Zahvaljujem, poštovani predsedavajući.
Poštovani ministre sa saradnicima, poštovane kolege narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, ja ću glasati za Predlog o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti, kako zbog potrebe da sačuvamo živote naših građana, tako i zbog ekonomije.
Jer, kada govorimo o ekonomiji, ne smemo da ispustimo jednu stvar iz vida. Kao što svi znate, mnoge veoma razvijene evropske zemlje doživele su pravi ekonomski kolaps u prethodnih nekoliko meseci. Ono što je važno naglasiti jeste da je tom ekonomskom kolapsu prethodio jedan potpuni slom njihovog zdravstvenog sistema, slom zdravstvenog sistema koji je doprineo do jednog potpunog beznađa u kojem su se ljudi našli, a kada do toga dođe, onda nema ni priče o ekonomiji, onda ekonomija nikoga ne zanima.
Mi se ovde sve vreme suočavamo sa potrebom da primenimo dve vrste mere. Sa jedne strane, one mere koje pogoduju povoljnijim epidemiološkim situacijama, a sa druge strane ne pogoduju ekonomiji i merama koje su dobre za ekonomiju, ali nisu tako dobre za epidemiološku situaciju.
Ono što je najveći uspeh naše države u prethodnih nekoliko meseci, čemu možemo da zahvalimo činjenici da imamo najbolji rast ekonomije u Evropi, da smo uspeli da sačuvamo radna mesta, da smo uspeli čak i da podignemo prosečnu platu a da istovremeno unapredimo i naš zdravstveni sistem i da imamo relativno povoljnu epidemiološku situaciju u poređenju sa ostatkom Evrope, je upravo to što smo uspeli da nađemo balans između tih mera, a to nije ni malo lako. Mislim da upravo zbog toga moramo biti sad posebno oprezni, jer osam meseci je iza nas, osam veoma teških meseci i ne smemo dozvoliti sada u ovom trenutku da načinimo grešku koja nas može dovesti u neku lošu situaciju u narednom periodu, pogotovo sada, kada smo jako blizu da dobijemo konačno tu efikasnu vakcinu i kada se nazire svetlo na kraju tunela, ne smemo da dozvolimo da doživimo slom našeg zdravstvenog sistema, jer će onda i svaka priča o ekonomiji biti iluzorna.
Pored svega toga, ono što moram da kažem jeste da smo u prethodnih meseci bili suočeni sa još jednim velikim problemom, sa još jednom velikom anomalijom, a to je jedna grupa političkih lešinara koja je kovid videla kao svoju šansu da uberu neki politički poen i da se eventualno domognu vlasti. Bukvalno, nisu propustili ni jedan jedini trenutak ne samo da napadaju predsednika Srbije Aleksandra Vučića i Vladu i Krizni štab, nisu propustili ni jedan trenutak da napadaju čak i lekare, koji u ovom trenutku rade najteži posao.
Setimo se ovde jula meseca, imali smo napade na Narodnu skupštinu, lomljenje i paljenje Beograda, pozive da se ruši vlast, stalne analize na nekim opozicionim medijima kako je Srbija najgora, kako su svi u regionu bolji od Srbije, kako su svi u Evropi bolji od Srbije, a onda se u nekom trenutku promenila ta situacija. Promenila se ta situacija i mi već nekoliko meseci imamo značajno bolje rezultate nego bilo koja zemlja u regionu, a i u Evropi. I onda odjednom više ne možete videti na svim tim televizijama N1, Nova S i ostalim, više ne možete videti te analize, više njih to ne zanima. Više se time ne bave, jer je valjda poenta u tome da se o Srbiji priča sve najgore. Valjda, što je Srbiji gore, to je njima bolje.
Posebno zbog toga moram da kažem da je to još jedan razlog zašto i pored svih problema koje imamo i sa zdravstvenom situacijom i sa ekonomskom, moramo da se borimo i sa tim.
Svi ovi rezultati koje je naša zemlja postigla u prethodnih nekoliko meseci u borbi sa ovim velikim problemom jesu razlog da građani Srbije imaju poverenja u svoju državu, da imaju poverenja čak i onda kada se napravi neka greška, jer sam uveren da ne postoji zemlja na svetu koja nije pogrešila barem jednom tokom svih ovih meseci ove velike krize.
Kada govorimo o samim sankcijama, mislim da su one neophodne i da nije moguće primeniti ni jedno pravilo ako sankcije ne postoje. U svakoj vrsti regulacije postoje sankcije.
Međutim, ono o čemu može da se razgovara jeste kada te sankcije treba da se primene. Jer, ako neki građanin ceo dan nosi masku, pa je negde slučajno zaboravi ili napravi grešku, ako bude kažnjen to onda neće biti dobra poruka. I mislim da je jako važno da oni koji budu sprovodili zakon imaju tu vrstu osećaja da procene kada sankciju treba izreći, da bi ona imala svoju pravu svrhu, a pre svega da ima svrhu da motiviše ljude da u što većoj meri poštuju ove mere, jer one su dobre, samo je potrebna jedna stvar, a to je da ih primenimo. Ako ih budemo primenjivali, uspećemo da se izborimo i sa ovom krizom, a samim tim i da vodimo računa o našoj ekonomiji.
Posebno bih hteo da apelujem na mlade ljude koji nekad pomisle da su veoma zdravi i da njima korona ne može ništa, a možda čak nisu ni mnogo u krivu sa tim, ali treba da vode računa da mogu možda slučajno, ne namerno, da prenesu virus nekome ko je star, nekome ko je bolestan i nekome za koga to može biti fatalno i da pre svega zbog toga poštuju mere, da nose maske, jer te maske štite druge od nas.
Želim da iskoristim priliku i da se zahvalim svim zdravstvenim radnicima, posebno da istaknem zdravstvene radnike u Opštoj bolnici u Čačku i u Domu zdravlja u Čačku i da im se zahvalim, jer znam da u ovom trenutku, dok smo mi ovde, na svakih nekoliko minuta imaju po neki pregled, na svakih nekoliko desetina minuta imaju po neki prijem i samo strahuju od toga da li će u nekom trenutku doći do situacije da više tehnički i fizički ne mogu da izdrže da se izbore sa naglim porastom broja obolelih. To je najveći razlog zašto smatram da moramo biti odgovorni, da je ovo trenutak kada ne treba da mislimo na bilo kakav lični konfor, već da probamo i nekim ličnim odricanjem i kolektivnom odgovornošću da prevaziđemo neki naredni period koji će sigurno biti težak, a iza koga, svi se nadamo, dolaze i neka bolja vremena. Toliko i hvala.