Zahvaljujemo se i mi vama.

Sledeća je koleginica Jasmina Karanac.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Poštovani ministre Mali, koleginice i kolege narodni poslanici, ovo je drugi rebalans budžeta za ovu godinu i možemo slobodno reći da ga donosimo u poprilično izmenjenim okolnostima. To bi bilo neobično da zdravstvena kriza nije pogodila domaću ekonomiju mnogo više nego što je bilo ko mogao da pretpostavi.

Zato su dodatni rashodi za ublažavanje posledica pandemije virusa korona i logični i neophodni, jer niko čak ni u svetu nije mogao ni da približno prognozira razmere pandemije, a samim tim i da planira sredstva za pokriće troškova antikriznih mera.

Država Srbija je brzo i efikasno reagovala na zdravstvenu krizu i to ne mogu da joj ospore ni najveći kritičari. Ogromna sredstva usmerena su na borbu protiv pandemije, najpre za nabavku neophodne opreme i izgradnju i unapređenje zdravstvene infrastrukture, a potom i za oporavak privrede i stanovništva. Čak dve stotine miliona evra vanrednih troškova izdvojene su za nabavku lekova, aparata, izgradnju i opremanje kovid bolnica.

Naš zdravstveni sistem se i pored ogromnih priliva pacijenata u tri navrata do sada pokazao kao odličan i efikasan, i to u velikoj meri zahvaljujući lekarima i medicinskom osoblju. Zato im moramo odati zahvalnost i priznanje, ali ne samo kroz povećanje plata, već pre svega insistiranjem na poštovanju mera i odgovornim ponašanjem i države i građana, podizanjem kolektivne svesti u međusobnoj solidarnosti, svesti o teškom položaju zdravstvenih radnika u ovim uslovima, jer samo timski udruženi i zajedno možemo držati epidemiju pod kontrolom.

Moramo svakoga trenutka biti svesni da je pred nama težak period, najpre u zdravstvenom smislu, na šta nam svakodnevno ukazuju brojke zaraženih i obolelih, ali nas takođe čekaju i veliki izazovi da sve troškove stavimo pod kontrolu i uvedemo u red javne finansije.

Ono što naglašava i Fiskalni savet, a što ne može niko da ospori je što u vreme krize nisu umanjene javne investicije u infrastrukturu, kao što sam već rekla, bolnice, ali i održavanje državnih puteva, izgradnja autoputeva, železnica. I ovim rebalansom javne investicije su znatno povećane i u odnosu na prethodni rebalans koji smo imali u aprilu i u odnosu na budžet za ovu godinu.

Ono što je važno istaći, kada se uporede prognoze MMF-a, Svetske banke i Evropske komisije, Ministarstva finansija i Fiskalnog saveta, je da se privredna aktivnost oporavljala brže od očekivanja. U vremenu krize Srbija ništa ne zaostaje od drugih evropskih ekonomija u oporavku i saniranju, slobodno možemo reći, velikog udara na budžet, koji niko nije mogao ni da predvidi.

Moram da napomenem i to da je pad BDP-a Srbije u 2020. godini znatno manji nego u većini zemalja Evrope. Prema najnovijoj projekciji koju su izradili Evropska banka i MMF, Srbija beleži najmanji pad u Evropi i on iznosi 1,5%, dok poređanja radi neke zemlje beleže u proseku pad i do 10%, Hrvatska 9%, Crna Gora 12%, Slovenija 7%. To što Srbija beleži najmanji pad rezultat je ne samo strukture domaće privrede, kako ocenjuju pojedini ekonomisti, oni navode da najveći pad beleže zemlje sa najvećim učešćem turizma u BDP-u i one zemlje koje su najviše pogođene pandemijom.

