vučića. Ako znamo da nova tri ministarstva, a to su ministarstva za ljudska i manjinska prava, briga o porodici i briga o selu, da li treba dodati komentar, ako nabrojimo kakva su to tri ministarstva u pitanju i koje probleme rešavaju, odnosno šta žele da postignu u narednom periodu.

Briga o selu kao poseban akcenat, briga o selu o kome su svi samo pričali, a za koja je samo radio Aleksandar Vučić. Podsetiću, 2012. godine preuzimanjem odgovornosti za Srbiju, kada sela i ne samo sela, kada i gradovi koji su počeli da prestaju da budu na karti Srbije, u to vreme niti investicija, niti novih radnih mesta, niti budućnosti, ne za gradove, niti za sela, niti za naše građane. Ono što se desilo je upravo ubrzani razvoj grada, ali i ubrzani razvoj sela.

Postojali su i Ruma, Mitrovica, Subotica, Smederevo, Pančevo, Niš, Prokuplje i pre Aleksandra Vučića, ali u tim mestima nije bilo novih radnih mesta, nije bilo investicija.

Ono što je pokazala prethodna Vlada, to je da može da nastavi kontinuitet dobrih rezultata, koji su pre svega posvećeni građanima. U ovom trenutku, ova odluka da proširimo broj ministarstava će doneti još bolje rezultate, a ono što smo sigurno, a pokazala je i Korona, to je da smo u uslovima Korone, u uslovima kada cela Evropa, odnosno ceo svet ima ozbiljne probleme, mi u Srbiji smo bili sigurni u dve stvari.

Prva stvar je upravo selo, bili smo sigurni u naše selo, bili smo sigurni da ćemo imati hranu, da nećemo imati te probleme sa jedne strane i drugo, bili smo sigurni u Aleksandra Vučića. To su dve stvari koje su iznele ovu krizu i koje su dovele do toga da u uslovima najteže ekonomske krize, u uslovima kada svi imaju pad, samo će Srbija imati poraz i bićemo prvi, pazite, prvi, to su podaci koji nisu ni fingirani, ni izmišljeni, to su podaci koji se znaju, prvi po rastu u Evropi. Da li je neko 2012. godine u uslovima kada je zemlja bila razorena, kada nisu postojale ni insititucije, kada nije postojao sistem, mogao da pomisli tako nešto? Upravo sistem je prava reč.

Na današnji dan funkcioniše sistem, funkcioniše država, ali funkcioniše isključivo i zahvaljujući Aleksandru Vučiću sa jedne strane, a sa druge strane Republike Srbije i naravno Skupštini Republike Srbije. Funkcionišu institucije, Srbija ima budućnost, budućnost za našu decu, budućnost u Aleksandra Vučića.

Svi oni koji misle dobro, bez obzira kojoj stranci pripadaju, jednostavno moraju podržati ovaj predlog buduće Vlade i ovaj predlog svakako mora biti podržan i od onih koji ne pripadaju SNS, ali pripadaju onima koji misle o budućnosti naše dece i koji misle o budućnosti Srbije. Hvala.

Zahvaljujem.
Sledeći prijavljen, narodni poslanik Zoran Tomić.

Hvala, predsedavajući.

Poštovani predsedavajući, kolege i koleginice narodni poslanici, građani Srbije, pred nama je tačka dnevnog reda Predlog zakona o ministarstvima. Prethodni govornici su izneli puno činjenica, informacija, potrudiću se da se ne ponavljam, i sublimiraću sve to što je prethodno rečeno.

Inače, ovo je prvi korak ka ostvarivanju šest principa, odnosno ciljeva koje je predsednik Aleksandar Vučić izneo pre nekoliko dana, koji su zapravo, borba i nastavak borbe da Srbija bude mnogo bolje i lepše mesto za život naših građana.

