Uvaženi predsedavajući, poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, cenjeni ministre sa saradnicima, dame i gospodo, pre svega želeo bih da vam predočim osećaj iskrene časti i velikog zadovoljstva što imam priliku da se prvi put obratim ovom velelepnom narodnom plenumu i to kao narodni poslanik, gde ću diskutovati na sada najvažniju temu, naročito ovih dana, a to je tema izmene i dopune zakona o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti.
Kao i svaki drugi pravni akt i svaki zakon, podložan je određenim modifikacijama, određenim promenama koje najčešće nastaju kao posledica nastupanja određenih unutrašnjih ili spoljašnjih manifesta, odnosno uzročnika.
Osnovni uzrok izmene ovog zakona, Zakona o zaštiti stanovništva od zarazne bolesti jeste širenje pandemije Kovod 19, prouzrokovane korona virusom koji je praktično opustošio sve zemlje sveta, naročito njihove ekonomske i zdravstvene sisteme, ali da napomenemo da je odneo i preko milion života.
Nažalost, kao što je svima poznato, Kovid 19 nije zaobišao ni našu zemlju, međutim, ono što neskromno moramo pohvaliti jeste jedan pravovremen, oštar odgovor države koja je na najbolji mogući način uputila kontru korona virusu i sprečila izbijanje scenarija, kako smo imali prilike da vidimo u Italiji, Španiji i nekim drugim zemljama.
Posebnu zahvalnost dugujemo Vladi Republike Srbije na čelu sa predsednicom Vlade, vama kao resornom ministru koji rukovodi ministarstvom koje je najviše na udaru, ali naravno i predsedniku republike Aleksandru Vučiću koji je u onim početnim, najtežim trenucima na volšeban način, koristeći se svim mogućnostima uspeo da obezbedi određena zaštitna sredstva, da obezbedi odgovarajuću opremu, aparate iako je lično bio pogođen napadom ove nemani, jer znamo, oboleo mu je najuži član porodice koji je, podsetićemo se bio smešten na sajmištu, poput svih drugih stanovnika, koji su nažalost oboleli, bez ijednog privilegovanog tretmana ili bilo kojeg drugog boljeg statusa.
Međutim, nećete mi zameriti ukoliko na prvo mesto liste zasluga postavim ipak zdravstvene radnike koji su u najvećem broju slučajeva sebe i svoje porodice stavljali iza želje da pomognu stanovništvu i da zaštite sve nas od širenja ove zaraze. Naravno, zahvalnost dugujemo i svim onim drugim licima, koji su na posredan ili neposredan način učestvovali u zaštiti širenja zaraze Kovida 19.
Danas je i više nego jasno vidljivo opravdano ulaganje u projekat "milijarda evra u zdravstvo" koji je pokrenuo tada predsednik Vlade, a sada predsednik republike Aleksandar Vučić i putem kojeg je sadašnja Vlada izgradila, odnosno rekonstruisala zaista veliki broj ustanova primarne i sekundarne zdravstvene zaštite, odnosno brojne domove zdravlja, opšte bolnice, kovid bolnice, klinike itd.
Složićemo se da niti jedan zakon, niti bilo koji drugi pravni akt ne mogu da predvide sve situacije koje se mogu dogoditi u praksi. Prosto, on se može posmatrati na različite načine, pa čak i kao živi organizam.
Potrebe izmene Zakona o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti jesu, kako smo čuli, problematična praktična primena određenih mera, potom, nažalost, nedovoljan broj sanitarnih inspektora, koji ne mogu trenutno, s obzirom na obim posla, da na najbolji mogući način odgovore na sve zahteve i naravno time dajemo mogućnost nekim drugim državnim organima da priteknu u pomoć, to je od izuzetne važnosti iliti značaja, i naravno ovim zakonom podižemo onaj minimalni iznos novčanih kazni, jer se u praksi pokazalo da se sudovi prilikom presuđivanja vode upravo tim minimalnim zakonskim kaznama i iznosima, pa se logički nameće pitanje da li takvi iznosi mogu da utiču preventivno na učinioca prekršaja i da li će ga odvratiti, kako njega, tako i nekoga ko prekršaj još uvek nije počinio da isti počini.
Razlog hitnosti donošenja ovog zakona, imajući u vidu trenutnu epidemiološku situaciju u zemlji, uopšte nije potrebno posebno komentarisati, a da nema razloga hitnosti prilikom donošenja ovih izmena i dopuna, verujte da bismo ugrozili život i zdravlje ljudi, organizaciju državnih organa, službi, ali i samu bezbednost zemlje.
Kada smo kod konkretnih izmena zakona, želeo bih, ministre, da ih sa vama prokomentarišem i da davanjem odgovora na pojedina pitanja rešite određene nedoumice, a sve iz dobronamerne potrebe da javnost i građani lakše spoznaju same odredbe, njihov smisao i da adekvatnije postupaju u skladu sa izrečenim merama, odlukama i naredbama.
