Hvala.
Uvaženi narodni poslanici, da se samo kratko osvrnem na malopređašnje izlaganje koje ste imali priliku da čujete. Najpre, vama želim da vas obavestim da kada sam vam rekao pre dva dana da će 20,7 miliona dinara biti opredeljeno na sednici Vlade dodatnog budžeta za ovu godinu za Nacionalni savet nacionalnih manjina.
To smo obećanje ispunili, ta odluka je bila na Vladi, ja već koliko sutra očekujem taj novac na računu Ministarstva za manjine i odmah nakon toga i u savetu, tako da taj novac možete da koristite shodno vašim potrebama.
Drago mi je samo da to obećanje koje sam vam dao da smo uspeli da ispunimo.
Po pitanju zahteva koji su vezani za ovaj amandman, nije jednostavno objašnjenje, ali biću potpuno direktan prema vama, najpre kada govorite o tome da transferi nisu povećani nekim lokalnim samoupravama, a Zakon o finansiranju lokalnih samouprava je veoma jasan, definiše kriterijume na osnovu kojih se definiše i visina transfera. Ti kriterijumi se odnose na broj stanovnika, na površinu, na broj dece, na ukupan broj objekata osnovnog obrazovanja, srednjeg obrazovanja, na sistem dečije zaštite itd.
Dakle, to su objektivni kriterijumi koje Zakon o finansiranju lokalnih samouprava definiše i nije subjektivna odluka ni ministra finansija, niti bilo koga drugog kako će i na koji način ti transferi da rastu.
S druge strane, ono što je veoma važno, svaka lokalna samouprava bar s kojom sam ja komunicirao je zajedno sa rebalansom budžeta Vlade Republike Srbije u aprilu mesecu uradila i rebalans svojih budžeta, lokalnih budžeta, upravo imajući u vidu pandemiju korona virusa, upravo imajući u vidu nešto na šta niko nije računao i kao što je Vlada Republike Srbije u tom rebalansu smanjila 20% i više u proseku od 20% svoje troškove, tako sam očekivao da će i svaka druga lokalna samouprava to da uradi upravo da bi uštedela za najosnovnije stvari kako bi se prevazišle negativne konsekvence i posledice Kovida 19.
Dakle, to bih očekivao da je uradila i Opština Bujanovac, Medveđa, Preševo ili bilo koja druga, kao što je, recimo, uradila Vranje, Leskovac, Novi Sad, Beograd itd. Dakle, postoji odgovornost i na jedinicama lokalne samouprave za svoje budžete.
Ono što se desilo ove godine, kao što se desilo i prethodne godine i prethodnih godina, Vlada Republike Srbije i država Srbija je pomogla iz tekuće budžetske rezerve onoliko koliko je mogla. Ja sam to prošli put i rekao, mogu da vam ponovim, dakle, i 2018. iz tekuće budžetske rezerve Bujanovac je dobio 20 miliona dinara. Prošle godine to je bilo 10 miliona dinara. Medveđa takođe 20, 10, a ove godine 10. Preševo je dobilo ove godine 20 miliona dinara, da ne govorim Novi Pazar, Sjenica, Tutin, itd. Dakle, odgovornost i to je da se nadovežem na vaš komentar, oko doma zdravlja u Bujanovcu.
Dakle, malopre sam razgovarao sa svojim kolegom i ono što se desilo ove godine, skoro, a to je da su osnivačka prava za dom zdravlja prešla sa opštine Bujanovac na državu Srbije. Znači, nabavka opreme i svega, bila je odgovornost lokalne samouprave.
Ono što su mi rekli iz Ministarstva zdravlja da naredne godine apsolutno pomažemo i kadrovski i u opremi i sve, s obzirom da je država Srbija preuzela osnivačke i vlasnička prava nad domom zdravlja u Bujanovcu, i mi ćemo i tu pomoći. Kažu mi kolege iz Ministarstva zdravlja sada da su za to već opredeljena sredstva.
Ali, na žalost pre nekih desetak, 15 godina, ne znam ni kada je to bilo, doneta je odluka da domovi zdravlja, osnivačka prava, vrše lokalne samouprave.
Ja sam to imao priliku da vidim i kao gradonačelnik Beograda, pa imate 17 domova zdravlja, odnosno 16 plus jedan i onda vi morate da se bavite i nabavkom opreme i krečenjem i svim onim što je neophodno za finansiranje domova zdravlja, osim kadrovima, jer to je bila odgovornost Republike.
Znači do samo pre par nedelja i par meseci, dom zdravlja u Bujanovcu i njegovo funkcionisanje bila je odgovornost i lokalne samouprave.
Dakle, svako treba da preuzme odgovornost za ono čime treba da se bavi. Ali, rekavši sve to, pomoć koju smo dali preko tekuće budžetske rezerve i ove godine, pomoć koja sledi domu zdravlja u Bujanovcu, i to naredne godine, a ja vam govorim ovde ono što su mi sada potvrdili iz Ministarstva zdravlja, imamo novac i planove za povećanje kadrova i za dodatnu opremu u domu zdravlja u Bujanovcu, ali to je moralo da se desi sada kada je država Srbija preuzela osnivački ulog, ili ulogu kako hoćete da kažete.
Kada je Novi Pazar u pitanju, na strani 70. budžeta, imate budžet za Kancelariju za upravljanje javnim ulaganjima, nemate decidirano navedene projekte, zato što se ti projekti usvajaju na sednici Vlade, nakon usvajanja budžeta.