Moram da istaknem da je i u Srbiji, pored zdravstvenog sistema koji je pretrpeo daleko najveći udar, i turizam jedna od grana koja je najviše pogođena. Zato je izdvojeno 150 miliona dinara, koliko je rebalansom odobreno za subvencije premija polisa osiguranja turističkim agencijama učinjen važan korak za pomoć turističkom sektoru, a posebno manjim organizatorima putovanja, koji su najviše pogođeni tokom pandemije. I ovo nije jedina mera. Omogućeni su i povoljni krediti za likvidnost, kao i sredstva iz posebnog programa Fonda za razvoj, ali i značajne subvencije za podršku rada hotelskoj industriji.

Ovako nizak pad BDP-a zasniva se na tome što se naša ekonomija u velikoj meri oslanja na proizvodnju hrane i prehrambenih proizvoda. Zbog toga je neophodno podstaći i razvijati poljoprivredu i zato je ovim rebalansom predviđeno znatno više sredstava za subvencije u poljoprivredi. Ministar Nedimović je obećao da će u narednih mesec dana biti isplaćen novac po osnovu zahteva za subvencije, kojih je tokom pandemije prispelo znatno više nego ranije i mi ga, naravno, držimo za reč.

Zahvaljujući svim ovim merama koje su rezultat odgovorne politike koju je do sada vodio predsednik i Vlada Republike Srbije, a nema razloga da ne verujem da će i aktuelna Vlada nastaviti kontinuitet prognoze MMF-a i Evropske komisije za naredne dve godine predviđaju oporavak srpske ekonomije.

Međutim, i pored svega moramo biti svesni da ovo nije kraj, da kriza nije završena, pogotovo imajući u vidu da se epidemiološka situacija u svetu ponovo pogoršava, da svakim danom raste broj zaraženih, da se povećava udar kako na zdravstveni sistem, tako i na ekonomiju.

Evo, danas imamo novi neslavni rekord u Srbiji – 2.823 zaražena i nažalost 14 preminulih. Zato, u iščekivanju vakcine, kao slamke spasa, svi moramo biti odgovorni i poštovati epidemiološke mere. Moramo biti solidarni, pokazati da brinemo jedni o drugima i o svojim zdravstvenim radnicima. Da bi zdravstveni sistem izdržao i da bismo mogli da se lečimo i od drugih bolesti koje nisu korona, nosimo maske, izbegavajmo okupljanja, držimo distancu. Nije teško, a znači život.

Zato će poslanička grupa Socijaldemokratske partije Srbije Rasima Ljajića, kao socijalno odgovorna i solidarna, podržati i ove mere koje su pre svega usmerene na borbu protiv korona krize, ali i sve buduće predloge koji će se odnositi na zaštitu stanovništva i držanje epidemije pod kontrolom. Hvala.

Zahvaljujem.

Sledeća je koleginica Vesna Marković.

Hvala.

U svom izlaganju osvrnula bih se na sve ono što nam se dešava poslednjih nekoliko meseci, a to je naravno pandemija korona virusa, jer pandemija korona virusa utiče na sve segmente našeg života i mi smo na neki način prinuđeni da se prilagođavamo tim novim uslovima. Ceo svet se zapravo suočava sa situacijom koja je potpuno nepoznata i bori se sa ovom opakom bolešću. Svi mi pronalazimo nove načine funkcionisanja, kako bi naše ekonomije trpele što manje posledica i kako bi pokušali da sačuvamo svako radno mesto.

Međutim, iskoristiću ovu priliku da apelujem na sve naše građane, počev od onih najmlađih do najstarijih, da poštuju sve propisane mere jer se ne radi o bolesti koja je bezazlena, bolest je smrtonosna i moramo da budemo odgovorni, pre svega prema sebi, prema svojoj porodici, prema prijateljima. To je jedini način da u ovom trenutku sprečimo širenje ovog virusa. Logično je da u ovakvim okolnostima na prvo mesto stavljamo zdravlje naših građana. To smo pokazali rebalansom ovog budžeta, ali naravno i ulaganjima koja smo imali u zdravstveni sistem prethodnih godina.

