Hvala.

Poštovani predsedavajući, ministre sa svojim saradnicima, koleginice i kolege narodni poslanici, razlog za donošenje ovog zakona proizilazi iz potrebe za prevazilaženjem problema sa kojima se svakodnevno suočavamo prilikom primene pravnih propisa, odluka, naredbi i drugih opštih akata nadležnih organa u delu primene Zakona o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti. Tu pre svega mislim na mere koje se primenjuju sa ciljem zaštite stanovništva od zaraznih bolesti, ali sa druge stane i na sankcije koje treba primeniti u slučaju kada poštovanje tih mera u praksi izostane.

Iako je Srbija u vreme proglašenja vanredne situacije, odnosno pandemije virusa imala važeću zakonsku regulativu još od 2005. godine, ona je doneta u skladu sa potrebama za regulisanje ove oblasti u trenutku kada je ova oblast i uređena zakonom. Međutim, novonastala situacija zahteva prilagođavanje propisa svim neizvesnostima koje ovaj virus sa sobom nosi. Mislim da smo svi toga i te kako svesni. Pre svega stvorila se potreba za jasnim i preciznijim definisanjem samih pojmova kao što su nepovoljna epidemiološka situacija, kućni karantin, lična zaštita od infekcije, itd. a koje prethodno zakonsko rešenje i nije regulisalo, jer za tim i nije bilo potrebe u trenutku kad je zakon još 2005. godine donet. To praktično znači da je dužnost svakog od nas kao pojedinca da se ponašamo odgovorno i to tako da rizik od zaražavanja sebe i ostalih svedemo na minimum.

Kao neko ko dolazi iz Niša, profesionalno obavljajući poslove u okviru jednog dela komunalnog sektora moram da kažem da naspram obaveza pojedinaca, koje svako od nas ima, stoji i obaveza i ogromna odgovornost poslodavaca, sa druge strane. Tu pre svega mislim na njihovu obavezu da predvide i preduprede sve eventualne korake kako bi sačuvali život i zdravlje građana, odnosno u konkretnom slučaju svojih zaposlenih, ali uz istovremeno poštovanje svih njihovih prava koja su im garantovana Ustavom i zakonom, Ugovorom o radu, kolektivnim ugovorima. Verujte mi, taj posao je za jednog poslodavca nije ni malo lak.

U tom smislu pomenula bih da je za vreme trajanja vanrednog stanja donet veliki broj uredbi, naredbi, odluka, preporuka i one su bile apsolutno neophodne kako bi se pravovremeno reagovalo i kako bi se pravno regulisali svi modeli ponašanja poslodavaca uz istovremeno poštovanje zaposlenih, o kojima sam malopre govorila. Mislim da upravo zahvaljujući tome, ali i naredbama i preporukama lokalnih kriznih štabova imamo situaciju u kojoj smo veliki broj života ljudi zapravo i sačuvali u onom prvom talasu korona virusa.

Jedan od pozitivnih primera je i taj što je t okom prvog talasa od strane Ministarstva za rad doneta preporuka svim poslodavcima da zaposlenima kojima je rešenjem nadležnog organa potvrđeno prisustvo virusa ili određena mera samoizolacije ili izolacije omoguće odsustvo sa rada uz isplatu naknade u visini od 100% i to tako što će u svoje interne akte inkorporirati ovu preporuku kao obavezu. Koliko je ova preporuka bila dobra, odnosno pozitivna govori u prilog i činjenica da je septembra meseca ove godine, tačnije 30. septembra, potpisan Aneks 4. posebnog kolektivnog ugovora za javna preduzeća u komunalnoj delatnosti, a kojim je regulisano sledeće, citiraću – zaposleni koji privremeno odsustvuje sa rada zbog potvrđene zarazne bolesti Kovid 19 ili mere naložene samoizolacije ili izolacije, a koja je nastupila kao posledica neposrednog izlaganja riziku po osnovu obavljanja poslova i radnih zadataka ostvaruju pravo na naknadu zarade u visini od 100% osnova za naknadu zarade.

