Poštovani predsedavajući, uvaženi ministre, poštovane koleginice narodne poslanice i kolege narodni poslanici, moram priznati da su prethodni govornici rekli gotovo sve što se tiče ovog današnjeg dnevnog reda i smatram da je svako od govornika dao veliki doprinos kako bi pre svega građani koji gledaju ovaj prenos i koji će ispratiti sve ono što se danas dešavalo na sednici Skupštine moći lakše da shvate šta je to o čemu smo danas diskutovali.

Ja ću se samo kratko osvrnuti na tri izmene koje su meni nekako najviše interesantne i te tri izmene pokazuju pre svega tri činjenice. Ta prva je da ste imali razumevanja za potrebe građana, druga izmena je činjenica da ste razumeli i kako dišu lokalne samouprave, a treća se odnosi na domaćinsko ponašanje, kakvo ima Ministarstvo finansija već neki period unazad i koje omogućava finansijsku stabilnost naše zemlje.

Prva izmena, dakle najveće promene se odnose u suštini na olakšavanje poreskog postupka i na taj način omogućava se ljudima da elektronskim putem izvrše sve ono što im do sada nije bilo moguće da urade. To se odnosi na povraćaj ili proknjižavanje duga, da li umanjenje, pogrešno plaćenog poreza ili povraćaja istog i na taj način ste pokazali da razumete potrebu, pre svega reći ću mlađih klijenata kojima je mnogo lakše da to urade elektronskim putem. Uveren sam da ćete u kratkom vremenskom periodu imati konkretne rezultate gde ćete videti koliko je zapravo to bilo neophodno.

Na ovaj način skraćujete postupak, štedite vreme, ali štedite vreme i građanima koji će iz svojih domova moći da obave ono što je njima neophodno.

Što se tiče druge izmene i dopune Zakona o porezu na imovinu to je veoma važna izmena. Ona se tiče prosto stvari koje omogućavaju da se porez na poklon, nasleđe prebaci lokalnim samoupravama, da to ne radi više Poreska uprava i na taj način pokazujete spremnost da rasteretite jedan deo sistema, ali i na taj način pokazujete poverenje koje imate u lokalne samouprave, jer de fakto one svoj budžet, narodski rečeno i pune na taj način. Smatram da će motivisanost lokalnih samouprava biti još veći i da će se na taj način maksimizirati naplata tog poreza.

Tu ste pokazali spremnost na decentralizaciju, pokazali ste spremnost na saradnju sa lokalnim samoupravama i to je dobro, jer mislim da ti ljudi na svom terenu ipak najbolje poznaju i svoje probleme i znaju da se bore za svaki dinar za svoje građane.

Ono što je meni posebno interesantno gde ste danas pokazali i činjenicu kako se domaćinski vodite prema svakom dinaru građana Srbije, jeste činjenica gde se u izmeni i dopuni Carinskog zakona produžava period, a tiče se kazni u carinskom prekršaju.

Ovo je jako dobro, jer na ovaj način dajete dodatno vreme državi narodski rečeno da se naplati, dajete dodatno vreme da se reaguje i time pokazujete da vam je stalo da svako onaj ko učini prekršaj svoju kaznu plati. Naročito je to bitno istaći danas kada smo do pre nekoliko nedelja ili meseci imali jednog predsednika opštine u gradu Beogradu, opštine Stari Grad, Marka Bastaća koji je baš uhvaćen u švercu deviza 13 hiljada evra na aerodromu Nikola Tesla. Postaviću u nekom narednom periodu pitanje – dokle se stiglo sa tim?

Dakle, moramo da pokažemo da ljudi koji su na vlasti ili po svaku cenu žele da budu vlast ne mogu biti zaštićeni u prednosti u odnosu na bilo kog građanina Srbije. Na ovaj način ste pokazali spremnost da se borite i da zaštite svaki dinar građana Srbije, jer ćete na isti taj način taj dinar vratiti građanima kroz i nove puteve i nove domove zdravlja, nove investicije, nova radna mesta ili u krajnjem slučaju, ono što građane najviše raduje, još veće plate i penzije.

Završiću sa time, žao mi je, kao i svaki put doneli ste nam jednu lepu vest na početku ove sednice, ali žao mi je što smo se malo tome posvetili, jer verujem, nije tačka dnevnog reda ali moramo da se osvrnemo na to, drugi put izlazak Srbije na međunarodnu finansijsku scenu, ako tako možemo reći, na Londonsku berzu je nešto je bilo do skoro nezamislivo. Prvi put kada smo izlazili sećam se da su tada ljudi koji su upropastili Beograd i Srbiju pričali kako je to laž, pa su nas onda ubeđivali da to nije bilo dobro, svašta smo nešto čuli i mnogo vam hvala što ste napravili ovu komparaciju gde ste jasno pokazali da smo mi danas izašli po stopi, ispravićete me, negde oko 2%, a da smo 2011. godine izašli sa stopom 7,25%, jel tako? Dakle, dobro sam zapamtio. I izvukli ste paralelu da smo mi sada tri puta bolji, uspešniji, da su oni iste uslove primenili te 2011. godine, samo bi na kamatama uštedeli 500 miliona evra.

