Poštovani predsedavajući, poštovane kolege narodni poslanici, poštovani građani Srbije, rebalans budžeta koji smo razmatrali i koji razmatramo na ovoj sednici je nastavak kontinuiteta koji smo započeli, pre svega, prvim rebalansom i koji je pokazao da je ova država spremna da reaguje i u najtežim situacijama, a nema potrebe da objašnjavamo koliko je teška ova godina i koliko je kovid uspeo da, ne na nivou države Srbije, ne samo Evrope, nego i celog sveta, napravi ozbiljne promene i te ozbiljne promene su prouzrokovale velike i ozbiljne probleme.

Upravo država Srbija je uspela da odreaguje na najbolji mogući način i da svojim potezima zaštiti i građane i ekonomiju i budućnost naše dece.

Ne možemo da prenebregnemo činjenicu da svi u okruženju, ali i u Evropi su koristili modele koji su bili preslikani ili bili kopija nekih drugih modela, ali modele koje je Srbija primenila su upravo jedinstveni i dali su najbolje moguće rezultate. Ovaj drugi rebalans nastavak je prvog i nastavak je kontinuiteta koji će obezbediti sigurnost građanima, koji će obezbediti, pre svega, sa jedne strane zaštitu za naše građane, najbolji mogući odgovor na opasnost koja sa kovidom dolazi, ali sa druge strane zaštitiće i ekonomiju, zaštitiće i investicije, zaštitiće i budućnost naše dece, ali zaštitiće i ono što je najbitnije, a to je stabilnost države i stabilnost svakog pojedinca.

Rebalans budžeta je rebalans svih građana i kada kažemo ko je odgovoran za ovakav budžet i za ovakav rebalans, pre svega je odgovornost na predlagaču i predlagač je u ovom slučaju Ministarstvo finansija i Vlada Republike Srbije i njihova odgovornost je svakako velika. S druge strane, moramo imati u vidu da je odgovornost i na onima koji taj budžet razmatraju i koji taj budžet treba da odobre, a to su upravo poslanici ovog visokog doma.

Znači, nikada niko iz skupštinske većine. kojoj ja pripadam od 2012. godine na ovamo, nije se skrivao iza odluka i nikada niko nije bežao od odgovornosti. Tako nećemo ni bežati od odgovornosti za ovaj budžet i za ovaj rebalans.

Kritičari rebalansa nemaju nikakve realne razloge, niti imaju bilo kakve prihvatljive predloge za bolji budžet i za bolje odluke koje bi unapredile državu i koje bi unapredile našu ekonomiju. Šta oni kažu? Njihovi argumenti faktički i ne postoje, izmišljeni su i jedino što mogu to je da osporavaju Aleksandra Vučića i da za sve u Srbiji, i ne samo u Srbiji nego i u Evropi i celom svetu, krive Aleksandra Vučića. Imaju jedan veliki problem ti kritičari Aleksandra Vučića, a to su rezultati koje Aleksandar Vučić, zajedno sa Vladom, sa Skupštinom, postiže i ti rezultati su glavni argument u odgovoru lažnim kritizerima i lažnim demokratama.

Njihova demokratija se svodi na jedno, a to je mrzim Vučića i mrzim Vučića i mrzim Vučića. Imaju problem, vole ga građani, voli ga Srbija, i što je najbitnije, vole ga Srbi i unutar Srbije i van granica Srbije i vole ga Srbi gde god oni živeli.

Rebalans budžeta Vlade predviđa i zaista je jako bitno i to hoću da napomenem, predviđa ponovo poljoprivredu, ulaganja u poljoprivredu, ulaganja u selo i što je najbitnije, nastavlja i podržava plan države Srbije 2020/2025 koji je vratio osmeh na lice svih u Srbiji. Taj projekat 2020/2025 garancija je da sve ono što je rađeno od 2012, 2014. godine na ovamo, da će biti nastavljeno.

Kritizeri i oni koji negiraju i ovaj rebalans i sve ono što radi Vlada Republike Srbije i Aleksandar Vučić neka izađu na auto-put, pa, neka kažu da taj auto-put ne postoji, neka odu do Kliničkog centra u Nišu ili bilo koje druge izgrađene bolnice, pa neka kažu da upravo taj klinički centar ne postoji. Neka dođu u Šabac, pa neka kažu da nije počela izgradnja mosta i auto-puta od Rume do Šapca, neka dođu u Šabac i neka kažu da ne postoji kompanija „Jazaki“ koja je zaposlila više od tri hiljade građana Šapca.

Neka odu u bilo koji deo Srbije i neka kažu da ne postoje fabrike i investicije. Neka objasne ljudima koji su počeli da rade da oni ne idu ujutru na posao kada ustanu i neka kažu kako je neko uspeo sa nezaposlenošću od 27% da tu nezaposlenost spusti na 7%, i neka kažu kako je reagovao odgovoran i ozbiljan i pre svega maksimalno posvećen građanima predsednik države, a to je Aleksandar Vučić, u kriznoj situaciji. Odreagovao je jako odgovorno, odreagovao je snažno i odreagovao je onako kako je svaki Srbin očekivao, a to je da zaštiti, da učini sve što je u njegovoj moći, u moći ove države da svaki građanin Srbije se oseća zaštićeno i sigurno.

