Poštovani ministre, dame i gospodo narodni poslanici, ove mere su iznuđene iz razloga što ne poštujemo ono što je bila preporuka do sada, da u pojedinim lokalima ne bude veliki broj ljudi, da svadbena veselja, krštenja se ne prave, što nije ispoštovano, ono što je rekla struka i ono što je preporuka.
Ja sam shvatio ozbiljno ovu koronu možda do trenutka dok i ja nisam dobio koronu, ali se nisam uplašio. Međutim, evo danas od osmoro narodnih poslanika iz Jedinstvene Srbije, dvojica imaju koronu. Ne znam iz drugih poslaničkih klubova da li je to slučaju, ali molim sve one koji imaju određene simptome, ne samo ovde u parlamentu, nego bilo gde, da ne idu na posao, jer kada odu na posao… Samo da vam kažem, to su poslanici Vojislav Vujić i Slavenko...
To su dva naša poslanika koja su dobila koronu. Kažu da nisu bili na javnim skupovima, nisu se družili sa onima koji imaju simptome i ne znaju kako su dobili koronu.
Tolika, mogu slobodno reći, propaganda na televizijskim stanicama, i poštovani ministre, mi ćemo morati da smanjimo na televizijskim stanicama one koji imaju nacionalnu frekvenciju da svakog dana po tri sata pričamo o koroni, jer psihološki je počelo da deluje na građane Srbije. Vlada neki strah.
Sada se više ljudi plaše od korone nego za vreme NATO agresije. Za vreme NATO agresije Srbi su pevali na mostovima i ako su oni zlikovci bili na nebu i bacali bombe i uništavali srpske objekte, pa bacali bombe i tamo gde su civili.
Depresija. Vi bolje znate od mene šta je depresija. Sada da izvršite anketu građana Srbije u bilo kom gradu, svaki treći će vam reći da s vremena na vreme padne u depresiju, ne zato što mu je mala plata, plata mu je veća nego što je bila ranije, ne zato što neko od članova porodice ne radi. Najveća zaposlenost u poslednjih 10 godina je upravo ove godine i prošle godine se desilo u Srbiji, ali taj strah koja struka šalje svakoga dana, mi trebamo da odamo priznanje i svim lekarima, naravno, jer oni su na neki način izloženi i svakoga dana ulaze u neki veliki rizik.
Evo, na primer, u Jagodini ima petoro lekara i šest sestara zaraženih, a do pre 15 dana, 38 dana, nismo imali ni jednog zaraženog, niti od osoblja, mi bismo imali građane da su bili pozitivni na koronu.
Tako da vas molim da malo smanjimo. Ne razumem, traje konferencija dva sata, da ide krol danas je toliko i toliko testirano, toliko i toliko je zaraženo, a ne da plašimo narod, slobodno mogu tako da vam kažem. Znate, drugačiji je način razmišljanja iz unutrašnjosti, građani razmišljaju drugačije u Beogradu.
(Narodni poslanik dobacuje s mesta: Ma nemoj, mi smo glupi?)
Ko je rekao ma nemoj? Niko nije rekao da ste glupi. Nemojte da dobacujete, jer to važi za svakog od nas.
Onaj ko živi na selu udaljen od Beograda 250 kilometara drugačije razmišlja od one koji žive na 7, 10. i 15. spratu, to da znate i nemojte da dobacujete. To nije uvreda, to je konstatacija.
Ja živim u unutrašnjosti i svakoga dana imam kontakt sa građanima i vrlo dobro znam kako razmišljaju, tako da trebamo da odamo priznanje lekarima, medicinskom osoblju, ali isto tako moramo da odamo priznanje i prosvetnim radnicima. Oni imaju najveću odgovornost, zato što mi šaljemo našu decu, unuke u škole, da vode računa o njima, da brinu itd.
Drago mi je što u ovom predlogu zakona ne stoji zabrana rada i ne stoji da ćemo imati policijski čas, jer ako se to desi Srbija u ekonomskom smislu će doživeti kapitulaciju. Mi sada veoma dobro stojimo u odnosu na neke druge zemlje, čak i najrazvijenije zemlje EU i na osnovu budžeta srpskog, najviše u Evropi je dato malim i srednjim preduzećima, tri puta po 30.000 i dva puta po 18.000 subvencija, odnosno da ti subjekti ne vraćaju sredstva, već da preusmere za plate zaposlenih. Da to nije uradila država, mi bi imali najmanje jedno 70.000 do 80.000 radnika bez posla i na neki način indirektno imaš obavezu da postaju socijalni slučajevi u Srbiji. Tako da Srbija se dobro borila sa koronom i to ne može niko da ospori. Ali isto tako, poštovane dame i gospodo, preventiva je veoma važna.
