Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Sandra Božić.
Izvolite.

Zahvaljujem, predsedavajuća.

Uvaženi ministre, uvažene kolege, narodni poslanici, uvaženi građani Republike Srbije, izuzetno mi je drago, ministre, što ste upravo moje javljanje na ovaj amandman, zapravo, vi ste dali jedan odličan uvod i ja ga moram iskoristiti i zahvaliti, pre svega i vašim naporima, naporima Vlade Republike Srbije, naporu naše premijerke, Ane Brnabić, i pre svega, zahvaliti svemu onome što je za srpski narod i za državu Srbiju učinio predsednik Srbije, Aleksandar Vučić, koji praktično od početka ove pandemije, dakle od marta meseca, čini mi se da se zaista svakog sekunda, 24 sata, sedam dana u nedelji upravo bavi ovom borbom. Mi smo u ovoj borbi pobedili, zapravo, na dva nivoa.

Ovo što ste spomenuli vezano za zdravstvene centre i sisteme koje smo ojačali, koje smo izgradili godinama koje su iza nas i posebno, ovu milijardu koju ćemo uložiti u budućem vremenu, upravo i na dalje nastaviti da razvijamo medicinske centre, bolnice, domove zdravlja i sve ovo što ste pobrojali, naravno, što je trenutno i sada u izgradnji je zapravo omogućilo da se mi borimo za živote građana Republike Srbije, jer da nismo imali ekonomsku pobedu, da nismo imali ekonomski rezultat, da smo imali situaciju koju smo imali u 2010, 2011, 2012. godini, ja nisam sigurna na koji način bi danas imali situaciju, a znate da su mnogi priželjkivali za Srbiju, svakakve vrste scenarija.

Priželjkivali su italijanski scenario, priželjkivali su španski scenario, to su svi ovi koji su se borili, zapravo, u trenutku kada se celokupna nacija jedinstveno uzdigla i podigla u borbi protiv Korona virusa, jedan deo opozicije oličen u vođstvu Dragana Đilasa i njegovih marioneta se upravo zalagao, ne za zdravlje života ljudi, već za pobedu Korona virusa, za bilo koji način koji bi uzdrmao državni sistem Srbije, koji bi uzdrmao i naterao da poklekne zdravstveni sistem Srbije i onemogućio, praktično, borbu za živote građana Republike Srbije.

Upravo ti koji su priželjkivali ove scenarije koje smo gledali u nekim drugim, možda i razvijenijim zemljama u Srbiji niste videli, jer Srbi i srpska država su pobedili na srpski način, a to je radom, trudom i marljivošću.

Da nismo imali fiskalnu konsolidaciju 2014. godine, kada su naši penzioneri sa najviše sluha, zaista, prepoznali da moraju u datom momentu da pomognu svojoj državi, mi danas ne bismo govorili o tome da u toku korona krize, kada čitav svet, praktično, pada na kolena u ekonomskom smislu, mi možemo da povećamo plate, mi možemo da povećamo penzije, mi možemo da izgradimo bolnice, medicinske centre, mi možemo da uvezemo vakcine. Zapravo, ne postoji granica za Srbiju, kada su u pitanju životi njenih građana.

Sve ovo ne bi bilo moguće da je neki Dragan Đilas u vreme kada je 619 miliona bila sasvim prosta matematika doći i staviti u svoje džepove, ne bi bilo moguće, jer, znate kako, videli smo na primeru određenih, kažem opet, marioneta, jer čini mi se da sve ono što kaže Marinika, sve ono što kaže Miroslav Aleksić, sve ono što kažu svi ti ljudi koji su oko Dragana Đilasa, koji su, praktično, samo oruđe u svemu onome što Dragan Đilas misli, videli smo da je njihova računica i metodologija uvek ista. Kako god se sabere ili se oduzme, a uglavnom su oni oduzimali, dolazili smo do 619 miliona koje je Dragan Đilas stavljao u svoje džepove.

