Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Muamer Bačevac.
Izvolite.

Uvažena predsedavajuća, uvaženi ministre sa pomoćnicima, koleginice i kolege narodni poslanici, uvaženi građani Republike Srbije, 29. aprila u ovoj istoj Skupštini, govoreći upravo o aktuelnoj epidemiji korona infekcije, pozvao sam sve, posebno političare na suzdržanost i poštovanje struke, a sve nas na odgovornost prema svom zdravlju i prema zdravlju drugih ljudi.

Tada sam predstavio jednu u tom trenutku jako frišku studiju italijanskih eksperata koji su upoređivali broj umrlih od 2015. do 2019. godine u martu i aprilu i broj umrlih u tekućoj 2020. godini, u ova dva meseca, u šest država, žarišta korona infekcije u Evropi. Tu spadaju Španija, Italija, Holandija, Francuska, Švedska i pridodata Švajcarska.

Studija je pokazala, to sam i tada rekao, da je procenat umiranja ili mortaliteta za 38% veći u 2020. godini, nego u proseku za ove tri godine nazad, ili ti 322.720 ljudi je bilo više umrlo u ova dva meseca u 2020. godini.

Upravo tim čistim brojkama, koje su frapantne, želeo sam da ukažem na ozbiljnost pandemije, jer su se i tada, kao i sada, javili mnogi glasovi koji su potcenjivali ovu bolest i ponašali se jako ležerno i neodgovorno.

Istine radi, diljem zemljinog šara, bilo je onih koji su potcenjivački, populistički, bez ikakvog predznanja, potcenili i potcenjivali ovu bolest. Nekako je moj glavni utisak, u ovoj ukupnoj pandemiji do sada, zapravo želja velikog broja pojedinaca da ima svoj stav o koroni. Neverovatno je koliko imamo mudraca i eksperata po svim stručnim pitanjima, iz bilo koje oblasti medicine.

Nažalost, i u razvijenim demokratijama je bilo mnogo sličnih primera. Najbolji primer je, valjda, odlazeći predsednik SAD, Donald Tramp, koji je skoro dva meseca ratovao sa stručnjacima, predviđajući da će virus nestati, kako on kaže, poput nekog čuda. Njegov neodgovoran pristup prema pandemiji, kao i početno odbijanje nošenja maske, zbunio je Amerikance, tako da je trenutno Amerika najteže pogođena pandemijom, potvrđeno je 9,9 miliona zaraženih, a broj smrtnih slučajeva je prešao 230 hiljada.

Paradigmatičan je njegov populistički pristup nošenju maske, iako je veliki infektolog Entoni Fauči, glavni američki epidemiolog i infektolog koji vodi SAD u borbi protiv Kovida, više puta isticao da svi trebaju nositi maske u javnosti i da to, pod navodnicima, kako on kaže, ne bi trebalo biti političko pitanje. Gospodin Tramp je isprva javno i glasno odbijao nositi masku, potom na Foks biznis TV početkom jula kazao da ne nosi masku, budući da se svi kojima je okružen testiraju, da su negativni, i da bi on nosio masku ako ne bi mogao držati fizičku distancu, kao i da nije za nacionalnu naredbu nošenja maski, jer postoji, kako on kaže, u SAD gde ljudi žive i gde ljudi obavljaju poslove jako daleko jedni od drugih.

U ponedeljak, međutim, 21. jula, Tramp je objavio na Tviteru fotografiju dok nosi zaštitnu masku, uz poruku: „Ujedinjeni smo u nastojanju da porazimo nevidljivi kineski virus. Mnogi kažu patriotski je nositi masku kada se ne možete socijalno distancirati. Nema većeg patriota od mene, vašeg najdražeg predsednika.“ Potom je sledeće jutro otišao korak dalje, rekavši novinarima u Beloj kući da, sviđale se maske nekom ili ne, one imaju uticaj, učinkovite su i trebamo iskoristiti sve što možemo.

Eto kako se ponašao jedan populistički nastrojen, neodgovoran predsednik, reći ćemo danas najmoćnije zemlje na svetu, i do čega je tako neodgovorno političko delovanje dovelo u jednoj Americi, koja je u novinama medicinskim, u medicinskoj bioindustriji lider trenutno u svetu. Vidimo sa kakvim problemima se oni sreću i šta je značilo ovakvo ponašanje. Međutim, novi, budući predsednik, Džo Bajden već je najavio da će promeniti način borbe sa epidemijom, da će imenovati novi stručni tim itd.

Naravno, bilo je još gorih primera u ovoj kratkoj istoriji iza nas. Na primer, u svetu je bilo neodgovornih lidera, kao što je npr. meksički predsednik Manuel Lopez Obrador, levičarski populista, čija je vlada štampala postere na kome je pisalo da je ovaj virus neozbiljan i neodgovoran. Brazilski predsednik Bolsonaro, koji je vršio pritisak na savezne države da ukinu mere ostajanja kod kuće.

Nažalost, i u našem javnom medijskom svetu je bilo čak i političara koji su negirali postojanje ili opasnost ove bolesti, s jedne strane, ili su pak iznosili neverovatne priče o teorijama zavere kojima se želi smanjiti populacija u svetu ili uvesti 5G mreža itd, itd.

Nažalost, živimo u vremenu teškog poraza savremene civilizacije, bez obzira na velelepnost naučnih dostignuća. Čovečanstvo nije samo žrtva pandemije, već i njen uzročnik i saučesnik. Ključ za rešavanje ove, ali i svake pandemije, jeste znanje, dobro organizovan zdravstveni sistem, nove tehnologije, gde mislim na lekove, antivirotike i na vakcinu, kao i, naravno, verujem najbitnija, sveprisutna odgovornost pojedinca.

