Drugarice i drugovi, dame i gospodo, uvaženi predsedavajući, poštovani ministre sa saradnicima, moram da kažem da imam pomalo kontroverzan stav o ovom zakonu. Verovatno kada je sačinjavana lista govornika moje uvažene kolege zato su i napisale neopredeljen. Iako ću glasati za ovaj zakon ima stvari za koje mogu da kažem da sam u ovom zakonu protiv njih. Tako da, ja sam ostao, uslovno rečeno, neopredeljen, mada to nije tako i biće vam jasno o čemu se radi posle ovog kratkog obrazloženja. Neću se upuštati u to koliko su dobro kvalifikovani zdravstveni pojmovi koji se tiču karantina, izolacije i svega toga. Samo mogu kažem da analizirajući iz svog ugla, a to je onaj pravnički ugao, da su jasno u ovom zakonu definisani i da neće ostavljati nikakvu dilemu šta je šta. Na tome čestitam kolegama koje su radile na pripremi ovog teksta.

Ono čime nisam zadovoljan u ovom zakonu jesu jako male kazne, a evo to ću obrazložiti sledećim svojim stavom i dugogodišnjim iskustvom. Kazne od 300 hiljada dinara za pravna lica, 150 hiljada za preduzetnike, 50 hiljada za odgovorna lica, pet hiljada dinara za onog ko krši propise su nikakve kazne i ovde je čak po meni trebalo da se traži prostora i u ovom zakonu definisanja krivično pravne odgovornosti.

Mi danas govorimo o jako ozbiljnom problemu sa kojim smo se suočili i koji možemo slobodno da kažemo da je rat, rat koji traje, koji je počeo pre skoro godinu dana i za koji ne znamo kada će se završiti. U ratu se mora voditi računa o svim građanima i prvenstveno o tome da se sačuva glava.

Mi smo danas došli u situaciju da se branimo od bezobrazluka i terora manjine. Manjina građana Republike Srbije, u čemu se svi u ovoj sali više ili manje slažemo, je sve nas i sve građane Republike Srbije dovela u predvorje pakla. Ovo nisu mere protiv građana koji su poštovali mere koje se preporučuju, nisu protiv onih koji su savesni i odgovorni, već protiv onih koji svojom neodgovornošću dovode pred kolaps zdravstveni sistem, državu i moram da kažem otvoreno da su spremni da svojom nepromišljenošću prouzrokuju mnoge smrti. Iz tog razloga ove kazne, ovakve kakve su propisane, su male.

Glasaću za ovaj zakon jer ta manjina, te sitne duše jednostavno je ovo za njih preveliko i na njih će ovo imati čini mi se i nadam se dovoljnu reakciju da nećemo morati da pogoršavamo kaznenu politiku u odnosu na ovu koja je predviđena.

Sa druge strane drago mi je što i nije samo krivično propisana odgovornost, već i prekršajno, a pošto ni mi poslanici, niti oni koji imaju imunitet nismo amnestirani od prekršajne odgovornosti, od krivične jesmo, a to je da će se ovo primenjivati na sve nas, pa se nadam da će se primenjivati i na sve poslanike koji se nalaze u ovoj sali i koji ovog trenutka ne poštuju mere koje je preporučio Krizni štab Vlade Republike Srbije, ne nose maske ili su se prethodnih dana šetali bez maski i na taj način ugrožavaju zdravlje svih onih koji se nalaze ovde, a i svih onih sa kojima ćemo mi kada izađemo odavde imati kontakt.

Lični primer je nešto što je nezamenljivo i bojim se da mi bitku sa kovidom koju jako dobro vodimo na planu zdravstvene zaštite, gubimo na ličnom primeru i gubimo na medijskom polju. Moram da kažem, gospodine ministre, da preporučujem da se mere Kriznog štaba u pisanom obliku, da li je to kajron, šlajfna, nazovite kako god hoćete, svakog dana moraju objavljivati u svim medijima koji imaju nacionalnu frekvenciju, ali pisani, ne tumačeni, jer moramo da stavimo ruku na srce da naši uvaženi lekari nisu ljudi koji su od medijske struke i onda su u mnogo situacija dozvolili sebi da zaborave da su studiju i da bezobraznim novinarima, koje jedino interesuje gledanost njihovih televizija, odgovaraju na njihova pitanja zaboravljajući da su u studiju, da ih gledaju milioni građana Republike Srbije, gledajući u voditeljima pacijenta kojeg treba da ubede da se leči. To ko hoće da stavi ruku na srce i pogleda shvatiće u stvari da sve te neke navodne nejasnoće proističu iz svega toga.

Naravno da otežano ponašanje proizvodi to što u ovakvoj situaciji kada nemamo uvedeno vanredno stanje, kao što smo imali sa proleća ove godine, u zavisnosti od lokalne samouprave do lokalne samouprave važe različita pravila ponašanja i to je u skladu sa zakonom. Znate, ako ja sada odem u Kragujevac zaista bih na neki način morao da budem, na jednostavan način, upoznat koja pravila važe u Kragujevcu, šta je Krizni štab u Kragujevcu propisao, šta u Novom Sadu, šta u nekim drugim mestima da bi ovaj zakon ovakav kakav ćemo izglasati bude apsolutno jasno primenjiv na svakog građanina Republike Srbije.

Kažem, ovo je borba terora bezobrazne i nevaspitane, i drske manjine nad većinom, i mi je nemamo samo u ovome, mi to imamo u poljima nevladinih organizacija, medija, čega god hoćete ili nećete. Ali, ovo je borba na život i na smrt. Od ovoga zavisi koliko će građana Republike Srbije oboleti, koliko će ih imati trajne posledice, i koliko će njih ostati bez glave na ramenima?

Kaže neko, kazne su velike, nije tačno. Gospodine ministre, recite, koliko košta bolnički dan jednog bolesnika koji je na respiratorima? Koliko to košta sve građane Republike Srbije, a mnogi se sa tim, izvinjavam se, upotrebiću žargonski izraz, sprdaju na jedan krajnje neodgovoran način.

Iz tog razloga, ponavljam, kazne su male. Možda je trebalo proceniti, razmisliti, da bi nam se poslodavci bolje odnosili i vodili računa o primeni ovih mera, da bolovanje bude 100%, pogotovo u situacijama koje su nedvosmislene da se neko zarazio na radnom mestu, jer nije otišao na radno mesto da se zarazi, a vidimo da se ne sprovode mere na isti način u svim firmama ili preduzećima. Različiti poslodavci postupaju na različite načine.