Moramo da shvatimo da ovaj Predlog zakona uprkos raznim tezama, koje smo danas čuli, treba posmatrati kao neophodnost bez mogućnosti bilo kakve interpretacije nekog površnog i pogrešnog tumačenja.

Na kraju, dozvolićete mi da postavim jedno retoričko pitanje – da li ste čuli za pesmu iz sedamdesetih godina prošlog veka „Život je maskembal“. Sigurna sam da jeste. Koliko god se ista pominjala u kontekstu satire, priznali mi to sebi ili ne, moramo je shvatiti kao našu realnost kako bi se što pre završio, ja ću ga nazvati, korona bal pod maskama. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima Zagorka Aleskić.
Izvolite.

(Isključen mikrofon.)…

Samo da vas zamolim da usmerite mikrofon malo bolje zbog toga.

(Isključen mikrofon.)….

Izvinite još jednom.
Zamoliću vas da ponovimo izlaganje. Imamo problema sa zvukom. Samo ćete se prijaviti ponovo. Merićemo vreme ispočetka.

Ovim izmenama uređuju se pojmovi kućnog karantina i kućne izolacije i uopšte preciziraju se mere za stanovništvo obolelo od Kovida 19, a čije stanje ne zahteva hospitalizaciju, kao za njihove kontakte.

Zakon propisuje više lične odgovornosti, i što je najvažnije za informisanost građana, uređuje i kaznene mere.

Za sprovođenje protiv epidemijskih mera pored sanitarne ubuduće će biti nadležna i komunalna inspekcija i komunalna milicija.

Član 67. već postojećeg zakona sada je izmenjen i daje ingerencije i Ministarstvu odbrane, pored Ministarstva unutrašnjih poslova, da pružaju pomoć u granicama svojih nadležnosti u sprovođenju mera inspekcijskog nadzora.

Iako će kazne u slučaju nepoštovanja mera biti pojačane, kako za fizička, tako i za pravna lica, mi ne smemo zapostaviti konstanto podizanje svesti o tome koliko su mere prevencije važne. Postoje problemi sa kojima ćemo se tek suočavati. Novi problemi koji će stvoriti šira kućna izolacija, čitave porodice koje će biti u izolaciji, samci koji će biti u izolaciji.

Podsetimo se vanrednog stanja i paketa pomoći koje su dobijale najrazličitije kategorije stanovništva u Beogradu, u Novom Sadu, u mnogim gradovima Srbije, a da već ne pričamo o Jagodini gde su vredni volonteri došli do svake kuće, gradske, seoske, svakog čoveka koji se javio. Takva solidarnost nam je potrebna stalno.

Naš narod je, dame i gospodo, snalažljiv, dovitljiv, ali i dobro organizovan. Pokazali smo da pomažemo jedni drugima i da kada je kriza prevazilazimo razlike. Koliko je samo primera dobrovoljnih, neprofitnih udruženja građana koji su organizovali prikupljanje novčanih i drugih sredstava za pomoć ugroženim pojedincima, porodicama, pa i nekim kovid ambulantama i porodilištima. To su odrazi dobre volje i to su najsvetliji primeri građanske inicijative.

Na odgovornoj državi je da štiti svoje građane, na odgovornoj državi je da zaštiti odgovorne građane od onih koji to nisu. Kao neko ko se svakodnevno vozi gradskim prevozom mogu da posvedočim da stalno u vozilima javnog gradskog prevoza vidim lica bez zaštitnih maski. Njih je naravno mnogo manje u odnosu na građane koji nose zaštitne maske, ali ih ima. Vreme provedeno u prevozu je, dame i gospodo, jedna vrsta okupljanja. To je najnužnije okupljanje koje mi više ne možemo da ukidamo. Pojedini građani povedu u prevozu i dva sata dnevno odlazeći na posao, vraćajući se sa posla i tu je nemoguće ostvariti fizičku distancu, ali svako može i mora da nosi zaštitnu masku.