Poštovani ministre i poštovana saradnice ministra Siniše Malog, da su ti ljudi mislili o bilo čemu, a ne samo o ličnom interesu i ličnom bogaćenju, ne bi ostavili u Beogradu dug od milijardu i 200 miliona evra i ne bi Srbiju bacili na kolena pa da se mi onda borimo snažnim reformama, nepopularnim, da obezbedimo građanima i plate i penzije. Dakle, da su mislili kako da život građanima učine boljim, a ne kako da 690 miliona evra strpaju u svoje džepove, danas vi ne bi imali ove probleme i ne bi imale mnoge probleme i pre ovoga sa kojima biste se borili.

Žao mi je što i danas nakon ove sednice će vaš odličan rezultat koji je posledica odgovorne politike predsednika Aleksandra Vučića i Vlade Srbije biti pokušan da se baci u neku ljagu i da se baci neka senka, ali mislim da i sada oni najveći skeptici, ljudi koji su najmanje poverenja imali, više ne mogu ništa da kažu, jer i ovo je još jedan u nizu dokaza koliko je jaka srpska ekonomija i koliko se danas vodi računa o svakom dinaru i koliko smo danas uspešni.

Istakli ste još jednu stvar i sa time ću završiti, danas i ovim nismo povećali javni dug, mi sa današnjim vestima vraćamo dugove i sve ono što su nam ostavili u nasleđe ljudi koji danas misle da mogu nekog opet da obmanu, da ukradu nečije poverenje pa da se opet dočepaju kase i vrate na vlast. I danas ste pokazali zašto Srbija i u trenutku ove kovid krize koja vlada u celom svetu je jedna od retkih zemalja koja može da povećava i plate i penzije, ali i da investira.

Hvala vam na tome, hvala vam što sledite odgovornu politiku predsednika Aleksandra Vučića koji je na udaru poslednjih nekoliko ne samo nedelja, meseci, konstantnom udaru izložen od ljudi koji ga mrze samo zato što je uspešniji, kvalitetniji, pošteniji od njih i samo zato što neko drugi želi na silu da dođe na vlast.

U nama, kao što su prethodne kolege rekle, uvek ćete imati odgovornog saradnika, imaćete ljude koji će uvek ovako dobre predloge podržati, ali ćemo uvek biti i tu da prenesemo mišljenje građana o svakoj temi. Hvala vam za ove dobre vesti, hvala vam za ove dobre predloge i nadam se da ćete u narednom periodu doneti nam još dobrih vesti i predloga, kako bi svi zajedno kao jedan veliki tim radili za tim koji se zove Srbija, građani Srbije i na opšti interes svih generacija koje danas žive i koje tek dolaze. Hvala.

Zahvaljujem, kolega.
Narodni poslanik Miloš Banđur je sledeći, prema prijavama za reč.
Izvolite.

Uvažena predsedavajuća, poštovani ministre, uvažene koleginice i kolege narodni poslanici, posle čitanja izmena i dopuna ovog seta poreskih i carinskih zakona, zaista se zaključuje da postoji opravdana potreba da se ove izmene usvoje. Prosto, sama epidemija Kovid-19 je ove godine izazvala određene zakonske promene, a i zakonska praksa vrlo često nametne odgovarajuće izmene, jer pojedine odredbe uvek treba ili neke odredbe treba precizirati kako bi se suzio prostor za njihovo tumačenje i na taj način prosto povećala pravna sigurnost građana, u ovom slučaju poreskih obveznika.

Naravno, Vlada Republike Srbije je aprila meseca, to svi znamo, donela uredbu kojom se poreske obaveze prebacuju iz jednog kvartala u 2021. godinu, odnosno od 1. januara 2021. godine, pa u naredna 24 meseca. Zakon o poreskom postupku i poreskoj administraciji u jednoj svojoj izmeni se upravo odnosi na ovo, na ovu situaciju, ali i sve moguće slične situacije u kojima se možemo naći, gde se odlukom Vlade odgovarajuće poreske obaveze mogu prebaciti u neki drugi vremenski period. Tako da, ovaj član zakona ima povratno dejstvo, što je vrlo neobično, ali je potpuno opravdano obzirom na situaciju u kojoj se nalazimo. To znači da se ovaj član primenjuje na kalendarsku godinu u kojoj se zakon donosi.

Kao što se vidi iz ovih izmena i kao što se vidi iz same poreske prakse, mi prosto idemo ka zaokruživanju koncepta digitalne uprave, odnosno elektronske uprave, pa i digitalizacije u oblasti poreske uprave. Od 2018. godine moguće je podneti poresku prijavu za PDV putem e-portala, a od 2019. godine moguće je podneti poresku prijavu za porez na imovinu, odnosno nepokretnosti. Tada je u jednom članu pisalo da fizičko lice, fizičkih lica ima 10 puta više nego pravnih lica i preduzetnika ukupno kao poreskih obveznika, da fizičko lice može da se izjasni da poreski akt dobije elektronskim putem.

Ova izmena koja se ovde predlaže je sasvim logična. Ukoliko se fizičko lice obrati elektronskim putem, tj. popuni poresku prijavu putem portala elektronske uprave, sasvim je logično da i poreski akt dobije na isti način putem portala, bez bilo kakve potrebe da se on o tome posebno izjašnjava. Naravno, izjašnjavaće se samo ono fizičko lice koje se na klasičan način obrati poreskom organu.

