Hvala, predsedniče Skupštine.

Uvaženi ministre sa saradnikom, dame i gospodo poslanici, naravno da ću podržati amandmane koje je predložila Vlada, jer Vlada zaista izvrsno radi.

Šta to znači? To znači da već četiri godine zaredom imamo suficit u budžetu. A kad smo kod budžeta, to je jedan od najvažnijih zakona, u stvari, najvažniji zakon, uz budžetski sistem, završni račun, koji se donosi u ovom visokom domu krajem godine.

Budžet planiran za 2021. godinu, sa svim primanjima i prihodima, iznosi 1.336,3 milijardi dinara, što je za 45 milijardi dinara više u odnosu na to što je projektovano u rebalansu budžeta za 2020. godinu, ili za 3,5%.

Budžet, što reče gospodin Mali, što kaže moja koleginica, gromada što se tiče finansija, sjajan čovek, je oslonjen na dva stuba, a pre svega to su bolji život ili standard građana Republike Srbije, a zatim investicioni projekti do 2025. godine.

Budžet je razvojni, što znači da će kapitalnih investicija biti 2,8 milijardi evra. Fantastično. Znači, nastavićemo u kontinuitetu da radimo infrastrukturne projekte. Zatim, inflacija predviđena u 2021. godini je 1,6%, a javni dug trebalo bi da se smanjuje i da bude 58,5%.

Ono što je vrlo važno istaći, a tiče se boljitka građana Republike Srbije, to je svakako povećanje plata i penzija, i to od 1. januara idemo sa povećanjem 5% za zdravstvene radnike, penzije idu po švajcarskom modelu, povećanje je 5,9%. U javnom sektoru povećanje plata ide od 1. januara 3,5%, da bi od 1. aprila išlo još 1,5%, znači ukupno 5%, a za snage bezbednosti takođe od 1. aprila povećanje. Tako se radi. Tako radi odgovorna država.

Kad smo kod penzija, 5,9% je povećanje za penzionere, i to po švajcarskom modelu. To treba istaći. Treba reći i da je ove godine prosečna penzija iznosila 27.764 dinara, a da će u 2021. godini iznositi 29.402 dinara. Prosečna penzija će biti 2025. godine 430 evra. Prosečna plata je sada 510 evra, a 2025. godine iznosiće oko 900 evra. Bravo za Vladu Republike Srbije, tako se radi. Moram to da naglasim, s obzirom da smo imali pošast koja nas je snašla, kovid, koji nas je uništio, mislim na svet, ne mislim na Srbiju, što kaže uvažena gospođa Argela Merkel, da ćemo mi najbolje proći kako se odgovorno ponašamo i šta smo sve uradili za našu državu.

Gotova je kovid bolnica u Batajnici sa 930 mesta, 250 je za intenzivnu negu. Nažalost, intenzivno se puni i to je jako loša vest. Ja ponovo molim i apelujem na sve ljude da nose maske, da se zaštite, da budu odgovorni. Ako to ne uradimo, i ta bolnica će biti puna.

Biće nama gotova još jedna bolnica u Kruševcu, ali, dragi moji građani, sugrađani, prijatelji, budite odgovorni, jer ona tamo sa 500 mesta, ako sedam do osam hiljada dnevno imamo zaraženih, pa neće nam ni to pomoći. Znate šta je problem? Problem je što u Beogradu imamo samo dve bolnice trenutno, zbog neodgovornih ljudi. Ne kažem, ima tu svega, desi se, korona je svuda oko nas, ali hajde da budemo odgovorni i da smanjimo tu pošast. Imamo samo dve bolnice u Beogradu, Klinički centar i VMA, gde možemo da se lečimo od normalnih bolesti, običnih.

Ovo će proći. Doći će i vakcine. Republika Srbija je obezbedila besplatne vakcine za građane Republike Srbije. Bravo za to. Svuda u svetu se plaćaju, samo ovde ne. Da ovu pošast nekako suzbijemo, ne povratila se.

Moram da naglasim, da ne odem previše, jer, emotivna sam kad pričam o tome, među ljudima koji više nisu živi su i moji prijatelji, ima dosta zaraženih oko mene, mojih prijatelja i rodbine, ali moram da par rečenica kažem i o infrastrukturnim projektima.

Mi zaista radimo sve što možemo. Za par godina smo napravili 350 km auto-puteva. Nastavljamo sa gradnjom. Sledeće godine će biti gotova Preljina-Požega, 30,9 kilometara, Sremska Rača-Kuzmin se gradi, biće 2022. godine završen auto-put, gradi se Ruma-Šabac-Loznica, 77 km, Moravski koridor 112 kilometara i masa auto-puteva i puteva prvog reda.

Što se železnice tiče, ja mislim da je to najdevastiraniji deo. Preko 50 godina niko živi dinar nije uložio u železnicu. Po prvi put mi. Rekonstruisano je 800 km pruge, biće rekonstruisanih još 300 km do 2025. godine. Kupili smo 48 novih vozova, kupili smo 16 vagona za teretne lokomotive. Zaista dobro radimo.

Ja ću svakako podržati sve finansijske zakone, a pre svega budžet. Još jednom – građani Republike Srbije, molim vas budite odgovorni. Zahvaljujem na pažnji.

Zahvaljujem.
Sledeći na spisku je narodni poslanik Petar Vesović.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, uvaženi ministre sa saradnicima, poštovani građani Republike Srbije, javio sam se na amandman koji je predložila Vlada Republike Srbije, a koji se odnosi na budžet Republike Srbije za 2021. godinu.