Ovim rebalansom su predviđena ulaganja u dve kovid bolnice u Kruševcu i Beogradu u iznosu od devet milijardi evra, kao i dodatna sredstva – 2,8 milijardi dinara kojima je obuhvaćena nabavka neophodnih lekova i opreme za lečenje od ove bolesti. Naravno, obezbedili smo građanima kvalitetniju zdravstvenu zaštitu, dostupniju, naravno, i ojačali smo naš zdravstveni sistem. Međutim, da nismo ulagali u zdravstveni sistem i pre pojave korona virusa, sada bismo bili u mnogo težoj situaciji. Zahvaljujući tome uspeli smo da održimo naš zdravstveni sistem, i to u okolnostima u kojima su pucali sistemi u zemljama koje su mnogo razvijenije od Srbije i u kojima se mnogo ulaže u zdravstvo.

Poslednjih nekoliko decenija zdravstvo je bilo potpuno devastirano u Srbiji. Moram da pohvalim ovom prilikom i rad ministra Lončara, celog njegovog tima, i to ne samo u ovim okolnostima pandemije korona virusa, već i tokom celog perioda obavljanja dužnosti ministra zdravlja, jer nema delova Srbije u kojima nisu pokrenuta ozbiljna ulaganja u zdravstvo. Sigurna sam da će se to nastaviti, i to smo pokazali i ovim rebalansom, prethodnim koji je bio ove godine takođe, a takođe ćemo to učiniti i budžetom za narednu godinu.

I zdravstvo i obrazovanje su zapravo dva najvažnija segmenta razvoja našeg društva, tesno su povezani, jer u svim ovim ustanovama o kojima govorim, ustanovama koje su, recimo, sada predviđene da budu kovid bolnice, kasnije će to biti neki zdravstveni centri za lečenje od drugih bolesti, potrebni su, naravno, lekari i obrazovano medicinsko osoblje. Uverena sam da ćemo nastaviti da jačamo položaj zdravstvenih radnika povećavanjem plata koje je najavljeno, jednokratnom pomoći takođe od 10.000 dinara koju je ministar pomenuo danas.

Naravno, na kraju posebnu zahvalnost svi mi građani Srbije dugujemo zdravstvenim radnicima, dugujemo lekarima, medicinskim sestrama, koji su sve vreme podnosili najveći teret u ovim zaista nekim novim i teškim okolnostima. Verujem da ćemo se i ubuduće i sa ovim sadašnjim talasom korona virusa nositi uspešno kao što smo to radili do sada. Hvala.

Zahvaljujem.

Sledeća je koleginica Vesna Ivković.

Poštovani predsedavajući, poštovani ministre, poštovane kolege i koleginice narodni poslanici, svedoci smo vremena kada se celo čovečanstvo zbog globalne pandemije Kovida-19 nalazi na prekretnici koja menja smer budućnosti, menja ekonomsku, socijalnu i zdravstvenu sliku čovečanstva.

Ako hoćemo da nam ta budućnost bude izvesna, a ne neizvesna moramo se boriti za svakog građanina Republike Srbije, kako u prvim redovima u zdravstvenim ustanovama i čitavom zdravstvenom sistemu, tako i u donošenju dobrih zakonskih rešenja u ovom visokom domu kojima se omogućava prvovremeni i adekvatan odgovor na sve izazove koje ovaj opasan virus nosi. Iz tih razloga su novim rebalansom ovogodišnjeg budžeta predviđena dodatna sredstva za prevenciju i ublažavanje posledica nastalih usled posledica izazvanih korona virusom, a korona nije ostavila posledice samo po zdravlje već i po ekonomiju svih zemalja sveta.

Najvažniji faktori koji su doveli do izmene u visini i strukturi budžetskih prihoda u Srbiji, a što se iz rebalansa vidi jesu između ostalog kraći i blaži efekti delovanja najtežih epidemioloških mera, odnosno zabrana kretanja i obavljanja određenih aktivnosti i brže uspostavljanje unutrašnjih i međunarodnih ekonomskih tokova blaži pad privredne aktivnosti u odnosu na predviđen sa značajnim izmenama u strukturi BDP-a, mada je on daleko bolji u zemljama u regionu i u odnosu na druge evropske zemlje, izostanak tranzitnog saobraćaja, drastičan pad broja inostranih turista i drugo.