Ekonomija u vreme pandemije nije jednostavna stvar, ali u uslovima u kojima ovakva Vlada radi moguća je i pre svega, zahvaljujući Aleksandru Vučiću, ali i Vladi Republike Srbije i Ministarstvu koje vodi upravo ovaj čovek ovde, koga neko može da voli ili da ne voli, ali ne može da ospori da upravo taj Siniša Mali radi i da radi u interesu Srbije i da radi u interesu građana i da njegovi predlozi, njegovi metodi i ono što njegovo ministarstvo predlaže, donosi rezultat, donosi nova radna mesta i donosi najbolje moguće ekonomske posledice po sve građane u Srbiji.

Ovakav odgovoran rebalans budžeta mora biti podržan od svih onih koji misle dobro Srbiji, a ja spadam u te i poslanička grupa kojoj mi pripadamo, svakako spada u te, a pozivam i one druge, neverne Tome, neka razmisle, neka pogledaju napolje, neka porazgovaraju sa komšijama i prijateljima, pa neka pitaju da li i koliko podržavaju ovo što radi ova Vlada i ovo što donosi ovaj rebalans budžeta. Hvala najlepše.

Hvala.
Narodni poslanik Đorđe Dabić. Izvolite.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Poštovani narodni poslanici, dame i gospodo, uvaženi ministre, pred nama je danas drugi rebalans budžeta, koji je samo potvrda da se nalazimo na istom onom odgovornom kursu koji je trasirala prethodna Vlada.

Prethodna Vlada suočila sa jednom neviđenom krizom do sada u svetu na koju je država Srbija imala i te kako dobar odgovor. Ako pogledamo rezultate, ako pogledamo brojke, videćemo da danas sa ponosom možemo da kažemo da je Srbija prva u Evropi po rastu ekonomije, odnosno imali smo najmanji pad ekonomije od svih ostalih država. To nije slučajno, to je rezultat i svih prethodnih vlada, koje je naravno, vodio i naš predsednik Aleksandar Vučić, koji su na pravi način napravile jedan ambijent da mi možemo da dočekamo ovu krizu potpuno rasterećeni, obzirom da imamo veliki suficit u budžetu.

Prema tome, kada sagledamo brojke, one su jasne. Dakle, 550 milijardi dinara ova Vlada, odnosno prethodna Vlada usvojila je i donela jedan ozbiljan paket mera podrške našoj privredi kojom smo mi sačuvali likvidnost, kojom smo sačuvali radna mesta u Srbiji. Zato danas možemo da govorimo o ovim i te kako dobrim rezultatima.

Nije bilo lako. Država je subvencionisala minimalne zarade za mikro, mala i srednja preduzeća. Na taj način sačuvali smo radna mesta, sačuvali smo naše ljude, sačuvali smo zaposlenost u Srbiji i omogućili svima da rade i da ipak opstanemo u svim tim teškim uslovima koji su Srbiju zadesili.

Kada govorimo o drugim merama, 100 evra koje je svaki punoletni građanin Srbije dobio takođe je mera koja je na pravi način pokazala, rekao je jedan kolega, imala je tu jednu psihološku dimenziju, da ljudi vide da postoji država koja stoji iza njih, koja će da u svakom trenutku odgovori izazovima i da svakom pojedincu pomogne zato što se mi upravo ovde nalazimo zbog našeg naroda, zato država i treba da postoji.

Svi oni koji kritikuju taj paket mera, neka se zapitaju zašto su onda svi građani, zašto smo svi prosto bili suočeni sa tim da smo i te kako imali priliku da vidimo da su se prijavljivali ljudi.

Dakle, očigledno da je taj potez države bio dobar i da je to imalo smisla. Takođe, jednokratna pomoć penzionerima svakako da je bila značajna i svakako da smo i na to veoma ponosni.

Kažu nam iz Fiskalnog saveta kako eto nismo bili, nije baš pametno što smo neselektivno delili novac svim preduzećima. Eto, navode primer Francuske i Engleske gde su se delili paketi pomoći samo onim preduzećima koja su beležila pad od 50% prometa. Mi valjda treba da budemo ponosni što smo imali novca da pomognemo svakom preduzeću kome je bilo potrebno, a ne samo onima nekim privilegovanim koji bi bili eventualno bliski nekim vlastima. Dakle, pokazali smo da nam je bitno da svima damo novac, da na pravi način pokažemo da postojimo tu zbog građana.

Što se tiče rezultata činjenica da smo u drugom tromesečju bili jedina država u ovom delu Evrope koja je zabeležila pad ekonomije od svega 1,5%, za razliku od nekih koji su obeležili 10, 15, 20% pada ekonomije.