Poštovani ministre, ima još nešto što mi se ne sviđa, ali znam da je to nužno, a to je što se u primenu ovog zakona direktno uključuje komunalna milicija. Da imamo vremena bio bih mnogo zadovoljniji da umesto toga što se njima daju ovlašćenja da postupaju u ovim predmetima, imamo prilike da angažujemo mnogo više zdravstvenih sanitarnih i drugih inspektora koji su vezani za zdravstvo i da se oni staraju o primeni ovog. Nadam se da ćemo ovo imati prilike da u doglednoj budućnosti menjamo, jer sa odgovarajućim inspekcijama i nadzorima dobićemo daleko kvalitetnije zdravstvo u perspektivi.

Ono što je nedvosmisleno, a to je da Srbiji glavu u ovom trenutku spašava državno zdravstvo. Činjenica je da su i mnoge privatne ustanove uključile se aktivno da pomognu, ali da nismo sačuvali državno zdravstvo, pitanje je da li bismo imali mogućnost da danas uopšte pacijente za koje više u Beogradu nema ležaja slobodnih, slobodnih kreveta, smestimo u neku drugu bolnicu, verovatno bismo već pre današnjeg dana gledali one slike kakve su bile ovde puštane sa zapada gde ljudi koji nisu imali novca nisu mogli da uđu u bolnicu i to je nešto što se mora čuvati i negovati i izuzetno je važno ne samo zbog ovoga, nego zbog građana Srbije, ulagati u nove objekte, u državno zdravstvo i zaposliti, sve one ljude koje je imalo ikakve veze imaju sa zdravstvom.

Srbija treba da dostigne nivo koje imaju neke zemlje, a to je da dođe bar jedan lekar na manje od 137 građana. Onda ćemo biti mirni i sigurni da smo negovani kako to dolikuje Srbiji.

Kažem, mi iz Pokreta socijalista glasaćemo za ovaj zakon. Molim vas, razmislite o ovome što sam vam rekao za medije, ko izlazi na televiziju, šta govori, jako je važno insistirati, bar to možemo od Javnog servisa ili RTS-a, da tražimo da i voditelji u svim emisijama se pojavljuju sa maskama, jer ukoliko pričamo o Kovidu, a ne nosimo masku, šaljemo jaku lošu poruku.

Da li neko veruje ili ne veruje u postojanje Kovida, to je njegov problem? Demokratija je vladavina većine nad manjinom. Manjina je dužna da se povinuje odluci većine ili će trpeti konsekvence. Mogu ja da verujem šta god hoću i neću i da je ovo napravljeno, i da je namerno pušteno, i da je ovo rat, i čak da ne postoji, ali kao deo vlasti u ovom slučaju zakonodavne, dužan sam da poštujem one mere koje Republika Srbija sprovodi kada je u pitanju borba protiv Kovida 19.

Svoje neko pravo mogu da ostvarujem u nekoj drugoj situaciji i svoje mišljenje na nekom drugom mestu, ali u Skupštini, ali ni na ulici i nigde osim poštujući sutra i ovaj zakon, nemam pravo da se drugačije ponašam.

Poštovani poslanici, drage koleginice i kolege, ja samo moram reći još jednu stvar u ovim odnosima između ekonomije i zdravlja. Jedna stara narodna izreka kaže - ko je čuvao glavu, sačuvao je kuću, ko je čuvao kuću, nije sačuvao glavu. Na vama ministre i na Vladi Republike Srbije i na Kriznom štabu je da nađete meru između svega toga, jer Srbija mora da sačuva i glavu i kuću. Mi ćemo glasati za ovaj zakon i stojimo iza vas u svakom pogledu da se ove mere što pre realizuju. Do pobede.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Nenad Baroš.
Izvolite.

Uvaženi predsedavajući, poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, cenjeni ministre sa saradnicima, dame i gospodo, pre svega želeo bih da vam predočim osećaj iskrene časti i velikog zadovoljstva što imam priliku da se prvi put obratim ovom velelepnom narodnom plenumu i to kao narodni poslanik, gde ću diskutovati na sada najvažniju temu, naročito ovih dana, a to je tema izmene i dopune zakona o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti.

Kao i svaki drugi pravni akt i svaki zakon, podložan je određenim modifikacijama, određenim promenama koje najčešće nastaju kao posledica nastupanja određenih unutrašnjih ili spoljašnjih manifesta, odnosno uzročnika.

Osnovni uzrok izmene ovog zakona, Zakona o zaštiti stanovništva od zarazne bolesti jeste širenje pandemije Kovod 19, prouzrokovane korona virusom koji je praktično opustošio sve zemlje sveta, naročito njihove ekonomske i zdravstvene sisteme, ali da napomenemo da je odneo i preko milion života.

Nažalost, kao što je svima poznato, Kovid 19 nije zaobišao ni našu zemlju, međutim, ono što neskromno moramo pohvaliti jeste jedan pravovremen, oštar odgovor države koja je na najbolji mogući način uputila kontru korona virusu i sprečila izbijanje scenarija, kako smo imali prilike da vidimo u Italiji, Španiji i nekim drugim zemljama.

Posebnu zahvalnost dugujemo Vladi Republike Srbije na čelu sa predsednicom Vlade, vama kao resornom ministru koji rukovodi ministarstvom koje je najviše na udaru, ali naravno i predsedniku republike Aleksandru Vučiću koji je u onim početnim, najtežim trenucima na volšeban način, koristeći se svim mogućnostima uspeo da obezbedi određena zaštitna sredstva, da obezbedi odgovarajuću opremu, aparate iako je lično bio pogođen napadom ove nemani, jer znamo, oboleo mu je najuži član porodice koji je, podsetićemo se bio smešten na sajmištu, poput svih drugih stanovnika, koji su nažalost oboleli, bez ijednog privilegovanog tretmana ili bilo kojeg drugog boljeg statusa.

Međutim, nećete mi zameriti ukoliko na prvo mesto liste zasluga postavim ipak zdravstvene radnike koji su u najvećem broju slučajeva sebe i svoje porodice stavljali iza želje da pomognu stanovništvu i da zaštite sve nas od širenja ove zaraze. Naravno, zahvalnost dugujemo i svim onim drugim licima, koji su na posredan ili neposredan način učestvovali u zaštiti širenja zaraze Kovida 19.