Odgovor na pandemiju nemačke kancelarke Angele Merkel, norveške premijerke Erne Solberg, novozelandske premijerke Džasinde Ardern, te predsednice Tajvana Caj Ingven druga je strana medalje i model odgovornog rukovođenja krizom trasiranom savetima medicinskih stručnjaka. Gde smo tu mi? Srbija je na pandemiju odgovorila odgovorno i pored svih teškoća u prvom i u drugom talasu pandemije. Bilo je kritičnih trenutaka u nekim delovima, ali smo ipak izbegli italijanski scenario i prošli, kao što je već i ministar rekao, možda i najbolje u okruženju, to svakako, ali i među zemljama u EU, a neke od njih imaju daleko razvijeniji i bogatiji medicinski sektor.

Mere koje je donosio Krizni štab dale su rezultate i mi smo do pre neki dan bili zemlja sa najnižom stopom oboljevanja u odnosu na većinu evropskih zemalja. Međutim, jučerašnja brojka od 3.536 obolelih i 21 preminuloj osobi jako zabrinjava, kao i podatak da smo za samo nedelju dana u našoj zemlji registrovali više novozaraženih nego u celom prvom talasu.

Mi smo danas u praktično apsurdnoj situaciji, pored stalnih i svakodnevnih poziva i molbi od strane ministra i Kriznog štaba, od svih odgovornih političara, odgovornih ljudi, odgovornih lekara, najpriznatijih lekara iz struke, i dalje imamo neodgovorno ponašanje pojedinaca. Dobro je rekao ministar, 95% ljudi se pridržava ovih mera, ali 5%, možda i manje, neodgovornih ljudi pravi ozbiljne probleme i može da zaista eksponencijalno podigne epidemiju i da ugrozi mnoge živote u ovoj državi. Maske se ne nose, kazni nema. Okupljanja su zabranjena, ali, kako čusmo, okupljamo se. Klubovi ne smeju da rade, ali rade posle 23.00 sata itd.

Zaista, jedino moguće rešenje koje imamo jeste ovo danas, kao prvi korak i čini mi se jedno otrežnjenje koje će nam svima pomoći da malo bolje porazmislimo o trenutnoj situaciji, a to je ovaj novi predlog zakona koji će omogućiti i proširiti delokrug onih koji mogu da kontrolišu, a to mi se čini da je glavni problem, da će sad za sprovođenje protivepidemijskih mera, pored sanitarnih inspektora, biti nadležna i komunalna inspekcija i komunalna policija.

Kao novine u ovom zakonu, kao što smo čuli, definišu se određeni pojmovi, pojmovi kućne izolacije, kućnog karantina i to je jako bitno, da ljude koji su pozitivni, a imaju lakšu kliničku sliku, stavimo u kućnu izolaciju, a one koji su bili u kontaktu sa njima stavimo u kućni karantin, uz stalni kontakt sa njima telefonski, uz ordiniranje terapije da pomognemo tim ljudima, ali na pravi i jedini ispravni medicinski način zaustavimo širenje ove infekcije u našoj državi.

U zakonu se navodi da, ako postoje razlozi hitnosti kada je ugrožen život ili zdravlje ljudi u slučaju nepoštovanja propisanih mera u vreme trajanja epidemije širih razmera, kada se okupi više ljudi nego što je propisano, komunalni inspektori i policajci mogu usmeno da narede određene mere kako bi se takvo ponašanje sprečilo.

Moram naglasiti, i to podvlačim, da smo mi zemlja koja među zadnjima uvodi ovakav vid sankcionisanja protiv onih koji ne poštuju protivepidemijske mere i svojim činjenjem ugrožavaju zdravlje drugih. Gospodo, u Francuskoj, koja ima jednu od najtežih situacija u Evropi, na snazi je karantin koji bi trebao da bude do 1. decembra. U poslednja 24 sata zabeležen je 271 smrtni slučaj, a od početka epidemije je preminulo 40.439 ljudi. Zbog ubrzanog rasta broja novozaraženih, u susednoj Mađarskoj uvodi se delimičan karantin, od utorka će biti zatvoreni restorani, nastava u srednjim školama i fakultetima biće on-lajn, a u toku noći biće uveden policijski čas. U Rumuniji će od ponedeljka biti uveden policijski čas, nastava će biti isključivo on-lajn, a nošenje maske je obavezno i na otvorenom. Dok je u Engleskoj na snazi četvorodnevno zatvaranje, dotle u Velsu se okončava sedamnaestodnevni karantin i oni već počinju sa normalnim životom.

To je upravo ono na šta je apelovao ministar, dovoljno nam je dve nedelje odgovornog ponašanja da zaustavimo ovaj trend eksponencionalnog rasta ove infekcije. Samo dve nedelje ozbiljne odgovornosti i samokontrole. To je ono što treba medicinskim radnicima i medicinskim institucijama u ovoj državi.

Zato apelujem na vas, pre svega kao lekar, na građane naše Republike, da probamo da budemo maksimalno obazrivi i da sprovodimo mere koje donosi Krizni štab i struka ove države.