Naravno da postoje i veći problemi, ali ovo je problem na koji ja želim da ukažem iz najbolje namere. Treba naglasiti brzu reakciju države, dobro organizovanu prenamenu zdravstvenih ustanova u kovid jedinice, mobilnost i fleksibilnost zdravstvenog sistema koji nije zakazao u ključnim trenucima. Ipak najveće zasluge u borbi protiv Kovida 19, koja nažalost još uvek traje, nose srpski lekari i svo medicinsko osoblje koje je svojim radom, znanjem i požrtvovanjem spasli naš zdravstveni sistem od kolapsa.

Nikad nije dosta ulaganja kada je u pitanju sektor zdravstva, kada su u pitanju ulaganja na svim nivoima zdravstvene zaštite. Mi smo podržali povećanje plata medicinskom osoblju koje se planira od 1. januara, ulaganja koja je država predvidela u postojeće bolnice, kao i izgradnju novih kovid bolnica u Beogradu i Kruševcu.

Korona je naša nova stvarnost. Naša država je pomogla organizaciju funkcionisanja života u okvirima nove stvarnosti. Ali, to je kompleksan proces i brojni izazovi su tek pred nama.

Dok donosimo zakon koji pojačava kaznenu politiku, uvodi neophodne mere i kada u budućnosti budemo donosili možda i neke nove, imajmo u vidu da se svi ti propisi donose građanima koji jesu iscrpljeni efektima zdravstvene i socijalne krize, ali, koliko ih je samo u žalosti jer im je preminuo neko od Kovida 19? Koliko se građana boli sa nekom drugom hroničnom bolešću? Koliko ih je preminulo od drugih bolesti?

Život je uopšte na minimumu i to je stvarnost koja zahteva odgovornost svakog pojedinca, ali i pravu meru kada treba tolerantne države, ali pre svega odgovorne i pravedne.

U sprezi jake države, odgovorne vlasti i solidarnog društva, krije se jedina formula uspeha u vremenu neizvesnosti koje je Kovid 19 uneo u živote svih nas. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima Žarko Obradović.

Hvala, gospodine potpredsedniče.

Poštovani ministre sa saradnicima, poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, dozvolite mi da kažem nekoliko reči o ovom zakonu o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti.

Ministre, najpre bih vama želeo da se obratim. Što više vremena prolazi od kako se pojavio virus Kovid 19, i vi i ostale kolege iz lekarske struke iz Vlade Republike Srbije pokušavate da objasnite šta sve kovid znači i koje su mu posledice. Moj utisak, ne samo ovde u Srbiji nego na širem planu, čitajući onu literaturu koja je posvećena ovoj pandemiji virusa, je da ima ljudi koji dovoljno ne razumeju značaj kovida, odnosno njegove negativne posledice.

Ako posmatrate taj ugao gledanja na kovid, onda možete i oprostiti neke kvalifikacije vezano i za ono što radi naša država i za posledice koje postoje u Srbiji od Kovida 19.

Ima i drugi deo ljudi koji verovatno znaju o čemu govore i to govore na jedan drugi, negativan način, ali to treba opet shvatiti kao deo političkog delovanja protiv aktuelne koalicije i ljudi koji javno vode ovu stvar. Kažem – javno, zato što ima jako veliki broj ljudi u sistemu zdravstva koji nesebično daju sebe i veliku količinu svoje lične energije i integriteta ulažu u borbu protiv korone.

Danas sam čuo, pored toga što mi raspravljamo o ovom zakonu, danas se desila jedna dobra stvar, a to je ono što je objavio predsednik Vučić pre nekoliko sati, što je objektivno svetlo na kraju tunela – informacija predsednika Vučića da će Srbija biti u situaciji verovatno krajem decembra meseca ove godine da nabavi prve količine vakcine i da se onda krajem januara, ako sam dobro razumeo, prve količine vakcine već počnu primenjivati na određene kategorije zaposlenih, mislim pre svega na zdravstvo, policiju i vojsku, i na one kategorije ljudi kojima to najviše treba, a to su ugrožene kategorije stanovništva, ugrožene po stanju svog zdravlja.