Moram prvo da kažem da mi je izuzetno drago da je budžet za 2021. godinu budžet kontinuiteta i budžet koji će nastaviti sve ono dobro što je urađeno u Republici Srbiji za vreme vladavine SNS.

Prosto je neverovatno da će Srbija u 2021. godini, pored ove ogromne Kovid krize i ogromne pandemije koja nije pogodila samo zdravstvo, već i privredu i ekonomiju imati dovoljno sredstava da nastavi ogromne infrastrukturne projekte, da nastavi dalje u ulaganje u privredu i ekonomiju i time značajno poveća BDP Republike Srbije, ali značajno i povećati i plate i penzije svim građanima Republike Srbije.

Samo odgovornom i stabilnom politikom mi smo danas u mogućnosti da imamo jedan stabilan budžet koji će i pored sve krize ostati stabilan i koji će sledeće godine verovatno imati i značajan suficit.

Ono što je važno napomenuti jeste da to nije bilo lako. Svaki pravi domaćin u Srbiji zna da prvo ako želi nešto dobro da učini za sebe i svoju porodicu, da mora prvo da u svom budžetu uštedi dovoljno sredstava, a zatim da ta sredstva ulaže.

Prethodne vlasti, a posebno vlasti od 2000. godine do 2012. godine to nisu uradile tako, već su se one preterano zaduživale i s vremenom postajale robovi tih zaduženja i ostavili su nam državu koja se nalazila na ivici, na jednom ambisu propasti,

Zato su bile neophodne ozbiljne mere koje je predvodio tada premijer, a sada predsednik Republike, Aleksandar Vučić, koji je načinio ozbiljne budžetske i ekonomske rezove i koji je uspeo da našu ekonomiju, našu privredu i naš budžet stabilizuje, a sada da predvodi i jedan veliki ekonomski privredni napredak Republike Srbije.

Kao mladom lekaru, posebno mi je drago da od 2014. godine Vlada Republike Srbije i cela država ima jedan ozbiljan plan za napredak i unapređenje našeg sistema zdravstva. Znate, od 2000. godine do 2012. godine sistem zdravstva je bio u potpunom rasulu. Mi smo imali zdravstvene ustanove koje nisu bile dobre, infrastrukturno nisu bile dobre za pacijente, nismo imali dovoljno lekova, nismo imali dovoljno opreme, a nismo imali dovoljno ni lekara ni medicinskih radnika i to je bio jedan ogroman problem.

Od 2014. godine kreće jedno ozbiljno ulaganje države u sistem zdravstva i jedno ozbiljno ulaganje u same zdravstvene ustanove i sve zdravstvene radnike koji rade na teritoriji Republike Srbije. To nije bilo lako, ali je bilo nešto što je neophodno i sada se pokazalo da je to ozbiljno ulaganje koje smo mi pokrenuli 2014. godine, dalo mogućnost da zdravstveni sistem Srbije opstane u ovako velikom problemu kao što je kovid kriza.

Nešto što bih voleo da napomenem, jeste da planom Republike Srbije za 2020, odnosno 2025. godinu Vlada Republike Srbije opredelila čak milijardu evra u sistem zdravstva, što je izuzetno važno. Prosto, ne postoji deo Srbije u kome Vlada Republike Srbije nije uložila u zdravstveni sistem, bilo da su to obnovljene neke ambulante, da li su obnovljena odeljenja ili cele bolnice ili smo počeli sa izgradnjom potpuno novih bolnica i zdravstvenih centara, kao što su Zdravstveni centar Niš, Zdravstveni centar Srbije, tj. KC Srbije, Tiršova klinika i mnoge druge.

Prokuplje, grad iz koga ja dolazim, 2021. godine u saradnji sa Vladom Republike Srbije završava jedan veliki zdravstveni centar koji se prostire na preko 30 hiljada metara kvadratnih i koji će imati potpuno savremenu modernu opremu za dijagnostiku i lečenje bolesti, ne samo Prokupčana već i svih stanovnika Topličkog okruga. Na taj način ćemo mi Topličanima pružiti savremeni sistem zdravstva, ali ćemo i značajno rasteretiti Klinički centar Niš kao tercijalnu zdravstvenu ustanovu ka kojoj gravitiraju svi ovi pacijenti.

Ono što je jako bitno da svi shvatimo jeste da zdravstveni sistem ne čine samo zgrade, ne čine samo aparati, već da su najvažniji deo zdravstvenog sistema ljudi, zdravstveni radinici koji u tom sistemu rade. Problem zdravstva je nastao od 2000. godine do 2012. godine zato što mi nismo zapošljavali nove lekare, nismo zapošljavali nove medicinske sestre i time smo stvorili da u sistemu zdravstva postoji jedan veliki jaz između starih lekara koji treba da se penzionišu, to su specijalisti i mladih lekara koji još uvek nisu spremni da preuzmu njihov posao.

Znate, u sistemu zdravstva nije tako prosto zaposliti lekara i odmah mu dati da radi. Da biste imali jednog specijalistu koji je spreman da nastavi da radi i da se bori za pacijente potreban je jedan dugi vremenski period kako bi se on školovao. Prvo imate šest godina osnovnog obrazovanja, zatim pet ili šest godina specijalizacije, a kada lekar završi specijalizaciju on nije u potpunosti spreman da preuzme posao, već je potrebno da provede godinu ili dve godine uz starijeg i iskusnijeg kolegu od koga će još nešto naučiti i koji će mu se tu naći da ga posavetuje u svakoj nedoumici. To znači da bi ste vi imali jednog specijalistu u sistemu zdravstva neophodno je da prođu 12 do 14 godina i zato je u sistemu zdravstva neophodno i veoma značajno da imate jedan kontinuirani plan razvoja zdravstvenog sistema. Mi takav plan zdravstvenog sistema, odnosno razvoja zdravstvenog sistema imamo tek od 2012. godine.