Isto tako smo imali priliku da čujemo kako se ovaj budžet napada, kako se projektovanih 6% rasta u sledećoj godini demantuje od različitih, čak i nekih institucija. Imali smo priliku ovde i da ih saslušamo koji su to njihovi argumenti, i videli smo da od agrumenata nema ništa osim političkih pamfleta koje su pisali oni kojima je Dragan Đilas diktirao šta treba da bude napisano, a znamo vrlo dobro o kome se tu radi.

Videli smo i Miroslava Aleksića pre neki dan i vi ste to, ministre, odlično primetili, jednu vrlo smešnu računicu, a to je ona računica koja je zapravo i dovela Srbiju do toga da smo mi od 2012. i 2014. godine, pa na dalje, zaista morali da povedemo domaćinski računa o našem budžetu kako bismo omogućili Srbiji otvaranja novih radnih mesta, otvaranje fabrika i ono što nam je danas zaista najpreče, a to je uzdizanje našeg zdravstvenog sistema, a oni ne da nisu uspeli da okreče, nego nisu uspeli apsolutno ni jedan jedini da izgrade.

Dobro su moje kolege primetile, bilo bi dobro da je Dragan Đilas sa 619 miliona, za koje mi znamo, a čuli ste danas gospodina Bakereca, ko zna koliko je toga što mi zaista ne znamo o poslovanju Dragana Đilasa i što će se tek u budućnosti otkriti. Čula sam danas da je čak i sud zabranio da se razgovara, odnosno da se piše na ovu temu provizije Dragana Đilasa na Most na Adi, ali to svakako govori samo u prilog tome da mi do istine moramo doći.

Ako je potrebno da o tome govorimo ovde, u ovoj sali svakoga dana, razgovaraćemo i o tome. Razgovaraćemo ne samo o Draganu Đilasu, nego ćemo se boriti protiv svakog oblika kriminala i mafije i svih onih koji su Srbiju doveli na kolena.

Gde bi Srbija danas bila da smo nasledili zdrav budžet? Sasvim sigurno da bismo dobili još bolje rezultate i da bi sasvim sigurno imali priliku da se izborimo možda sa manje truda, sa manje odricanja za neke stvari koje danas imamo pred sobom.

Ali, da se vratim na Miroslava Aleksića. Izuzetno mi je bila zanimljiva njegova računica koja mi zaista definiše na koji način zapravo celokupna klika razmišlja i na koji način zapravo planiraju na dalje i šta je zapravo njima u glavi da naš budžet, budžet Republike Srbije, javna sredstva koja kad god im se Dragan Đilas nekako primakne čini mi se da građani budu u strahu da će bez njih ostati.

Tako nam je Aleksić rekao, zapravo, kako je to naučen, odnosno kako ga je njegov gazda Dragan Đilas zapravo učio da računa. To izgleda ovako: 31 milijarda dolara, a razgovara je o javnom dugu i o budžetu, kada se od 31 milijarde smanji, odnosno oduzme 15 milijardi dinara vi dobijete 16 milijardi evra. To je sve sasvim… Naravno, u pitanju su desetine godina između toga, tako da nam je jasna ova računica koja je sasvim sigurno u džepove onih koji su naučili, i Aleksića između ostalog, u međuvremenu da računa na taj način. Znamo, jasno je gde taj novac završava.

Ono što bih ja pitala dalje Aleksića, a on je imao priliku da obavlja različite funkcije u okviru javnih ovlašćenja, između ostalog, s obzirom da smo videli da računicu ne poznaje ili barem ne onu računicu koja je zdrava i koja bi bila na dobrobit građana Republike Srbije, pitala bih – šta je sa desetinama milina evra koje su se slile u privatne džepove dok je Aleksić razbojnički krstario po javnim funkcijama, a podsetiću vas, bio je i predsednik opštine Trstenik?

Šta je sa očiglednom pljačkom prilikom izgradnje sportske hale u osnovnoj školi u selu Poljni, mutnim radnjama u JKP „Počekovina“ na čijem je čelu Miroslav Aleksić bio dve godine?

Šta je sa nenamenskim trošenjem kredita koji je opština uzela za navodnu izgradnju industrijske zone preko preduzeća „Zapadna Morava“, iznos čak od 60,68 miliona dinara koji je prebačen toj firmi, a nije nikada iskorišćen za industrijsku zonu? Podsećam, Aleksić je u tom trenutku bio predsednik opštine.