Ono što sam vam rekao juče ili prekjuče, imate milijardu i 200 miliona planiranih investicija, s obzirom na to da je tehnička dokumentacija za opštu bolnicu ili dom zdravlja u Novom Pazaru, kako god da nazovete, trenutno u pripremi.
Kada se bude završila tehnička dokumentacija, onda kreće projektovanje svega što treba da se uradi i nakon toga krećemo u rekonstrukciju doma zdravlja ili opšte bolnice, kako god da je nazovete, izvinjavam se, nisam baš ekspert u tim medicinskim ili zdravstvenim terminima, dakle kreće i tamo.
Hoću da vam kažem da ne postoji nikakva diskriminacija, ne postoji nikakav problem u funkcionisanju, jednostavno svako mora da preuzme odgovornost za neke svoje odluke, svaka lokalna samouprava, nema razlike između lokalnih samouprava i da se odgovorno ponašaju, a država će uvek pomoći kada to i za to bude potreba.
I sledeće godine, kao što znate, imamo rekordan budžet za zdravstvo. Mesto u tome ima i Dom zdravlja u Bujanovcu. To je najvažnije.
Po pitanju vaših javnih finansija, javnih finansija same opštine, što se mene tiče, evo tu je i Saša pored mene, možemo da napravimo poseban sastanak, pa da vidimo kako stojite, šta je problem, gde je problem, da vidimo kako možemo da pomognemo. To je ono što Ministarstvo finansija redovno i radi. Sedi sa lokalnim samoupravama, pokušava da sanira ako su problemi ili pokušava da unapredi način njihovog planiranja ili bilo čega kako bi taj budžet na kraju izgledao kako treba i kako ne biste došli u situaciju, malopre kada ste rekli novac za personalne asistente.
Da vam kažem, ja sam vodio grad Beograd, to je obaveza lokalne samouprave. Država sve može, ali onda je to loše planiranje na nivou lokalne samouprave. Ako nemate novca za to, šta su prioriteti. Dakle, ako nisu prioriteti personalni asistenti. Šta su vam prioriteti onda? Vi treba da odgovorite to građanima Bujanovca.
Malopre jedna poslanica je rekla da je moj prethodnik dugovao 400 miliona dinara za trudnice. Ja sam odmah kao gradonačelnik našao načina da to platim, a to su im bili prioriteti.
Mi smo zaposlili, ne znam koliko desetina personalnih asistenata, jer je to bila odgovorna socijalna politika grada Beograda, a zato nismo imali ni za novogodišnje paketiće, prodali smo sva vozila u gradu, ne znam tamo šta smo već radili da smanjimo troškove.
Dakle, potpuno sam ja otvoren da razgovaram, da dođete kod mene da porazgovaramo sa kim god treba oko lokalne samouprave i načina vođenja tih javnih finansija tamo. Država će uvek pomoći. Pomogla je 2018, 2019, 2020. godine tim prenosima iz tekuće budžetske rezerve.
Da vam kažem, to nije rešenje. Morate da imate sistemski postavljen budžet da odgovori na prioritete jedne lokalne samouprave, na ciljeve koji su definisani, a onda ako država može da pomogne tu je da pomogne.
Mislim i nadam se da sam bar malo dao odgovor na vaše pitanje, u vezi zahteva za dodatnim sredstvima. To i jeste poenta. Dodatna sredstva ne dobijaju amandmanom, a pogotovo ne na teret tekuće budžetske rezerve kao što je vaš predlog. Tekuća budžetska rezerva je za vanredne situacije, ne dao Bog, neke poplave, požara itd.
Vaš predlog ugrožava funkcionisanje, na neki način budžeta u narednoj godini, kada bi se prihvatio. S druge strane to ne rešava sistemski problem funkcionisanja ako ga imate na lokalnom nivou. Dakle, veći transferi od države ka lokalnoj samoupravi, imamo jasne kriterijume, s druge strane treba da se zarade valjda, ili sa većim brojem zaposlenih ili sa boljim projektima, ulaganjima u infrastrukturi i kako već. Zavisi od vas.
Izvinjavam se ako sam oduzeo malo više vašeg vremena, ali imajući iskustva vođenja jedne lokalne samouprave i to najveće lokalne samouprave, grada Beograda, imajući u vidu moje iskustvo sa pozicije ministra finansija, nije ovo dobar pristup. Nije samo pitanje da se amandmanima traži više novca. Hajde da vidimo šta je struktura vašeg lokalnog budžeta, šta je problem ako već ti personalni asistenti nisu problem.
Pri čemu, da znate, vi u Ministarstvu za lokalnu samoupravu 460 miliona dinara imamo opredeljeno u budžetu za 2021. godinu za projekte lokalnih samouprava. Kandidujte projekte. Evo, neka to i bude i projekat za personalne asistente. Iskoristite mogućnost koju koristi, koju daje budžet za narednu godinu. Ta proaktivnost zavisi od vas, po meni, a ne jedan amandman i sada eto imamo više novca. Gledajte nekome moramo da oduzmemo ovaj novac. Ovo su spojeni sudovi. To ne mogu da uradim, nije odgovorno da uradim na teret tekuće budžetske rezerve. Hvala puno.