Zašto sam pomenuo to kao prvo? Mislim da ljudi ne razumeju da se ovo dešava prvi put u novijoj istoriji čovečanstva. Ne znam šta je bilo u prošlosti, bar ne postoje pismeni podaci o tome, ali kada se u januaru mesecu ove godine na pijaci morske hrane u Vuhanu pojavio virus nepoznatog porekla, kako je tada kvalifikovan, niko nije mogao znati šta će taj virus proizvesti, niti unutar Kine, niti na međunarodnoj sceni.

Svet nije više isti kao što je bio pre januara meseca ove godine. Promenio se na mnogo načina. To je jedna tema.

Sa stanovišta onoga o čemu mi danas raspravljamo, treba podsetiti da je na jučerašnji dan pre osam meseci Svetska zdravstvena organizacija proglasila pandemiju virusa Kovid 19. U to vreme, 11. marta, pre nepunih osam meseci, znači na jučerašnji dan, 116 hiljada ljudi, namerno sam uzeo ove brojke da bih pokazao šta sve, nažalost, kovid danas jeste, jer kovid je ušao u jedan, ako mogu reći, galop, sa svojim širenjem i sa posledicama, znači 116 osoba širom sveta je bilo zaraženo Kovidom 19 i tada je proglašena pandemija. Već je 2. aprila bio jedan milion, 28. juna 10 miliona ljudi koji su bili zaraženi, 21. jula preko 15 miliona ljudi, jedan podatak je govorio u 213 država sveta, ne samo članica UN nego i one koje to nisu, 25. jula preko 16 miliona ljudi. Znači, 25. jula, pre nepuna tri, četiri meseca. Danas je već, prema današnjim podacima, gledao sam pre nekoliko sata, preko 52 miliona, tačnije 52.542.000.000 ljudi širom sveta je zaraženo. To je 336 puta više zaraženih nego pre osam meseci.

Video sam malo pre jednu izjavu Svetske zdravstvene organizacije povodom Kovida 19. Kaže – svet se umorio od kovida, ali kovid se nije umorio od onog što čini. Nažalost, faktičko stanje je takvo da mi moramo da delujemo.

Kad se pominje Republika Srbija i daju se ocene o onome što Republika Srbija radi na sprečavanju kovida, mislim da treba da budemo vrlo zadovoljni, a ako ima pojedinaca koji daju negativne ocene, da budu vrlo pažljivi u tome, zato što apsolutno delim vaš stav da ćemo, bože zdravlja, na kraju ove priče, kada kovid prestane da bude zarazna bolest i kada se suzbije na teritoriji Republike Srbije, biti tek u situaciji da uporedimo sebe sa drugim zemljama.

Mislim da Republika Srbija čini sve na pravi način da suzbije širenje Kovida 19, jer kad pogledam neke brojke, ne bih pominjao ove velike države, uzeo sam brojke koje se odnose na jučerašnji dan. Recimo, Portugal, koji ima 10 miliona stanovnika – 192 hiljade zaraženih. Ne bih pominjao broj preminulih osoba, jer je on opet daleko viši nego u Srbiji. Švedska danas, taj njihov model, koji su oni primenjivali, bez nekih direktnih zaštitnih mera i bez rigoroznih mera sprečavanja širenja korone – 166 hiljada na jučerašnji dan. Danas kažu još četiri hiljade Hrvatska, koja kažu ima četiri miliona ljudi, znači 1,5 puta manje nego što ima nas, nas ima skoro sedam miliona ili 1,7 – 75.920 osobe. Slovenija, koja je tri puta manja od nas, već 50 hiljada zaraženih. Mi smo na toj listi po broju zaraženih ljudi 67 u svetu, od koliko ima 193 članice UN, a rekao sam preko 200 i nešto država koje se računaju ili koje su ušle u ovaj sistem i malo je država, svega nekoliko u kojima kovid nije prisutan.

Ali kada govorimo, hvala Bogu kod nas u odnosu na toliki broj zaraženih i na ono što kovid jeste, nije veliki broj ljudi preminuo. Naravno, svaki život je dragocen i treba se boriti za svaki život, ali kada posmatrate te brojke, onda možete shvatiti vrednost onoga što se u Republici Srbiji radi na sprečavanju širenja korone i koliko je velika briga o zdravlju ljudi.