Oo su podaci koje je dao zvanično revizor u svom izveštaju. Dakle, ovo nije ništa rekla-kazala ili pokupljeno sa internet portala ili Tvitera na način na koji oni to čine i na koji način se bave svojom politikom. Dakle, ovo su sve izveštaji revizora i pitaću još jednom Tužilaštvo da li trebamo da čekamo da nam zabrane, kao u ovom slučaju Dragana Đilasa, kada ne smemo da govorimo o proviziji koju je očigledno dobio za izgradnju Mosta na Adi, da li je ista klauzula ćutanja obezbeđena i za Miroslava Aleksića?

Revizor je, takođe, otkrio i da su mesne zajednice opštine Trstenik u vreme bahatosti predsednika opštine Miroslava Aleksića plaćale i evidentirale potrošnju goriva, iako uopšte nisu imale automobile. Dakle, od mesne zajednice, pa do ostalih firmi koje su u javnom vlasništvu Republike Srbije, pa na dalje, dakle, promrežena je jedna strahovita mreža laži, obmana i kriminala, koji je čist lopovluk, koji je doprineo tome da u šest preduzeća u Trsteniku radnicima punih sedam godina je odbijan deo zarada koji se donosio na samodoprinose, a novac nikada nije bio uplaćen mesnim zajednicama koje su rukovodile ovim preduzećima.

Revizor je, takođe, otkrio kako se zapravo radilo sa projektom parka na vodi, odnosno akva parka, za koji je država samo za prvu fazu radova uplatila preko 55 miliona dinara.

Revnosan Aleksić, praktično, ne možeš da zagrebeš po bilo čemu čega se on dotakao, a da tu ne postoji ikakav trag, očigledan trag o lopovluku koji je evidentan.

Posebno je zanimljivo, ali to ću ostaviti za neki drugi put, jer sada razgovaramo zaista o budžetu, a kada govorite o novcu i o slučaju Marinike Tepić, posebno o slučaju Dragana Đilasa, vi ne možete a da ne spomenete i rodbinske veze.

U slučaju Miroslava Aleksića vrlo je zanimljivo i poseban osvrt bih dala na pitanje porodično osnovanog fonda iz kog je Aleksićev tast Ljubiša Knežević prešao u Nacionalnu službu za zapošljavanje, pa onda sa zetom i ćerkom, dakle, zet je Miroslav Aleksić, koji su ostali u fondu, sklapao milionske ugovore, dakle milione koji su pripadali građanima Republike Srbije.

Dakle, sve ovo zaista što mi ovde spomenemo su delovi određenih izveštaja koji su u nekim momentima i bili ispred tužilaštva, te ovom prilikom molim tužilaštvo da se zaista svojim poslom pozabavi, da počne da radi i da se na bavi mantrama na koji način novinarima koji su zaduženi da pišu kada otkriju istinu objektivno, kako će zabraniti da pišu o tome, već da se pozabave svojim poslom i da izvede dokaze, da izvede svedoke kojih očigledno ima i koji su spremni da govore i da najzad dođemo do toga na koji način je Dragan Đilas stekao 619 miliona evra, na koji način je svaka od tih marioneta koja je uz njegove skute, stasala u ozbiljne milionere.

Iskreno se radujem zakonu koji ćemo u narednom periodu ovde i razmatrati, o poreklu imovine političara, gde ćemo vrlo jasno moći da, nadam se, ispitamo na koji način su svi oni došli do svojih miliona i do svog bogatstva.

Zahvaljujem.

Zahvaljujem, koleginice.
Za reč se javio narodni poslanik Nenad Krstić, po amandmanu.
Izvolite.

Poštovana predsedavajuća, poštovani ministre, dame i gospodo narodni poslanici, s obzirom da dolazim iz jedne od najjužnijih opština u državi Srbiji, Trgovište, a hoću da naglasim da politiku Aleksandra Vučića koju zastupamo i podržavamo, ta opština je dala podršku sa 95%, što kaže da jedino sa politikom Aleksandra Vučića možemo da idemo napred.