Rebalans budžeta koji se desio, taj rebalans budžeta on nije pravio kategoriju, ne znam, da su to deca srpska i neke druge nacionalne manjine, građani koji žive na jugu Srbije u Raškoj oblasti itd, svi građani i sva deca za Vladu Republike Srbije su ista u Srbiji. Veoma je važno da znamo šta su nam prioriteti i gde ta sredstva idu.
Kada je u pitanju Ministarstvo zdravlja i vama hoću da odam veliko priznanje da je Ministarstvo i zaposlilo veliki broj radnika, čak jedno 15% siguran sam, a možda i više, do 50% onih koji su čekali posao kao medicinske sestre, kao lekari su dobili posao.
Kada je u pitanju zaštita i zaštitna oprema za zaposlene i tu možemo da se pohvalimo da je država odradila na maksimalnom nivou kako bi bili zaštićeni oni koji leče građane Srbije.
Da shvatimo ozbiljnost ove korone i kada smo mi shvatili ozbiljnost? Kada umre neko koga mi poznajemo, neko od naših prijatelja, drugova itd. Juče su tri čoveka umrla, svu trojicu ja poznajem lično i ne mogu da kažem da je korona ništa.
Tako da, poštovane dame i gospodo, mora da se radi, ministre, da idemo na posao, da zaštitne mere se koriste. Siguran sam da ovaj Predlog zakona ne da će uozbiljiti naše građane u Srbiji, već će to biti, na neki način, obaveza da znaš da bez maske iz kuće ne smeš da izađeš, kako bi zaštitio druge i sebe od drugih.
Jedinstvena Srbija će glasati za ovaj Predlog zakona i šta je još najvažnije? Posle Kine, koja je najveća država na svetu i napravila bolnicu, ne znam za koliko dana, mi se ravnamo u ekonomskom smislu, u stručnom sa Kinom i pravimo bolnicu za 70 i nešto dana, da li je tako ministre?
(Zlatibor Lončar: Tri meseca.)
Tri meseca, da.
Tri meseca, ljudi, ja nigde nisam čuo da za tri meseca sa uređajima se napravi nov objekat i nije to kuća za stanovanje, već bolnica za najteže pacijente ukoliko ih bude bilo, a kako pokazatelj govori, iz dana u dan sve više zaraženih ima od korone.
Znači, hajde da nam neko kaže od struke, kako se prenosi korona, kako? Ako ljudi dobiju koronu, a imao je masku, danas je imao kontakt, ne znam, sa dva-tri čoveka koji su isto imali maske i dobio koronu. Evo, Voja Vujić, naš poslanik ne zna kako je dobio koronu. Hajde, ja sam tada bio u kampanji, ali bio sam u kampanji, testirao se i kada mi je stigao rezultat, Dačić sedeo pored mene i poruka je bila da sam pozitivan.
Ja mu dam moj telefon, kažem: „Pročitaj“. On pročita, ja kažem: „Uzmi sada pa operi ruke pošto sam ti ja dao telefon“, njemu ništa. Zamislite, on ima imunitet i zdravstveni i politički, mislim on.
Znači, ništa. Kako se onda prenosi? Hajde neko neka mi kaže? Ja živim u porodici gde ima 12 članova. Imam petoro unučadi. Dan pre toga grlio sam unuke, ljubio se sa njima – ništa. Jedan unuk je kasnije dobio, ali ne od mene, ništa. Znači, da znamo kako se dobija.
Zašto ste nam ukinuli rukavice? Ako sve preko ruku ide i dodira, to za mene ovako kao laika, ne želim da kažem da sam političar opšte prakse i da se u sve razumem, ali sam čovek iz života, tako da ćemo mi iz Jedinstvene Srbije glasati za ovaj Predlog zakona.
Ja se nikad ne radujem kada nekoga treba da kaznim i zato je na primer grad Jagodina jedini grad u Srbiji koji ima pravo na komunalnu policiju, 25. zaposlimo a nismo ih zaposlili jer šta je njihova radna obaveza? Da kažnjavaju narod, onaj ko je došao u apoteku da kupi lek, seljak, parkirao kola, da mu uzme pet hiljada dinara ili onaj koji je sipao građevinske materijale ispred kapije da dozida kupatilo ili jednu sobu, dobio sina ili unuka.