Dakle, činjenica da su sve ove mere i te kako imale dobar odjek i da smo na kraju krajeva dobili priznanje od MMF, Svetske banke, svih relevantnih međunarodnih adresa.

Kada je reč o ovom rebalansu, on na pravi način pokazuje da ćemo i dalje imati sluha da se bavimo pravim pitanjima koja će biti na dnevnom redu. Dakle, ulagaćemo i dalje novac u domove zdravlja, u kliničke centre, dve nove Kovid bolnice. Dakle, imaćemo i te kako načine da se i dalje borimo sa posledicama krize izazvane korona virusom.

Kada je reč o subvencijama za poljoprivredu, mi pokazujemo da ćemo i dalje da dajemo novac za poljoprivredu, da nećemo smanjivati te subvencije, već ćemo da ih povećamo što se ovim rebalansom vidi.

Svakako da je dobra stvar što se nastavlja ulaganje u infrastrukturu, odnosno u auto-puteve, železničku infrastrukturu, u svo ono što je potrebno danas građanima Srbije, a to je da imamo kvalitetan život i pokazujemo da bez obzira što je kriza uticala na mnoge aspekte života i ovde i u svetu, mi pokazujemo da dalje nastavljamo na pravi način, da dajemo odgovor na celu ovu krizu i da ćemo, siguran sam, i naredne godine beležiti dobre rezultate, a to smo pokazali da možemo.

Rako da, još jednom, glasaćemo za ovaj rebalans budžeta i nastavićemo da budemo na pravom putu i nadam se da ćemo sledeće godine imati još bolje rezultate. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Predrag Rajić. Izvolite.

Hvala, gospodine predsedniče.

Gospodine predsedniče Narodne skupštine, dame i gospodo poslanici, uvaženi gospodine ministre, velika je čast biti narodni poslanik, velika je čast ali je i velika odgovornost. Ta odgovornost biva još veća u kriznim periodima.

Često smo skloni tome da kažemo kako su vremena teška, a istini za volju ona nikada i nisu bila laka, samo je veliko pitanje koliko smo zapravo mi jaki da podnesemo baš taj teret koji nam je Bog namenio.

Srbija se, kao i čitav svet, suočila sa nevidljivim neprijateljom, a znamo da su takvi neprijatelji uvek najpodmukliji. Dodatan problem u tome jeste i to što i stručna međunarodna javnost zapravo nije znala sa čime se suočava kada je do epidemije korona virusa došlo. Ipak, država Srbija je uspela da nađe adekvatan odgovor. Sasvim sam siguran da ga ne bi našla da na svom čelu nema Aleksandra Vučića koji je, odgovorno to tvrdim, najbolji srpski vladar sasvim sigurno od kneza Mihajla Obrenovića na ovamo, verovatno i duže.

Odgovorno to tvrdim zato što je Aleksandar Vučić reformator u mirnodopsko vreme i on je borac i zaštitnik u vreme krize, a u jedno i u drugo vreme on je uporan zaštitnik države Srbije, onaj koji nas vodi napred, koji nam svojim primerom i svojim pregalaštvom pokazuje kako možemo i moramo dalje.

Baš zbog toga mi koji smo po prvi put narodni poslanici ne treba da budemo opijeni slavom. Treba da shvatimo koliko je ovaj put težak zapravo i da smo na svoja leđa sada preuzeli jedan veliki teret.

Siguran sam, gospodine ministre, da se suočavate sa velikim problemima i sa velikim izazovima, ali moram sa ovog mesta da vam čestitam zbog dve stvari. Prva je stvar što imate neverovatnu energiju da pratite predsednika Vučića koji ima još veću energiju i sasvim sigurno da to nije lako. Drugo, suočavate se, sasvim sigurno, sa neverovatnim zahtevima sa svih strana. Jednostavno, kada se kreira budžet, uvek će biti onih koji su nedovoljno zadovoljni.

Međutim, vi ste uspeli u tome, kao deo tima koji predvodi predsednik Vučić, da od Srbije u ovoj krizi napravite novu Poljsku. Zbog čega to govorim? U prethodnoj svetskoj ekonomskoj krizi, pre 10-ak godina, Poljska je bila jedina država u Evropi, ne u Evropskoj uniji, nego u Evropi, koja nije pala u recesiju. Država Srbija je danas jedna od najboljih u Evropi po tom pitanju. Imamo najmanji pad, a moguće je čak da ga nećemo imati uopšte. Ako neko misli da je to bilo lako, neka se zamisli i neka na to pitanje odgovori ponovo. U vreme kada velike svetske ekonomije, poput Amerike, koja donosi 25% svetskog BDP, padaju u ozbiljnu krizu, u vreme kada velika kineska ekonomija, koja je najbrže rastuća na svetu, pada u ozbiljnu krizu, u vreme kada ruska ekonomija pada u ozbiljnu krizu, Srbija je uspela u tome da ostane na površini. I ja vam zbog toga, gospodine ministre, zahvaljujem.