U Italiji je u poslednja 24 sata umrlo od posledica infekcije 425 pacijenata, u Iranu 423. Ja mnogo puta ponavljam da mi nismo doživeli italijanski scenario. Neki opozicionari me često i kritikuju. Možda ste i videli, ali treba da pogledate na internetu sliku iz Napulja pre jednog dana, gde Italijani u automobilu u Napulju pored plaže daju kiseoničnu terapiju čoveku, dok se masa ljudi u kafićima relaksiraju a bolnice su im potpuno prebukirane. To je nešto što mi nismo imali. Jednostavno, to se nije desilo u kliničkim centrima. Bojim se da, ako ne budemo ozbiljno shvatili ovo što danas radimo i ono na šta stalno apeluje struka i lekari pre svega, da ćemo i mi doći do trenutka kada će svi naši kapaciteti biti prebukirani.

Što se tiče kazni za nepoštovanje, gospodo, one su na snazi u najvećem broju zemalja u Evropi i u drugim delovima sveta već mesecima. U Španiji je predviđena kazna za nenošenje maske 100 evra, i to i na javnom i u zatvorenom prostoru. Kazne su obavezne u zatvorenim prostorima u Portugaliji, Italiji, Nemačkoj, Austriji, Belgiji, Francuskoj. U Belgiji se maska mora nositi i napolju. U Francuskoj je kazna 135 evra, a ako se prekrši i ponovi ovaj prekršaj, onda se može popeti do 3.750 evra ili čak neodgovorno lice može dobiti šest meseci zatvorske kazne. Italijani su u određenim delovima zemlje ovu kaznu podigli na čak 1.000 evra. U Turskoj su od juna na snazi kazne od početnih 100 evra. U BiH se takođe nose maske i kažnjavaju se sa 100 konvertibilnih maraka. U susednoj Hrvatskoj za svaki objekat je zadužen vlasnik objekta ili onaj koji je odgovoran u objektu. On mora organizovati sprovođenje svih zaštitnih epidemioloških mera u svom objektu i mora osigurati da i osoblje i gosti nose masku. Ukoliko oni to ne čine, on će snositi odgovornost i biti kažnjen.

Naglašavam još jednom i želim da ponovim ono što smo nekoliko puta do sada čuli, da mi ne donosimo zakon da bi bilo koga kažnjavali, već ovo činimo zarad edukacije i podizanja odgovornosti svih nas, da se ponašamo onako kako se trebamo ponašati, u skladu sa donetim protivpandemijskim merama, da bi zaštitili i sebe i druge.

Kazne nisu cilj, kazne su mehanizam da podstaknemo sve nas da se ponašamo u skladu sa epidemiološkim preporukama.

Ovo nije vreme niti problem koji dozvoljava da se slobodno opredeljujemo kojim ćemo putem ići, birajući prema sopstvenoj savesti, znanju ili neznanju i uverenjima koje gajimo. Shvatimo da posle ovih tektonskih poremećaja izazvanih pandemijom sigurno nećemo biti isti, ni kao pojedinci, ni kao zajednica. Jednostavno, možemo biti ili bolji ili gori.

Očuvanje zdravlja svih nas moguće je ukoliko se i praktično i deklarativno pridržavamo struke i nauke.

Mi danas, gospodo, već mnogo znamo o ovom virusu. Žao mi je što nisu tu neki, da čuju nešto o tom virusu, i o samom virusu korone i uopšte o virusima gripa. Već 1580. godine opisane su 33 pandemije gripa i to nije nešto sa čim se nije civilizacija srela.

U bazi podataka američke Nacionalne medicinske biblioteke može se naći preko 69 hiljada publikovanih radova o virusu korone. Stečeno je i veliko praktično iskustvo lečenjem više hiljada i stotina hiljada bolesnika, što nam je dalo podatke i o vremenu inkubacije, i o načinu širenja i o pravcima lečenja.

Posebno ističem nestvarno brz razvoj molekularne biologije, genetskog inženjeringa, IT tehnologije, virusologije, što je sve omogućilo da već 10. januara 2020. godine imamo dešifrovan genom virusa i da ćemo u sledećoj godini dobiti efikasnu i bezbednu vakcinu, evo, već oko nove godine, što se nikada u istoriji humane medicine nije dogodilo.

Prekjuče je u medijima odjeknula informacija da je vakcina protiv Kovida 19 koju razvija američka kompanija „Fajzer“ i nemački „Biontek“ učinkovita i da sprečava infekciju u 90% slučajeva. U kompaniji veruju da će moći da obezbede 50 miliona doza do kraja ove godine. Znači, vidimo svetlo na kraju tunela.

Drago mi je što je na današnjoj konferenciji predsednik ove države najavio da će nabaviti ozbiljnu količinu ovih vakcina jako brzo i da ćemo one najosetljivije grupe ljudi zaštititi, kao i one ljude koji su na prvom udaru u borbi protiv korone.

Zbog toga apelujem na sve, kao lekar pre svega, da budemo još malo strpljivi, odgovorniji, jer ovo je trenutak kada možemo pridržavanjem mera i strogim samoprimerom zaustaviti širenje virusa.

Neće samo nošenje maske u potpunosti zaustaviti širenje virusa, ali su sva nedavna istraživanja pokazala i dokazala da je nošenje maske najučinkovitiji način da se zaustavi prenos.

Najbrži put i za ekonomsku stabilizaciju i za zdravlje nacije je zapravo kontrolisanje širenja virusa. U tome se nedvojbeno slažu i naučnici i ekonomisti, mislim na medicinske naučnike.

Sa Univerziteta „Kolumbija“ naglašavaju da postoji lažna tenzija između javnog zdravlja i zdravlja ekonomije. Upravo je kontrolisanje pandemije najbolji vid očuvanja kompletne ekonomije. Ako ne uspemo u tome, neće stradati samo uslužni sektor i turizam, već kompletna ekonomija i mi ćemo, što je najgore, izgubiti veliki broj ljudskih života.