Na inicijativu predsednika Republike Srbije Aleksandra Vučića i Ministarstva zdravlja naravno započeto je zapošljavanje najboljih studenata medicine. Mi svake godine zapošljavamo najbolje studente medicine. Ti studenti odmah dobiju posao za stalno, dobiju specijalizaciju, dobiju doktorske studije. I time se borimo da mlade, najbolje studente medicine zadržimo u Srbiji, da oni dobiju specijalizacije iz oblasti koje žele i da nastave da se bave naučno istraživačkim radom.

Pored studenata, svake godine se zapošljavaju najbolji učenici srednjih i viših škola. Samo u toku ove godine smo zaposlili skoro četiri hiljade mladih zdravstvenih radnika. To su svi oni zdravstveni radnici koji su danas nosioci borbe protiv kovid pandemije i bez tih mladih lekara, bez tih mladih medicinskih sestara i tehničara borba protiv kovida bi bila mnogo teža i verujte mi mnogo drugačija.

Bivše vlasti, odnosno ministri su troškove Ministarstva zdravlja, a posebno za vreme ministra Milosavljevića smanjivali tako što su značajno umanjivali plate i penzije, nisu zapošljavali nove lekare i zdravstvene radnike i štedeli su na sanitetskom materijalu, na iglama, špricevima, vatama i mnogim lekovima. Tada skoro da nijedan novi lek nije uveden u sistem zdravstva za lečenje teških bolesti ili nekih potpuno novi lekovi koji su jako skupi.

Jedan veliki problem u sistemu zdravstva nastao je kada su značajno smanjene plate vozačima koji rade u zdravstvenom sistemu, odnosno to su vozači koji rade u domovima zdravlja i bolnicama. Oni nisu shvatili koliko su vozači važni u sistemu zdravstva. Vozač nije samo čovek koji će prevesti pacijenta od tačke A do tačke B. U hitnoj pomoći, u urgentnoj medicini vozač je edukovan da pruži prvu pomoć, da pomogne ekipi u situacijama spašavanja, u saobraćajnim nesrećama kada postoje reanimacije ili bilo koja teška stanja.

Mi ispred Vlade Republike Srbije, odnosno SNS kada je došla na vlast značajno smo povećali plate, ne samo lekarima i medicinskim sestrama, već svim zaposlenim u sistemu zdravstva i drago mi je da će 2021. godina biti godina zdravstvenih radnika kada će se njihove plate i dalje uvećavati, što je jako važno ne samo za sistem zdravstva već i za sve građane Republike Srbije.

Želeo bih za sam kraj da napomenem dve stvari. Prvo su vakcine protiv korona virusa i prosto kao mlad lekar ne shvatam odakle odjednom, pogotovo ljudima iz opozicije i nekim njihovim saradnicima, tolika ideja da dižu prašinu protiv vakcina. Znate, vakcine su spasile civilizaciju. Najteže bolesti u svetu su spašene pravovremenom vakcinacijom.

Srbija je zemlja zajedno sa Institutom Torlak koja je izvozila vakcine u države trećeg sveta. Sada se pitam samo, odakle odjednom tolika potreba da se širi strah među građanima Republike Srbije kada je vakcina jedan idealni lek, jedan najbolji lek kojim mi možemo da sprečimo vakcinu. Najednom su bili počeli da šire priče da će Srbija prva primiti vakcinu za Kovid 19, da ćemo mi biti zamorčići na koje će se te vakcine testirati, a nekoliko dana nakon toga mi vidimo svetske vesti da prva država koja kreće vakcinaciju je Velika Britanija, a sada joj se pridružuje i Kanada i druge države. Da li to znači da su sada oni zamorčići za te vakcine ili da su to bile lažne vesti koje su oni probali da plasiraju, da uvedu jedan strah i paniku među građane i da umanje značaj zdravstvenog sistema Srbije, a svi vidimo koliko dobar zdravstveni sistem je važan za jednu državu.

Za sam kraj, što se tiče budžeta voleo bih da spomenem i grad Prokuplje. Grad Prokuplje je jedan od po meni najlepših gradova juga Srbije, grad koji od 2000. do 2012. godine je bio razoren pljačkaškim privatizacijama koje su bile na teritoriji cele Srbije. U Prokuplju su poslovale ogromne kompanije, među kojim su bile Fabrika obojenih metala „FOM“, poznata konditorska kompanija „Hisar“ i mnoge druge. Te kompanije su urušene i prodate, a novac je vršeno nestao. Hiljade građana Prokuplja su ostale bez posla i svakodnevno su morale da se bore za parče hleba za sebe i za svoju porodicu.

Danas se možemo pohvaliti da je Prokuplje mali industrijski centar, da u Prokuplju sledeće godine imamo nastavak velikih i veoma važnih investicija među kojima je rekonstrukcija gimnazije, izgradnja potpuno nove biblioteke, rekonstrukcija bioskopa, prevođenje male pijace i mnogi drugi projekti.