Što se tiče epidemioloških mera tu ću se zaustaviti sa par komentara. Prvo, moram priznati da nam je dosada u ovoj borbi sa pandemijom jako dobro išlo, bar u prvom i drugom talasu čak mnogo bolje zemljama u okruženju u Evropi, podsetiću na hodogram dešavanja.

Prvi slučaj Kovida-19 registrovan je u Srbiji 6. marta 2020. godine. Uvođenjem policijskog časa, koji se pokazao opravdanim na samom početku, sačuvali smo ne samo našu stariju populaciju i hronične bolesnike, već i dobili na vremenu da opremimo bolnice, kako smeštajnim kapacitetima, tako i aparatima, trakama za testiranje i zaštitnim sredstvima. Sve ovo sam navela radi podsećanja o opravdanosti uvođenja ovih epidemioloških mera čime smo izbegli neke loše scenarije poput onog u Italiji.

U aprili mesecu usvojen je prvi rebalans budžeta za 2020. godinu. Program ekonomskih mera omogućio je neometano finansiranje borbe za očuvanje zdravlja i života ljudi i umanjenje negativnih ekonomskih posledica pandemije po privredu i građane. Vlada Republike Srbije je na vreme reagovala merama vrednim oko 5,8 milijardi evra za sprečavanje negativnih ekonomskih posledica korona virusa što je 12,5% našeg BDP-a. Prema najnovijim vestima Srbija je najbolja u Evropi što se tiče pada BDP, što su zvanično pokazala najnovije prognoze MMF-a i Evropske komisije.

Naime, Srbije beleži pad od samo 1,5%. Drugim rebalansom budžeta za 2020. godinu, o kome upravo diskutujemo, predviđeni su ukupni budžetski prihodi za 46,5 milijardi dinara više u odnosu na iznose predviđene rebalansom budžeta iz aprila meseca. Toliko o brojevima i neću se više baviti njima, već su moje kolege dovoljno o brojevima pričale, već ciljevima koje treba da ispuni usvajanje ovog rebalansa.

Rebalansom budžeta obuhvaćena je i planirana pomoć i podrška zdravstvenom sektoru. Povećani su transferi Republičkom fondu za zdravstveno osiguranje, za nabavku neophodne opreme i lekova u cilju sprečavanja širenja bolesti i obezbeđena kvalitetnija zdravstvena zaštita za sve građane Republike Srbije.

Ne zaboravimo povećanu potrošnju sredstava za dezinfekciju, ličnu zaštitnu opremu, opremanje kovid bolnica, ishranu bolesnika, izgradnje bolnice u Kruševcu i Beogradu, sredstva za rekonstrukciju Kliničkog centra Srbije, kao i opremanje i renoviranje mnogih zdravstvenih ustanova.

Obuhvaćeno je i povećanje plata zdravstvenim radnicima, kao i planirana isplata jednokratne novčane pomoći zdravstvenim radnicima u iznosu od 10.000,00 dinara. Prijem u radni odnos oko 3.300 zdravstvenih radnika, zbog povećanog obima posla u zdravstvenom sektoru, zahteva i povećan obim sredstava za njihove plate, kao i prevoz do radnog mesta što nije bilo planirano budžetom za 2020. godinu.

Moram da naglasim da mi je posebno drago, kao zdravstvenom radniku, što je premijerka u svom ekspozeu navela kao najvažniji od šest prioriteta nove Vlade jačanje zdravstvenog sistema Republike Srbije što govori u prilog tome da shvatamo značaj jakog zdravstvenog sistema za zdravlje nacije.