Gospodo, ovo je zajednička borba svih nas, u kojoj gubimo ili spašavamo sve. Hvala.

Zahvaljujem, kolega.
Narodna poslanica dr Vesna Ivković ima reč.

Poštovana predsedavajuća, poštovani ministre i uvaženi saradnici ministarstva, poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, današnja sednica Narodne skupštine je posvećena raspravi o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti, sa ciljem da se zakon donese po hitnom postupku, kako bi se obezbedio dodatni pravni okvir za još efikasnije sprečavanje štetnih posledica Kovida 19 po život i zdravlje ljudi, tj. građana Republike Srbije.

U ratu smo sa nevidljivim neprijateljem, i ne samo mi, već čitav svet. Ne vidimo ga golim okom, ne poznajemo ga dovoljno i nemamo adekvatno oružje protiv njega. Uprkos tome, Srbija je do sada dobijala bitke. Ali, nažalost, rat još nije gotov. Čini se da je još opasniji. Jedini način da izdržimo ovo ratno stanje sa virusom je da budemo disciplinovani, da primenjujemo mere zaštite, lične higijene i fizičke distance, bar dok nam ne stigne adekvatno medicinsko oružje.

Pandemija je dovela do globalnih socioekonomskih poremećaja u čitavom svetu. Uporedo sa njom, počela je da se javlja, mogli bismo reći, infodemija, tj. učestalo širenje lažnih vesti internetom i teorija zavere, vezanih za ovo oboljenje, koje je postalo javna zdravstvena pretnja na globalnom nivou.

Naša zemlja se od početka pandemije rukovodila strukom, praksom, naukom i preporukama Svetske zdravstvene organizacije.

Pandemija i dalje traje, i to sa eksponencijalnim rastom broja obolelih od kovida i bojim se da u ovom trenutku nije moguće predvideti koliko će trajati. Zdravstveni radnici su suočeni sa izuzetnim svakodnevnim opterećenjima, moralnim dilemama i emocionalnim stresovima.

Pitanje je kolike su granice izdržljivosti zdravstvenih radnika i zdravstvenog sistema, a da ne dođe do njegovog kolapsa. Zato je jedini način da dobijemo rat sa ovim nevidljivim neprijateljem zajednička borba svih nas da zbijemo redove, nošenje maski, fizička distanca, izbegavanje kontakta, proslava i veselja, bar dok ne oslabi intenzitet ovog virusa i stekne se kolektivni imunitet.

Kada sve ovo prođe, biće i veselja, biće i proslava i slavićemo pobedu nad ovim neprijateljem. Oslobodićemo se i ovog agresora, jer su Srbi poznati kao narod koji je uvek vodio oslobodilačke ratove.

Zakonom o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti uređena su posebna zdravstvena pitanja koja se odnose na zarazne bolesti koje ugrožavaju zdravlje stanovništva Republike Srbije i čije sprečavanje i suzbijanje je, naglasiću, od opšteg interesa za Republiku Srbiju.

Ovim izmenama se obezbeđuje okvir za sprovođenje epidemiološkog nadzora i mera, način njihovog sprovođenja i obezbeđivanje sredstava za njihovo sprovođenje, nadzor kao i druga pitanja od značaj za zaštitu stanovništva od zaraznih bolesti.

Zarazna bolest je bolest uzrokovana specifičnim uzročnim agensom koje nastaje kao posledica prenosa tog agensa ili njegovih toksičnih produkata za zaražene osobe ili drugog rezervoara na osetljivog domaćina, bilo direktno sa osobe na osobu ili indirektno preko zagađene hrane, predmeta, prelaznog domaćina, lektora ili nežive sredine, te razmenom tečnosti koja kontaminirana uzročnikom zaraze.

Predlog izmena i dopuna ovog zakona ima za cilj bolju kontrolu protiv epidemijskih mera i sprečavanje daljeg širenja epidemije. Mere koje postoje su dobre, ali nastaje problem njihovog sprovođenja i nepoštovanja, što nažalost rezultira sve većim brojem zaraženih u toku poslednjih nekoliko nedelja. Alarmantna je i jučerašnja brojka, a to je preko 3.500 zaraženih u jednom danu, 21 preminuli, na respiratoru 143 osobe, blizu 3.000 hospitalizovanih.

Zdravstveni kapaciteti i kovid bolnice su pune. Dakle, virus se ne šali, a naši lekari neumorno i danonoćno rade. Ceo zdravstveni sistem je prenapregnut, a očigledno je da ga možemo sačuvati disciplinovanim ponašanjem.

Kada su konkretna rešenja u pitanju kratko ću ih komentarisati. Tako se 1. članom ovog predloga dopunjuje 2. član važećeg zakona tako što se uvodi obaveza lične zaštite od infekcije, zatim uvode kućna izolacija i karantin kao protiv epidemijske mere.

Ovde napominjem da svaki pojedinac mora snositi odgovornost prema svom zdravlju, jer podsetiću iako svi to znamo da je zdravlje najveće bogatstvo. Setimo se šta pojam znači samo kada ga izgubimo. Zdrav čovek ima hiljadu želja, a bolestan samo jednu, da ozdravi. Zato jedan apel svim građanima da čuvamo ovo bogatstvo dok ga imamo. Samo zdrav čovek može doprineti sebi i svojoj porodici i biti koristan član državnoj zajednici.