Danas je i više nego jasno vidljivo opravdano ulaganje u projekat "milijarda evra u zdravstvo" koji je pokrenuo tada predsednik Vlade, a sada predsednik republike Aleksandar Vučić i putem kojeg je sadašnja Vlada izgradila, odnosno rekonstruisala zaista veliki broj ustanova primarne i sekundarne zdravstvene zaštite, odnosno brojne domove zdravlja, opšte bolnice, kovid bolnice, klinike itd.

Složićemo se da niti jedan zakon, niti bilo koji drugi pravni akt ne mogu da predvide sve situacije koje se mogu dogoditi u praksi. Prosto, on se može posmatrati na različite načine, pa čak i kao živi organizam.

Potrebe izmene Zakona o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti jesu, kako smo čuli, problematična praktična primena određenih mera, potom, nažalost, nedovoljan broj sanitarnih inspektora, koji ne mogu trenutno, s obzirom na obim posla, da na najbolji mogući način odgovore na sve zahteve i naravno time dajemo mogućnost nekim drugim državnim organima da priteknu u pomoć, to je od izuzetne važnosti iliti značaja, i naravno ovim zakonom podižemo onaj minimalni iznos novčanih kazni, jer se u praksi pokazalo da se sudovi prilikom presuđivanja vode upravo tim minimalnim zakonskim kaznama i iznosima, pa se logički nameće pitanje da li takvi iznosi mogu da utiču preventivno na učinioca prekršaja i da li će ga odvratiti, kako njega, tako i nekoga ko prekršaj još uvek nije počinio da isti počini.

Razlog hitnosti donošenja ovog zakona, imajući u vidu trenutnu epidemiološku situaciju u zemlji, uopšte nije potrebno posebno komentarisati, a da nema razloga hitnosti prilikom donošenja ovih izmena i dopuna, verujte da bismo ugrozili život i zdravlje ljudi, organizaciju državnih organa, službi, ali i samu bezbednost zemlje.

Kada smo kod konkretnih izmena zakona, želeo bih, ministre, da ih sa vama prokomentarišem i da davanjem odgovora na pojedina pitanja rešite određene nedoumice, a sve iz dobronamerne potrebe da javnost i građani lakše spoznaju same odredbe, njihov smisao i da adekvatnije postupaju u skladu sa izrečenim merama, odlukama i naredbama.

Dakle, prva izmena predviđena je u članu 2. Zakona, gde se radi zaštite od unošenja zaraze na teritoriji Republike Srbije definiše pojam države sa nepovoljnom epidemiološkom situacijom. Ovo je dosta dobro što smo definisali pojam države sa nepovoljnom epidemiološkom situacijom, jer ona ima za cilj da ograniči kretanje ljudi, odnosno putnika u međunarodnom saobraćaju iz država koje su zahvaćene korona virusom, a sve sa ciljem da se spreči unošenje i širenje zaraze u našoj zemlji i da se time naravno pogorša trenutna epidemiološka situacija. Ostaje nejasno kako ćete na predlog Zavoda tu meru doneti, da li postoje neki jasno propisani kriterijumi, parametri, uslovi pod kojima će se određena zemlja smatrati epidemiološki nepovoljnom ili ćete pak da se koristite načelom reciprociteta.

Ono što se takođe nameće kao pitanje jeste i međunarodni promet roba i usluga, koji sa jedne strane ne sme stati zbog ekonomske situacije i privredne aktivnosti, a sa druge strane može biti u koliziji sa određenim merama koje se izriču, odnosno koje se mogu izreći za one države koje se nalaze u nepovoljnoj epidemiološkoj situaciji. Pretpostavljam da će Vlada, na predlog Ministarstva, detaljnije regulisati ova sporna pitanja.

Isto tako, u članu 2. Zakona imamo izmenu kojom se dodaje tačka 19a) koja definiše ličnu zaštitu od infekcije, gde je pojedinac sada dužan da preduzima mere lične zaštite, dakle, dužan. To je dobra odrednica, jer prosto pojedinac je stavljen u epicentar ove obaveze i to što sada ima dužnost zapravo predstavlja donekle temelj na osnovu kojeg je moguće izreći određenu konsekvencu, odnosno određenu sankciju.

Isto jako dobro rešenje je što se u istom članu zakona dodaju tačke 25a) i 26a) kojim se konačno definiše pojam kućne izolacije, odnosno karantina u kućnim uslovima, jer je u praksi postojao problem upravo zbog nedovoljne definisanosti ovih pojmova ko je to u obavezi da poštuje ove mere, ko ih određuje, na koji način itd, što je sada konačno i rešeno.

Dobro je takođe što se u članu 5. kod kategorija „ostale bolesti“ dodaje Kovid-19 kao taksativno navedena bolest, jer prosto ne znamo još koliko ćemo dugo biti suočeni sa ovom problematikom.

U članu 13. dodaje se još jedan stav koji govori da lica koja su tokom epidemiološkog ispitivanja specijaliste epidemiologije označena kao kontakti dužna su da se pridržavaju propisanih mera i uputstava koja odredi taj specijalista. Ono što se može javiti kao problem u praksi jeste činjenica da veliki broj lokalnih samouprava, odnosno domova zdravlja i opštih bolnica nema lekara specijalistu epidemiologije, pa će se dogoditi da jedan veliki broj, eventualno veliki broj pacijenata koji iziskuje epidemiološki pregled bude upućen u isto vreme u prvi zavod kojem ove lokalne samouprave teritorijalno pripadaju, pa će se postaviti pitanje da li je izvodljivo da u jednom zavodu gde postoje, recimo, tri specijaliste epidemiologije u isto vreme bude pregledano 50 ili 100 pacijenata, da ne pričamo o problematici sanitetskog prevoza itd.

Menja se i član 31. stav 6. gde je zaposlenima određeno da pored nekada nadoknade sada pripada i naknada zarade, odnosno plate, u skladu sa zakonom, a samo rešenje sanitarnog inspektora zapravo predstavlja dokaz o privremenoj sprečenosti za rad. Ovo je izuzetno dobra mera kojom država zapravo štiti zaposlene od eventualnih nepopularnih radnji koje bi bile ili zloupotreba koje bi preduzeli poslodavci prema zaposlenima.