Ispravnost ulaganja u zdravstvo i zdravstvenu infrastrukturu pokazala se opravdanom više nego ikada tokom ove pandemije protiv koje se Srbija bori uspešnije nego mnoge bogatije i razvijenije zemlje. Zdravstveni sistem Republike Srbije pokazao je spremnost, profesionalnost, stručnost na koju svi mi treba da budemo ponosni. Naši zdravstveni radnici širom zemlje bore se danonoćno bez predaka za svaki život stručno i posvećeno i požrtvovano.

Zato koristim priliku da se zahvalim svim svojim kolegama, medicinskim tehničarima, pomoćnom osoblju i ostalim medicinskim radnicima koji su heroji ne ove godine već ovog veka.

Raduje me podatak da će jedan od apsolutnih prioriteta Vlade pored uvećanja plata zdravstvenim radnicima biti i ulaganje značajnih sredstava za edukaciju, medicinsku opremu kao i poboljšanje uslova u kojima zdravstveni radnici rade. Ulagaće se i dalje u zdravstvenu infrastrukturu u koju se u zadnjih par godina značajno ulagalo. Širom Srbije grade se i obnavljaju domovi zdravlja, opšte bolnice i zdravstveni centri koji će povećati naše zdravstvene kapacitete.

Podsećanja radi podaci Svetske banke nam pokazuju da je nivo potrošnje za zdravstvo u Republici Srbiji na mnogo višem nivou od zemalja u regionu, čak i iznad nivoa razvijenih evropskih zemalja. Nameće se zaključak da se ne može reći da se u naše zdravstvo ne ulaže dovoljno. Da može bolje, naravno da može, jer funkcionalno zdravstveni sistem za koji se odvaja dovoljno novca svakako će se suočiti sa svim zdravstvenim izazovima sa mnogo manje problema kada ima dovoljno sredstava za nesmetano funkcionisanje.

Nadam se da će i posle korone vrednosti značaja našeg zdravstvenog sistema kao i to da ćemo naučiti da promenimo prioritete i životne navike. I ovo će proći, ali da bi prošlo potrebno je da svi mi građani Republike Srbije poštujemo mere i sačuvamo svoje zdravlje kako fizičko tako i mentalno, time čuvamo i sebe i zdravstveni sistem koji treba da brine ne samo o kovid bolesnicima već i pruža zdravstvene usluge druge vrste ako se za tim ukaže potreba.

U danu za glasanje poslanička grupa SPS podržaće ovaj predlog zakona. Zahvaljujem.

Reč ima Adrijana Pupovac.

Poštovani ministre, kolege poslanici, prvenstveno cenjeni građani, dolazim iz grada u kome se nalazi jedan od najvećih rudnika bakra u Evropi, dolazim iz Bora. Debitant sam u Skupštini Republike Srbije ali i ne u lokalnom parlamentu. Godine 2004. bila sam najmlađi odbornik u Borskoj skupštini, 2008. godine jedan od osnivača SNS u Boru, zatim i direktor, pomoćnik predsednika opštine, ali moja najvažnija uloga koju obavljam u životu i sa kojom se ponosim jeste uloga majke. Zato mi je posebna čast i zadovoljstvo da predstavljam zajedno sa ovim divnim ljudima poslaničku grupu koja apostrofira upravo ono što je za mene najsvetije, a to je budućnost naše dece.

Srbija poseduje ogromne rezerve rude bakra, olova, cinka, izuzetno mnogo uglja. Moram da naglasim i to da nigde u svetu država ne finansira otvaranje rudnika, pa ne može ni Republika Srbija. Iz ovog proizilazi i činjenica da je strateški partner neminovnost. Strane investicije su važne za Srbiju tek 2016. godine zahvaljujući Aleksandru Vučiću one su prešle nivo BDP-a iz predkrizne 2008. godine.

Sećanja radi, moram napomenuti i to da je 2009. godine Srpska banka bila na kolenima. Spoljni dug je ubrzano rastao, bila je eksplozija javnog duga, povećana nezaposlenost, povećana inflacija, uvoz usporen, ali danas, tj. na kraju 2019. godine, javni dug opšte države je iznosio 52,9% BDP-a, što znači da, zahvaljujući našem predsedniku, premijerki, ali i ministru Siniši Malom, imamo izuzetno izbalansiran, tj. uravnotežen budžet ali razvojni, zahvaljujući kome su se u doba pandemije sredstva usmeravala racionalno i efikasno, a ne selektivno i to poštujući princip pravičnosti i konstantne interakcije, tj. međusobnog delovanja ljudi u privredi.