Pravo na zdravlje je jedno od osnovnih ljudskih prava. Zato sistem zdravstven zaštite mora biti efikasan i pružiti kvalitetnu zdravstvenu zaštitu u potpunosti uvažavajući vrednosti i ljudsko dostojanstvo. Međutim, naš zdravstveni sistem postaje sve opterećeniji i bojim se da će zdravstveni kapaciteti biti popunjeni, a zdravstveni kadar premoren, te će trpeti i non-kovid pacijenti, tj. pacijenti oboleli od hroničnih ne zaraznih bolesti kojim je neophodna kontinuirana zdravstvena zaštita.

Do sada je zdravstveni sistem Republike Srbije pokazao spremnost profesionalnost, stručnost, jer se zdravstveni radnici širom zemlje danonoćno i bez predaha bore za svaki život stručno i posvećeno. Vlada Republike Srbije pomogla je u funkcionisanju ovog sektora opremanjem i otvaranjem kovid bolnica, nabavkom medicinskih aparata naročito respiratora, zaštitnim sredstvima, dezinfekcionim sredstvima, zapošljavanjem zdravstvenih radnika i drugim merama.

To je do sada rezultiralo nesmetanim funkcionisanjem zdravstvenog sistema i privrede. Dokaz za to su i zvanični pokazatelji MMF-a i Evropske komisije da je Srbija najbolja u Evropi po padu BDP-a, a taj pada iznosi samo 1,5%. U članu 5. Zakona o zaštiti zdravlja stanovništva od zaraznih bolesti naveden je spisak zaraznih bolesti po kategorijama i posebna zdravstvena pitanja nad kojima se sprovodi epidemiološki nadzor i protiv kojih se primenjuju mere i sprečavanje i suzbijanja zaraznih bolesti. S obzirom da je Kovid 19 bolest koju izaziva virus SARS-KoV-2, nova zarazna bolest članom 2. Predlogom ovog zakona stavljen je na spisak u kategoriju i ostale bolesti u dodatnoj šestoj alineji.

U članu 4, 6, 8. definisano da se kao posebne mere dodaju kućna izolacija, karantin u kućnim uslovima i lična zaštita od infekcije, definiše se pojam kućne izolacije kada se primenjuje i ko je nalaže i obaveštava dalje nadležne organe, definiše se pojam karantina u kućnim uslovima, kada se primenjuje, ko ga nalaže i ko ga primenjuje.

Što se tiče člana 9. ovog predloga zakona spominje se preporučena ili obavezna imunizacija protiv te zarazne bolesti. Ovde ću izneti svoj stav koji se poklapa i sa stavom predsednika moje partije, ne zato što je to predsednik rekao, već što je to i moj lični stav, a to je da imunizacija, ali onom vakcinom koja će zadovoljiti kriterijume Svetske zdravstvene organizacije, da vakcina mora da bude bezbedna i efikasna i da mišljenje da struka.

Članom 10. ovog predloga posle člana 46. postojećeg zakona dodaje se i član 46a koji definiše pojam lične zaštite od infekcije, mere lične zaštite koje se moraju pridržavati svi građani, pravna lica i preduzetnici i ko vrši sprovođenje kontrolu istih.

Inspekcijskim nadzorom nad primenom ovog zakona i drugih propisa i opštih akata u članu 73. postojećeg zakona vrši Ministarstvo zdravlja preko sanitarnih inspektora i da je ono sada član 17. Predloga ovog zakona može izdati prekršajni nalog.

Takođe se dodaju novi stavovi koji propisuju da za slučaj proglašenje epidemije od većeg epidemiološkog značaja širih razmera kao povereni posao vrši jedinica lokalne samouprave preko komunalnih inspektora, a i komunalna milicija u onim lokalnim samoupravama u kojima je obrazovana.

Ovde ću se zaustaviti na trenutak i reći da alternative nema. S obzirom da nema dovoljno sanitarnih inspektora, nemamo dovoljan broj ljudi za nadzor, ovo je privremeno, prelazno rešenje dok traje pandemija.

Članom 20. ovog predloga zakona posle člana 85. postojećeg zakona dodaje se i član 85a kojim su propisane novčane kazne za pravna lica, preduzetnike, odgovorna lica u pravnom licu, za primenu mera lične zaštite od infekcije kao i fizička lica.

Lično sam protiv kazni za naše građane, jer veće kazne nema od one da se razbolite, ali ovo je očigledno jedini način da se striktno sprovode mere zaštite jer ovaj talas broja obolelih koji eksponencijalno raste očigledno je dokaz popuštanja discipline u sprovođenju mera. Velikom brzinom popunjavaju se zdravstveni kapaciteti i preti nam kolaps zdravstvenog sistema.

Ono što sada posle toliko vremena i dalje ne znamo mnogo o ovom virusu, a ono što sigurno znamo, to je da disciplinovanost i primena mera zaštite daje dobre rezultate i zato treba apelovati na građane da sve kontakte treba svesti na minimum. S obzirom na broj zaraženih veća je verovatnoća da ćete doći u kontakt sa zaraženom nego sa ne zaraženom osobom. Poznato nam je i to da i osobe koje su bile zaražene koronom nemaju trajni imunitet te se opet mogu zaraziti, jer još uvek nam je nepoznato koliko traje imunitet posle zaražavanja kao i koje su dugotrajne posledice po zdravlje onih koji su preležali kovid.