Da se ne dotičem baš svih izmena jer ću onemogućiti ostale govornike, odnosno ostale poslanike da iznesu neko svoje viđenje ovih izmena i dopuna Zakona o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti, osvrnuću se i na ličnu zaštitu od infekcija u članu 46a), kojim se definiše sam pojam lične zaštite i gde se određuje da su pravna lica i preduzetnici koji obavljaju delatnost u objektima u kojima borave druga lica dužni da preduzmu mere lične zaštite od infekcije, što je u redu, i da odrede lice, jednina, odgovorno za neposrednu primenu tih mera. Ono što se može javiti kao problem u praksi jeste činjenica da jedno lice, odnosno jedan zaposleni kojeg je odredio poslodavac kao odgovornog za neposrednu primenu tih mera, u praktičnoj primeni teško može da isprati adekvatno preduzimanje mera, naročito ako se radi o pravnom licu ili preduzetniku koji posluje u više prostorija, u više pogona ili je pak svoj rad opredelio u više smena. Pretpostavljam da je tvorac zakona mislio na množinu, na više lica, ili je mislio da to određeno lice opredeljuje neke dodatne kolege kao ljude koji će nadzirati sprovođenje mera.

Sa druge strane, ono što je sporno jeste činjenica da zaposleni kojeg odredi poslodavac kao odgovornog za neposrednu primenu mera može biti lice različite profesionalne struke i različitog stepena stručne spreme, pa se postavlja pitanje – da li on može adekvatno da proceni da li je određeno činjenje ili nečinjenje, ponašanje u otvorenom i zatvorenom prostoru i slično dovoljno adekvatno da spreči ili suzbije širenje zarazne bolesti, odnosno da zaštiti sopstveno i tuđe zdravlje, kao i život?

Kontrolu sprovođenja ovih mera videli smo da sada može da vrši sanitarna inspekcija, ali se sada kao novina uvodi da ovu kontrolu mogu da vrše i komunalna inspekcija i komunalna milicija. Ovde se takođe javlja pitanje od maločas, odnosno da li komunalna inspekcija i komunalna milicija imaju dovoljno znanja, dovoljno razvijene lične kompetencije i veštine, određene obuke da adekvatno procene da li se mere lične zaštite na jedan pravilan način sprovode, jer složićemo se, ovaj zakon se ne odnosi samo na trenutno postojeću pandemiju Kovid-19 ili korona virus, već i na druge zarazne bolesti gde se kao zaštitne mere možda neće propisati prosto nošenje maski, prisutnost određenog broja ljudi na određenoj površini, već i neke druge mnogo kompleksnije mere, u zavisnosti od tipa zaraze, gde će se pored vizuelnih iziskivati i brojne druge sposobnosti radi utvrđivanja poštovanja mera.

Takođe, nadam se da će Vlada propisivanjem bližih uslova i slično opet definisati iliti detaljnije urediti ovu oblast. Veoma je dobro što u članu 53a) Vlada Republike Srbije možda da izvrši određene mere, čime se skraćuje postupak potreban za ponekad obavezno i hitno donošenje mera, što je od izuzetnog značaja.

Ono što je apsolutno bilo neophodno i značajno, imajući u vidu broj sanitarnih inspektora i njihov obim posla, jeste da se nadležnost poveri drugim državnim organima, odnosno, kako smo to rekli, komunalnoj inspekciji i komunalnoj policiji, a što se i čini u članu 73. stav 2. gde se dodaje tačka 16).

Osim onih mogućih problema koje sam naveo kada sam pričao o njihovim ličnim kompetencijama, veštinama, znanjima, obukama i slično, ovde se javlja još mogućih problema u praktičnoj primeni.

Što se tiče vršenja nadzora nad sprovođenjem mera od strane komunalne milicije tu neće biti nekih preteranih problema. Problemi će se javiti u onim jedinicama lokalne samouprave u kojima ne postoji obrazovano odeljenje komunalne milicije. Dakle, tu će pored sanitarne inspekcije nadzor vršiti i komunalna inspekcija. Dakle, komunalni inspektor ima ovlašćenja da, između ostalog, izda prekršajni nalog, da podnese prijavu nadležnom organu za učinjeno krivično delo, odnosno zahtev za pokretanje prekršajnog postupka i da obavesti drugi organ o razlozima za preduzimanje mera za koje je taj organ nadležan.

Ono što se prvo javlja kao sporno jeste pitanje utvrđivanja identiteta počinioca prekršaja od strane komunalne inspekcije. Potom ponekad neophodno zadržavanje u slučaju nepostupanja po nalogu komunalnog inspektora od strane počinioca prekršaja i dolaska nadležnih državnih organa, prevashodno mislim na MUP itd.

Pitanje je da li je stav 4. tačka 3) kojim komunalni inspektor obaveštava drugi organ o razlozima za preduzimanje mera za koje je taj organ nadležan zapravo posebna dozvola da komunalni inspektor zadrži određeno lice, ograniči njegovu slobodu kretanja ili možda upotrebi fizičku silu. Ako je to slučaj, onda se nameće pitanje da li je komunalni inspektor dovoljno obučen, tehnički opremljen itd. za sprovođenje mera za koje je drugi organ nadležan?

Ono o čemu možda treba razmisliti, iako to sada u ovim momentima deluje možda i nebitno, jeste donošenje određenog propisa, što je u nekim zemljama rešeno i samim zakonom, gde će se definisati sprovođenje za građane važnih događaja, upravo poput svadbi, veselja, pogreba, organizacija određenih manifestacija, bilo kulturnih, sportskih, verskih okupljanja itd, jer se veoma često u praksi pojavljuju ovakvi slučajevi, koje ja ne opravdavam lično, ali koji su nedovoljno precizno pojašnjeni, gde građani na svoju ruku, tumačeći odredbe po sopstvenom nahođenju i uverenju, neretko krše mere zaštite i rizikuju svoje, ali i tuđe zdravlje i život.

Na samom kraju, lično, kao poslanik podržaću ovu izmenu Zakona o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti putem kojeg se još na precizniji način uređuje oblast zaštite stanovništva, što je naročito značajno pri pojavi određene epidemije ili pandemije određene zarazne bolesti kao što je to slučaj sada.

Vama kao ministru želim da uskoro pričamo na neke druge teme koje nisu vezane za Kovid 19 i znajte da smo ponosni na vas i na sve zdravstvene radnike.