Ono što je naročito zanimljivo i korisno i ide u pravcu te potpune digitalizacije, to je da ostale poreske zahteve, odnosno ostale zahteve poreski obveznik, kao što je zahtev za dodelu poreskog kredita ili za povraćaj viška uplaćenog iznosa ili za određenim poreskim odlaganjima, takođe može da uputi putem portala poreske uprave. Na ovaj način se ne samo skraćuje vreme komunikacije između obveznika i uprave, nego se i, o tome su govorile kolege, pojednostavljuju, odnosno smanjuju troškovi na strani Poreske uprave, pošto ona komunicira sa svim poreskim obveznicima.

Kao što je poznato, 1. januara 2022. godine planirano je da se zaokruži taj koncept elektronske uprave, da informacioni sistemi lokalnih poreskih administracija budu inkorporirani i potpuno udenuti u jedinstven sistem sa državnom poreskom upravom i prebacivanje odgovornosti ili ubiranja, tj. određivanja naplate i kontrole poreza na nasleđe, na poklon i na prenos apsolutnih prava, prebacivanje sa državne poreske uprave lokalnoj poreskoj administraciji je jedan korak u tome, jer je potpuno logično da onaj kome prihodi pripadaju je zainteresovaniji za njihovo prikupljanje od nekog drugog. Naravno, svako će se više pobrinuti da sopstvene prihode ubere onako kako treba, bez ikakvih propusta, znači najaktivniji je kad skuplja za sebe, a ovaj prihod pripada lokalnoj samoupravi. To je njen, kako ja razumem, ustupljeni prihod, za razliku od poreza na nekretnine koji je izvorni prihod lokalne samouprave.

Ono što je sasvim logično, naše kolege u prethodnom sazivu su 10. oktobra 2019. godine donele dva zakona, jedan je o otvorenim investicionima fondovima, a drugi o alternativnim investicionim fondovima. Zakoni su stupili na snagu, zapravo počeli su da se primenjuju 20. aprila ove godine, kada je Komisija za hartije od vrednosti donela pravilnike po kojima se bliže uređuje poslovanje, osnivanje poslovanja tih fondova. Naravno, pošto imate novi subjekt oporezivanja, to je potrebno udenuti u zakone, u Zakon o poreskom postupku i poreskoj administraciji i u Zakon o porezu na imovinu. Jer, ukoliko fond poseduje nepokretnosti, drži ih ili koristi, on treba da plati porez na imovinu. Ukoliko primi poklon, nasleđe ili vrši prenos apsolutnih prava bez naknade, takođe treba da plati odgovarajući porez.

Zakon o poreskom postupku i poreskoj administraciji do detalja reguliše takav proces i kaže da je Društvo za upravljanje fondom ono koje u ime fonda i za račun fonda učestvuje u jednom takvom postupku, obavlja takav postupak, a iz imovine fonda. Fond ne mora da bude pravno lice, ali je društvo za upravljanje fondom naravno pravno lice.

Zadržao bih se na par preciziranja koja su izvršena u Zakonu o imovini. Potpuno podržavam preciziranje koje se tiče umanjenja poreza na stan u vlasništvu ili kuću u vlasništvu, gde se umanjenje do 50%, najviše 20.000 dinara, ostvaruje ne kako je pisalo – ukoliko vlasnik stanuje u stanu, nego ukoliko u stanu ima prijavljeno prebivalište. Znači, to je jedna znatno bolja formulacija u pitanju.

Takođe, kada su u pitanju pogoni prerađivačke industrije, poreska osnovica za njih je knjigovodstvena vrednost. Da ne bi došlo do zloupotrebe, precizirano je da je to samo u situaciji kada se pogon prerađivačke industrije koristi za tu namenu. Dobro je što je došlo do olakšica kada je u pitanju poljoprivredna proizvodnja manjeg obima, odnosno primarna poljoprivredna proizvodnja, gde su objekti takve proizvodnje za one koji ne koriste poreske knjige, odnosno nemaju obavezu vođenja poreskih knjiga, prosto izuzeti iz poreza.

Ja bih se ovde najviše zadržao na porez za nekretnine u lokalnim samoupravama, obzirom da smo, recimo, mi u Nišu u proteklom mandatu porez na imovinu, porez na nekretnine prepoznali kao drugi najvažniji izvor finansiranja lokalne samouprave. Prosto, porez na zarade je najveći i glavnina naših prihoda tekućih potiče iz tog poreza, ali porez na imovinu je nešto gde smo mi prepoznali, gde je gradonačelnik Bulatović prepoznao potencijal koji nije iskorišćen.

Mi smo, recimo, za poređenje, 2012. godine u Nišu ostvarili porez na imovinu 170 miliona. Naravno da je naša administracija od 2012. do 2016. godine napravila određene pomake i mi smo 2017. godine ostvarili taj porez u iznosu od 453 miliona.

Međutim, 2017. godine gradonačelnik je napravio radnu grupu koja je imala zadatak da reformiše lokalnu poresku administraciju i u saradnji sa gradskim opštinama i javnim preduzećima napravljen je popis nekretnina u gradu. Kao rezultat toga imamo da je broj nekretnina uvećan za dva puta, odnosno broj nekretnina koje podležu porezu je dupliran, tako da je 2018. godine potencijalna poreska obaveza poreza na imovinu bila negde milijardu i 180 miliona, a sledeće godine je evidentirano još 12.000 nekretnina više, tako da je poreska obaveza potencijalno bila milijardu i 370 miliona.