Napominjem i to da se čak i 60% javnog duga BDP-a smatra održivim, po mastrihtskim pravilima koje i propisuju granicu da 60% zaduženosti BDP-a, što pokazuje da je naša zemlja najbolja ne samo u regionu, nego i šire.

Kako se obnavlja prijateljstvo i savezništvo između dve države, upravo je pokazao naš predsednik Aleksandar Vučić dolaskom kineske kompanije Srbija Ziđin koper d.o.o Bor, normalno je da strateški partner koji ulaže svoj kapital ima i većinski udeo, ali moram napomenuti i to da je država uspela da zadrži kontrolni paket u iznosu od 37%. Od dolaska strateškog partnera kompanije „Ziđin“ za pohvalu je to što kada se prođe pogonima bivšeg RTB-a nema gde se ne gradi. Gradi se nova flotacija u Boru i Majdanpeku, gradi se nova elektroliza, proširuje se topionica, proširuju se površinski kopovi, zatim se prave zelene oaze, asfaltiraće se i put Bor-Selište, a ono što je najbitnije za naš Borski Okrug jeste to da će se realizacijom kapitalnog projekta autoputa Vožd Karađorđe povezati istočna i centralna Srbija. Iz tog razloga zahvaljujem se i predlagaču koji me je predložio da budem član Odbora za prostorno planiranje, saobraćaj, infrastrukturu i telekomunikacije, koji vodi izuzetna žena i političarka Katarina Rakić.

Dolaskom kineske kompanije ulazi se i dublje u jamu, povećava se proizvodnja kako bakra, tako i zlata. Bolje rečeno, dogovoreno se i ostvaruje. Već u sledećoj godini proizvodnja će biti udvostručena. Bitno je naglasiti da je za ovih godinu i po dana u bivšem RTB Bor, sada „Ziđinu“, zaposleno oko 500 novih ljudi, uglavnom mladih iz Bora i okoline. Moram ponoviti, 500 novozaposlenih, to je jedna fabrika.

Bitno je reći da su neto primanja zaposlenih, tj. njihove plate u proseku 85.000 dinara, što je iznad državnog proseka. Ovako velika primanja nisu rezultat samo teških poslova, jer kažu da je rudarski hleb, hleb sa devet kora, već rezultat odgovornog ponašanja menadžmenta kompanije, Vlade Srbije i priznanje trudu koji je uložio naš predsednik Aleksandar Vučić, prijatelj države Kine i iznad svega čovek koji brine o rudarima, metalurzima i drugim teškim zanimanjima.

Ovo možemo potkrepiti činjenicom da ovi poslovi nisu teški od juče ili od dana kada je Aleksandar Vučić preuzeo mesto predsednika Vlade i predsednika države, već su i ranije imali istu težinu, i u vreme kada je DS bila na vlasti, ali su tada prosečna primanja bila samo 28.000 dinara, što znači tri puta manja.

Ne mogu a da ne kažem, iza ovoga mogu zastati, jer mi to pričaju isti oni rudari koji imaju ova primanja, ja to moram priznati, jer sam bila mlada, tvrde da su plate primane od prodaje preduzeća. Rudarsko-topioničarski basen Bor je tada u svom sastavu imao 22 preduzeća i 22.000 radnika. Osamnaest je prodato, 16 na kraju uništeno, a od para su isplaćivane zarade. Danas su samo tri preduzeća, tj. tri rudnika ali radnici zarađuju sopstvena primanja i to, ponavljam, na zavidnom nivou, 85.000 dinara prosečno.