Srdačno se zahvaljujem.

Hvala.
Reč ima ministar Lončar.
Izvolite.

Zahvaljujem vam se na svim pitanjima.
Pokušaću da ne ostane neka dilema, krajnje konkretno i da pojednostavim sve ono što može da dovede do dileme kod naših građana.
Vezano kako ćemo procenjivati da li je neko rizičan da uđe u Srbiju iz neke zemlje, procenjivaćemo na osnovu stanja u toj državi. Nemamo nameru da se tu igramo nekog reciprociteta ili bilo čega, da se igramo neke politike, gledaćemo samo da li su ugroženi građani Srbije, da li je negde situacija takva da ima previše zaraženih i ako primamo nekog ko hoće da uđe kod nas, šta treba da se sprovede od mera da bi taj ušao da ne donosi zarazu. Znači, po tom principu će se raditi.
Apsolutno će biti nesmetan protok robe. To je bilo i u prvom piku, drugom piku. Jednostavno, ne vidimo… Nije se dokazalo da kad ide roba, kad se odvija ovaj transport i sve te stvari, da je došlo do bilo kakvih problema. Tu smo napravili jasna pravila za ljude koji voze te kamione, koji voze tu robu. To je regulisano, pokazalo se, dobro. Nije bilo nikakvih problema. Ne želimo to da zaustavljamo, nema nikakve svrhe.
Što se tiče lične odgovornosti, mislimo da je to osnov svega, jer bez toga mi možemo ovde da pričamo koliko god hoćete, neće biti nikakvog efekta.
Odgovorno lice, da razjasnimo i to, svaka firma, kafić, restoran mora da ima odgovorno lice. Kako će oni da se organizuju između sebe, naravno da ne očekuje niko da to odgovorno lice radi 24 časa svaki dan, ali je on odgovoran i on je zadužen za organizaciju i da isprati šta se dešava.Mi kada bi pustili više odgovornih lica ili nešto, mi nikad ne bi došli do cilja. To bi stalno bila ona priča – nisam ja, ovaj je, ovaj bi rekao – nisam ja, onaj je. Znači, to je to. Svako će prema svom domenu rada ili funkcionisanja odrediti na osnovu svojih svih tih parametara koje ima ko je to odgovorno lice, a to odgovorno lice raspoređuje i pravi organizaciju rada. Eto to je suština.
Ja samo želim da svi razumeju jednu stvar, da mi ovo ne radimo da bi dokazali da je neko kod nas.. Mi nismo pravnici, lekari smo. Da je neko vrsni pravnik, da je vrsni neko ko se razume u te zakone i u sve to. Ovo radimo iz nužde i želimo samo da zaustavimo širenje korone, da omogućimo zakon koji postoji da se primeni. Eto to je suština.
Ono čime se mi vodimo je da dođemo do svesti građana, do onih koji su neodgovorni, a koji tek postaju odgovorni kada znaju da mogu da budu sankcionisani. Eto to je suština svega.
Želeli smo da to pojednostavimo, jer naš zdravstveni inspektor… Da razumeju građani Srbije kako to izgleda. Kada dođu u lokal koji ne poštuje mere, njima treba između 45 minuta i sat i 15 minuta da naprave adekvatan zapisnik koji će sutra da prođe na sudu. Ako vi imate lokal da smo ograničili da radi do 23.00 i zdravstveni inspektor dođe u 23.10, znači on u tom jednom lokalu ne može da završi pre ponoći i dalje, a zahteva se da ode, da obiđe i druge lokale, jer sutra, kako je bilo formulisano, to sve što je napravljeno, kada bi došao i rekao – ne poštujete mere, zatvorićemo ili slično, sutra bi sve to palo na sudu, jer ne bi bila ispoštovana procedura popunjavanja zapisnika, koji je neophodan. Eto, to je bila suština. Sada samo skraćujemo ovo vreme. Pozivamo u pomoć slične službe da pomognu da budemo efikasniji.
Nemojte da budemo na strani onih koji će da krenu svesno da krše vreme. Nećemo dobiti ništa ako budemo gledali iz njihovog ugla i tražili rupe u zakonu i u svemu. To nije suština. Onda ništa nismo uradili. Ako mi gledamo da opravdamo one koji već sada znaju i traže opravdanje kako će da krše mere, da neće to biti adekvatna kazna, da neće ispoštovati, da će pasti na sudu, da će ići na ovaj sud, da će ići na onaj sud, ako to gledamo, mi imao desetine i stotine zaraženih, jer se neće poštovati mere. Apsolutno nije to suština. Suština je ovo drugo što sam rekao, da pojednostavimo, da budemo praktični, da zaustavimo širenje korone, da spašavamo zdravlje i živote ljudi. Molim vas da to tako gledamo i da tako učestvujemo u tome. Hvala vam.

Zahvaljujem.
Sledeća prijavljena je Dušica Stojković.
Izvolite.

Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, gospodine Orliću, uvaženi ministre Lončar sa saradnicima, drage kolege narodni poslanici, poštovani građani Srbije, Srbija danas beleži pad, ima najmanji pad u Evropi, kada je reč o BDP-u u odnosu na čitavu Evropu, od 1,5%.

U goroj poziciji su od nas i mnoge zemlje EU, poput Bugarske koja je u minusu za 4%, Severne Makedonije – 5,4%, Mađarske – 6,1%, BiH – 6,5%, Hrvatske koja je u padu od 9% i Crne Gore koja beleži pad za čak 12%.

Srbija je, dakle, u mnogo povoljnijoj situaciji, oporavlja se ekonomija, oporavlja se i sektor usluga, raste privreda i oporavlja se industrijska proizvodnja i jako je važno da kao država i kao sve naše relevantne institucije nastavimo sa ovako pozitivnim trendovima i u budućnosti i u narednom periodu.

Zato je važno da danas kao narodni poslanici raspravljamo o izmenama i dopunama jednog jako važnog zakona. Reč je o Zakonu o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti, kako bi nastavili da brinemo o zdravlju naših građana, kako bi sačuvali naš zdravstveni sistem i kako bi sačuvali našu privredu, privredu naše zemlje.