Zahvaljujem vam u ime svih nas ovde, koji ćemo glasati za ovaj predlog, zahvaljujem u ime svih građana Srbije zbog toga što smo uspeli da gotovo neoštećeni, neokrnjeni, izađemo iz prvog dela ove krize koja i dalje traje i zbog čega moramo da čuvamo stabilnost.

Mi moramo da čuvamo stabilnost iz još jednog razloga. Srbija se nalazi u veoma teškoj geopolitičkoj poziciji. To nam je bog namenio. Tu smo gde smo, izgradili smo kuću na raskršću puteva, suočavamo se sa raznim problemima stalno. Jedna smo od država koja ima najviše različitih država u svom okruženju, najviše različitih graničnih prelaza sa drugim zemljama. I to nije lako. To je, s jedne strane, šansa, kada imate one koji su vam dobronamerni u okruženju, ali to je i pretnja kada imate one koji vam baš i nisu dobronamerni. Uz sve to, mi se suočavamo sa interesima različitih velikih svetskih sila koji se ovde preklapaju i koji često umeju da budu međusobno suprotstavljeni.

Predsednik Vučić je uspeo u tome da navede te sile da se takmiče međusobno na takav način što će više investirati i što će želeti da se na takav način bore za našu naklonost. Uspeo je da nas spasi od sirijskog scenarija, gde bi se neki drugi preko naših leđa sukobljavali i pravili ovde proksi ratove.

Opet ću reći – ako neko misli da je to bilo lako, neka se zamisli i neka na to pitanje odgovori ponovo.

Srbija je nasledila bezbroj problema. Srpski faktor je nasledio bezbroj problema. Ali, meni je drago što mi napokon i ovde u domu Narodne skupštine govorimo o srpskom faktoru, što se ne zaustavljamo kada je reč o pravu Srba samo na avnojevskim granicama. Mi nikome ne pretimo. Mi ne želimo da ugrozimo ni jedne granice ni jedne druge međunarodno priznate države. Mi samo želimo da pomognemo Srbima, ma gde oni živeli. I držimo se slova zakona, držimo se slova sporazuma, istih onih čiji je Srbija garant.

Drago mi je zbog toga što danas kada odem i u BiH, kada odem i u Crnu Goru, mogu da vidim da Srbi u Beogradu vide svoju prestonicu, da Srbi u Beogradu vide svog ktitora, svog zaštitnika. Dugo to nismo imali. To je veliki napredak.

Kada kažem da moramo da čuvamo stabilnost, mislim i na to što će ova pozicija koju imamo biti dodatno usložnjena dogodine. Kao što znamo, 20. januara iduće godine doći će do promena u Beloj kući. Kao što znamo, imamo različite države, sa različitim aspiracijama, koje su u međuvremenu dodatno ojačale i žele da ostvare svoj interes. Ti se interesi nama mogu i ne moraju sviđati. Mi ih možemo smatrati manje ili više legitimnim. Ali, na ovom svetu često vlada ono pravilo da sila boga ne moli, iako bog nju ne voli.

Mi moramo da vodimo ovaj srpski brod na način na koji to radi predsednik Vučić. I moramo da ga pratimo na tom putu. Moramo da mu stvorimo uslove da može da nas vodi. Jer, ukoliko se predsednik Vučić bude bavio internim problemima ovde i ako mi ne budemo bili u stanju da sačuvamo stabilnost države Srbije, on neće moći da se suočava sa svim onim problemima koji nam prete i sa svim onim kontekstima u koje možemo upasti, a koje mogu biti vrlo negativne. Plašim se da toga nisu svi dovoljno svesni u našem društvu. Neki nisu dovoljno svesni, a neki su svesni ali svesno rade protiv interesa ove države.

Fenomen kvazi drugosrbijanske elite nema niko u regionu. Nećete ni u jednoj jedinoj prestonici naći tako nešto. Nećete naći takvu samozvanu elitu auto-šovinista koji mrze predsednika Vučića najviše zbog toga što je preporodio Srbiju ovih osam godina. To je prvi razlog što ga oni mrze.

Da smo mi doživeli kolaps u ekonomskom smislu, u političkom smislu, da smo nastavili da uništavamo našu vojsku, oni bi mu aplaudirali prvi. Oni bi prvi bili uz njega. Ne mrze oni nas zbog toga što podržavamo predsednika Vučića, oni nas mrze zbog toga što podržavamo predsednika Vučića, najvećeg srpskog reformatora u poslednjih 200 godina. To je njihov problem.

