Uvaženi gospodine, pažljivo sam vas saslušao i ono što smatram je da se nalazimo u trenutku koji nema mesta za politiku.
Radi se o zdravlju ljudi, radi se o životima ljudi i to nam je prioritet broj jedan. Nadam se da se slažete sa tim. Ne treba ove stvari zloupotrebljavati za nešto drugo. Ne postoji ništa važnije od ovoga. Što se tiče odgovornosti, od odgovornosti ne može niko da pobegne, to je nemoguće, to se svi slažemo.
Ako mislite da je u ovom momentu bitnije da radimo neku analizu, nego da se borimo za zdravlje i živote ljudi, ja se ne slažem sa tim. Ovaj momenat, ovi brojevi koje imamo zahtevaju od nas da uradimo sve da zaustavimo širenje ovog virusa i to je naš osnovni zadatak. Da li će odgovornost doći za šest meseci, za godinu dana, ponavljam, od nje niko neće pobeći i za to vreme ćemo biti sigurno pametniji.
Slažem se sa vama da mnogo toga ne znamo o ovom virusu i o svemu onome što ide oko ovog virusa. To su činjenice i nema svrhe da ulazimo u tu priču, kad ceo svet nema dovoljno informacija o ovom virusu.
Smatram da je neophodno da se skoncentrišemo na ono što znamo. Umesto da vodimo polemiku, mi bismo trebali da apelujemo na ljude da nam se ne desi ono što se desilo u Pazaru. To je suština, jer od naše rasprave neće imati niko koristi. Imaće koristi ako zajednički apelujemo na ljude da izađemo iz ovoga, a onda ćemo imati sve vreme ovog sveta i za analizu i za prepirke i za ukrštanje stavova, čega god hoćete. Ali, to da radimo kada nemamo ugrožene i da nemamo da nam preti popunjenost kapaciteta i da nemamo gde da stavimo ljude i kada imamo da ljudi idu po proslavama, po žurkama, po kafićima, po svim tim stvarima, a znamo da je to ono što direktno ljude vodi u bolnicu.
Jesmo li mi ti koji su izmislili korona virus? Jesmo li ga ja i vi doneli? Jel neko od nas terao ljude da ne poštuju pravila? Mislim da nismo ni jedno, ni drugo, a rezultat nepoštovanja imamo direktno u bolnicama.
Mislim da je ovo vreme za to, da ništa neće pobeći, apsolutno. Da li će biti za šest meseci, za osam meseci, ali sve će da izađe na videlo, apsolutno sve.
Navedite mi da je neko više uložio u Novi Pazar, u zdravstvo u Novom Pazaru, nego od 2014. godine. Molim vas mi to navedite. Setite se da li je Novi Pazar služio kao jedna taksi stanica, samo što je imao sanitet da preveze ljude do Kragujevca i do Beograda. Koliko smo ljudi zaposlili u Novom Pazaru, koliko dali specijalizacija, koliko nove opreme, koliko novih, dijagnostički centar, angio salu, da ne nabrajam sve.
Da li je u planu za Novi Pazar još preko 30 miliona evra da se pravi novi hirurški blok? Da li je to nekad bilo? Kad se zadnji put ulagalo u Novi Pazar? Kad su zadnji put dolazili najbolji lekari iz Srbije, operisali i pomagali građanima Novog Pazara i okoline i edukovali lekare i sestre i osoblje u Novom Pazaru da mogu samostalno da rade te operacije, da se ne bi izlagali naporu građani Novog Pazara i okoline da moraju da idu u druge centre, nego da sve završe tu, da mogu da dolaze rodbini u posetu, da se ne izlažu trošku i da ne idu u neka druga mesta? Podsetite me, možda ja grešim, možda ja ne znam, vi recite.
Da li grešimo? Nemoguće je ne grešiti. Da li postoji mera koju ćemo da donesemo i oko koje ćemo svi da se složimo? Ja vam potpisujem, ne postoji, apsolutno ne postoji. Da li Srbija ima najbolje, i danas sa ovim, da li ima najbolje rezultate u regionu? Da, ima. Da li ima jedne od najboljih rezultata u Evropi? Da. A, jesu li oni došli, jesu li pali sa neba? Ne, nisu. Radili smo na tome. Da li na vreme upozoravamo? Pričao sam - ljudi, sedam dana nam treba bez kontakta. Ne, nismo poslušali. Sad nam treba dve nedelje. Znači, sve zavisi od nas.
Zato mislim da nije vreme za raspravu, biće vremena. Svu snagu treba da usmerimo da apelujemo na one na koje možemo da se pridržavaju mera i da imamo što manje obolelih, da pokušamo da to zaustavimo. To je moj cilj, to je moja ideja. Za sve drugo biće vremena kad se vratimo u normalan sistem rada, kad nam ne bude više od polovine bolnica u Kovid sistemu i kad ne budemo vozili pacijente iz Beograda po unutrašnjosti da legnu da se leče.
Sad je Novi Pazar, da je bliže Beogradu, mogao bi najadekvatnije da primi sve ove pacijente iz Beograda koji ne mogu da se prime, ima uslova da se prime dole i da budu zbrinuti. Eto, došli smo u taj stadijum. Ako mislite da je to malo, i to poštujem. Ali, mi ćemo nastaviti i dalje da se borimo i da smanjimo trend zaraženih i da ulažemo i dalje.
Recite mi ko je napravio još nove Kovid bolnice, sem Kineza? To su bolnice za sve građane Srbije, sa 1000, 1500 mesta, jedna u Batajnici, jedna u Kruševcu. Razmislite kako je napraviti bolnicu za tri meseca, opremiti je i spremiti je da radi, naći 2.500 ljudi, medicinskih sestara i lekara da rade tu, a kad znate koliko je potrebno vremena da edukujete sestru ili lekara, koliko godina je potrebno da bi mogli da uđu u te bolnice da rade, a ne samo da sazidate te bolnice, nego u te bolnice da ubacite sve, što se kaže, od igle do lokomotive i da sve ima, da joj ništa ne fali.
Recite kad je to neko uradio, recite kad je razmišljao neko na taj način? I da kažete da je to nečiji marketing, ja vam opet kažem – pa, ne možete, neće Vučić odneti te bolnice kući, ostaju za građane Srbije, ostaju za sve na raspolaganju, kad se završi korona, da se rešavaju liste čekanja i za sve ono što je uradio do sada.
Suština je, po meni, u tome. Ja neću odustajati od toga. Ovo će mi biti prioritet, da ljude molimo da se pridržavaju mera, da što više njih bude zdravo, živo, da sutra možemo svi zajedno da analiziramo sve i da svako podeli svoju odgovornost, kakva mu bude pripala na osnovu tih analiza. Hvala.