O novinama u ovom zakonu govorili su mnogi narodni poslanici, ja prosto ne želim da se ponavljam. Osnovne novine idu u pravcu da je sanitarnih inspektora do sada na terenu bilo zaista malo i da je neophodno da uključimo i druge institucije i druge organe koji će se baviti kontrolisanjem mera i realnim sprovođenjem u praksi. Ubuduće će u našim gradovima, i u Beogradu i u ostalim gradovima i opštinama i komunalna milicija voditi računa o sprovođenju ovih mera, moći će da pišu prekršajne naloge građanima koji se ne pridržavaju ovih mera, kao što je obavezno korišćenje maski.

Neophodno je da imamo zaista jedan dobar pravni okvir. Mogla bih da kažem da je ovaj postojeći zakon koji smo usvojili 2016. godine bio dobar, i sada je dobar, ali moramo da vodimo računa o svakom onom detalju, da uvedemo novine i nove pojmove, kao što su kućna izolacija i kućni karantin kako bi zaista kao država Srbija dali adekvatan odgovor na pandemiju korona virusa koja je zaista pogodila čitav svet i Srbija nije imuna.

Istina je da su nam bolnice pune, ali i da je dosta toga Vlada Republike Srbije preuzela u ukupno osam meseci koliko pandemija korona virusa vlada u Srbiji kako nam se ne bi desio kolaps zdravstvenog sistema koji smo zaista mogli da gledamo i u svetskim medijima i u mnogo razvijenijim zemljama i mnogo bogatijim zemljama nego što je Republika Srbija.

Zaista odajem priznanje za sve što je urađeno u prethodnom periodu, gospodine Lončar. I Ministarstvo zdravlja i predsednik Republike Srbije je zaista danonoćno bio na terenu. Pratili ste sve moguće situacije koje su se dešavale. Zaista ste davali svakog dana adekvatne odgovore. Evo, i sada ste, rekla bih, dva koraka ispred, i kada je reč o otvaranju novih bolnica i kada je reč o daljem ulaganju u zdravstveni sektor.

Želim sve građane Republike Srbije da obavestim, koji možda nisu ispratili, da je u planu izgradnja, da je u toku izgradnja dve posebne Kovid bolnice u Beogradu, reč je o naselju Batajnica, ali i u Kruševcu i da je država Srbija za to izdvojila devet milijardi dinara. Nećemo samo stati na opremanju i izgradnji novih bolnica, opremaćemo i nove opšte bolnice, opremaćemo domove zdravlja i zaista ćemo kao država se potruditi na sve načine da pokažemo da imamo dovoljno opreme, da imamo dovoljno medicinske opreme, zaštitne opreme, da imamo dovoljno lekova i da ćemo svakom pacijentu u Srbiji zaista obezbediti adekvatnu zdravstvenu negu.

Raduje i činjenica da zaista beležimo rekorde kada je reč o izgradnji novih bolnica u Batajnici i u Beogradu i da će ta bolnica biti otvorena, koliko sam saznala iz medija, 2. decembra, da će bolnica u Kruševcu biti otvorena sredinom decembra ove godine i da ćemo imati nove zdravstvene kapacitete, što nam je u ovom trenutku jako važno kako bi zaštitili živote svih naših građana.

Takođe, želim da kažem da će te bolnice biti zaista opremljene najmodernijom opremom, da ćemo imati dovoljno respiratora, boca za kiseonik, aparata za anesteziju, ali i svega onoga što je neophodno kako bi naši pacijenti, kako bi naši građani zaista imali adekvatne uslove za pružanje adekvatne zdravstvene zaštite. Rekla bih da zaista mnoge zemlje i EU u ovom trenutku mogu da nam pozavide na tako dobrim rezultatima.

Takođe, želela bih da kažem da je ovo možda i trenutak da sami sebi i kao narodni poslanici i kao obični građani ove zemlje postavimo neka pitanja i da budemo iskreni u tim odgovorima - da li smo dovoljno učinili za naše građane kao pojedinci? Kakvi su uslovi u našim bolnicama i našim Kovid ambulantama, a kakvi su uslovi bili pre, recimo, 10 godina? Da li imamo dovoljno medicinske opreme? Kako se mi snalazimo, kakva je to praksa u Srbiji, a kako se snalaze neke druge zemlje, mnogo razvijenije zemlje u regionu? Neke su od njih i članice EU.

Mogu da kažem sa ponosom da je Srbija imala adekvatan odgovor na pandemiju korona virusa, da smo među prvim zemljama nabavili respiratore i svu neophodnu medicinsku opremu, zaštitne maske, sredstva za dezinfekciju, skafandere i ostalu zaštitnu opremu, da se zaista od prvog dana u Srbiji poštovala reč struke, da smo imali i dobru saradnju i sa našim kineskim partnerima, da smo se pridržavali svih neophodnih preporuka i da zaista nije bilo sramota da čujemo i šta naši inostrani partneri, naši prijatelji iz Kine mogu da nam ponude kao iskustvo koje ćemo mi implementirati i sprovesti u našoj zemlji.

Počeli smo da otvaramo privremene Kovid bolnice u čitavoj Srbiji. U Beogradu su to bile bolnice na Sajmu, ali i u Areni i u svim ostalim gradovima. U opštinama su se otvarale privremene bolnice jer smo na taj način želeli da pokažemo da možda ukoliko nema kapaciteta u Kovid bolnicama, imamo u privremenim bolnicama.

Tako da zaista je svakom građaninu, ko god se obratio nekoj zdravstvenoj ustanovi za pomoć, ni jedan građanin nije bio odbijen, svi su dobili adekvatnu zdravstvenu zaštitu.

Ne smemo zaboraviti rezultate Vlade u prethodnom periodu. Opremili smo uz pomoć naših kineskih prijatelja jednu od najsavremenijih laboratorija na Balkanu, rekla bih. Reč je o laboratoriji "Vatreno oko" i zaista smo mnogo radili. To nas je zapravo dovelo do toga da smo mi u jednom trenutku zaista brzo mogli da izvršimo što veći broj testiranja i na taj način brzo otkrijemo i dođemo do rezultata koje su to Kovid pozitivni pacijenti, građani Srbije.

Možda sam ja emotivna u ovom trenutku, oprostite mi na tome, zaista želim da iskažem jedno istinsko poštovanje prema svim onim herojima, svim onim lekarima, zdravstvenim radnicima, medicinskom, nemedicinskom osoblju, svim onim volonterima koji su od 16. marta otkad je uvedena vanredna situacija u našoj zemlji zaista zvali i pružali bezrezervnu, bespoštednu borbu.

