Hvala, gospodine predsedniče.
Gospodine predsedniče Narodne skupštine, dame i gospodo poslanici, uvaženi gospodine ministre, velika je čast biti narodni poslanik, velika je čast ali je i velika odgovornost. Ta odgovornost biva još veća u kriznim periodima.
Često smo skloni tome da kažemo kako su vremena teška, a istini za volju ona nikada i nisu bila laka, samo je veliko pitanje koliko smo zapravo mi jaki da podnesemo baš taj teret koji nam je Bog namenio.
Srbija se, kao i čitav svet, suočila sa nevidljivim neprijateljom, a znamo da su takvi neprijatelji uvek najpodmukliji. Dodatan problem u tome jeste i to što i stručna međunarodna javnost zapravo nije znala sa čime se suočava kada je do epidemije korona virusa došlo. Ipak, država Srbija je uspela da nađe adekvatan odgovor. Sasvim sam siguran da ga ne bi našla da na svom čelu nema Aleksandra Vučića koji je, odgovorno to tvrdim, najbolji srpski vladar sasvim sigurno od kneza Mihajla Obrenovića na ovamo, verovatno i duže.
Odgovorno to tvrdim zato što je Aleksandar Vučić reformator u mirnodopsko vreme i on je borac i zaštitnik u vreme krize, a u jedno i u drugo vreme on je uporan zaštitnik države Srbije, onaj koji nas vodi napred, koji nam svojim primerom i svojim pregalaštvom pokazuje kako možemo i moramo dalje.
Baš zbog toga mi koji smo po prvi put narodni poslanici ne treba da budemo opijeni slavom. Treba da shvatimo koliko je ovaj put težak zapravo i da smo na svoja leđa sada preuzeli jedan veliki teret.
Siguran sam, gospodine ministre, da se suočavate sa velikim problemima i sa velikim izazovima, ali moram sa ovog mesta da vam čestitam zbog dve stvari. Prva je stvar što imate neverovatnu energiju da pratite predsednika Vučića koji ima još veću energiju i sasvim sigurno da to nije lako. Drugo, suočavate se, sasvim sigurno, sa neverovatnim zahtevima sa svih strana. Jednostavno, kada se kreira budžet, uvek će biti onih koji su nedovoljno zadovoljni.
Međutim, vi ste uspeli u tome, kao deo tima koji predvodi predsednik Vučić, da od Srbije u ovoj krizi napravite novu Poljsku. Zbog čega to govorim? U prethodnoj svetskoj ekonomskoj krizi, pre 10-ak godina, Poljska je bila jedina država u Evropi, ne u Evropskoj uniji, nego u Evropi, koja nije pala u recesiju. Država Srbija je danas jedna od najboljih u Evropi po tom pitanju. Imamo najmanji pad, a moguće je čak da ga nećemo imati uopšte. Ako neko misli da je to bilo lako, neka se zamisli i neka na to pitanje odgovori ponovo. U vreme kada velike svetske ekonomije, poput Amerike, koja donosi 25% svetskog BDP, padaju u ozbiljnu krizu, u vreme kada velika kineska ekonomija, koja je najbrže rastuća na svetu, pada u ozbiljnu krizu, u vreme kada ruska ekonomija pada u ozbiljnu krizu, Srbija je uspela u tome da ostane na površini. I ja vam zbog toga, gospodine ministre, zahvaljujem.
Zahvaljujem vam u ime svih nas ovde, koji ćemo glasati za ovaj predlog, zahvaljujem u ime svih građana Srbije zbog toga što smo uspeli da gotovo neoštećeni, neokrnjeni, izađemo iz prvog dela ove krize koja i dalje traje i zbog čega moramo da čuvamo stabilnost.
Mi moramo da čuvamo stabilnost iz još jednog razloga. Srbija se nalazi u veoma teškoj geopolitičkoj poziciji. To nam je bog namenio. Tu smo gde smo, izgradili smo kuću na raskršću puteva, suočavamo se sa raznim problemima stalno. Jedna smo od država koja ima najviše različitih država u svom okruženju, najviše različitih graničnih prelaza sa drugim zemljama. I to nije lako. To je, s jedne strane, šansa, kada imate one koji su vam dobronamerni u okruženju, ali to je i pretnja kada imate one koji vam baš i nisu dobronamerni. Uz sve to, mi se suočavamo sa interesima različitih velikih svetskih sila koji se ovde preklapaju i koji često umeju da budu međusobno suprotstavljeni.
Predsednik Vučić je uspeo u tome da navede te sile da se takmiče međusobno na takav način što će više investirati i što će želeti da se na takav način bore za našu naklonost. Uspeo je da nas spasi od sirijskog scenarija, gde bi se neki drugi preko naših leđa sukobljavali i pravili ovde proksi ratove.
Opet ću reći – ako neko misli da je to bilo lako, neka se zamisli i neka na to pitanje odgovori ponovo.