Ovakav budžet se tiče svakog stanovnika Republike Srbije i mi narodni poslanici i poslanička grupa kojoj pripadamo dajemo punu podršku.

Hoću da apostrofiram par činjenica. Mišljenja sam da amandman koji su podneli poslanici iz Ujedinjene doline je bez ikakvog osnova. Ako celo Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu ima 460 miliona za raspodelu sredstava po konkursima za jedinice lokalne samouprave, a da koordinaciono telo za samo tri opštine ima 297 miliona, mislim da ta sredstva treba prebaciti u Ministarstvo za državnu upravu, s obzirom da i Trgovište i Preševo i Bujanovac i Bosilegrad su u istoj kategoriji nerazvijenih.

Ovo je samo način za potkusurivanje albanskih struktura, odnosno njihovih partija kako bi mogli lakše da funkcionišu na njihovoj teritoriji. Mišljenja sam da se ta sredstva ne koriste za dobrobit svih građana u Bujanovcu, Preševu i Medveđi. Ne znam šta je sa sredstvima kada je u pitanju opština Bujanovac, jer 70% teritorije opštine Bujanovac pokrivaju srpska sela. Sredstva za te sredine su značajno manja, nego li sredstva za albanske sredine.

Takođe, mislim da ako imamo istu kategorizaciju jedinice lokalne samouprave, ponavljam da i opština Trgovište spada u četvrtu grupu nerazvijenih i devastiranih područja, nema razloga za postojanje ovakvog transfera. Ako celo Ministarstvo ima 460 miliona za raspodelu sredstava, za tri opštine 300 miliona, mišljenja sam da gospodin Kamberi malo preteruje u zahtevima oko traženja dodatnih sredstava za finansiranje ovih opština.

Osvrnuću se i na to da kada je maločas gospodin Kamberi, dolazim sa juga Srbije pa moram o tome da iznesem još par činjenica, rekao pasivizacija, pa ne može na jednoj adresi da bude gde je šupa 50 Albanaca prijavljenih sa Kosova kako bi mogli da povećavaju veštački broj stanovnika na jugu Srbije, što se tiče albanske populacije.

Takođe, hoću još jednu stvar da naglasim, dok je god srpska zajednica učestvovala u izvršnoj, zakonodavnoj vlasti u Bujanovcu i Preševu tamo je bilo i drugačije. Dok god su Srbi bili zastupljeni u lokalnoj vlasti u Preševu, ona je funkcionisala. Šta se desilo? Došlo je do raspuštanja jedinica lokalne samouprave, iako u toj opštini 90% odbornika pripada albanskim populacijama, odnosno albanskim partijama.

Još hoću da naglasim da je Koordinaciono telo samo protočni bojler koje finansira projekte koje serviraju jedinice lokalne samouprave. Da Koordinaciono telo direktno finansira projekte u svim opštinama ne bi bilo problem. Ovde se radi da tri opštine dobijaju mnogo veća sredstva nego li ostale opštine koje se nalaze u četvrtoj grupi nerazvijenih. Mišljenja sam da sredstva koja se nalaze kod Koordinacionog tela za kapitalna ulaganja, 297 miliona, treba prebaciti kod Ministarstva za državnu upravu i lokalnu samoupravu i svi pod istim krovom zajedno sredstva preraspoređivati kako bi ostale opštine mogle da koriste sredstva i razvijaju svoje jedinice lokalne samouprave.

Pozdravljam budžet za 2021. godinu, s obzirom da je ministar decidno izneo, i pozdravljam kapitalna ulaganja, jer će blagodet građani Srbije svakako, videti, a prvenstveno u povećanju penzija i zarada i naravno povećanje BDP naše zemlje. Hvala.

Zahvaljujem, kolega.
Poslovnik?
Izvolite.

Gospođo predsedavajuća, mislim da ste bili dužni da prekinete govornika, jer je on povredio član 106. stav 1. - govornik može da govori samo o tački dnevnog reda o kojoj se vodi pretres. Pretres se vodi o amandmanu Vlade, ne o amandmanu naše poslaničke grupe i mislim da je prethodni govornik pogrešio.