Dakle, prva izmena predviđena je u članu 2. Zakona, gde se radi zaštite od unošenja zaraze na teritoriji Republike Srbije definiše pojam države sa nepovoljnom epidemiološkom situacijom. Ovo je dosta dobro što smo definisali pojam države sa nepovoljnom epidemiološkom situacijom, jer ona ima za cilj da ograniči kretanje ljudi, odnosno putnika u međunarodnom saobraćaju iz država koje su zahvaćene korona virusom, a sve sa ciljem da se spreči unošenje i širenje zaraze u našoj zemlji i da se time naravno pogorša trenutna epidemiološka situacija. Ostaje nejasno kako ćete na predlog Zavoda tu meru doneti, da li postoje neki jasno propisani kriterijumi, parametri, uslovi pod kojima će se određena zemlja smatrati epidemiološki nepovoljnom ili ćete pak da se koristite načelom reciprociteta.
Ono što se takođe nameće kao pitanje jeste i međunarodni promet roba i usluga, koji sa jedne strane ne sme stati zbog ekonomske situacije i privredne aktivnosti, a sa druge strane može biti u koliziji sa određenim merama koje se izriču, odnosno koje se mogu izreći za one države koje se nalaze u nepovoljnoj epidemiološkoj situaciji. Pretpostavljam da će Vlada, na predlog Ministarstva, detaljnije regulisati ova sporna pitanja.
Isto tako, u članu 2. Zakona imamo izmenu kojom se dodaje tačka 19a) koja definiše ličnu zaštitu od infekcije, gde je pojedinac sada dužan da preduzima mere lične zaštite, dakle, dužan. To je dobra odrednica, jer prosto pojedinac je stavljen u epicentar ove obaveze i to što sada ima dužnost zapravo predstavlja donekle temelj na osnovu kojeg je moguće izreći određenu konsekvencu, odnosno određenu sankciju.
Isto jako dobro rešenje je što se u istom članu zakona dodaju tačke 25a) i 26a) kojim se konačno definiše pojam kućne izolacije, odnosno karantina u kućnim uslovima, jer je u praksi postojao problem upravo zbog nedovoljne definisanosti ovih pojmova ko je to u obavezi da poštuje ove mere, ko ih određuje, na koji način itd, što je sada konačno i rešeno.
Dobro je takođe što se u članu 5. kod kategorija „ostale bolesti“ dodaje Kovid-19 kao taksativno navedena bolest, jer prosto ne znamo još koliko ćemo dugo biti suočeni sa ovom problematikom.
U članu 13. dodaje se još jedan stav koji govori da lica koja su tokom epidemiološkog ispitivanja specijaliste epidemiologije označena kao kontakti dužna su da se pridržavaju propisanih mera i uputstava koja odredi taj specijalista. Ono što se može javiti kao problem u praksi jeste činjenica da veliki broj lokalnih samouprava, odnosno domova zdravlja i opštih bolnica nema lekara specijalistu epidemiologije, pa će se dogoditi da jedan veliki broj, eventualno veliki broj pacijenata koji iziskuje epidemiološki pregled bude upućen u isto vreme u prvi zavod kojem ove lokalne samouprave teritorijalno pripadaju, pa će se postaviti pitanje da li je izvodljivo da u jednom zavodu gde postoje, recimo, tri specijaliste epidemiologije u isto vreme bude pregledano 50 ili 100 pacijenata, da ne pričamo o problematici sanitetskog prevoza itd.
Menja se i član 31. stav 6. gde je zaposlenima određeno da pored nekada nadoknade sada pripada i naknada zarade, odnosno plate, u skladu sa zakonom, a samo rešenje sanitarnog inspektora zapravo predstavlja dokaz o privremenoj sprečenosti za rad. Ovo je izuzetno dobra mera kojom država zapravo štiti zaposlene od eventualnih nepopularnih radnji koje bi bile ili zloupotreba koje bi preduzeli poslodavci prema zaposlenima.
Da se ne dotičem baš svih izmena jer ću onemogućiti ostale govornike, odnosno ostale poslanike da iznesu neko svoje viđenje ovih izmena i dopuna Zakona o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti, osvrnuću se i na ličnu zaštitu od infekcija u članu 46a), kojim se definiše sam pojam lične zaštite i gde se određuje da su pravna lica i preduzetnici koji obavljaju delatnost u objektima u kojima borave druga lica dužni da preduzmu mere lične zaštite od infekcije, što je u redu, i da odrede lice, jednina, odgovorno za neposrednu primenu tih mera. Ono što se može javiti kao problem u praksi jeste činjenica da jedno lice, odnosno jedan zaposleni kojeg je odredio poslodavac kao odgovornog za neposrednu primenu tih mera, u praktičnoj primeni teško može da isprati adekvatno preduzimanje mera, naročito ako se radi o pravnom licu ili preduzetniku koji posluje u više prostorija, u više pogona ili je pak svoj rad opredelio u više smena. Pretpostavljam da je tvorac zakona mislio na množinu, na više lica, ili je mislio da to određeno lice opredeljuje neke dodatne kolege kao ljude koji će nadzirati sprovođenje mera.