Najbitniji projekat koji će značiti ne samo Prokuplje, već i za celu Toplicu jeste autoput Niš – Priština. To je autoput koji će Prokuplje dovesti na jednu privrednu mapu Srbije, koja će omogućiti da Srbija postane jako konkurentna za privlačenje stranih i domaćih investicija jer će kompanije koje investiraju u Prokuplje biti direktno povećane na autoput koji spaja Toplicu sa Evropom i Toplicu sa lukama na Jadranu, što je jako korisno za izvoz proizvoda. To je jako važno.

Grad Prokuplje, kako bi odmah bio spreman za takvu jednu privrednu ekspanziju u našem kraju, počeo je izgradnju jedne savremene industrijske zone koja će imati sve neophodne priključke i koja će odmah biti spremna da se ponudi svim stranim investitorima. Zato vas, ministre, kao i celu Vladu, ja danas molim da nam pomognete da za tu industrijsku zonu čim bude spremna da nađemo investitore i da odmah investitori uđu u Prokuplje jer Prokuplje nije ključ samo za Prokupčane, već i za celu Toplicu. Zato je to jako važno.

Za sam kraj bih vas zamolio sve kao zdravstveni radnik ispred struke da se pridržavate mera, da nosite maske, da održavate distancu i da pomognete i meni i mojim kolegama da se izborimo sa koronom. Svakodnevno imamo ogroman broj obolelih. Naš zdravstveni sistem nije u rasulu kao što mnogi pokušavaju da to prikažu. Mi pacijente ne držimo na hodniku. Svi naši pacijenti imaju kiseonik. Imaju sve neophodne lekove. Svima koji su u bolničkom lečenju uključena je dvojna ili trojna antibiotska terapija. Uključeni su savremeni lekovi koji se primenjuju u celoj Evropi, ali je jako bitno da pridržavajući se mera mi smanjimo ukupan broj obolelih, da rasteretimo zdravstveni sistem i da spremni dočekamo vakcinaciju protiv kovida i time u potpunosti sprečimo dalju ekspanziju korona virusa i budemo spremni da se privredno uzdignemo čim korona stane.

U danu za glasanje ja ću u potpunosti podržati plan budžeta za 2021. godinu. Hvala puno.

Zahvaljujem.

Sledeća na listi je narodna poslanica Violeta Ocokoljić.

Izvolite.

Uvaženi predsedavajući, uvaženi ministre, uvažene kolege narodni poslanici, Vlada je podnela tri amandmana na ovaj Predlog zakona o budžetu. Od toga se amandman na član 3. Predloga zakona o budžetu odnosi na Sporazum o zajmu sa Francuskom agencijom za razvoj, o kojoj ste pričali protekle nedelje i koji je potpisan protekle nedelje, a koji se odnosi na finansiranje modernizacije železnice u Srbiji, kao i na zajam za efikasnost javnog sektora i zeleni oporavak.

Kako su ovi amandmani koje je podnela Vlada sastavni deo budžeta i Predloga budžeta za narednu godinu ja se moram, uvaženi ministre, osvrnuti i na Predlog budžeta za narednu godinu. U ovom Predlogu budžeta za narednu godinu detaljno su obrazložena sva mikro i makroekonomska kretanja, sve projekcije, svi planirani rizici, svi mogući rashodi, ali ono što je jako važno zbog građana da znaju je da je ovaj budžet formiran na osnovu realno planiranih prihoda za narednu godinu.

Rekla bih i da je Vlada ovim predlogom budžeta ne samo napravila pravu meru i balans, već je u potpunosti prevazišla očekivanja svih nas, izdvajanjem i do 35% više novca za kapitalne investicije nego protekle godine.

Ovo je takođe važno da naši građani znaju, jer je ulaganje u kapitalne investicije zapravo osnov i uslov za rast bruto domaćeg proizvoda. Zato mi naredne godine možemo iz tog bruto domaćeg proizvoda da planiramo i povećanje penzija po švajcarskom modelu i povećanja plata u javnom sektoru, ali podizanje i minimalne zarade za naše građane.

S obzirom na to da dolazim iz sektora turizma, posebno me raduje činjenica da je Vlada uspela pravovremeno da reaguje kada je u pitanju upravo ovaj sektor koji je izuzetno pogođen celom ovom pandemijom korona virusa. Podrška hotelijerima je bila izuzetno važna. Izuzetno me raduje činjenica da je Vlada uspela da odobri direktnu subvenciju za pomoć hotelijerima i to u iznosu od 350 evra po ležaju i 150 evra po sobi, jer je činjenica da su gradski hoteli zapravo bili najpogođeniji ovom pandemijom korona virusa u izostanku stranih turista, u izostanku biznis putovanja, u izostanku svih onih kongresa i organizacija koje su trebale da budu organizovane u našim gradovima.

Takođe, u toku je javni poziv za dodelu subvencija za podsticaj turističkim agencijama i turoperatorima za pokriće troškova u vezi obezbeđenja, garancija putovanja, a pre par dana predsednik Republike Aleksandra Vučića i vi uvaženi ministre, najavili ste dodatnu pomoć ovom sektoru i to u iznosu od jedne minimalne zarade za radnike u turističkim agencijama, u rentakara agencijama, hotelijerima, ugostiteljima i jako važnom sektoru tj. delu sektora turističkim vodičima, njima će ova pomoć biti izuzetno značajna i hvala im u ime i turističkih agencija, ali i svih radnika koji rade u sektoru turizma.