Naravno, tu smo uradili pet stvari. Ne samo što su ekipe obišle teren i potpisale objekte, nego je došlo i do konstatovanja stvarne veličine određenih objekata, odnosno njihove korisne površine. Rešenja o nasleđivanju su evidentirana, kao i ugovori o kupoprodaji. U zakonu sam primetio jednu dobru stvar, odnosno u ovim izmenama, da se javni beležnici obavezuju da u roku od 30 dana dostave kupoprodajne ugovore ili rešenja o nasleđivanju lokalnoj poreskoj administraciji.

Zanimljive su i izmene kada je u pitanju zoniranje. Znamo da svaka lokalna samouprava mora da ima najmanje dve zone opremljenosti i da se prosečna cena u zoni utvrđuje tako što se tokom, do sada je bilo devet meseci, sve prodajne cene saberu i podele, odnosno nađe prosečna prodajna vrednost.

Zanimljivo je da se ovaj period povećava na 12 meseci, što sa sobom vuče dva benefita. Prvo, duži vremenski period značio bi veći broj slučajeva koji upadaju u taj period, a to znači tačnije jedno pravednije određivanje prosečne vrednosti. U slučaju kada nemamo tri prometa u određenoj zoni za objekat ili određenu vrstu objekta, povećanjem period sa devet na 12, mi u stvari povećavamo verovatnoću da se taj treći slučaj ili tri slučaja dese, tako da ovo povećanje perioda sa devet na 12 meseci u kojem se računa prosečna cena po zoni je vrlo dobro, iz ova dva razloga.

Takođe, mislim da je dobro rešenje za određivanje prosečne cene u najopremljenijoj i najneopremljenijoj zoni, na način da se za te cene uzima za cenu u najopremljenijoj zoni najviša prosečna cena zona koje teritorijalno okružuju tu zonu, a za prosečnu cenu u najneopremljenijoj zoni uzima se najniža prosečna cena onih zona koje teritorijalno okružuju tu zonu.

To su, sa aspekta nekoga ko se pomalo bavio tim stvarima, vrlo dobra zakonska rešenja. Moj zaključak je, na osnovu onog iskustva koje mi imamo u Nišu, da je dobro da u gradu postoji više zona opremljenosti. Mi imamo 11 zona. Mi nismo povećavali poresku stopu, nismo povećavali jediničnu cenu poreza po zoni, ali smo većim obuhvatom i evidencijom stvarnog realnog stanja na terenu uspeli da za nekoliko puta uvećamo poreske prihode.

Zaista iz sveg srca podržavam ove izmene koje su na dnevnom redu i čestitam na uspehu koji ste nam danas saopštili. Hvala.

Zahvaljujem, kolega.

Kolega Uglješa Mrdić ima reč. Izvolite.

Poštovana predsedavajuća, poštovani ministre i saradnice ministra, poštovane kolege narodni poslanici, poštovani građani Srbije, ovi predloženi poreski i carinski zakoni će u velikoj meri da unaprede rad kako Poreske uprave, tako i Uprave carina u narednom periodu i jasno je koliko su dobri za dalji ekonomski i privredni razvoj Republike Srbije.

Vama, ministre, čestitam na svemu što ste uradili u prethodnom periodu i što sada radite što se tiče finansijske stabilizacije Srbije i ekonomske politike. To je samo potvrda da što se tiče i finansijske i ekonomske politike Vlada Srbije radi odlično, radila je odlično, kako Vlada Srbije, tako i predsednik Srbije Aleksandar Vučić.

Međutim, s jedne strane imamo situaciju da vi koji ste ministri u Vladi i koji imate određene konkretne zadatke po oblastima, u ovim teškim trenucima i borbe protiv korone i mafije, radite svoj posao maksimalno u interesu građana Srbije, a s druge strane imamo gotovo svakodnevne organizovane napade od strane tajkuna, najčešće onih, o čemu su moje kolege govorile detaljno, koji ne samo da nisu plaćali porez, nego su pokradali našu državu, budžet, sve građane Srbije, u svoje džepove stavili stotine miliona evra, koji podržavaju i određene mafijaške klanove, a s druge strane mi ovde narodni poslanici pružamo vama u izvršnoj vlasti punu podršku kako bi se poštovali i primenjivali svi ovi zakoni, a naročito ovi koji se tiču poreske politike.

Takođe, moram da istaknem još jednu stvar i neću mnogo dužiti. Da nije bilo ove sjajne finansijske politike Vlade Republike Srbije i predsednika Aleksandra Vučića u prethodnom periodu, mi danas ne bismo mogli da odgovorimo na aktuelne izazove kada je u pitanju borba protiv korona virusa, a jedan od rezultata je što naš predsednik Aleksandar Vučić i večeras obilazi radove na kovid bolnici u Batajnici. Dakle, država je vodila računa i kada nije bilo korone da se ulaže u zdravstvo, a ne bi bilo novca za ulaganje u zdravstvo da se nije vodila dobra finansijska politika i ekonomska politika Vlade Republike Srbije koju je podržavao i vodio predsednik Aleksandar Vučić, i dok je bio premijer i sada kao predsednik Republike Srbije. Pre vas, odnosno pre nas, do 2012. godine, a u Beogradu do 2014. godine bili su na vlasti oni koji ne samo da nisu ulagali u bolnice, nego su uništavali bolnice.