A posao svih nas mladih koji smo ušli u dom Narodne skupštine jeste da uz svoje iskusnije kolege se izborimo upravo za to da dođe do te smene elita, da napokon nazovemo stvari pravim imenom, da ne ćutimo kada kvazi intelektualci i kvazi naučnici pokušavaju da oblate ljude i s njima predsednika Vučića na taj način što će izmišljati nekakve plagijate. A onda kada ti isti koji su to radili budu uhvaćeni u plagijatu, ta elita ćuti. Ako oni ćute, mi ne smemo. Jer, oni su kvazi elita a mi moramo da budemo prava srpska elita. Mi moramo da vodimo ovaj narod na koji to čini predsednik Vučić, mi moramo da mu pomognemo na tom putu. A za to se moraju zasukati rukavi.

Moramo svi da radimo svoj posao i ne smemo da potcenjujemo posao onog drugog, jer sve je važno, od zdravstvenih radnika koji se bore po kovid bolnicama, preko putara koji prave nove kilometre auto-puteva koje nismo imali do sada u istoriji, pa sve do onih koji se bave analitikom geopolitičkih procesa. Svaki posao je bitan. I nijedan posao ne može biti zapostavljen. Ni jedan posao ne može biti marginalizovan. Moramo biti ujedinjeni. Moramo sačuvati stabilnost. Moramo opravdati poverenje koje su nam građani dali. Ja sam siguran da ćemo u tome uspeti.

Za kraj bih želeo da poručim nešto i građanima koji gledaju ovaj prenos. Ovo je Dom Narodne skupštine, ovo je saziv Narodne skupštine u kom je preko 50% lica koja su po prvi put dobila tu čast i tu odgovornost da obavljaju ovu veliku dužnost. Molim građane da budu kritični prema nama. Molim građane da otvoreno i jasno kažu kada im se ne sviđa. Molim građane da budu iskreni u onim momentima kada ovaj saziv bude ostvarivao velike uspehe. Samo na taj način, ako se budemo gledali u oči i jedni drugima govorili istinu, mi ćemo uspeti da istrajemo na ovom putu, na putu koji nam je utro predsednik Aleksandar Vučić i na putu koji od nas očekuju naši potomci i koji su nam zavetovali naši preci. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Aleksandar Mirković.

Poštovani predsedniče, predstavništvo, uvaženi ministre, koleginice narodne poslanici i kolege narodni poslanici, pa nakon velikog broja izlaganja prethodnih kolega, ostalo je malo toga da se doda, kaže nešto novo ili da se napravi neki osvrt dodatni na rebalans budžeta, ali to ne znači da moramo da se stidimo ili da ne ponovimo ono što je dobro.

Neko od prethodnih govornika, mojih kolega, istakao je jednu jako bitnu stvar kojoj se nismo dovoljno posvetili, a to je činjenica da o rebalansu i o novcu koji danas postoji u budžetu naše zemlje ne bi govorili da nije došlo do onih, moramo priznati, bolnih reformi koje su se dešavale 2014. godine. Moramo priznati da za uspeh i Vlade, i same Republike Srbije najodgovorniji su građani Srbije, koji su te 2014. godine izneli najveći teret, a među njima penzioneri kojima smo i danas zahvalni za svu onu žrtvu koju su podneli u tom periodu.

Da tada nismo napravili zaokret u našoj ekonomiji, doživeli bi kolaps i pitanje je da li bismo imali danas o čemu da raspravljamo.

Nešto na šta moraju građani Srbije da obrate pažnju i da se zamisle u jednoj sekundi jeste i činjenica da samo vratimo vreme i da pomislimo kako bi se država borila protiv korone da se ona desila 2012. godine ili 2013. godine? Da li bi bila ovako uspešna i koliko bi žrtava imali da nam se to ne daj Bože desilo 2012. godine ili 2013. godine, kada je zemlja Srbija u svakom pogledu i svakom smislu bila na kolenima.

Ono što smo danas čuli ovde jeste samo dokaz jednog kontinuiteta koji ima Vlada Republike Srbije, kontinuitet politike SNS koju je trasirao predsednik Aleksandar Vučić i najbolje dokazuje i pokazuje da i kada smo slušali ekspoze premijerke gospođe Ane Brnabić i kada smo usvajali predlog da se osnuju tri nova ministarstva, smo dobili danas potvrdu kada vidimo za šta se i gde usmerava novac putem ovog rebalansa.

Da pričamo sada o tome da smo odvajali 100 evra svakom punoletnom građaninu kako bi pomogli da se što lakše prebrodi ova kriza, mislim da je suvišno jer je više puta ponovljeno. Ali, ponoviću još jednom da je to samo pokazatelj da država ume da stane iza svojih građana onda kada je to najpotrebnije i kada je najteže.

Smatram da sve ono što smo danas čuli i što je ovlašćeni predlagač, moja koleginica Aleksandra Tomić pričala i što je govorio gospodin Siniša Mali najbolji su dokaz kako može da se odvoji novac kada se domaćinski vodi ministarstvo, kada se domaćinski vodimo novcem svih građana Srbije.