Sa jedne strane, ova pandemija korona virusa i te kako uticala na rad i poslovanje i hotela, ali i turističkih agencija, a sa druge strane, i te kako pozitivno uticala na razvoj domaćeg turizma. Činjenica je da su ove godine pružaoci usluga u domaćoj radinosti i u seoskim turističkim domaćinstvima imali pune ruke posla, isto je činjenica da se u oktobru tražilo mesto više u našim banjama, a i čuveni „Forbs“ je proglasio Srbiju kao jedna od pet prioriteta destinacija koju treba podsetiti odmah po završetku pandemije korona virusa i zato mislim da je svako ulaganje u sektor turizma i te kako važno, i te kako značajno i višestruko isplativo, i drago mi je da se i naredne godine nastavlja sa dodelom vaučera za smeštaj i za letovanje u Srbiji, što su izdvojeni dodatni novci za to, jer je to prava mera i prvi podsticaj za razvoj domaćeg turizma.

Predsednik Aleksandar Vučić je definisao, a premijerka je u svom ekspozeu na posebnoj sednici naredne Skupštine definisala šest prioritetnih ciljeva nove Vlade, a to su borba za očuvanja zdravlja naših građana, borba za očuvanje naših interesa na KiM, zatim, nastavak sa radom na ubrzanim reformama, nastavak sa jačanjem srpske ekonomije, borba protiv kriminala i korupcije, ali i samostalno odlučivanje samostalno i nezavisno odlučivanje Srbije.

Dobro je da čujem ove ciljeve s vremena na vreme upravo ovde kako bismo u sve izazove koji stoje pred Vladu Republike Srbije za godinu i po dana uspeli da izmerimo efekte rada Vlade upravo ovde u Narodnoj skupštini i dok smo nekima koji se sada predstavljaju za vođe opozicije uspeli da izmerimo samo to koliko su novca strpali u svoje džepove, pa tako brojali milione i stigli do 619 miliona, zatim, koliko su nekretnina stekli, pa tako stigli do cifre 35 nekretnina na najelitnijim lokacijama u Beogradu. Činjenica je da od ove Vlade možemo da očekujemo samo to koliko će novih kilometara autoputeva izgraditi, koliko će novih fabrika otvoriti, koliko će škole i bolnice rekonstruisati i koliko će celokupno uticati na podizanje životnog standarda svih građana.

Uvaženi ministre, uvažene kolege, svakako ću ih iz ovih razloga koje sam navela ovde, a i onih koje nisam navela, jer nisam stigla, podržati set budžetskih zakona, ali i Predlog zakona o budžetu za narednu godinu. Hvala.

Želim posebno da naglasim da je ovo bilo prvo izlaganje narodne poslanice i želim vam puno uspeha.
Sledeći na redu je narodni poslanik Goran Kovačević.

Dame i gospodo, poštovani ministre, ovo je vreme o kome će se učiti u školama. Ovo je velika zdravstvena i ekonomska kriza i ovo je nešto gde nismo bili. Ekonomska kriza je drugačija u odnosu na sve ostale. Imati dovoljnu količinu novca danas NBS smanjuje referentu kamatnu stopu, promet je suština ekonomske krize.

Drugačija kriza od svih drugih, hoćemo li imati poplavu novca koju već danas imamo, pa samim tim i inflaciju, povećanje kamatnih stopa i MPL-e ili ćemo imati deficit zbog nedostatka prometa, deflaciju i povećanje nivoa nezaposlenosti? Ili ćemo kada prođe kriza sve vratiti na početak? Ovo je ekonomska kriza o kojoj će se učiti u školama, a šta će pisati u udžbenicima zavisi od toga kako mi danas doživljavamo, svako pojedinačno percepciju ekonomske krize.

Tri godine je trebalo krizi iz 2008. godine da dođe do svog pika, tri godine je trebalo krizi iz 1929. godine da dođe do svog maksimuma, tri nedelje je trebalo krizi iz 2020. godine da se nađemo tu gde se nalazimo i nemamo jasnu sliku kako izgleda danas ekonomija u svetu. Jedne ekonomije rastu i razvijaju se, druge su u tehničkoj recesiji, jer su u rastu BDP ispod 0%. Jasno je da pojedine zemlje primarnom emisijom pokušavaju da izvuku svoje ekonomije, ali je pitanje da li je centralna banka dovoljno moćna da izađemo iz ove krize. Druga preduzeća nestaju i propadaju, prosto imamo različitu sliku.

Dana 27. marta 2020. godine EU je rekla – imamo program od dve nedelje ekonomskih mera, posle toga će se sve vratiti u normalu. Danas je decembar mesec, ništa više nije normalno. Ovo je bitno zato što su to polazne pretpostavke za budžet iz 2021. godine. To je vreme u kome živimo, vreme u kome stvaramo budžet i nije sporno da je budžet najznačajniji pravni, ekonomski akt jednog fiskalnog prostora, znači celog prostora gde žive Srbi na Balkanu, ali je budžet realna i planska kategorija.

Vi gospodine ministre ste jasno u prethodnim godinama pokazali kako izgleda pametno planiranje budžeta Republike Srbije. Bili smo dovoljno pametni, imamo dovoljnu količinu znanja da nikada od 2015. godine nismo ušli u rebalans budžeta. U teškom vremenu, u vremenu fiskalne konsolidacije mogli smo da predviđamo.

Mogli smo da predviđamo zato što smo promenili Srbiju i ono što su trebali neki pre nas da učine devedesete, 2000. godine. Nisu učinili, mi smo krenuli iz nule da promenimo ekonomski poredak Srbije.

Budžet je vreme kada se podvuku crte i vreme kada se kaže šta smo uradili u prethodnom vremenskom periodu. Od 2015. godine do 2018. godine spašavali smo srpsku ekonomiju. Godine 2019. do marta 2020. godine ubirali smo plodove visokog ekonomskog rasta i niske nezaposlenosti. Od 2020. godine od marta meseca vodimo socijalnu politiku kako da Srbija u teškim vremenima zdravstvene i ekonomske krize preživi.