Zato dragi građani, ne dozvolite da vas kažnjavaju i zato poštujte sve mere, jer nema veće kazne od one da se razbolite i eventualno završite na respiratoru, a možda dođe i do smrtnog ishoda. Čuvajte sebe i svoje bližnje jer tako čuvate i zdravstveni sistem kako bi nam bio na usluzi i pružao zdravstvenu zaštitu i nekovid pacijentima.

I ovo će proći. Kada? Niko ne zna odgovor, ali treba sačuvati zdravlje kako fizičko tako i mentalno. Sačuvati zdravstveni sistem, sačuvati ekonomiju kako bi se život nastavio i posle korone. Do sada nam je dobro išlo i to mnogo bolje nego nekim drugim razvijenim zemljama i zemljama u regionu. Pokazalo se da je ispravnost ulaganja u zdravstvo i zdravstvenu infrastrukturu opravdano tokom ove pandemije. Nadam se da će se i posle pandemije nastaviti ulaganje u zdravstveni sektor što dokazuje i činjenica da je najvažnije od šest prioriteta Vlade Republike Srbije jačanje zdravstvenog sistema, što govori u prilog tome da shvatamo značaj jakog zdravstvenog sistema za zdravlje nacije.

Mi građani Republike Srbije moramo se pridržavati propisanih epidemioloških mera i naučiti da menjamo prioritete i životne navike. Celo čovečanstvo zbog globalne pandemije menja smer budućnosti, menja zdravstvenu, socijalnu i ekonomsku sliku. Ako hoćemo da nam ta budućnost bude izvesna moramo donositi kvalitetne zakone u ovom visokom domu. Zato će poslanička grupa SPS u danu za glasanje podržati ovaj zakon. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Poštovani narodni poslanici, u skladu sa članom 87. Poslovnika, određujem pauzu u trajanju od jednog časa i sa radom nastavljamo u 15,00 časova.
(Posle pauze.)

Dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo sa radom.
Od šefova poslaničkih grupa ili ovlašćenih predstavnika za sada je prijavljen samo Darko Laketić.
Izvolite.

Zahvaljujem.

Poštovani predsedniče, uvažene kolege narodni poslanici, ja ću danas govoriti sa zaštitnom maskom, pre svega iz razloga što lično smatram da trebamo da damo primer da iz ovog najvišeg zakonodavnog doma možemo da komuniciramo uz poštovanje protivepidemijskih mera o kojima danas raspravljamo.

Naime, kao predsednik Odbora za zdravlje i porodicu Narodne skupštine Republike Srbije uvek sam bio zadovoljan kada zdravstveni zakoni dođu u skupštinske klupe. Međutim, mi danas imamo situaciju da raspravljamo o Zakonu o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti, odnosno o njegovim dopunama i izmenama, o zakonu koji je iznuđen jednom epidemijom zato što važeći zakon, dakle, ovaj aktuelni o kome govorim, kada je bio pisan i kada smo ga usvajali, ova epidemija nije bila ni poznata.

Međutim, danas, kako smo čuli i od ministra, broj zaraženih, broj obolelih i, nažalost, broj preminulih već je značajno uvećan i to je razlog više ne samo da raspravljamo o određenim protivepidemijskim merama, o njihovom usvajanju, već da svi zajedno proaktivno radimo na tome da te mere budu primenjive i primenjene u najkraćem roku. S druge strane, ne samo da budu usmerene ka zdravstvenim ustanovama, ka zdravstvenim radnicima, već moraju biti usmerene i ka ne zdravstvenim ustanovama, pravnim licima i građanima.

Ja ću pomenuti nekoliko značajnih momenata koji definiše ovaj zakon.

U članu 6. ovog zakona, po prvi put se definiše kućna izolacija i možemo reći da predlogom ovog zakona je definisano da u kućnu izolaciju idu zaražena lica koja nemaju simptome, kao i zaražena lica koja imaju simptome, a ti simptomi ne zahtevaju hospitalizaciju.

Ovo je veoma bitno. Reći ću vam šta se dogodilo u ranijem periodu. Dešavalo se da zaražena lica slobodno se kreću, dešavalo se da se praktično omogući ta jedna masovna transmisija i da zbog toga smo imali čak u nekoliko navrata porast broj obolelih. Upravo zato ovaj član zakona smatram da je veoma bitan.

Takođe je značajno što infektolog, praktično, propisuje ovu meru kućne izolacije i obaveštava nadležni Zavod za javno zdravlje.

Pored ovog člana 6, u članu 8. se definiše kućna izolacija, odnosno karantin u kućnim uslovima. Karantin u kućnim uslovima je predviđen za ona lica koja su bila u kontaktu sa zaraženim osobama. Ono što je bitno jeste da dužina karantina je srazmerna najdužem periodu, odnosno periodu maksimalne inkubacije. Takođe, ovde rešenje donosi sanitarni inspektor, a samu meru predlaže, dakle daje mišljenje, nadležni epidemiolog.

I ovo je veoma značajno. Značajno i zato što se po prvi put ova mera, ovo rešenje koje izdaje sanitarni inspektor predstavlja ispravu, ispravu na osnovu koje će u nekom narednom periodu zaposleni ostvariti svoje pravo u smislu bolovanja.

Takođe, ne manje značajan deo zakona jeste upravo onaj deo zakona koji govori o angažovanju komunalne inspekcije i komunalne milicije. Ovo je veoma značajno i sam sam radio u Ministarstvo zdravlja i znam koji je broj zaposlenih sanitarnih inspektora i znam da je to nedovoljno i ovaj član zakona je naročito bitan ne samo zbog broja izvršioca koji će kontrolisati protivepidemijske mere, već zbog toga što će imati i ovlašćenja da izdaju prekršajne naloge ili, pak, da prazne objekte u kojima se krše protivepidemijske mere ili, pak, da zabranjuju rad u okviru ovih 72 sata koja su definisana.