Ono što moramo da napomenemo i što je najbolji osvrt na sve ono što se dešava danas, jesu činjenice i samo da pogledamo period kako je bilo nekada ranije, a kako je danas i danas smo više puta čuli, ali mislim da je to nekako govoreno bez nekog posebnog osvrta. Dakle, ljudi imamo činjenicu da je do 2012. godine ili 2013. godine nezaposlenost bila 24%.

Danas je nezaposlenost na rekordnih 7,3%. Ako ćemo da pričamo o tome da li su to građani osetili u svom džepu, pa naravno da jesu, jer je prosečna plata tada bila negde oko 350 evra, dok je danas preko 510 evra. I to nije dovoljno i mi se na tome nećemo zaustaviti. Zato je u programu „Srbija 2025“ predviđeno da prosečna plata bude iznad 900 evra, i nikada nećemo stati uljuljkani poverenjem koje nam daju građani.

Ove stvari moramo uvek da podvlačimo iz prostog razloga što smo svi zajedno kao predstavnici SNS, ali pre svega predsednik Aleksandar Vučić, a zatim i vi gospodine ministre, ovih dana izloženi jednom vrstom linča i torture gde vas na najprizemniji način prozivaju oni koji su Srbiju bacili na kolena. Indirektno i direktno oni su krivi zašto je naša zemlja bila 2012. godine i 2013. godine na ivici bankrota.

Neverovatna je doza licemerstva da danas ljudi koji su sve činili da upropaste našu zemlju, a da paralelno sa tim od sebe naprave multimilionere danas drže slovo i kritikuju ljude koji prave evidentne rezultate. I prosto mi je neverovatno danas kada čujem da najgori gradonačelnik u istoriji Dragan Đilas kritikuje bilo koga za bilo šta.

Vi ste imali i tu priliku i bili ste gradonačelnik Beograda, sećate se kakvu ste situaciju zatekli, o kasi i ne želim da govorim, jer kase faktički nije ni bilo, ostavljen vam je dug od milijardu i 200 miliona evra. Ostavljena su vam rasturena preduzeća, ostavljen vam je javašluk i sa time je bilo neophodno da se neko izbori. I dan danas se vraćaju ti dugovi i dan danas se rešavaju repovi koje nam je Dragan Đilas ostavio, ali je neverovatno da neko ko je direktno upropastio grad Beograd po direktnom odgovornošću, danas pretenduje da bude, ne znam predsednik Vlade, predsednik Republike i sve predstavljajući sebe kao neko novo lice, kao da nikada nije imao priliku da za nešto odlučuje i da se za nešto pita. I prosto čovek mora da se zapita da li on stvarno toliko smatra da su ljudi ovde u Srbiji zaboravni, da patimo svi od neke kolektivne amnezije i da smo svi zaboravili kako je on u periodu dok je bio na vlasti od jednog propalog preduzetnika sa 74 hiljade evra, došao do bogatstva od 25 miliona evra samo u nekretninama.

Ne želim da pričam o 619 miliona evra koje su njegove firme zaradile trgujući državnom televizijom dok je on bio vlast, dakle, dok je on bio država, ali moramo svi zajedno da sagledamo neke stvari i da pogledamo realno da danas najveći kritizeri i ovog rebalansa i svake odluke koju donosi Vlada republike jesu upravo oni ljudi koji su našu zemlju upropastili. To je vrhunac licemerja i uvek i na svakom mestu te stvari moramo da ponavljamo iz prostog razloga što i u narednom periodu, uzimajući u obzir da Korona virus će potrajati, donosićemo i teške mere, uveren sam da će biti i nekih situacija za koje će oni pokušati kao i svako da iskoristi za svoje neko sitno politikanstvo, bićemo izloženi i vi i mi i svi zajedno jednoj vrsti linča, kao i svaki put do sada.

Izdvojili ste jednu jako bitnu stvar, da smo četiri godine zaredom imali suficit i složio bih se sa nekim od prethodnih govornika, Srbija je u prethodnom periodu evropske i svetske rezultate na najvišem nivou beležila u sportu. Beležili su i neki naši naučnici, mladi, pametni ljudi, ali u ekonomiji smo se uvek stideli negde i bili smo u kraju.

Sada kada smo po svim relevantnim mišljenjima na prvom mestu i dalje ta slika bivšeg režima DS pokušava da nas ubedi da eto i taj MMF su SNS botovi, svako ko nas pohvali i to su bodovi, a svako ko nas kritikuje to su najpametniji ljudi na svetu. I tu vidite koliko ti ljudi su više izgubili svaki dodir sa zdravim razumom.

Ono o čemu ste vi gospodine ministre pričali jeste najbitnije što se tiče ovog rebalansa, a i biće samo uvod u budžet za 2021. godinu, a to je dodatno jačanje naše ekonomije i dodatno jačanje borbe protiv Korona virusa. Ovde su kolege pomenule i zaista je na ponos činjenica da se grade kovid bolnice i u Kruševcu i u Beogradu, činjenica je da pored opšte krize u svetu, mi ne odustajemo od bitnih projekata, od investicija, ne odustajemo od infrastrukture i time pokazujemo da sve ono što smo štedeli i što smo pravilno rasporedili u prethodnom periodu sada dolazi kao plod za sve naše građane.