Gospodine ministre, vi odlično znate kao gradonačelnik Beograda kakvu ste situaciju zatekli kada ste prvo postali predsednik privremenog organa, a potom i gradonačelnik Beograda, šta je radio vaš prethodnik Dragan Đilas kao gradonačelnik i u kakvom stanju vam je ostavio naš glavni grad, našu prestonicu.

Prema tome, ovim putem želim da pružim punu podršku i vama kao ministru i Vladi Republike Srbije što se tiče odlične finansijske i ekonomske politike istovremeno, da i ovog puta, a videli smo i današnji presek što se tiče korone, da pružimo jednu veliku podršku našim junacima, to su naši lekari, koji se svaki dan bore ne bi li sačuvali koji život više i uspevaju u tome. Nije lako, ali mi smo, zahvaljujući politici predsednika Vučića, Vlade Srbije i Ministarstva zdravlja, i u ovom teškom vremenu borbe protiv korone uspeli da i broj obolelih i broj žrtava svedemo na mogući minimum.

I na kraju, puna podrška Vladi Srbije u borbi protiv mafije, jer borba protiv mafije, već ovih dana vidim određene rezultate, direktno je vezana sa ovim zakonima, jer što je bolja borba protiv mafije i kada imamo konkretne rezultate, to je i više novca u budžetu Srbije. Jer ko nije plaćao poreze? Nisu plaćali upravo kriminalci, nisu plaćali tajkuni.

Mi smo ovih dana svedoci hapšenja pripadnika najopasnijih kriminalnih klanova u regionu. Ovim putem želim da iskažem punu podršku, prvenstveno hrabrosti i snazi predsednika Aleksandra Vučića i predsednika Srbije i Vlade Srbije, jer Vlada Srbije predvođena Anom Brnabić se i sada nalazi u ozbiljnim izazovima, a mafija odgovara. Mafija odgovara i putem medija, mafija odgovara i putem tajkuna, mafija odgovara i putem pretnji.

Moje kolege su govorile o po meni umobolnim pretnjama upućene porodici predsednika Srbije Aleksandra Vučića i njemu lično. Svi oni iz SNS i članovi Vlade Srbije koji stanu u odbranu predsednika Vučića i oni su automatski izloženi napadima od strane istih tajkuna, istih mafijaša, istih onima koji uopšte nije bitan i državni i nacionalni interes Republike Srbije.

Prema tome, želim da vam kažem da će moje drage kolege iz SNS, a to očekujemo iz drugih poslaničkih grupa i od drugih poslanika da podrže i u danu za glasanje da izglasamo ove zakone i samim tim pružimo još jednu podršku i Vladi Srbije i predsedniku Srbije. Živela Srbija! Hvala vam.

Hvala kolega.
Prema prijavama za reč sledeći je narodni poslanik Aleksandar Marković.
Izvolite.

Zahvaljujem predsedavajuća, uvaženi ministre, dame i gospodo narodni poslanici.

Mi iz poslaničke grupe SNS ćemo podržati predložene zakone iz današnjeg dnevnog reda, a čuli smo u dosadašnjoj raspravi kako od ovlašćenog predstavnika naše poslaničke grupe, gospođe Čarapić, tako i od svih ostalih govornika, da kažem sve one argumente i razloge zbog kojih treba usvojiti predložena akta. Da ne bih došao u situaciju da ponavljam koji su to ključni razlozi, ali i ciljevi koji se ovim zakonskim rešenjima postižu, ja bih iskoristio ovo javljanje.

Danas kada razgovaramo o poreskom postupku, kada razgovaramo o poreskoj administraciji, kada govorimo o efikasnosti našeg poreskog sistema, kada govorimo o unapređenju poreske politike u Srbiji, da ukažem ministre, na jednu pojavu koja je zainteresovala javnost, a koja ukazuje na moguće zloupotrebe prilikom emitovanja spotova koji pozivaju na bojkot parlamentarnih izbora.

Naime, brojni mediji danas pišu o tome da je privatna firma izvesne Jovane Polić, ko ne zna, u pitanju je bliska saradnica onog Slaviše Lekića, e ta firma te Jovane Polić je platila spotove za bojkot izbora koji su se tokom predizborne kampanje emitovali na televizijama N1 i Nova S, a onda ih potom prosledila i ustupila Draganu Đilasu i njegovom tadašnjem Savezu za Srbiju. U pitanju je preko 400 emitovanih spotova koji su vizuelno bili identični kampanji kakvu je sprovodio Dragan Đilas u pozivu na bojkot. Ako kamera može da zabeleži, to otprilike ovako izgleda. Dakle, nema gotovo nikakve razlike između kampanje Dragana Đilasa i kampanje koju je platila privatna firma bliskog saradnika Slaviše Lekića. Firma se zove JSP. Na njenom čelu je, kao što sam rekao, dugogodišnja saradnica Slaviše Lekića, Jovana Polić. Dodao bih da je od ranije poznata po raznim antisrpskim projektima i antisrpskim filmovima.