Treba li navoditi činjenice, ali mislim da ne treba, da je predsednik Aleksandar Vučić, čineći vanljudske napore postigao i postiže vanprosečne rezultate? Možda i nisam trebala ovoliko da govorim, ali izuzev ministra finansija, verujem da niste skoro svi bili u Boru. Kako je demokratska vlast vodila državu, našu vodeću kompaniju i naš grad, svedočili su natpisi na izlaznim tablama u Boru i Majdanpeku, na kojima je pisalo: „Ko poslednji izađe neka ugasi svetlo“. Danas, zahvaljujući odgovornoj politici Aleksandra Vučića, Bor je grad sa 48 hiljada stanovnika, multikulturni grad u kome živi 27 nacionalnih manjina i, verovali ili ne, 25 hiljada registrovanih automobila.

I ovo mogu reći. Posle prve Skupštine i boravka u Beogradu, vraćajući se u Bor, jednog trenutka sam se zapitala da li sam u Boru ili u Beogradu.

Na kraju, u ime stanovnika borskog okruga i u svoje lično ime, Srpskoj naprednoj stranci i njenim koalicionim partnerima poželela bih mnogo uspeha u daljem radu.

Hvala najlepše.

Zahvaljujem.

Reč ima narodni poslanik Dijana Radović.

Poštovani predsedavajući, uvaženi ministre, koleginice i kolege narodni poslanici, poštovani građani Srbije, tema koja je obeležila 2020. godinu u čitavom svetu i koja je promenila sve segmente društva definitivno jeste i bez sumnja pandemija Kovida – 19.

Uticaj virusa nije zaobišao ni našu državnu kasu. Naime, drugi put ove godine Vlada Republike Srbije morala je da menja budžet, a predlog najnovijih izmena i dopuna Zakona o budžetu za 2020. godinu danas je pred nama.

S obzirom da dolazim iz zapadne Srbije, predela koji je izrazito brdsko-planinski, ali koji je i poljoprivredni kraj, osvrnula bih se na sektor poljoprivrede, razdeo 24, za koji je rebalansom budžeta izdvojeno dodatnih četiri milijarde dinara.

O važnosti sela suvišno je govoriti iz istorijske perspektive u ovoj situaciji kada je svaki građanin Republike Srbije tokom pandemije lično osetio na svom primeru da nam bez sela nema opstanka.

Krenimo od toga da smo jedna od retkih zemalja koja je i tokom najveće krize bila dovoljno snabdevena osnovnim životnim namernicama. Nijednog trenutka nam nije nedostajalo hrane. Ne samo da je bilo dovoljno namernica za građane Srbije, već smo imali dovoljno i da izvozimo za zemlje u okruženju i na taj način im pomogli.

Velikim delom zahvaljujući i srpskom seljaku, srpskom poljoprivredniku, koji tokom vanrednog stanja nije prestajao da radi, nije prestajao da proizvodi, iako su vanredne okolnosti i te kako uticale na sam plasman robe.

Ne zaboravimo da su nakon zatvaranja pijaca mnoge porodice koje su se bavile isključivo poljoprivredom ostale privremeno bez prihoda, ali naš poljoprivredni proizvođač se i tokom izazova koji nas je zadesio, uspešno snašao i deo svoje prodaje preselio na internet, a bez interneta ne bi bio moguć ni rad od kuće, koji je za većinu poslodavaca bio jedino rešenje tokom zdravstvene krize. Ipak, kuća u koju borave mnogi tokom godine, zamenili su ovog puta zaboravljenim imanjima širom sela u Srbiji. Po ko zna koji put selo nas je podsetilo koliko nam je važno, ali i opomenulo je da moramo da ga čuvamo.

Iako podaci nisu ohrabrujući, svako četvrto selo u Srbiji je u fazi nestajanja. U našim selima je na hiljade praznih kuća, a nažalost naši mladi čekaju priliku da odu iz sela. Ono što je naš zadatak jeste da ih motivišemo i da im damo mogućnost da ostanu u selu. Šta je ono što će ih zadržati na selu? Jeste mogućnost da žive od svog rada.