Međutim, čini mi se da je najviše medijske pažnje ipak odneo ovaj član zakona koji govori o kaznenim odredbama koje se pominju u slučaju nepoštovanja protivepidemijskih mera i ne bih sada da koristim političku demagogiju, kao neki moji prethodnici narodni poslanici, pa da kažem - znate šta, male su plate, ovde su definisane neke visoke kazne, ja građanima moram da poručim jednu stvar - svi mi koji ne kršimo protivepidemijske mere nećemo ni platiti kaznu. Dakle, suštinska stvar je poštovanje mera, a reći ću vam i zašto.

I sam nisam pristalica kaznene politike, da se razumemo, niti u ovom smislu, niti u zdravstvu, ali je ulog veliki. Ulog su životi ljudi, životi naši građana, životi svih nas.

Čuli ste podatke koje je izneo ministar Lončar. Mi smo već pri kraju svih značajnih kapaciteta za prijem kovid pacijenata. To je veoma bitno. Ta informacija je veoma bitna, da pre svega razmislimo dobro o tome. Zašto ovo kažem? Prvo, stara smo nacija. Mnogo ljudi boluje od hroničnih nezaraznih oboljenja. Imamo hitna stanja, imamo akcidente koji se ne mogu predvideti. Mi moramo ostaviti deo zdravstvenih kapaciteta za zdravstvenu zaštitu tih lica. Ne smemo dozvoliti da se popune zdravstveni kapaciteti u potpunosti kovid pozitivni pacijenti. Znate šta to znači? To znači da nećemo moći da sprovedemo adekvatnu zdravstvenu zaštitu svim našim osiguranicima, svim građanima Republike Srbije. To ne smemo da dozvolimo. Zato pozivam vas, gospodo narodni poslanici, vas gospodine ministre, da ne dozvolimo kolaps zdravstvenog sistema, svi zajedno. Dakle, ovaj zakon i ove kaznene mere, nažalost, su neophodne.

Ono što bih još želeo da kažem na ovu temu jeste da na ovaj način ovim zakonom praktično svaki pojedinac nosi odgovornost. Svako od nas ukoliko se ponaša neodgovorno i nesavesno, ugrožava zdravlje nacije, ugrožava budućnost.

Treba da se razmislimo i treba da stavimo prst na čelo i pomislimo, svako od nas ima i roditelje i bake, deke. Na kraju krajeva, i zbog nas samih. Poštovanje ovih mera znači smanjenje broja obolelih, znači smanjenje broja umrlih, preminulih od infekcije virusom Kovid-19 i to uvek treba da nam bude na umu. Zato nam je ovaj zakon potreban i zato su ove kaznene odredbe jedini logičan epilog, da se razumemo.

Pripremajući se za današnje izlaganje, pročitao sam nekoliko kritičkih komentara vezano za ovaj zakon u toku jučerašnjeg dana. Ono što me je začudilo jeste da ta kritika nije bila orijentisana ka suštini ovog zakona, nije orijentisana ka samim merama, već se komentarisao, rekao bih, pravni aspekt i definicija ovog zakona, pa zašto su neka tela definisana Zakonom o Vladi, a ne ovim zakonom, te zašto nije komunalna milicija uvedene značajno ranije i tako dalje.

Gospodo narodni poslanici, ja želim vama da poručim da mi moramo da se bavimo suštinom, a suština je zdravlje nacije i da sve one koji smatraju da politiku je moguće uvesti u rešavanje ovako vitalnih zdravstvenih pitanja, da ostavimo u prošlosti zato što tamo i pripadaju, a suština upravo jeste takva da ovom zdravstvenom sistemu našem u ovom aktuelnom trenutku treba ovakav zakon. Zašto? Zato što ja lično, ali i svi relevantni, zdravstveni, stručni, medicinski i naučni subjekti očekujemo od ovog zakona da, pre svega, pooštri poštovanje protivepidemijskih mera, da se smanji broj obolelih, da se smanji broj zaraženih i da se smanji broj preminulih i to je suštinska stvar.

Na kraju, reći ću vam samo još jedno, Srbija nikada nije bila retrogradna, Srbija nikada većinski nije bila niti antivakcinalna, niti antinaučna i zato poštujmo mere, spasimo život. Hvala.

Zahvaljujem.
U međuvremenu se prijavio Enis Imamović. Izvolite.

Hvala, predsedniče.

Danas je pred nama, mogu slobodno reći, jedan logičan zakon. Zakon koji je bilo neophodno prilagoditi uslovima i izazovima sa kojima se suočavaju naši sugrađani i stanovništvo u Republici Srbiji, kako sa medicinskog tako i sa socijalnog aspekta.

Danas svi govore o korona virusu. Mnogo je toga rečeno. Bilo je tu dosta istine, ali bilo je tu i dosta, blago rečeno, špekulacija. Ne kažem u ovom parlamentu, nego inače u društvu, u javnom diskursu.

S obzirom, da moramo voditi računa da u ovako ozbiljnim situacijama, ovako ozbiljnim temama govorimo odgovorno, ja ću taj medicinski aspekt osvrta na ovaj zakon ostaviti stručnjacima ili bar onima koji se tako osećaju.