Što se tiče Koordinacionog tela, postojanje Koordinacionog tela je obaveza Republike Srbije iz 2001. godine kada je usvojen program i plan tadašnje Savezne i Republičke vlade za rešavanje krize u opštinama Bujanovac, Preševo i Medveđa i kao takav sigurno da ne može zbog jednog govora da se poništi.

Jeste, osam miliona je manje u Koordinacionom telu ove godine u odnosu na planirani budžet prošle godine, ali nama je u toku ove godine smanjeno 20% sredstava Koordinacionog tela za kapitalne investicije. Opštine su dobile po 10 miliona iz tekuće budžetske rezerve, ali ako je Bujanovcu skinuto 23 miliona i 700 negde, dobio 10 miliona opet tokom ove godine, Bujanovac je oštećen. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, kolega.
Da li u danu za glasanje želite da se Skupština izjasni. (Ne.)
Dugujem jedno objašnjenje.
Da li vi znate uopšte kako glasi amandman koji je predložila Vlada? Da li ste pročitali taj amandman?
Druga stvar, vi ste u nastavku replicirali kolegi, a u drugom delu ste iskoristili što sam vam dala pravo na povredu Poslovnika, pa ste upravo vi zloupotrebili javljanje za reč po Poslovniku. Hvala.
Reč ima narodni poslanik Aleksandar Marković, po amandmanu.
Izvolite.

Zahvaljujem, predsedavajuća.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi gospodine ministre sa saradnicima, mi iz SNS smo i u načelnoj raspravi naglasili da ćemo snažno podržati predlog budžeta za 2021. godinu i u danu za glasanje, naravno, glasaćemo za isti.

Iz predloga budžeta jasno se vidi da je ovaj budžet precizno isplaniran, ministre, konstruisan tako da odgovori izazovima svetske ekonomske krize, takođe, ima svoju razvojnu komponentu, ali isto tako značajnu socijalnu komponentu, odnosno da je usmeren ka podizanju životnog standarda naših građana. O tome najbolje govore i planirano povećanje penzija i planirano povećanje minimalne cene zarade, kao i povećanje plata u javnom sektoru, i to bez ugrožavanja makroekonomske stabilnosti.

Ministre, ja bih odmah da podvučemo neke stvari. Dakle, imamo 2020. godinu koju je obeležila pandemija korona virusa, a zbog koje je čitav svet, na neki način, u vanrednoj situaciji ili u vanrednom stanju i sledstveno tome ekonomskoj krizi. Ta kriza je poljuljala i preti da razori i mnogo jače ekonomije nego što je to država Srbija. Uprkos tome, mi izdvajamo preko 330 milijardi za kapitalne investicije, za autoputeve, za koridore, železnice, rehabilitaciju pruga, železnica, saobraćajnica itd.

Uprkos stravičnoj ekonomskoj krizi povećavamo plate u javnom sektoru, povećavamo cenu minimalne zarade, povećavamo penzije, i to bez povećavanja duga u odnosu na BDP. Pitam – ima li još koji primer u svetu, ima li takav primer da neka zemlja u ovoj krizi, nastaloj usled pandemije korona virusa, povećava plate i penzije? Priznajem da ne znam ni za jedan takav primer u svetu, ali pitam vas da li ima takvih primera? Sada ako neko hoće da mi kaže da ovo nije uspeh, moram da priznam ili je krajnje maliciozan ili nema pojma ni o čemu.

Vi ste, ministre, kao i naš ovlašćeni predstavnik, koleginica Tomić, izneli najvažnije elemente predloženog budžeta, i to u svim segmentima, ali ono što bih posebno izdvojio su zapravo veća izdvajanja za Ministarstvo odbrane i Ministarstvo unutrašnjih poslova, kako kada je reč o opremanju, nabavci vozila, modernizaciji naoružanja i vojne opreme, vojnoj tehnici, tako i kada je reč o popravljanju materijalnog položaja pripadnika Vojske.