Nesporno je da smo značajan deo finansijskih sredstava uložili u zdravstvo, nesporno je da smo imali protekcionističke mere u oblasti privrede, nesporno je da smo branili socijalni status građana Srbije. I to smo uspeli. Uspeli smo zahvaljujući vama iz Ministarstva finansija, NBS i predsedniku Srbije. Šta smo uradili? Učinili smo da nam BDP bude u tehničkoj možda recesiji, ali najbolji BDP u ovom trenutku u Evropi. Učinili smo da imamo nisku stopu nezaposlenosti i učinili smo da imamo pre svega monetarnim merama stabilan kurs dinara, odnosno da nemamo inflaciju. To smo učinili zato što smo znali šta radimo i to nas je koštalo šest milijardi evra.

Kada kažu da ova kriza nema posledica u ekonomiji Srbije ima ih. Da nismo imali ekonomsku krizu, da nismo imali pandemiju, imali bismo rast od 6% i verovatno dve, tri milijarde javne potrošnje, lične potrošnje više u Srbiji. Da nije bilo ekonomske krize drugi faktor ne bi imali deficit. Normalno je, sasvim je normalno da u uslovima ekonomske krize imamo deficit. Ali, svakako ga ne bi imali da nije bilo ekonomske krize.

Dakle, mi smo 2015. godine promenili Srbiju kao ova generacija i to je sastavni deo budžeta, jer je budžet i generacijska stvar, sastoji se iz onoga što nasledimo od prethodnih generacija, onoga što zaradimo mi kao generacija i onoga što ćemo ostaviti budućim generacijama ili ćemo ih zadužiti. Taj generacijski jaz kaže da smo mi od 2015. godine zaradili tih šest milijardi evra da platimo troškove krize u ovoj godini, da smo zaradili verovatno još za dve godine da platimo još 12 milijardi ekonomskih mera zato što ova kriza se ne završava 2020. godine.

Danas kada govorimo o pravilima ekonomske politike obično kažemo da moramo da se držimo nekih principa koje je definisala EU, pa kažemo da moramo da budemo na 3% deficita, da moramo da budemo na 60% javnog duga. Ovo je krizno vreme, krizni nemenadžment, uopšte me ne bi iznenadilo i nemamo razloga da tvrdimo da ćemo imati deficit od 3%. Možemo da imamo i veći deficit bez ikakvih problema, ekonomski smo sposobni da to iznesemo još 2021. i 2022. godine, verovatno i 2023. godine.

Zemlje EU koje nam govore o principima i pravilima danas se nalaze u ogromnim problemima gde je MPL rastu u svim zemljama EU gde javni dug raste i mi praktično imamo još tri godine ovakve monetarne politike i ekonomske i fiskalne politike da ih stignemo. Gde će ona tada biti, stvar je o kojoj ne treba da raspravljamo.

U stvari, budžetom za 2021. godinu treba da nastavimo da radimo ono što smo radili 2020. godine. Da branimo tri ključne ekonomske stvari nivo nezaposlenosti, stopu inflacije i da branimo društveni bruto proizvod. To ćemo nastaviti da radimo merama koje donosimo i koje ćemo donositi rebalansima budžeta koji će u 2021. godini verovatno biti. Nikada ne treba da zaboravimo da nije lako. Budžet se sastoji iz mikro ekonomije, iz problema koje imaju naši zaposleni ljudi koji se bave privatnim poslom, nikada ne treba da smetnemo sa uma da su i oni sastavni deo ekonomije Srbije, budžeta Republike Srbije da nije lako, velika je kriza.

Dame i gospodo, kada pogledate rezultate iz 2015, 2016, 2017, 2018, 2019. godine i rezultate koje smo učinili u kriznom vremenu 2020. godine jasno je da Vlada Srbije ima potpunu podršku u Skupštini Srbije i građana Srbije za mere koje daju dobre ekonomske rezultate. Zato nama u Skupštini Republike Srbije ne ostaje ništa drugo nego da glasamo za ovakav krizni, težak budžet, ali budžet koji će učiniti da Srbija iz ovog teškog vremena, kao i 2015. godine, izađe samo jača.

Zahvaljujem.
Narodni poslanik Milan Jugović.

Zahvaljujem.

Poštovani predsedniče Narodne skupštine, poštovani ministre, poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, uvaženi sugrađani, na samom početku ja bih želeo da pohvalim dosadašnji tok diskusije kao jedan vrlo sadržajan, vrlo konstruktivan iz koga su naši sugrađani mogli da vide jasne mere koje će Vlada Republike Srbije preduzeti u narednom periodu koje su utkane u Predlog budžeta za 2021. godinu, a koje će omogućiti da nastavimo sa privrednim rastom, da nastavimo sa privrednim razvojem tamo gde smo donekle stali u ovoj teškoj godini.

Pandemija korona virusa je pred čitav svet postavila jedan težak zadatak, zadatak očuvanja ekonomske aktivnosti, zadatak očuvanja radnih mesta, zadatak očuvanja životnog standarda stanovništva.