Videli smo juče kada su neki od njih nagrađeni sa najsjajnijim ordenjem, medaljama, koje predstavljaju neku vrstu nagrade za sve ono i priznanje za sve ono što su oni uradili za našu zemlju. Neki su u toj borbi dali svoj život. To nisu samo jedine nagrade koje je predsednik Aleksandar Vučić uputio kao znak zahvalnosti za solidarnost, humanost, za profesionalizam u ovoj pandemiji. Te nagrade će se dodeljivati za Sretenje.

Ja dolazim iz GO Rakovica i znam kako je nekada izgledao taj zdravstveni sistem. Mogu da vam kažem da su građani Rakovice više od 50 godina čekali na jedan moderan dom zdravlja primarne zdravstvene zaštite koji smo zajedno otvorili, podsetiću vas, u oktobru 2017. godine i gde sada više od 40 hiljada pacijenata naselja u Rakovici mogu da dobiju zdravstvenu adekvatnu negu.

To ne možemo nikada zaboraviti, tu neku ljudsku dimenziju koju kao narod zaista u teškim vremenima sve više pokazujemo. Zato me je danas zabolela izjava jednog narodnog poslanika koji je rekao da nam nisu potrebne konferencije za medije Kriznog štaba, da ti stručnjaci koji sede na konferencijama, koji daju odgovore na pitanja novinarima, da šire strah i da to nije potrebno.

Naprotiv, smatram da su te konferencije neophodne i da nam takve izjave neodgovornih poslanika ni na koji način neće koristiti ni našoj ekonomiji, ni našoj privredi, a ni zdravstvenoj zaštiti i zdravstvu u Srbiji. Tako da, prosto, to je za svaku osudu.

Takođe, ta ljudska dimenzija, kao narod mi smo pokazivali tokom čitave istorije i u tom prvom talasu korone u Srbiji, zaista mogu da kažem da je veliki broj volontera i privrednika svakog dana zvao nas u opštini, a verujem da su takve priče, i da mi danas ovde možemo da čujemo svih 250 poslanika, da ispričaju svoje priče šta su radili od 16. marta do danas, kako su pomagali svojim sugrađanima i kako su se zajedno sa svim državnim institucijama borili protiv ovog opakog virusa, protiv pandemije Kovida-19.

Na samom kraju, važno je da nastavimo sa radom, važno je da menjamo ovaj zakon i važno je da nastavimo da obezbedimo sve one neophodne uslove da srpska privreda nastavi da funkcioniše uprkos pandemiji korona virusa.

Ohrabruje vest koju smo čuli od ministra finansija, gospodina Malog, da ćemo kao zemlja zaista nastaviti i sa direktnim stranim investicijama i u narednoj godini, da strani investitori neće zaobilaziti našu zemlju, jer je Srbija bila lider u jugoistočnoj Evropi. Isto tako, ohrabruje vest da ćemo nastaviti sa povećanjem plata i penzija i u narednoj godini.

Nastavljamo sa borbom protiv ovog opakog virusa, jer je jako važno da postanemo odgovorni i prema sebi, ali i prema drugima, kako bi obezbedili da Srbija nastavi da živi. Živela Srbija.

Zahvaljujem.
Narodni poslanik Đorđe Todorović ima reč.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Poštovani ministre, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, pred nama je danas Zakon o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti i ideja, cilj, intencija ovog zakona jeste da se pojmovno, suštinski definiše zakonodavni okvir u kojem će država u narednom periodu raditi u sprečavanju širenja opake bolesti korona virusa.

U ovom zakonu jasno je definisano i šta je Kovid-19 i kako i na koji način je definisana kućna izolacija, karantin u kućnim uslovima, dužina trajanja istog i na koga se to faktički odnosi, ali i ko sprovodi sankcije u slučaju nepoštovanja ovakvih propisa. Jasno je definisano, dakle, da to čine i sanitarna inspekcija i komunalna inspekcija i komunalna milicija u onim lokalnim samoupravama u kojima je ona i definisana da postoji, ali i pripadnici snaga bezbednosti, poput MUP i Ministarstva odbrane.

Ono što je bitno, a poslednjih nekoliko dana provlači se kroz medije, ti neki istrošeni političari govore da je ovo zakon represivnog karaktera. E, pa nije. Ovaj zakon nije represivnog karaktera iz prostog razloga zato što sedam, osam, devet meseci poslednjih mi imamo ovu situaciju, zadesila nas je, ne samo nas, već čitav svet, ova situacija oko korona virusa, i znamo i svesni smo i spremni smo na sve ono što zacrta Krizni štab, a pri tom podrazumeva i držanje određene distance i nošenje maske u zatvorenom prostoru i sve ostalo. Narod je svestan toga i to sprovodi.

Ovo ovde je za one neodgovorne, ili barem za one koji zagovaraju određene stavove da se sankcije sprovode za takve ljude koji ovaj zakon ne poštuju.

Još jedna bitna stvar, zakon nije represivnog karaktera, već je isključivo i samo preventivnog.

Važno je napomenuti u narednom periodu treba da radimo na razvijanju kolektivne svesti, ali i da radimo na društvenoj odgovornosti. Kao što sam rekao, ovaj virus nije zadesio samo Srbiju, već čitavo čovečanstvo i svi smo se zajedno našli u ovakvoj situaciji.

Međutim, Srbija je u poslednjem periodu pokazala da može da izađe iz teških kriza, iz teških situacija, 2014. godine smo to pokazali. Predsednik Vlade Aleksandar Vučić je to pokazao, sprovodeći teške ekonomske reforme, fiskalnu konsolidaciju, kako bismo četiri godine uzastopno imali suficit u budžetu. Iz tog suficita mi danas gradimo i podižemo Srbiju. Iz tog suficita mi danas možemo i da gradimo dve nove Kovid bolnice, možemo da povećavamo plate zdravstvenim radnicima, možemo da ulažemo u kompletnu zdravstvenu infrastrukturu i da kupujemo i nabavljamo lekove, opremu, kao što smo pokazali u prethodnom periodu.