Tu bih se složio sa ministrom odbrane kada kaže – ako hoćemo da imamo vojsku, moramo da imamo vojnike. Mislim da je to jedan od najvećih prioriteta. Mislim da je to jako važno, da moramo da zadržimo vojnike koji će biti dobro opremljeni i zadovoljni svojim materijalnim statusom i ne mogu, s tim u vezi, a da ne pohvalim inicijativu predsednik Srbije, a u vezi dodatnog povećanja plata od 10% za pripadnike Vojske Srbije. To povećanje, kako smo čuli, neće biti linearno svima, već će, da kažem, biti zahvaćeni oni čija su primanja do sada bila najniža. Dakle, vojnici po ugovoru, profesionalni vojnici, razvodnici, desetari, da li je tako, mlađi vodnici, podoficiri itd.

Dakle, imamo redovno povećanje od 5% za sve u javnom sektoru, a onda još 10% povećanja za ove kategorije koje sam nabrojao. Priznaćete, to u ovom trenutku nije malo i pokazuje odlučan stav države da brine o svojim vojnicima. Dakle, ti ljudi su danonoćno na braniku naše otadžbine, ne beže od izazova, ne beže od opasnosti i zaslužuju da im se oda posebno priznanje i posebno poštovanje i zato je važno poslati poruku da država visoko ceni požrtvovanje svojih vojnika.

Sve ovo što smo izneli do sada, sve dosadašnje rezultate, sve uspehe, sve planove za 2021. godinu, sve ono što je dobro, sve ono što je afirmativno, sve ono što je konstruktivno, nećete čuti u vestima, nećete čuti u informativnim emisijama nekih medija, to su uglavnom oni mediji koji su pod kontrolom Dragana Đilasa, da ih ne imenujem sada, znaju dobro građani Srbije koji su to mediji, ima ih prilično. Za njih ovo, kako da vam kažem, ministre, neće biti vest. Za njih ovo neće biti važno. Njima je važno i oni će se baviti, ako je moguće, da istrgnu iz konteksta neku rečenicu od nas, narodnih poslanika ovde, pa da to onda montiraju u svojim prilozima, ne bi li nastavili da vode monstruoznu hajku protiv narodnih poslanika SNS.

Sve što rade poslednjih dana i nedelja jeste zapravo kampanja i hajka protiv pojedinih narodnih poslanika SNS, prvenstveno mislim na gospodina Atlagića, kao i na našu koleginicu Biljanu Pantić Pilju, ali i ostalih poslanika SNS. I sve to uz jednu vrlo pokvarenu i vrlo perfidnu zamenu teza, u kojoj se od žrtve zapravo pravi krivac. Evo kako to izgleda.

Odabrao sam samo nekoliko naslova sa portala onih medija koji su pod kontrolom Dragana Đilasa, a građani Srbije dobro znaju koji su mediji u pitanju, pa neću navoditi koji su to mediji. Ako mogu, da zamolim kamermana da pokaže: „Atlagiću baš i ne ide od ruke da bude normalan“. Dakle, ovo je naslov, ovo je članak na internet portalu jednog uticajnog medija u Srbiji, neću reći koji je u pitanju, ali pod kontrolom Dragana Đilasa: „Atlagiću baš ne ide od ruke da bude normalan“. Profesore, ja vam se izvinjavam što čitam ovo, ali želim da građani Srbije vide ko je zapravo ovde žrtva a ko je krivac. „Atlagiću baš ne ide od ruke da bude normalan“.

Isti mediji, drugi članak, drugi naslov: „Marko Atlagić profil jednog primitivca“. Ponoviću, pošto kamerman ne želi da ovo uveliča: „Marko Atlagić profil jednog primitivca“.

Drugi mediji, ali takođe pod kontrolom Dragana Đilasa, kaže: „Dno, izvesni Atlagić napao glumicu“. Idemo dalje.

Još jedan medij, takođe pod kontrolom Dragana Đilasa, kaže: „Marko Atlagić: Doktor za uvrede“.

Još jedan medij, takođe pod kontrolom Dragana Đilasa, kaže: „Skupština je postala viber grupa za uvrede“. Zemljo, progutaj nas – prokomentarisao je jedan reditelj, neću mu spominjati ime i prezime.