Odgovarajući na izazove koje je pred ekonomiju postavila zdravstvena kriza, Vlada Republike Srbije je pripremila jedan paket ekonomskih mera kao podršku stanovništvu i privredi u visini od šest milijardi evra. Paket koji će u velikoj meri potpomoći oporavak, odnosno nastavak razvoja naše privrede. Paket koji je 12,7 BDP. Ovakav paket snažen podrške mislim da, odnosno prilično sam siguran, mnogo razvijenije i bogatije zemlje nisu primenile. Definitivno, u dosadašnjem toku krize, ovaj paket mera koji je još uvek u toku, dao je jako dobre rezultate. Tako da, nema razloga da tako ne bude i u narednom periodu.

Mi smo ponosni na činjenicu da smo u ovako teškim vremenima uspeli da sačuvamo zaposlenost, dakle uspeli smo da sačuvamo radna mesta i to je činjenica i to najbolje ilustruje jedan podatak, a to je da smo u ovako teškoj godini zaposlenost, odnosno nezaposlenost sveli na rekordno nizak nivo od 7,3%. Dakle, još jednom podvlačim, ove mere su već sada dale izuzetno dobre rezultate. Da njih nije bilo naš pad bi bio najmanje minu šest posto. Ovako, njihov efekat je dobar i mi ćemo imati jedan od najboljih, odnosno najbolji ekonomski rezultat u Evropi ili preciznije pad od svega minu jedan posto.

Međutim, kroz tajkunske medije Dragana Đilasa samoproglašena elita i propali političari kritikuju, bez argumenata napadaju predsednika Vučića i Vladu Republike Srbije za sprovedene mere podrške iako su one evidentno po svim kriterijumima dale dobre rezultate.

Ne znam šta smo po njima trebali da uradimo, da li smo trebali da dozvolimo da desetine hiljada radnika ostane bez posla, da ostanu na ulici, da ostanu bez ikakvih prihoda. Vlada i predsednik Vučić su odabrali politiku borbe za svakog čoveka, politiku borbe za svako radno mesto i uspeli smo u tome. Dakle, u uslovima nikad težim u poslednjih nekoliko decenija, mi smo uspeli da sačuvamo zaposlenost. To je ono što SNS razlikuje od bivših vlastodržaca Dragana Đilasa, Vuka Jeremića i ostalih, koje nije bilo briga za narod, koje nije bilo briga za stotine hiljada radnika koje su ostavili na ulici nakon pljačkaških privatizacija, dok su se oni u isto to vreme besomučno bogatili.

Za Srpsku naprednu stranku, svako sačuvano radno mesto, svako novootvoreno radno mesto, predstavlja veliki uspeh i to će i u budućem periodu biti zvezda vodilja naše politike.

Ekonomska politika koju je u prethodnom periodu sprovodila Vlada i predsednik, baš u ovo krzno vreme, pokazala je svu svoju opravdanost i svrsishodnost. Tako da ćemo uprkos svemu, uprkos globalnoj situaciji mi nastaviti da idemo ka realizaciji plana koji smo zacrtali, a to je "Srbija 2025" kada želimo da dostignemo nivo gde će prosečna plata biti 900 evra, a prosečna penzija 430 evra. Značajan korak u tom smeru biće predviđeno i povećanje zarada, povećanje penzija i povećanje minimalne cene rada od nove godine.

Poslednjih godina država izuzetno mnogo pažnje posvećuje zdravstvu, na sreću kroz rekonstrukciju i izgradnju novih bolnica, kroz nabavku medicinske opreme, kroz popravljanje materijalnog položaja zdravstvenih radnika, koji će imati posebno mesto u ovom povećanju zarada od Nove godine. Dakle, njihove plate, biće veće za 5%. Ja ću podsetiti da je samo u poslednjih godinu i po dana ovo treće povećanje zarada za medicinske radnike.

Dakle, prošle godine imali su povećanje u rasponu od 10-15%, lekari 10%, a sestre i tehničari 15%. Ove godine plate medicinskim radnicima povećane su za još 10% i od Nove godine imaće povećanje 5%, a da ne pominjemo i jednokratnu pomoć koju su zdravstveni radnici dobili u dva navrata ove godine.

Sa druge strane, mnoge zemlje EU, ne samo da nisu u stanju da podignu plate svojim radnicima, već postoje takve koje na račun zarada svojih zdravstvenih radnika pokušavaju da naprave određene uštede.

Takav primer je Hrvatska, gde su nedavno lekari koji rade u najtežim uslovima, mislim na lekare koji rade sa kovid pacijentima, koji rizikuju svoje zdravlje, dobili 20% manje zarade. Dakle, lekari koji snose najveći teret ove borbe u Hrvatskoj, dobili su 20% manje zarade, dok kod nas plate zdravstvenim radnicima rastu.

Naravno, biće povećane plate i drugim zaposlenima u javnom sektoru od januara 3,5% i naknadno od aprila za još 1,5%. Ono što je važno da građani Srbije znaju, da se danas plate, penzije povećavaju iz realnih prihoda, a ne kao na primer 2008. godine kada su bivši vlastodršci za veštačko podizanje plata i penzija, uzimali skupe kredite koje vraćamo i mi danas, a koje će vraćati verovatno i naši naslednici.

U 2021. godini, iz ovog budžeta se vidi da ćemo mi nastaviti politiku podsticanja privrednog rasta, pre svega kroz poresko rasterećenje privrede, ali i kroz rekordna kapitalna ulaganja. Uprkos pandemiji korona virusa, ni jedan jedini projekat koji je bio planiran nije doveden u pitanje. Naprotiv, mi smo planirali nove kapitalne projekte, obezbeđena su i sredstva, tako da je u budžetu za 2021. godinu predviđeno rekordnih 330 milijardi dinara.