Videli ste da smo i u aprilu mesecu pomogli i penzionerima i zdravstvenim radnicima povećanjem plata 10%, ali i sad u ovom trenutku, svim zdravstvenim radnicima sa novih 10.000 dinara i svim građanima Srbije, pre nekoliko meseci je svakom punoletnom građaninu koji je to želeo, mogao je da dobije 100 evra, kako bi popunili budžet u kući, kako bi upumpali još više sredstava u privredu Srbije, kako bismo u privatni sektor za narednih pet meseci, odnosno prethodnih, dali minimalnu platu za sve zaposlene milion i 50 hiljada zaposlenih pet meseci je finansirala državna kasa Srbije.

To je pokazatelj da sve ono što smo radili u prethodnom periodu pokazuje da možemo da iz budžeta Srbije finansiramo velike projekte, da možemo da izgradimo i Tiršovu 2, da smo izgradili Klinički centar u Nišu, da gradimo Klinički centar Beograd, da sad u ovom trenutku iz realnih izvora, iz budžeta gradimo i dom zdravlja, ja sam sa Palilule inače i na levoj obali Dunava, gde živi 150.000 ljudi, u ovom trenutku se gradi dom zdravlja u Borči. To će biti jedna od najmodernijih, to će biti najmodernija zdravstvena jedinica u Beogradu, na 7.000 kvadrata, preko 700 miliona evra biće uloženo u to i na tome su građani Beograda zahvalni.

Kada pogledate ono što smo zacrtali u planu „Srbija 2025“, jasno piše koliko ćemo uložiti sredstava u razvoj zdravstva u narednih pet godina i stotine miliona evra biće uloženo u tu svrhu. I svim ovim što smo uradili, zacrtali smo put tome.

Mogu ovi neodgovorni da se ponašaju tako kako se ponašaju i da po društvenim mrežama pišu ono što pišu, a imaju privilegiju, izgleda, da tamo jedino mogu da se obrate i da mogu slobodno svoju politiku tamo da nastave da vode. Kaže jedan bivši narodni poslanik, inače član ovog propalog saveza, ordenje, koje je inače juče predsednik Srbije Aleksandar Vučić uručio zdravstvenim radnicima, onima koji su bili na prvoj liniji fronta, ordenje, kaže, članovima Kriznog štaba koji nisu proveli ni jedan minut u skafanderima.

Ja ga molim da ovo ponovi i pred direktorom Klinike za infektivne i tropske bolesti, da ponovi pred Goranom Stevanovićem, koji 19 sati dnevno poslednjih šest meseci ne izlazi iz skafandera, da ponovi to i pred Ivanom Milošević, ako sme i ako može. Sram ga bilo zbog toga. Sram ga bilo, zato što svi u Srbiji znaju koliko su se ti ljudi, članovi Kriznog štaba, uključili u borbu protiv ove opake bolesti. Ali, da se njihov glas vrednuje i čuje, pa oni bi verovatno sedeli danas ovde. Ali, oni su znali da politiku koju vode, takvu politiku kakvu su vodili u prethodnom periodu, ti članovi bivšeg režima, propalog saveza, znali su da nemaju šta da traže na izborima. Znali su da beže od istih zato što ne smeju narod da pogledaju u oči, ne smeju da im kažu i šta planiraju i šta žele da rade. To je pogubna politika za Srbiju. I hvala Bogu, još jednom ponavljam, da oni svoju politiku vode na tviteru.

Što se tiče bitnih stvari, važno je da naglasimo da svi zajedno radimo i učestvujemo u tome da održimo zdravstveni sistem u Srbiji i važno je da se svaki pojedinac odgovorno i na takav način ponaša. Hteo bih da naglasim i da podržim ovo što je predsednik Aleksandar Vučić pre nekoliko dana, u saradnji sa Albanijom i Severnom Makedonijom, potpisao Memorandum o saradnji, u smislu podrške, u zdravstvenom smislu, da se pomogne ljudima koji su i zdravstveno ugroženi, gde god oni živeli. To je važno i za građane Srbije, ali to je put kojim idemo, vizija koju je zacrtao predsednik Aleksandar Vučić kroz „mini Šengen“, da se ceo region ravnomerno razvija, jer to je važno. Mi smo u nekom trenutku i dostigli zenit, ekonomski pokazatelji govore o tome, govore da imamo rast u budžetu, MMF to pokazuje. U naredne tri godine bićemo prvi u Evropi što se stope ekonomskog rasta tiče i najbolji smo u tome otkad predsednik Aleksandar Vučić vodi ovu zemlju.

Kada pogledate sve što smo uradili u prethodnom periodu, a posebno šta ćemo uraditi u godinama pred nama, a suštinski, najvažnija stvar jeste da ispoštujemo sve ono što smo zacrtali u planu „Srbija 2025“, a to je da obezbedimo da prosečna plata u Srbiji bude 900 evra, da prosečna penzija u Srbiji bude 440 evra i da radimo sve što je potrebno kako bismo mladima omogućili bolju budućnost.

Za kraj, dozvolite mi samo da se zahvalim svim zdravstvenim radnicima u Srbiji, da se zahvalim svim ljudima koji ne rade u zdravstvenom sektoru ali koji su u poslednjih nekoliko meseci pokazali izuzetnu hrabrost i odgovornost da učestvuju u borbi protiv korona virusa i da se zahvalim svim odgovornim građanima u Srbiji koji su razumeli ovu situaciju u kojoj se nalazimo. Hvala.

Hvala vama, gospodine Todoroviću.
Mislim da je reakcija narodnih poslanika na najbolji mogući način dala i ocenu, odnosno informaciju vama kako ste govorili. Čestitam vam na tome. Zaista sramne reči, u tome sam saglasan, koje ste ponovili. Reči su, pretpostavljam, Boška Obradovića. Liči na nešto što smo mi slušali ovde u prethodnom sazivu, ali, verovali vi meni na reč ili ne, pošto sam ja u tom prethodnom sazivu takođe bio prisutan u velikoj sali, to nije i najgore što je taj čovek, odnosno Savez za Srbiju, čiji je, čini mi se, bio koordinator za Narodnu skupštinu, pokazao da su u stanju da pomisle, izgovore ili urade. Ali, to su svakako stvari koje govore pre svega o njima.
Vama još jednom hvala što ste se setili svih koji su dali nemerljiv doprinos velikoj herojskoj borbi čitave naše države i našeg naroda ove godine, borbi koja se svakako nastavlja. Lepo je što ste se setili svih. Još jednom, čestitke na vašem izlaganju, to je bilo vaše prvo obraćanje ovde.
Reč ima Olivera Pešić.