Još jedan medij kaže: „Plakao bih još više – naslovna strana je u pitanju, Marko Atlagić je glavna tema – da sam znao za njegovo prisustvo u konvoju“. E, sad, tu oni pokušavaju da izvrnu ruglu činjenicu da je gospodin Atlagić delio sudbinu srpskog naroda u zločinačkoj akciji „Oluja“, pa kaže – Plakao bih još više da sam znao za njegovo prisustvo u konvoju.

Još jedan medij, ovo je sada na društvenim mrežama i to sponzorisano, primetićete, i to je posebna tema, ministre, za vas, u nekom narednom periodu, ako je moguće da se pozabavite silnim sponzorisanjem objava na društvenim mrežama, a to je vrlo skupa delatnost. Želim samo da kandidujem jednu od tema, kojom bi u budućnosti trebali da se pozabavite. Dakle, odakle novci raznim portalima, po mom skromnom mišljenju, mislim da su u pitanju hiljade i hiljade evra za svakodnevno sponzorisanje svojih objava na društvenim mrežama? Da li plaćaju porez na to? Kaže: „Danas je u Skupštini poturena ceduljica izvesnom Marku Atlagiću, zaduženom pljuvaču naprednjaka“.

Još jedan portal, isto sponzorisano na društvenim mrežama, ne znam od kojih para, kaže: „Dežurni SNS pljuvač u Skupštini zaradio 28 hiljada evra naših para“. Pazite koliko je ovo bedno. Pazite koliko ovo nema nikakvih skrupula ni morala. Kaže – dežurni SNS pljuvač u Skupštini zaradio 28 hiljada evra naših para, a onda saberu sva primanja Marka Atlagića, ukupna sva primanja mesečna, u svim mandatima, i onda to obračunaju i prikažu kako je Marko Atlagić zaradio 28 hiljada evra. Ko onda koga targetira ovde? Ko kome crta mete na čelu? Ko je ovde žrtva?

Dalje, neka Rakić, to vam je zamenica predsednika onoga što je ostalo od Demokratske stranke, kaže: „Atlagić je vratio Skupštinu u radikalsko doba“. To je valjda pokušala na neki način da ga uvredi. Zamislite, kaže zamenica predsednika stranke u kojoj se biju neke dve grupacije, pa se pobiju na sastanku! E, ona je našla nekome da spočitava nešto. I još gomila ovakvih i sličnih članaka, usmerenih jedino i isključivo da vode kampanju protiv poslanika SNS.

Ja bih želeo, u moje lično ime, a verujem i u ime većine poslanika u Narodnoj skupštini, da vam čestitam, gospodine Atlagiću, da vam se zahvalim na izuzetnoj hrabrosti koju ste pokazali i da vam čestitam na istrajnosti i na želji da se zajedno sa Aleksandrom Vučićem i sa svima nama borite i nastavite sa borbom za uspešnu, bolju i uređenu Srbiju. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Po amandmanu, reč ima Boris Bursać.

Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, poštovane kolege poslanici, poštovani građani Srbije, i pored krize koju je prouzrokovala pandemija korona virusa svuda u svetu, pa i u Srbiji, pred nama su se ovih dana našli vrlo obećavajući, ali i optimistični predlozi zakona. Tu pre svega mislim na Predlog zakona o budžetu za 2021. godinu, ali i o izmenama i dopunama Zakona o budžetskom sistemu.

Ovim predlozima se predviđa snažan oporavak Srbije, ali i blagi ekonomski rast od 6% BDP u narednoj godini. Dakle, kada najveće svetske ekonomije beleže stagnaciju ili blag oporavak od 3% do 3,4%, Srbija ide ka rastu od 6% BDP-a. Pazite, to nije moja nasumična prognoza, već zvaničan podatak svih svetskih relevantnih institucija, poput MMF, poput Svetske banke, poput Evropske komisije.

Kada govorim o Predlogu budžeta za 2021. godinu, bitno je napomenuti da je on direktno usmeren u dva pravca – ka podizanju standarda građana, ali i povećanju kapitalnih investicija.