Sa druge strane, ono što je sporno jeste činjenica da zaposleni kojeg odredi poslodavac kao odgovornog za neposrednu primenu mera može biti lice različite profesionalne struke i različitog stepena stručne spreme, pa se postavlja pitanje – da li on može adekvatno da proceni da li je određeno činjenje ili nečinjenje, ponašanje u otvorenom i zatvorenom prostoru i slično dovoljno adekvatno da spreči ili suzbije širenje zarazne bolesti, odnosno da zaštiti sopstveno i tuđe zdravlje, kao i život?
Kontrolu sprovođenja ovih mera videli smo da sada može da vrši sanitarna inspekcija, ali se sada kao novina uvodi da ovu kontrolu mogu da vrše i komunalna inspekcija i komunalna milicija. Ovde se takođe javlja pitanje od maločas, odnosno da li komunalna inspekcija i komunalna milicija imaju dovoljno znanja, dovoljno razvijene lične kompetencije i veštine, određene obuke da adekvatno procene da li se mere lične zaštite na jedan pravilan način sprovode, jer složićemo se, ovaj zakon se ne odnosi samo na trenutno postojeću pandemiju Kovid-19 ili korona virus, već i na druge zarazne bolesti gde se kao zaštitne mere možda neće propisati prosto nošenje maski, prisutnost određenog broja ljudi na određenoj površini, već i neke druge mnogo kompleksnije mere, u zavisnosti od tipa zaraze, gde će se pored vizuelnih iziskivati i brojne druge sposobnosti radi utvrđivanja poštovanja mera.
Takođe, nadam se da će Vlada propisivanjem bližih uslova i slično opet definisati iliti detaljnije urediti ovu oblast. Veoma je dobro što u članu 53a) Vlada Republike Srbije možda da izvrši određene mere, čime se skraćuje postupak potreban za ponekad obavezno i hitno donošenje mera, što je od izuzetnog značaja.
Ono što je apsolutno bilo neophodno i značajno, imajući u vidu broj sanitarnih inspektora i njihov obim posla, jeste da se nadležnost poveri drugim državnim organima, odnosno, kako smo to rekli, komunalnoj inspekciji i komunalnoj policiji, a što se i čini u članu 73. stav 2. gde se dodaje tačka 16).
Osim onih mogućih problema koje sam naveo kada sam pričao o njihovim ličnim kompetencijama, veštinama, znanjima, obukama i slično, ovde se javlja još mogućih problema u praktičnoj primeni.
Što se tiče vršenja nadzora nad sprovođenjem mera od strane komunalne milicije tu neće biti nekih preteranih problema. Problemi će se javiti u onim jedinicama lokalne samouprave u kojima ne postoji obrazovano odeljenje komunalne milicije. Dakle, tu će pored sanitarne inspekcije nadzor vršiti i komunalna inspekcija. Dakle, komunalni inspektor ima ovlašćenja da, između ostalog, izda prekršajni nalog, da podnese prijavu nadležnom organu za učinjeno krivično delo, odnosno zahtev za pokretanje prekršajnog postupka i da obavesti drugi organ o razlozima za preduzimanje mera za koje je taj organ nadležan.
Ono što se prvo javlja kao sporno jeste pitanje utvrđivanja identiteta počinioca prekršaja od strane komunalne inspekcije. Potom ponekad neophodno zadržavanje u slučaju nepostupanja po nalogu komunalnog inspektora od strane počinioca prekršaja i dolaska nadležnih državnih organa, prevashodno mislim na MUP itd.
Pitanje je da li je stav 4. tačka 3) kojim komunalni inspektor obaveštava drugi organ o razlozima za preduzimanje mera za koje je taj organ nadležan zapravo posebna dozvola da komunalni inspektor zadrži određeno lice, ograniči njegovu slobodu kretanja ili možda upotrebi fizičku silu. Ako je to slučaj, onda se nameće pitanje da li je komunalni inspektor dovoljno obučen, tehnički opremljen itd. za sprovođenje mera za koje je drugi organ nadležan?
Ono o čemu možda treba razmisliti, iako to sada u ovim momentima deluje možda i nebitno, jeste donošenje određenog propisa, što je u nekim zemljama rešeno i samim zakonom, gde će se definisati sprovođenje za građane važnih događaja, upravo poput svadbi, veselja, pogreba, organizacija određenih manifestacija, bilo kulturnih, sportskih, verskih okupljanja itd, jer se veoma često u praksi pojavljuju ovakvi slučajevi, koje ja ne opravdavam lično, ali koji su nedovoljno precizno pojašnjeni, gde građani na svoju ruku, tumačeći odredbe po sopstvenom nahođenju i uverenju, neretko krše mere zaštite i rizikuju svoje, ali i tuđe zdravlje i život.
Na samom kraju, lično, kao poslanik podržaću ovu izmenu Zakona o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti putem kojeg se još na precizniji način uređuje oblast zaštite stanovništva, što je naročito značajno pri pojavi određene epidemije ili pandemije određene zarazne bolesti kao što je to slučaj sada.
Vama kao ministru želim da uskoro pričamo na neke druge teme koje nisu vezane za Kovid 19 i znajte da smo ponosni na vas i na sve zdravstvene radnike.
Srdačno se zahvaljujem.