Ovo ministre ne tvrdi niko iz SNS. Dakle, ovo nije ničija paušalna ocena, već je u pitanju godišnji izveštaj CINS. O CINS-u možemo svašta da kažemo, ali sasvim sigurno ne možemo reći da je CINS naklonjen SNS ili da SNS može da utiče na CINS. Treba se setiti da je upravo ta ekipa, ta ista ekipa napravila onaj po zlu čuveni film, oni to tako zovu, film koji se zove „Vladalac“, a koji su do iznemoglosti posle vrteli na N1 televiziji u kome je u dva nastavka promovisana najprljavija do tada, slobodno ću reći, nezabeležena najprljavija kampanja i potpuno otvorena mržnja prema Aleksandru Vučiću.

Dakle, film u kome grupa opskurnih likova najotvorenije vređa predsednika države i to na najgori mogući način. Dakle, setite se količine tih uvreda. Setite se te monstruozne hajke. Setite se da su u pitanju desetine i desetine najrazličitijih mogućih uvreda izrečene na račun predsednika države u tom nazovi filmu. Sad se ispostavilo da je ista ta ekipa platila emitovanje Đilasovih spotova na Šolakovim televizijama. Onda ih je posle toga besplatno ustupila Draganu Đilasu da to dalje kači na jutjub kanale.

Sada ja pitam, šta je motiv za ovu ujdurmu. Da li je u pitanju pokušaj zametanja tragova nesumnjivoj vezi Đilasove politike i Šolakovih medija, ne zanemarujući pri tom njihovu dokazano od ranije finansijsku vezu i ortakluk. Ili je u pitanju motiva da se izbegne obaveza pred Agencijom za sprečavanje korupcije jer novac za ovu kampanju formalno i zvanično nije dala nijedna politička stranka već privatna firma i to navodno iz sopstvenog ubeđenja, ako je i ko u Srbiji spreman da poveruje da je u pitanju sopstveno ubeđenje.

Treće pitanje ministre, koje se nameće s tim u vezi, vezano je za cenu koja je plaćena za ove spotove. Dakle, uočena je ogromna razlika između cene ovih spotova i cena plaćenih od ostalih političkih stranaka. Evo, za primer, navešću da je SNS za 28 predizbornih spotova na istoj toj televiziji platila 3,9 miliona dinara, a Polićeva za preko 400 spotova je platila 1,2 miliona dinara. Dakle, gde je tu logika, gde je tu elementarna finansijska logika.

Sva ova pitanja upućuju na potrebu otvaranja šire istrage, da kažem, o mogućim finansijskim mahinacijama, te ja apelujem na vas ministre a i na poreske organe da u skladu sa svojim ovlašćenjima, nadležnostima, utvrdite ima li ovde prekršajnih i krivičnih elemenata. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik, profesor dr Marko Atlagić. Izvolite.

Poštovana potpredsednice Narodne skupštine Republike Srbije, poštovani ministre finansija, poštovane dame i gospodo, šta reći više kada su koleginice i kolege već rekle o ovom setu predloženih zakona. Međutim, ja ću spomenuti predlog zakona koji niko danas nije spomenuo, samo nekoliko rečenica, Predlog zakona o potvrđivanju sporazuma o zajmu između Međunarodne banke za obnovu i razvoj Republike Srbije. Radi se o zajmu od sto miliona dolara za realizaciju Projekta „ Hitan odgovor Srbije na Kovid-19“.

To je izuzetno važno i aktuelno danas. Projekat u stvari će doprineti da se aktiviraju sve one investicije i da se pridonosi onim investicijama koje Vlada Republike Srbije već realizovala ili ih čak sad realizuje. To će pridoneti i boljem suzbijanju virusa Kovid-19, a u tu svrhu kupi će se neophodna oprema, izgradiće se kapaciteti za nadzor i pružanje tehničke pomoći.

Poštovane dame i gospodo projekat će se afirmisati na taj način da će finansirati aktivnosti koje imaju četiri cilja. Prvo, ograničenje lokalnog Kovida-19, drugo razvoj i operacionalizacija mera ne socijalne, rekao bih, fizičke distance kroz zakone i kroz propise. Treće, jačanje ukupnog našeg zdravstvenog sistema i četvrto unapređenje komunikacione infrastrukture radi širenja informacija sa nacionalnog na regionalni značaj. Toliko o tome.

Kada sam već kod ovog Kovida-19, gospodine ministre u borbi za suzbijanje Kovida-19 sudelovalo je čitavo naše stanovništvo, a najviše su učestvovali naši zdravstveni radnici, pored, kako rekoh, svih građana Republike Srbije.

Međutim, ima i onih koji vrše borbu za širenje Kovida-19, gle čuda. Dakle, ne za suzbijanje, nego za širenje Kovida-19, i to svesno učestvuju na zaražavanju naših stanovnika i na smrtnosti naših građana.

Poštovani građani, vi to vidite preko određenih mreža i portala. Ja ne volim govoriti uopšteno, zato ću konkretizirati neke stvari, pa ću sad nabrojati koji su to ljudi. Između ostalih, ima ih jako mnogo, odmah da kažem tu su profesori univerziteta, lečnici, obični građani, političari. Dakle, nema koga nema u toj, je li, borbi za širenje, ne protiv, nego za širenje Kovida-19.

Između ostalog, tu je i prof. Milorad Mrđa iz Apatina. Gle čuda, on skuplja potpise među nastavnicima i među roditeljima da deca ne nose maske i nikom ništa. Šta radi inspekcija? Šta rade inspekcija tu? Dakle, profesor fizičkog vaspitanja to radi.