Ono što je takođe bitno i što moram da naglasim jeste da je ovaj Predlog budžeta u skladu sa unapred postavljenim ciljevima naše Vlade. Dakle, to je borba protiv korona virusa i jačanje zdravstvenog sistema, borba za interese našeg naroda na Kosovu i Metohiji, borba protiv organizovanog kriminala i korupcije, očuvanje nezavisnosti i samostalnog odlučivanja Srbije, vladavina prava i ubrzavanje reformi, pogotovo na evropskom putu, kao i ekonomski progres Srbije.

Svaki dinar koji naša država uštedi, ona direktno ulaže u investicije, ali i u bolji standard građana. Dokaz o ovoj mojoj konstataciji jeste činjenica koja stoji u Predlogu budžeta koja kaže da je za kapitalne projekte izdvojeno čak 330 milijardi dinara.

Istim ovim Predlogom budžeta, odnosno izmenama i dopunama Zakona o budžetskom sistemu, od 1. januara predviđeno je povećanje penzija po "švajcarskoj formuli" od 5,9%, povećanje minimalne zarade od 6,6%, povećanje zarada zaposlenih u zdravstvu za 5%, kao i ostalih zaposlenih u javnom sektoru za 3,5%, da bi oni dostigli željeni nivo od 1. aprila 2021. godine od 5%. Dakle, na ovaj način povećava se tražnja za robom i uslugama i podržava nivo privredne aktivnosti i samim tim ostvaruje taj projektovani rast od 6%.

Takođe, moram naglasiti da ovakvi predlozi vezani za budžet ne bi bili mogući bez prethodno donetih konstruktivnih i nekih možda teških mera. Tu pre svega mislim na fiskalnu konsolidaciju, tu pre svega mislim na četiri uzastopna suficita koji je imala Republika Srbija, ali i na paket ekonomskih mera čiji je cilj bio ublažavanje posledica kovida virusa tokom 2020. godine, čime su faktički stvoreni uslovi za brži oporavak privrede, ali i ostvarivanje tog blagog rasta u 2021. godini.

Moram naglasiti da je u prvih 10 meseci 2020. godine imamo priliv od 1,9 milijardi evra stranih investicija, što je čak preko 60% ukupnih investicija u ceo region Zapadnog Balkana. Time smo dokazali da je upravo Srbija centar razvoja u regionu, ali i da je atraktivna stranim investitorima. Iskreno se, gospodine ministre, nadam da će se ovaj nivo investicija nastaviti i u sledećoj godini, ali kao predstavnik opštine Zemun nadam se da će dobar deo tih investicija završiti u Zemunu.

Jako bitna činjenica jeste da su ovi predlozi i svojevrsan dokaz da mi ne odustajemo od obećanja koje smo dali građanima u predizbornoj kampanji. Dakle, svim snagama radi se na ispunjenju Plana „Srbija 2025“. Nastavljaju se ulaganja u infrastrukturne projekte, privlače se nove strane investicije, radimo na rastu plata i penzija, radi se na izgradnji brojnih saobraćajnica, rekonstruiše se železnička infrastruktura, trudimo se da svako selo u Srbiji dobije vodovodnu i kanalizacionu mrežu, ulaže se u obrazovanje, ulaže se u nove sportske centre, grade se i opremaju mnoge zdravstveni objekti. Imali smo priliku da vidimo kako je izgrađena jedna od najsavremenijih bolnica u Batajnici za samo četiri meseca. Takođe, radi se na jačanju i stabilnosti dinara, ali i na jačanju i opremanju vojske Srbije, kao jedinom garantu mira i stabilnosti u regionu.

Dakle, ovim Predlogom budžeta država je mislila na sve aspekte svog bitisanja, odnosno funkcionisanja i daje sve od sebe da bude vodeća sila u regionu, ali i da pretekne neke članice Evropske unije.

Ja lično, a nadam se i moje kolege podržaćemo ove predloge u nadi da će oni biti oslonac i stub za jaku, modernu i zdraviju Srbiju. Živela Srbija.