Ja želim da se na ovaj zakon osvrnem sa onog socijalnog, praktičnog aspekta njegove primene u praksi. Mi smo kao društvo uveliko ušli u taj tzv. „treći talas“ ove pandemije. Povećavaju se brojke inficiranih, nažalost povećavaju se i brojevi preminulih građana i to se sve dešava sa istim sistemom i sa istim rukovodiocima, odgovornim ljudima koji su vodili taj sistem i u prva dva talasa.

Možemo li biti zadovoljni odgovorom sistema na ta prva dva talasa? Kao predstavnici građana Sandžaka, mi ne možemo biti zadovoljni.

Kao neko ko dolazi iz Novog Pazara, grada koji je procentualno bio jedan od najpogođenijih gradova u Evropi, smatram da je pre ovog usvajanja zakona bilo neophodno utvrditi objektivnu odgovornost. Pod tim podrazumevamo kako kazne, tako i objektivna priznanja za one koji su dobro radili, a bilo ih je, bilo je i jednih i drugih. Zato je naša obaveza da insistiramo na utvrđivanju odgovornosti.

Svedoci smo da u mnogim oblastima samo donošenje zakona ne doprinosi automatski poboljšanju stanja na terenu, pogotovo ne ako se radi o ovakvom jednom zakonu.

Zakoni često znaju i da ostanu mrtvo slovo na papiru. Mi treba, pre svega, da postavim pitanje ko će se starati o primeni ovog zakona i zakonskih odredbi na terenu? Hoće li o primeni ovog zakona da se staraju oni koji su cepali umrlice u Novom Pazaru? Hoće li da se o primeni ovog zakona staraju oni, koji su na dan posete predstavnika Vlade u Novom Pazaru pacijente iz hodnika slali kući, pa je nekoliko pacijenata baš koji su snimljeni na tim hodnicima kod kuće i preminulo. Među njima i jedan mladi život.

Zato je neophodno da se pre ovog izbora razgovara o odgovornosti. Odgovornosti pojedinaca, odgovornosti institucija i o tome da li postoji način da se vrati poverenje u zdravstveni sistem i institucije sistema. Odgovornost za odluke, odgovornost za rukovođenje krizom, to je preduslov za ovaj zakon.

Zato je neophodno i formiranje stručne komisije, komisije koja će znati da ocenjuje odgovornost. Ovo je izuzetno ozbiljna stvar, ozbiljne optužbe vise nad svima i zato smo kao ljudi obavezni da u svemu ovome budemo pravedni, dakle, da budemo pravedni i pošteni.

Izuzetno je važno da se vodi računa da krivicu ne namećemo onima koji tu krivicu nemaju, ali je isto tako važno da nam se u sistem ne provuku oni koji objektivno jesu krivi, čije su greške dovele do katastrofalnog stanja, do ugrožavanja zdravlja i života naših građana.

Bilo je tu puno prikrivanja, bilo je tu puno lažnih informacija i to su odgovori na koje mi moramo insistirati, na odgovorima i na odgovornima. Hoćemo da znamo ko su ti ljudi koji su bili odgovorni za propuste koji su se desili u Sandžaku i za brojne živote koji su naši sugrađani izgubili?

Isto tako kao građane Sandžaka nas zanima da li među nagrađenim lekarima ima lekara iz Kragujevca, Kruševca, Beograda, koji su u najtežim trenucima za Novi Pazar i Sandžak došli da pomognu, rizikujući svoje živote? To su pravi heroji. Oni zaslužuju nagradu.

Iskoristiću ovu priliku da spomenem i lekare iz Bosne i Hercegovine koji su takođe došli da pomognu. U interesu svih nas je da ovaj posao i ovu odgovornost sprovedemo pošteno i pravedno. Svedočili smo da su neke mere koje su donošene u vreme vanrednog stanja bile suvišne, neprimerene. Neke mere su i dale rezultate. Međutim, mi smo odmah nakon vanrednog stanja ušli u izbore.

Ja moram da naglasim da smo mi kao parlamentarna stranka predložili da se parlamentarni, lokalni i pokrajinski izbori održe najranije 6. septembra. Taj predlog nije bio prihvaćen, nažalost, ali videli smo i da je bio usvojen, mi kao država ne bi smo ništa izgubili. Pored toga što bi u potpunosti kontrolisali taj prvi i drugi talas, rezultate mera, pozitivne mere, pozitivne rezultate tih mera iz prvog i drugog talasa zaštitili bi i građane tog bespotrebnog izlaganja virusu.

Dakle, nedostatak utvrđene odgovornosti ljudi i institucija koji su trebali da zaštite naše građane i njihove živote je jedan od glavnih razloga zašto Krizni štab i nadležni organi danas ne uživaju poverenje građana kakvo bi trebali da uživaju. Oni nemaju taj kredibilitet koji treba da ima Krizni štab i institucije kojima se veruje, zato nema poverenja.

Pored toga, smatramo da je ovaj zakon bilo neophodno precizirati još u par njegovih aspekata, naročito u onim delovima i u onim merama koje se postavljaju pred građane. U tom smislu bi trebalo da znamo koja institucija tačno i koji pojedinac koji vodi tu instituciju stoji iza neke mere koju građanima ili predlaže ili nameće kao obaveznu. Dakle, to je još ovaj zakon trebao da predvidi.

Mi nećemo učestvovati u glasanju za ovaj zakon. Nećemo biti ni protiv, niti uzdržani. Jednostavno smatramo da se nisu stekli uslovi da sa ovakvim sistemom ovaj zakon stupi na snagu. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima ministar Zlatibor Lončar.