Neko kaže, da ali u ovim zemljama zapada su stariji ljudi pa je to posledica velikog broja preminulih. Nije tako. Demografski gledano, Srbija spada među pet najstarijih zemalja u Evropi i među deset u svetu, pa opet naše brojke su daleko manje. Ne bih pominjao Italiju, gde je preko 42.000 nažalost preminulih, Španiju, preko 40.000. Znači, nije samo reč o demografskoj situaciji, nego ima nešto i drugo, a to je entuzijazam ljudi koji rade u zdravstvenoj struci, organizacija dobra kada se kovid pojavio, mere koje se primenjuju, jer ne treba smetnuti s uma da nam se ovo prvi put dešava.

Republika Srbija primenjuje sve ono što primenjuju i drugi, a to što je u nekim situacijama bolja od drugih, to nam samo može služiti na čast. Lekari su ljudi koji su podneli najveći teret u borbi protiv kovida i njima stvarno dugujemo neizmernu zahvalnost.

Gde smo danas? Mi danas usvajamo ovaj zakon kako vi kažete, da bi unapredili pravni okvir i da bi sve ove mere koje se primenjuju protiv kovida još više, ako mogu reći afirmisati i još jedan broj proširiti.

Naravno, svrha svih predloga zakona o kojima mi danas raspravljamo jeste da se Kovid spreči i da što manje bude zaraženih ljudi i što manje onih koji su ugroženi s obzirom na stanje u kome se nalaze ako su zaraženi koronom.

Kažem, mi delimo samo sudbinu sveta, ako je u martu, aprilu i maju mesecu postojao strah ljudi od onoga što korona nosi, a objektivno jeste i niko nije znao ništa o tome, danas je sigurno, ne samo ovde u Srbiji, nego i kod značajnog broja ljudi širom sveta prisutna jedna vrsta nepažnje ili nerazumevanje značajna.

Vi ste rekli jednu za mene krucijalnu rečenicu koju čitam ovih dana i u nekim drugim, odnosno koju sam čuo u nekim drugim časopisima, čuo sam od vas, a to je ono što ste rekli vezano za prenošenje virusa - niko tačno ne zna kako se virus prenosi, i to je nažalost jedna istina i druga jeste da jedino mere socijalne distance mogu dati rezultat, ali život ne može stati. Ako zaustavimo sve, ako primenimo 100% zaustavljanje i kretanja ili jednu blokadu onda mi ćemo blokirati život, a onda svet naravno neće ni postojati ili će makar izgledati potpuno drugačiji.

Potpuno je logično da se primenjuju određene mere kako bi sprečili širenje Kovida. Drago mi je što ste vi u ovom zakonu i u ovom Predlogu zakona izmene i dopune Zakona o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti veliki značaj stavili na pojedinca, na odgovornost, na obavezu pridržavanja mera i korišćenje ličnih zaštitnih sredstava.

Ako ne budemo svesni da je naše ponašanje važno, ne samo za našu sigurnost, ne samo za naše stanje zdravlja, nego i naših najbližih i celog stanovništva, mi ne možemo očekivati dobre rezultate. Džaba apeli, džaba bilo koja, da kažem, mera, čovek prvo mora da shvati sam sa sobom da razreši neke dileme i da shvati da je najvažnija stvar ponašati se odgovorno, primenjivati mere o kojima govori Krizni štab, mere koje propisuje Ministarstvo, mere koje propisuje Vlada Republike Srbije i jednostavno čekati u takvim uslovima, naravno da dočekamo i vakcinu.

Dobro je što vidim u izmenama i dopunama Zakona o zaštiti od zaraznih bolesti utvrđen je Kovid, kao bolest koja se sprovodi epidemiološki nadzor. Razumem da ste hteli i pravno i faktički neke stvari da rešite na jedan bolji način nego do sada i dobro je što jednostavno zakon propisuje sve ove mere. Vidim da se pominje i vakcina. Predsednik je o tome danas govorio. Ja lično biću sigurno jedan od onih koji ću rado primiti vakcinu kada za to dođe vreme i kada država nabavi.