Dakle, širom Srbije biće realizovano mnogo važnih projekata, ali ja ću se samo na trenutak osvrnuti na jedan deo naše zemlje, na Podrinje koje je u vreme bivših vlastodržaca devastirano, opustošeno, gde su se ljudi iz svojih gradova i sela iseljavali u nedostatku zaposlenja, u nedostatku kvalitetne infrastrukture, a danas se, dakle, u Podrinju situacija kao i u čitavoj Srbiji menja.

Ono što ja kao Lozničanin želim da istaknem sa posebnim zadovoljstvom, da će u 2021. godini biti nastavljeno sa rekonstrukcijom Opšte bolnice u Loznici, da će početi izgradnja obilaznice oko Loznice čija je vrednost oko 600 miliona dinara i posebno je značajno, nastavak radova na izgradnji saobraćajnice Ruma – Šabac – Loznica, odnosno autoput Ruma-Šabac i brza saobraćajnica Šabac-Loznica, koja će izuzetno mnogo značiti i Podrinju i Loznici i generalno podići kvalitet života ljudi u ovim krajevima.

Zahvaljujući predsedniku Vučiću uz sve neophodne preduslove koje je lokalna samouprava u Loznici obezbedila, mi danas tamo imamo dve fabrike „Adient“ i „Mint“, koje će u punom kapacitetu zaposliti oko 2.500 radnika. Završetkom ove saobraćajnice, mi ćemo dodatno otvoriti vrata potencijalnim novim investitorima za dolazak i u naš grad i generalno u Podrinje.

Takođe, koliko sam video u budžetu za 2021. godinu planirana su značajna sredstva i za rekonstrukciju mostova, za izgradnju mostova, pa će tako svi mostovi, odnosno svi granični prelazi na Drini biti rekonstruisani, gde ćemo na taj način obezbediti bolju vezu sa našim narodom u Republici Srpskoj.

Novi mostovi gradiće se na Savi, a kod Šapca su već radovi u toku, gradiće se novi most na Savi u Beogradu. Međutim, ja opet moram pomenuti građanima Srbije omraženo ime tajkuna Dragana Đilasa koji kritikuje sve projekte koji se realizuju ili će se realizovati i u Srbiji, isto tako i u Beogradu, uključujući i ovaj most u centru grada koji je u planu da se izgradi. Pretpostavljam da je razlog taj što u izvođenju radova, u ovim poslovima, Dragan Đilas ne može da učestvuje kao što je to bi slučaj sa mostom na Adi, kako se poslednjih dana ispostavlja, gde su isplivali podaci, da je uzeo mito od izvođača radova u visini od nekoliko miliona evra.

Iskreno se nadam da će pravosudni organi u skladu sa zakonom ispitati i utvrditi ko je kako i po čijem nalogu isplatio u samo jednoj tranši 2,5 miliona evra grčkoj firmi, čini mi se da se zove „Sil“, čiji je zastupnik državljanin Srbije, a koji je opet blizak prijatelj kuma Dragana Đilasa.

Podsetiću, odnosno pozvaću se na jednu rečenicu sa neke od prethodnih sednica, kolege Aleksandra Markovića, da kada god su u pitanju neke muljavine, neko muljanje oko stanova, oko nekretnina, oko sličnih poslova, nekako se uvek ispostavi da ispliva ime Dragana Đilasa, njegovih saradnika, prijatelja, kumova itd.

Hoće li pravosudni organi konačno raditi svoj posao u skladu sa zakonom i umesto toga što zabranjuju da se govori o lopovluku i malverzacijama Dragana Đilasa, hoće li oni jednom utvrditi šta se ovde dešavalo.

Sa druge strane, građani Srbije to dobro znaju. Da ostavimo Dragana Đilasa pravosudnim organima, nadajmo se da će uskoro taj slučaj biti u skladu sa zakonom rešen.

Srbija je danas i politički i ekonomski stabilna zemlja, zemlja koju u ovim teškim vremenima, u vreme pandemije, investitori prepoznaju kao zemlju sa povoljnom poslovnom klimom.

Ja ću podvući jedan podatak, u prvih 10 meseci 2020. godine, u Srbiju se slilo 1,9 milijardi direktnih investicija, što je 60% ukupnih stranih investicija u čitav region Zapadnog Balkana.

Mi ćemo u tom smeru nastaviti i u 2021. godini. To nije slučajno, jer ja ću podsetiti da je Fajnenšl Tajms u poslednje dve od tri godine, Srbiju svrstao kao zemlju broj jedan u svetu po privlačenju stranih investicija. I to nešto govori.

Dakle, ove ekonomske pokazatelje koje sam izneo, ne govorim samo ja, ne iznosim samo ja, niti moje kolege, eminentne međunarodne institucije to potvrđuju i to su stvari koje su neosporive.

Na samom kraju ja ću glasati sa veliki zadovoljstvom za Predlog budžeta, za ove amandmane koje je predložila Vlada Republike Srbije, jer usvajanjem ovog budžeta kroz mere koje su predviđene u njemu mi nastavljamo put sigurnim korakom ka realizaciji Plana Srbija 2025. godine, dakle put ka Srbiji u kojoj ćemo živeti od plate prosečne 900 evra, penzije 430 evra, u zemlji sa još više mostova, puteva, bolnica itd. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.

Pošto nema više prijavljenih po ovom amandmanu, prelazimo na sledeći.

Na član 3. amandman je podnela Vlada.

Odbor za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava, prihvatio je amandman, a Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.

Konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.

Po prijavljenim listama, reč ima narodni poslanik Veroljub Matić.