Dalje, prof. dr Mira Alečković. Ja sam je prozivao unazad, čini mi se, 15 dana ovde, u ovom visokom domu, a ona i dalje nastavlja. Svakodnevno, iz dana u dan psuje najpogrdnijim rečima predsednika Republike, Vladu Republike Srbije, Krizni štab i bori se protiv toga da se, ne da se nose maske, nego da se ne nose. Ona zagovara da je ovo izmišljotina, a profesor univerziteta, radi sa našim studentima. Gle čuda, ima udruženje, zove se „Otadžbina“. O kojoj ona otadžbini govori? Ona radi protiv otadžbine, ona radi protiv građana naših.

Nije ona jedina, idemo dalje. Dragan Đilas, u narodu zvani Điki mafija, nema ni minimum osećanja prema porodicama nastradalih od Kovida-19. On stalno pokušava tu tešku bolest i nesreću ljudi koristiti za svoje jeftine političke probleme.

Poštovani građani, on je to radi i dok je bio na vlasti. Sećate se? U jeku pandemije, za vreme karantina, samo da vas podsetim, Đilas je pozivao naše penzionere da slobodno šetaju, tvrdeći da im virus ne može ništa, a danas besramno napada ljude koji uspešno štite zdravlje naših građana i naše ekonomije, između ostalog i vas, gospodine ministre Siniša Mali, Vladu Republike Srbije i predsednika Republike Aleksandra Vučića.

Đilas je, samo da pojasnim, pre pet meseci kritikovao uvođenje policijskog časa i kukao kako nikako ne sme da nas iko zatvara, bez obzira što je to spasavalo ljudske živote, milion i 700 hiljada penzionera. Da li je tako, gospodo narodni poslanici i uvaženi građani Republike Srbije?

Danas, kada Srbija ojačava stare i uvodi nove mere zbog trećeg talasa širenja virusa Kovida-19, Điki mafija priča kako država ne preduzima ništa da spreči širenje opasnog virusa, itd.

Poštovani građani, nemojte se čuditi što je to od Đilasa. Pa, taj Đilas je 13.08. gospodnje 2009. godine u razgovoru sa otpremnicom poslova američke ambasade u Beogradu izjavio, citiram: „Zalažem se za hapšenje Mladića i odreći ću se Kosova“ i svrstao se u izdajničke bitange naše zemlje.

Idemo dalje. Nije on jedini. Čak i ostali opozicioni političari, a i on, pokušavali su da iskoriste smrt našeg patrijarha za svoje bolesne sprdnje i obračun sa aktuelnom vlasti, što ste mogli čitati danas i ova dva, tri dana u poslednje vreme.

Priključio se njima i sportaš Ikodinović. Gle čuda, taj kao vrhunski sportaš, citiram: „Na sahrani patrijarha biće najbolja gluma, ostanite uz naš program“. Sram da ga bude!

To su ti Đilasovci. Nisu oni jedini. Ivan Ivanović lajkuje i slaže se sa njim, onaj koji vas zabavlja ponekad, itd.

A Boško Obradović, šta reći o njemu? Širi neistine o vremenu smrti našeg patrijarha Irineja, ali sa ciljem satanizacije predsednika Republike Aleksandra Vučića. Šta je rekao, ja ću citirati. Citiram, Boško Obradović kaže: „Verujem da je saopštenje o smrti patrijarha SPS odlagano da bi vrhovno zlo održalo govor na antiterorističkoj vežbi. Ne želim da živim u takvom paklu od države“, završen citat. Bez srama, kaže i bez stida, jer njegov je obraz tvrđi nego đon od cipele i ne može da se stidi.

Poštovane dame i gospodo, Bošku Obradoviću nedostaje patriotizam. Ima manjak patriotskog duha, ali nemojte se čuditi što on to govori. Ja ću uvažene građane podsetiti na nekoliko stvari koje je on rekao, pored ostalog i šta je učinio.

Upad u RIK, sećate se? Napao je članicu RIK-a. Upad u opštinu Pećinci, upad u kabinete Maje Gojković u ovom visokom domu, upad u policijskoj stanici Guča, upad u zgradu RTS-a, upad u zgradu Skupštine opštine Gornji Milanovac, pokušaj upada u REM, pokušaj upada u zgradu Predsedništva Republike Srbije, upad u zgradu Skupštine grada Beograda, rušio ogradu ispred Predsedništva Republike Srbije, sećate se, poštovani građani? Upad u Narodnu skupštinu Republike Srbije i zastavom nasilno otvarao vrata, ulazna vrata, sećate se? Napad na dr Martinovića na sednici Administrativnog odbora, napad na novinarku „Pinka“, napad na dr Martinovića na sednici Narodne skupštine 29.12.2019. godine i fizički ga ovde pred predsedavajućom napao, zatražio od Vojske Republike Srbije da izvrši državni udar i uhapsi predsednika Aleksandra Vučića, zapretio Aleksandru Vučiću šamaranjem zbog tobožne izdaje Kosova i Metohije.

Dana, 19.11.2019. godine je izjavio, verovali ili ne: „Vučić mora hitno na operaciju u SAD srca kako bi preživeo i baš zato sada je pravi moment da se intenziviraju napadi na njega iz svih raspoloživih oružja.“ Da li možete, poštovani poslanici, verovati da to izgovara jedan prvak političke stranke?