Pokazali smo na osnovu makroekonomskih podataka da smo uspeli da prerastemo iz zemlje gubitnika u zemlju pobednika i da pored šampiona u ekipnim sportovima možemo da budemo šampioni i u ekonomiji. Ko bi rekao da bi danas Srbija došla u situaciju da ima prosečnu platu od 511 evra, a da plata koja je planirana 2025. godine nije toliko daleka i da je to realna cifra i zadatak koji možemo da ostvarimo.

Sve ovo danas što smo ostvarili, ostvarili smo zahvaljujući reformama koje je predsednik Aleksandar Vučić, tada premijer pokrenuo kao predsednik Vlade 2014. godine, mere koje nisu bile popularne, ali koje su bile neophodne i zahvaljujući tome danas se uspešno borimo i sa pandemijom Korona virusa. Uloženo je mnogo toga i u zdravstvo i u ekonomiju, kulturu, u obrazovanje, sport. Mladi imaju igrališta gde mogu i da se igraju, a na međunarodnom planu smo pokazali da smo adekvatan partner za borbu u očuvanju mira i stabilnosti i poštovanju međunarodnog prava.

Pokazali smo da se borimo za interese naših građana i na KiM i u regionu i da nećemo nikada da ih ostavimo na cedilu i da mi nismo onaj faktor koji sprečava spajanje našeg regiona, već zapravo da želimo da se borimo za međusobno povezivanje i za dalji razvoj čitavog regiona. Kada pogledamo saradnju koju imamo sa EU, sa Kinom, Rusijom i SAD, zapravo pokazuje našu poziciju na međunarodnom planu.

Kada govorimo o ministarstvima, vi rezultati koji su do sada postavljeni su odličan osnov da u narednom periodu nova Vlada intenzivnije nastavi da se bori za ostvarivanje ovih ciljeva, da ostvari mnogo bolje rezultate, a nova tri ministarstva koja ćemo izglasati u ovom sazivu samo govore da smo spremni da se još više uhvatimo u koštac sa problemima, pre svega demografske politike, da učinimo da više ne budemo jedna od najstarijih nacija u Evropi. Videli smo da mere koje su predložene od predsednika Aleksandra Vučića, sprovedene od strane Vlade Ane Brnabić daje rezultate i siguran sam da će sa novim ministarstvom te mere koje budu predložene i koje budu implementirane dati još bolje rezultate.

Bićemo zemlja koja će iskoristiti potencijale sela i za razvoj seoskog turizma i za razvoj obrazovnog turizma i za razvoj privrede da mladi ostanu na selu, da mladi više ne odlaze sa sela i puno problema o kojima smo danas razgovarali novo ministarstvo će sigurno uspešno rešiti.

Takođe, ministarstvom za dijalog smo pokazali da smo kao stranka i kao ljudi spremni da razgovaramo sa svima koji znaju šta znači pravi izraz termina dijalog. Da smo otvoreni za nove ideje, za sugestije koje ćemo zajednički sprovesti kako svim građanima Srbije bilo bolje, ali samo sa onim ljudima koji u pravom smislu žele dijalog da razgovaraju o argumentima, a ne da razgovaraju kroz pretnju i kroz ucene.

Ono što na kraju želim da kažem, da smo na proteklim izborima jasno čuli glas naroda i da je taj glas naroda rekao da želi nastavak reformi, borbi za bolji život i prosperitet Srbije. To je velika odgovornost i ovim zakonom, kao što sam rekao idemo jedan korak napred ka ostvarivanju ovog cilja, koji jeste velika odgovornost, ali koju ćemo uspeti da realizujemo.

Takođe, što je važno da kažem da su građani dokazali i olovkom pobedili mač, nasilje i ulicu i zapravo su rekli da ne podržavaju prazne priče i kukavice, već samo rad, borbenost i iskrenost, a to je oličenje politike koju Aleksandar Vučić zastupa od onog trenutka kada je dobio poverenje građana da vodi ovu državu. Hvala.

Hvala i vama na odličnom izlaganju.
Narodni poslanik Aleksandar Marković.