Mislim da je jako bitno istaći ovo što se napomenuli takođe u svom izlaganju, to je činjenica da subvencionišemo za 5,1 milijardu dinara poljoprivredu i mislim da je to jako dobro, jer je ovo samo nastavak naše brige za selo i otvaranja ako možemo tako reći, novog ministarstva koje će se baviti tim pitanjima.

Gospodin Nedimović, uveren sam da će zajedno sa novim ministrom uspeti da naše selo dodatno ojača i uzimajući u obzir da imam i prijatelje i rodbinu na selu, ova vest ih je jako obradovala. Tako da i potražnja za tim subvencijama je mnogo veća nego u prethodnom periodu. Smatram da je to jako dobro.

Ono na šta još moram da se osvrnem i sa time ću završiti uvažavajući, da i ostale kolege imaju još mnogo toga da kažu, novca ima onoliko koliko se štedi i koliko se pametno taj novac ulaže i investira i kada se misli o svakom dinaru. Da su se neke prethodne vlasti ponašale prema budžetu Republike Srbije kao prema svom kućnom budžetu, ne bi imali tolike probleme 2013, 2014. godine ili 2015. godine. Da su vodili računa o svakom dinaru, a ne da vode računa kako će im svaki drugi ili treći završiti u svom džepu, ne bi mi bili u tako teškoj situaciji.

Mislim da ste tu u pravu gospodine ministre, kada ste rekli kada se vodi računa o svakom dinaru i da on ne ode na stranu i da se ne proneveri, onda novca ima. Kako su oni vodili računa, čuli ste na primeru grada Beograda, ali najdrastičniji primer je i sa time ću završiti, jeste primer opštine Stari Grad. Đilasov kandidat za gradonačelnika Marko Bastać, koji se proslavio koje kakvim aferama švercovanja od 13.000 evra, preko granice, preko onog da se i ne vraćam na kuma, zlostavljanja kuma, dok je vodio opštinu Stari Grad, u periodu od 2016. do 2020. godine, pazite sad, za razno razne agencije je izdvorio 1,7 miliona evra. Dakle, jedna opština je za četiri godine izdvojila 1,7 miliona evra za razno razne agencije koje su služile samo za ispumpavanje novca građana Starog Grada, građana Beograda. Te agencije su pare dobijale na razno raznim tenderima, a onda su te agencije na ruke isplaćivale taj novac aktivistima ili funkcionerima Đilasovog saveza. De fakto, građani Starog Grada su plaćali one ljude koji su se tukli ovde sa saobraćajnim znacima, koji su napadali ovaj dom pokušavajući da ga sruše, da ga zapale, de fakto je su svi građani plaćali aktiviste Dragana Đilasa, Marka Bastaća, Vuka Jeremića i Boška Obradovića da se ponašaju kao huligani po gradu Beogradu. To nam najbolje oslikava kako oni doživljavaju državnu imovinu i državna sredstva.

Da ne govorimo o tome da je u opštini Stari Grad bila Televizija Šabac, da ne shvati neko pogrešno, nemam ništa ni protiv jednog medija, ali samo mi objasnite kakva je logika da Televizija Šabac ima prostoriju u opštini Stari Grad.

Dok se cela zemlja i svaka opština u Srbiji i ceo grad Beograd borio da olakša život građanima, da im izađe u susret u nabavci sredstava za dezinfekciju, za čišćenje, maski, rukavica, opština Stari Grad, pazite sad, u doba Korone, krize opšte, izdvaja više od 14 miliona dinara za kupovinu računara u opštini Stari Grad. Ljudi moji, jel moguće da su vam najpreči poslovi bili kupovina računara u opštini Stari Grad. Na 75 zaposlenih koliko ih je bilo u toj opštini, izdvojili su više od šest miliona dinara za kancelarijski materijal. Ljudi moji, šta će da rade sa šest miliona dinara za kancelarijske potrebe na 75 zaposlenih? I to vam najbolje oslikava kako su oni doživljavali kasu, a da je prevedemo, ako je još nekom to teže da shvati, dakle, kao plen koji treba poharati na sve moguće načine nameštene tendere i ostale kombinacije kako bi oni rekli, te pare izvući, staviti u svoje džepove, dati aktivistima i onda njih pustiti da se bore za njihov lični interes i za to da Dragan Đilas opet sedne u fotelju.