Srbija je nasledila bezbroj problema. Srpski faktor je nasledio bezbroj problema. Ali, meni je drago što mi napokon i ovde u domu Narodne skupštine govorimo o srpskom faktoru, što se ne zaustavljamo kada je reč o pravu Srba samo na avnojevskim granicama. Mi nikome ne pretimo. Mi ne želimo da ugrozimo ni jedne granice ni jedne druge međunarodno priznate države. Mi samo želimo da pomognemo Srbima, ma gde oni živeli. I držimo se slova zakona, držimo se slova sporazuma, istih onih čiji je Srbija garant.
Drago mi je zbog toga što danas kada odem i u BiH, kada odem i u Crnu Goru, mogu da vidim da Srbi u Beogradu vide svoju prestonicu, da Srbi u Beogradu vide svog ktitora, svog zaštitnika. Dugo to nismo imali. To je veliki napredak.
Kada kažem da moramo da čuvamo stabilnost, mislim i na to što će ova pozicija koju imamo biti dodatno usložnjena dogodine. Kao što znamo, 20. januara iduće godine doći će do promena u Beloj kući. Kao što znamo, imamo različite države, sa različitim aspiracijama, koje su u međuvremenu dodatno ojačale i žele da ostvare svoj interes. Ti se interesi nama mogu i ne moraju sviđati. Mi ih možemo smatrati manje ili više legitimnim. Ali, na ovom svetu često vlada ono pravilo da sila boga ne moli, iako bog nju ne voli.
Mi moramo da vodimo ovaj srpski brod na način na koji to radi predsednik Vučić. I moramo da ga pratimo na tom putu. Moramo da mu stvorimo uslove da može da nas vodi. Jer, ukoliko se predsednik Vučić bude bavio internim problemima ovde i ako mi ne budemo bili u stanju da sačuvamo stabilnost države Srbije, on neće moći da se suočava sa svim onim problemima koji nam prete i sa svim onim kontekstima u koje možemo upasti, a koje mogu biti vrlo negativne. Plašim se da toga nisu svi dovoljno svesni u našem društvu. Neki nisu dovoljno svesni, a neki su svesni ali svesno rade protiv interesa ove države.
Fenomen kvazi drugosrbijanske elite nema niko u regionu. Nećete ni u jednoj jedinoj prestonici naći tako nešto. Nećete naći takvu samozvanu elitu auto-šovinista koji mrze predsednika Vučića najviše zbog toga što je preporodio Srbiju ovih osam godina. To je prvi razlog što ga oni mrze.
Da smo mi doživeli kolaps u ekonomskom smislu, u političkom smislu, da smo nastavili da uništavamo našu vojsku, oni bi mu aplaudirali prvi. Oni bi prvi bili uz njega. Ne mrze oni nas zbog toga što podržavamo predsednika Vučića, oni nas mrze zbog toga što podržavamo predsednika Vučića, najvećeg srpskog reformatora u poslednjih 200 godina. To je njihov problem.
A posao svih nas mladih koji smo ušli u dom Narodne skupštine jeste da uz svoje iskusnije kolege se izborimo upravo za to da dođe do te smene elita, da napokon nazovemo stvari pravim imenom, da ne ćutimo kada kvazi intelektualci i kvazi naučnici pokušavaju da oblate ljude i s njima predsednika Vučića na taj način što će izmišljati nekakve plagijate. A onda kada ti isti koji su to radili budu uhvaćeni u plagijatu, ta elita ćuti. Ako oni ćute, mi ne smemo. Jer, oni su kvazi elita a mi moramo da budemo prava srpska elita. Mi moramo da vodimo ovaj narod na koji to čini predsednik Vučić, mi moramo da mu pomognemo na tom putu. A za to se moraju zasukati rukavi.
Moramo svi da radimo svoj posao i ne smemo da potcenjujemo posao onog drugog, jer sve je važno, od zdravstvenih radnika koji se bore po kovid bolnicama, preko putara koji prave nove kilometre auto-puteva koje nismo imali do sada u istoriji, pa sve do onih koji se bave analitikom geopolitičkih procesa. Svaki posao je bitan. I nijedan posao ne može biti zapostavljen. Ni jedan posao ne može biti marginalizovan. Moramo biti ujedinjeni. Moramo sačuvati stabilnost. Moramo opravdati poverenje koje su nam građani dali. Ja sam siguran da ćemo u tome uspeti.
Za kraj bih želeo da poručim nešto i građanima koji gledaju ovaj prenos. Ovo je Dom Narodne skupštine, ovo je saziv Narodne skupštine u kom je preko 50% lica koja su po prvi put dobila tu čast i tu odgovornost da obavljaju ovu veliku dužnost. Molim građane da budu kritični prema nama. Molim građane da otvoreno i jasno kažu kada im se ne sviđa. Molim građane da budu iskreni u onim momentima kada ovaj saziv bude ostvarivao velike uspehe. Samo na taj način, ako se budemo gledali u oči i jedni drugima govorili istinu, mi ćemo uspeti da istrajemo na ovom putu, na putu koji nam je utro predsednik Aleksandar Vučić i na putu koji od nas očekuju naši potomci i koji su nam zavetovali naši preci. Hvala.