Ova Vlada je to prepoznala i rebalansom znatno uvećala iznose za subvencije poljoprivrednim proizvođačima, preko uprave za agrarna plaćanja za podsticaje poljoprivredi i ruralnom razvoju, rebalansom se izdvaja preko 41 milijarda dinara što je za oko pet milijardi više nego što je predviđeno budžetom za ovu godinu. Od toga je preko 26 milijardi dovedeno za direktne podsticaje u poljoprivredi koji obuhvataju stočarsku i biljnu, ali i organsku proizvodnju. Preko devet milijardi usmereno je za mere ruralnog razvoja.

Takođe, ono što je ovim rebalansom izdvojeno jeste i sredstva u iznosu od milijardu i 450 miliona za podršku poljoprivrednim proizvođačima, koji su namenjene za otklanjanje posledica Kovida 19 u ovom sektoru.

Da država vodi računa o poljoprivredi i da želi da uveća njen udeo u privrednom rastu rekla nam je i premijerka tokom izlaganja ekspozea u istom ovom domu. Potrebno je da nastavimo sistemska i strateška ulaganja u poljoprivredu kako bi nam se poljoprivreda modernizovala, a poljoprivrednike naučili da budu i privrednici. Zato je pred nama zadatak da u narednom periodu usvajamo one mere koje će uvećati vrednost naše poljoprivredne proizvodnje. Tu pre svega mislim na izvoz koji je izuzetno dominantan, a odnosi se na izvoz gotovih proizvoda.

Vreme je da se usmerimo na izvoz proizvoda višeg stepena prerade, odnosno gotovih proizvoda, a ne sirovina. Najjednostavnije rečeno jeste zašto bismo malinu ili bilo koje drugo voće izvozili u zamrznutom stanju kada možemo da izvozimo džem, sok ili neke druge gotove proizvode.

Ono što je posebno važno jeste da ne smemo da zaboravimo i to da poljoprivrednik nije samo čovek koji proizvodi hranu, on je čovek koji mora da ima dostojan život i mogućnost makar približno onima koji imaju stanovnici u gradovima. To je jedan od osnovnih zadataka novog Ministarstva za brigu o selu, da oni koji odluče da u selu žive, moraju da imaju dobre puteve, moraju da imaju ambulante, sportske i kulturne sadržaje, prodavnice i sve drugo.

Suština problema mladih u ruralnim područjima jeste nedostatak telekomunikacionih usluga. Kako govoriti recimo o nastavi na daljinu, poslovima na daljinu ili jednostavno osnovnim socijalnim potrebama, ako u mnogim selima ne postoji signal mobilne telefonije ili signal za internet? To su realni problemi koji muče žitelje našeg sela i koje mi moramo da rešavamo.

Tokom proteklih osam godina agrarna politika Srbije pokazala je da je spremna da točak seoskog razvoja pokreće napred i da sve više sredstava, kao što ste i vi ministre rekli, izdvajamo svake godine u budžetu za subvencije poljoprivredne proizvodnje. Takvom agrarnom politikom postižemo ono da se o malom poljoprivrednom proizvođaču jednako pomaže kao i velikom proizvođaču. Ali, da bi rezultati bili još bolji i da ih na svojoj koži osete ljudi koji žive na selu, potrebno je, osim aktivnosti, dva resorna ministarstva, a to je Ministarstvo poljoprivrede, vodoprivrede i šumarstva i Ministarstvo za brigu o selu, potrebno je i da se uključe i koordiniraju svi ostali sektori. Tu pre svega mislim na Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija, preko omladine i sporta, zatim lokalne samouprave, zdravstvene zaštite i prosvete.

Jedino tako stanovnici sela mogu da osete kvalitetan život i jedino tako neće po svaku cenu želeti da odu iz grada. Selo je uvek čuvalo Srbiju, a sada je vreme da Srbija sačuva selo, jer bez zdravog i razvijenog sela nema ni prosperitetne Srbije. Hvala.