Naravno, dobro je što je država već potpisala ugovore sa određenim kompanijama, ali i pre toga treba pomenuti da je reč o vakcinama koje prođu vrlo rigorozan test kontrole kvaliteta da bi građani bili bezbedni. Mislim da se i u tom aspektu mora voditi računa da bi građani znali da je to za njihovo dobro.

Video sam da ste inspekcijski nadzor stavili da kao povereni može da vrši i lokalna samouprava. Mislim da je to dobra stvar i da se na nivou lokalne samouprave, ako mogu reći preuzme odgovornost o stanju zdravlja na nivou lokalne samouprave preko Komunalne inspekcije.

Takođe, Predlogom izmena i dopuna Zakona se predviđa i kontrola putnika iz inostranstva i to je jedna dobra stvar, jer druge zemlje brinu o sigurnosti svojih građana na svoj način. Ako me pamćenje dobro služi 17. marta ove godine Evropska unija je zatvorila svoje spoljne granice brinući o svojim članicama i njihovim građanima, sasvim je logično da i Republika Srbija brine o svojim građanima i svaka takva mera je dobrodošla i svako je dobrodošao u Srbiju, ali mora da se zna da je zdrav, da njegov dolazak ne bi prouzrokovao širenje virusa Korone.

Opet se vraćam na ličnu zaštitu. Mislim da je to jako važna stvar i mislim da je to suštinsko, jer ako ne budemo shvatili šta to znači mislim da je pitanje i kakav će biti rezultat. Sve ove mere koje ste naveli u članu 26. vezano za kućnu izolaciju, za obolele koji su bez simptoma ili sa simptomima ili sadržaj iz člana 31a, koji govori o karantinu u kućnim uslovima i svim ovim merama, mislim da je dobro to rešeno, ali opet se vraćam na početak, kruna cele priče biće ponašanje pojedinca, ponašanje pojedinca.

Vlada je uradila sve što je mogla i radi sve što se može. Nabavke medicinske opreme, nabavka zaštitnih sredstava, izgradnja novih bolnica, opremanje bolnica, ali trebamo da razumemo da ima ljudi koji su bolesni i od drugih vrsta bolesti, da je i njima takođe potrebna nega, da su i oni deo građana Republike Srbije, da nam se ne može ceo zdravstveni sistem pretvoriti u kovid sistem, da je dobro što, eto, pre neki dan smo govorili sa ministrom Malim o novim kovid bolnicama u Beogradu i Kruševcu, ali o sijaset drugih gradova i opština Srbije u kojima će biti na bolji način uređeni domovi zdravlja, da bi se jednostavno zdravstvena situacija, odnosno da bi se jednostavno zdravstvena situacija, odnosno da bi zdravstveni sistem bio još kvalitetniji. Ja se slažem, sada je pravo vreme da se ulaže, sada vidimo šta zdravstveni sistem znači za zdravlje nacije, za zdravlje građana i nažalost, ali istinito, ovo je jedini način da bi se proverio i kvalitet zdravstvenog sistema i šta on treba da znači i koliko u njega treba da ulažemo. Jer, bez brige o zdravlju, sva druga prava koja imamo teško će biti dostupna. Znate onu čuvenu rečenicu - zdrav čovek želi mnogo, a bolestan ima samo jednu želju, da bude zdrav. Ni jedno ljudsko pravo koje nam propisuje Ustav, koje nam propisuju zakonu ne može biti ostvareno ako niste u situaciji da ih ostvarite, a možete ih ostvariti tek kada budete zdravi.

Mislim da je jako dobro što i mi danas raspravljamo o ovom zakonu i što ste vi predvideli u ovom zakonu sijaset mera koji bi se, kako bih rekao, unapredila situacija i učinilo sve što je moguće da kao društvo budemo odgovorni i efikasnije reagujemo na zaustavljanju širenja Korone do trenutka dok ne dobijemo vakcinu i onda nadam se i konačno rešimo pitanje Kovida 19.

U svakom slučaju mi poslanici SPS ćemo u danu za glasanje glasati za izmene i dopune Zakona o zdravstvenoj zaštiti od zaraznih bolesti. Hvala vam.

Zahvaljujem.
Reč ima Dragana Barišić.