Šta bi bilo kada bi on bio umesto predsednika Skupštine Dačića, pa predsedavao u ovoj Narodnoj skupštini? Pa, ne bi niko ostao ovde. Sve bi pokušao da fizički napada.

Napao je i izvređao prof. dr Dragoljuba Mićunovića najpogrdnijim rečima i, šta god da ja mislim o prof. Mićunoviću u političkom smislu, počesto se ne slažemo, on je ugledni profesor, njemu je prof. Mićunović ovako odgovorio: „Mene ne interesuje politički huligan Boško Obradović, koji pokušava da u naš politički život uvede tabloidno prostaštvo“.

Na kraju, Zoran Lutovac, u narodu zvani „zalutovac“ je optužio vlast SNS za kampanju protiv migranata. Gle čuda, umesto nas, odgovorio mu je njegov partijski kolega Goran Ješić, koji je rekao 20.02.2020. godine, citiram: to ima veze sa jednom budalom što tumara po Srbiji sa okićenim hladnjačama, širi strah, laže kao pas i od nesretnih ljudi pravi političku kampanju. Normalno, misleći na Boška Obradovića.

Na kraju, poštovane dame i gospodo, u ovu kampanju protiv Aleksandra Vučića, Jorgovanke Tabaković u najnovije vreme i Siniše Malog, unazad tri dana, gle čuda, uključila se i Jelisaveta Sabljić, zvana Seka, glumica.

Dozvolite da kažem… A da li znate zašto napada dr Jorgovanku Tabaković? Zato što je najbolji guverner Narodne banke u zadnjih 20 godina. Da li je tako, poštovani građani?

Zašto Aleksandra Vučića? Jer je najbolji predsednik države u zadnjih 50 godina. Nek neko kaže da nije. Recite da li je ili ne, gospodo narodni poslanici? A Sinišu Malog, pa čija je zasluga finansije u zadnjih tri godine? Najbolji finansijski uspeh smo doživeli za vreme njega. E, to vam, gospodine Mali, nikada neće oni oprostiti.

Dozvolite da se malo na njoj zadržim. Zašto ona to govori? Jelisaveta Sablić zvana Seka, kritikuje i državu. Nju ne interesuje Narodni muzej, šta je u kulturi napravljeno za vreme Tasovca i Vukosavljevića. Nju ne interesuje Muzej savremene umetnosti i druge kulturne ustanove. Znate šta je odgovorila ko je najbolji ministar kulture? Rekla je Lečić. Znate zašto? Jer, kaže: „Uveo je nacionalne penzije“, pa dodaje: „A Maja Gojković, ako ih ukine, onda ću je prepoznati“, završen citat.

Ovoj gospođi zaista nedostaje patriotizam. Ona je izjavila, da ne ostajete šokirani, citiram: „Otadžbina je tamo gde vam je dobro, a ne gde vam je sarma“, završen citat.

Gospođo Sablić, vi imate manjak ili ti nedostatak patriotskih osećanja. Patriotizam je kamen temeljac, dame i gospodo, čovekove moralnosti. Patriotizam je svetinja čovekove duše. Zapamtite gospođo Sablić, još je rimski pesnik Seneka rekao, citiram i podvlačim ovo: „Ne volim ja svoju otadžbinu zato što je lepa, zato što je bogata, zato što je napredna, volim je zato što je moja“, završen citat.

Kako onda, gospođo Sablić, možemo objasniti patriotizam Holanđana koje vezuje ljubav prema močvarama? A kako objasniti ljubav Arabljana za pesak i pustinje ili ljubav Švajcaraca za snežnike u Alpima? Patriotizam je najveći ukras čovekove duše, koje vi gospođo Sablić ne posedujete. Patriotizam je najlepša vrlina građanina, kojom čovek teži da unapredi dobro i kulturu u kojoj vi radite, svoje otadžbine i položi život, ako zatreba. Ljubav prema otadžbini je religija srca, gospođo Sablić.

Kada su najvećeg grčkog filozofa, vi to gospodine Martinoviću vrlo dobro znate, najvećeg grčkog filozofa Sokrata, koji je bio u tamnici, nagovarali njegovi učenici da pobegne iz tamnice, on je odgovorio, citiram: „Ostajem u tamnici, jer zakonima moje otadžbine koje je dužan svako da poštuje hoću da se povinujem“, završen citat.

Na kraju, gospođo Jelisaveta, kada je Kralj oslobodilac, u vreme prodiranja Austrijske vojske u Srbiju došao među svoje vojnike, to ste mogli gledati ovih dana na TV ekranima, ne doduše autentično, pošto su neki bili nezadovoljni zbog odstupanja i velikog umora, rekao im je, citiram: „Verujem da ste umorni posle toliko ratova, ali znajte da danas kao nikada do sada otadžbina potrebuje vašu pomoć. Saosećam sa vama da ste željni svojih milih i dragih, i zato ja, vaš kralj, razrešavam vas zakletve meni date, i da ću ja sa svoja dva sina, ovde poginuti braneći rodnu grudu i da će neprijatelj ući u našu otadžbinu samo preko mrtvih naših telesa“, završen citat.

I, sasvim na kraju, gospođo Sablić, prelistavajte istoriju srpskog naroda, da ne bi ostali stranac u vlastitoj otadžbini. Hvala.

Zahvaljujem.
Narodna poslanica Sandra Božić. Izvolite.