Nisam za takve mere i štedimo na takav način svakog meseca četiri miliona dinara kao grad. Šta će mi komunalna policija? Narod zna šta treba da radi i da vam kažem, najmanje grafita na zgradama imam u Evropi, a nemam komunalnu policiju i nemam onu rotaciju što vi imate u Beogradu, kako se ono zove, što vas slika gde god se pojavite. Kako se zove, Žarko. ti se razumeš? „Sokolovo oko“. Da, tako da, bez tog oka može da se funkcioniše i da se štedi mnogo para, ali kad se gurne ruka u džep nekom ko ima 40.000 platu i vi mu uzmete 50, pravnom subjektu, ne znam, 150 itd.
Očekujem da se smanji broj zaraženih posle ovog zakona, kada stupi na snagu i da građani malo više treba da vode računa.
Znači, da vas zamolim, ne kao neko ko je političar i predsednik jedne političke parlamentarne stranke, već kao čovek koji živi na selu, da vas zamolim da se ne uvodi policijski čas, pa da kažemo - vi penzioneri idete da kupite burek ujutru od tri do sedam. Pa, ne zna se kome je gore, da li penzioneru ili onima što rade u marketu. Znači, mere su te koje će da nas usmere i da poštujemo ono što je preporuka itd.
Želim posebno da se zahvalim lekarima i onima koji su dobili priznanje od predsednika, da su to ljudi koji nisu radili zbog para. To je, u stvari, pokazatelj Hipokratove zakletve i da se tu ne gleda da li si ti pripadnik jedne ili druge partije ili pripadnik jedne i druge nacije. Nikada ljubazniji lekari i medicinsko osoblje u Srbiji nije bilo nego što je za vreme korone, a najveći posao imaju i najteži sada poslednjih devet, 10 meseci.
Ja sam čak i doneo odluku i obezbedio sam sponzore za to da vodim lekare u Grčku, trebao sam ove godine, pa korona se produži, jedno 700 lekara, a ti lekari nisu samo iz Jagodine, iz cele Srbije, iz kliničkih centara, da idu jedno pet dana ti ljudi da se opuste i da zaborave na ono što se zvalo devet, 10 meseci, ako očekujemo da ispratimo ovo zlo, koje se zove korona, početkom sledeće godine.
Šta još? Mi trebamo da se razlikujemo od drugih država, da naše granice otvorimo. Mi smo industrijski, balkanski i evropski centar, a privreda nema vremena da čeka, uz mere koje je donela Vlada, uz zakone koje je donela Vlada, da poštuju ti investitori itd. Ja to pričam iz praktičnog razloga.
Evo, u Jagodini treba da se otvori jedna nemačka fabrika, stigle su mašine i sad taj vlasnik uputio mi je mejl, kaže – ja ne mogu da dođem, ili kako da se vratim, a treba da zaposli 350 radnika.
Kineska fabrika treba da počne da se gradi za 15 dana, isto kaže – kako ćemo da se vratimo, šta ako dođemo, jel možemo da uđemo, itd. Da te mere naše se razlikuju od drugih mera, drugih država, zatvaranja granica, itd. I da kažemo - naše granice su otvorene, privreda ne može da čeka. Znate šta je još problem? Mi imamo veliki broj stranih investitora koji imaju tržište u celom svetu, ako izgube kupce i dobavljače, teško da mogu da se vrate i da imaju količinu izvoza onu koju su imali ranijih godina, i to vam kažem iz prakse, iz iskustva. Nisam teoretičar, imam 13 stranih fabrika u Jagodini i znam kako oni funkcionišu.
Znači, da mi donesemo odluku - otvorene su granice za investitore, otvorene su granice za sve one koji žele da dođu u Srbiju, uz ne znam test, kao što nama traže neki drugi, da ne bude stariji od 24 i ne znam koliko sati i da na taj način imamo brži ekonomski razvoj i da prestignemo u svemu i one najjače države na svetu.
Ekonomija, dan kad izgubite u ekonomiji, treba vam mesec da se vratite. To vam, takođe, pričam kao čovek iz iskustva. I strašno me nervira kada se nekom od kolega ne sviđa moj govor. Svako ima pravo da kaže ono što misli. Meni niko ne piše govore i ja se nisam spremao za ovu temu.
(Narodni poslanici dobacuju: Vidi se.)