Kako bih sa tim završio, previše sam govorio, nisam očekivao da će ovako vreme brzo proleteti, poštovani ministre, ja ću vas zamoliti u ime svih građana Srbije da nastavite sa ovom odgovornom politikom ulaganja sredstava svih građana Srbije, da dosledno sledite politiku Aleksandra Vučića koja je započeta još 2014. godine i da svi zajedno, kao i Skupština, kao Vlada, kao jedan veliki tim sa našim građanima, od naše Srbije činimo još lepše i još bolje mesto za život, jer mi drugu zemlju nemamo i prečeg interesa od boljeg života naše dece i svih građana u Srbiji nemamo. Hvala vam i živela Srbija.

Zahvaljujem.
Narodni poslanik, Nebojša Bakarec.
Izvolite.

Hvala.

Poštovani predsedavajući, poštovani kolege poslanici, poštovani ministre finansija, i poštovani građani, naravno da smo ponosni zbog nove projekcije MMF-a i Evropske komisije, i po stoti put treba da ponovimo, ponosni smo zbog toga što Srbija ima najmanji pad BDP-a u Evropi, samo 1,5%. A zbog čega smo mi šampioni? Zbog toga što nismo podeljeno društvo, vidimo ovih dana Amerika je podeljeno društvo. Znači, mi smo složni, imamo sposobnu vlast, idemo složno u jednom najboljem pravcu.

U Srbiji vlada meritokratija, to je vladavina najboljih i najsposobnijih, a do 2012. godine u Srbiji je vladala žuta ohlokratija. Još jednom, zbog čega smo prvaci? Pa, zato što imamo najboljeg ministra finansija, Sinišu Malog, zbog toga što imamo najbolju premijerku, Anu Brnabić i zbog toga što imamo najboljeg predsednika Aleksandra Vučića.

Najveći izazov u ovoj godini, najveći problemi jesu ekonomija i pandemija, ali najveći izazov nije to, najveći izazov je mržnja agresivne manjine prema vlasti koja je prepolovila Srbiju, širenje lažnih vesti i vođenje specijalnog rata u doba epidemije protiv sopstvene zemlje. Setimo se samo, danas smo u Skupštini, napada na Skupštinu, koji je trajao pet dana tokom jula. To ne samo da je bio specijalni rat, to je bio pravi rat protiv ove države koji je sprovela, to je ta agresivna manjina, 500 do 1.000 fašista.

Teško je boriti se na dva fronta. Znači, prvi front je naravno borba protiv virusa, borba za ekonomiju, borba za društvo, a drugi front je borba protiv dezinformacija, borba protiv lažnih vesti i svega što čini peta kolona virusa Korona koja deluje preko Đilasove, Jeremićeve i Obradovićeve stranke i još nekih i preko medija TV „N1“, TV „Nova“, „Danas“, „NIN“, „Vreme“ i njihovi portali, ima jedno 24 ta mikromedija koji čudo, ima ih toliko puno, a koji uticaj imaju, pa imaju uticaj na 5% stanovništva.

Nalogodavci su naravno Đilas i Šolak. Cilj je da se rastrese i sruši vlast u Srbiji, da se destabilizuje Srbija, osporavaju se, pazite, to smo bili svedoci od marta, sve epidemiološke mere. Znači, čak i stručnost medicinskih eksperata naših junaka koji su naravno izloženi bestijalnoj satanizaciji. Setimo se samo iz marta kako su podlo Dragan Đilas i Nikola Jovanović predložili da penzioneri idu u one smrtonosne šetnje. Morali smo da kažemo - ne. Setimo se kako su lažnim vestima pokušavali da unište Klinički centar Vojvodine, jer su govorili da je tamo haos, da je pred rušenjem. Bila je odlična situacija u kliničkom centru. Tada je u Vojvodini, u Novom Sadu najmanja zaraza.

Naša vlast je podigla strašno mnogo bolnica, 90 domova zdravlja i ambulanti, gradi se još šest. Gradi se i obnavlja 20 bolnica za 200 miliona evra. Gradi se još kliničkih centara za 300 miliona evra. Izgrađen je naravno Klinički centar Niš. U odnosu na 2012. godinu plate lekara specijalista su povećane za 57%, a plate medicinskih sestara za 67% i u doba Korone medicinski radnici su primili 10% više i od januara, koliko znam, primiće još povećanja.

Znači, stabilizovane su javne finansije, nezaposlenost je na minimalnom nivou, prosečna plata, čuli smo to, ali treba da ponovimo sto puta, je preko 500 evra. Stvoreno je 200 hiljada radnih mesta. Izgrađeno je 320 kilometara autoputeva više nego za prethodnih 40 godina i gradi se još 290 kilometara autoputeva. Imamo nisku inflaciju, imamo rast plata i penzija, i pobedili smo Koronu već u dva navrata, pobedićemo je. Iduće godine će sigurno doći vakcina.

"Zvezdama ćemo pomeriti pute, suncima zasut seljenske stude da u sve kute zore zarude, da od miline dusi polude, Santa Maria dela Salute". Živela Srbija.

Zahvaljujem.
Narodna poslanica, Ivana Nikolić.