Zahvaljujem ministru.
Reč ima Selma Kučević, po amandmanu.

Poštovani ministre, naime rekli ste upravo da postoje ti neki kriterijumi za opredeljivanje tih sredstava iz budžetske rezerve lokalnim samoupravama. Mene zanima koji je to kriterijum koji ste vi upotrebili pri raspodeli sredstava kada je opština Tutin dobila samo 10 miliona, čak i manje opštine su dobile duplo više?

Takođe, nisam dobila odgovor na pitanje vezano za stav koordinacije za dupliranje sredstava. Treće pitanje – da li vi potvrđujete da nema opredeljenih sredstava za Klinički centar u Novom Pazaru? Zahvaljujem.

Reč ima ministar.

Hvala.
Nisam siguran da smo se mi razumeli.
Govorio sam o kriterijumima koji su vezani za transfere, a ne za tekuću budžetsku rezervu. Vi ste pomenuli transfere. Dakle, 65% od ukupnog iznosa sredstava opredeljenih za opšti transfer deli se prema broju stanovnika, 19,3% deli se prema površini teritorije, 4,56% deli se prema broju odeljenja u osnovnom obrazovanju, 1,14% se deli prema broju objekata u osnovnom obrazovanju, 2% se deli prema broju odeljenja u srednjem obrazovanju, 0,5% se deli prema broju objekata u srednjem obrazovanju, 6% deli se prema broju dece obuhvaćene neposrednom dečijom zaštitom, 1,5% tih transfera deli se prema broju objekata u dečijoj zaštiti.
Govorim o transferima iz budžeta države Srbije prema lokalnoj samoupravi. To je jedna stvar.
Pročitao sam vam ove kriterijume. To je Zakon o finansiranju lokalnih samouprava. Kriterijumi postoje već duži vremenski period. Svaka lokalna samouprava, imajući u vidu te kriterijume, svoj razvoj opredeljuje tako da dobija više transfera iz godine u godinu radeći upravo na onome što treba da uradi da bi po ovoj formuli dobila više novca.
Po pitanju tekuće budžetske rezerve ne postoji formula, uvažena poslanice, dakle postoje zahtevi lokalnih samouprava koje se šalju i koji se odnose na nedostajuća sredstva za likvidnost. Svako od tih sredstava, svaki dinar koji se traži mora da se opravda, a država onda krajem godine vidi koliko novca ima, ako ima uopšte i pokušava da najnužnije potrebe lokalnih samouprava pokrije, koliko može.
Dakle, niko od lokalnih samouprava ne treba da računa na taj novac, nikome taj novac nije zagarantovan. Ukoliko postoji mogućnost taj novac ili deo novca neko dobije nešto, neko ne dobije ništa, se prenosi na račune lokalnih samouprava da se pokriju neke vanredne okolnosti na koje niko nije mogao da računa tokom godine, a desila su se. Zato služi tekuća budžetska rezerva, da ugasi požar ukoliko se požar tamo desio, a nikako to nije tekuće ili uobičajeno ili normalno finansiranje.
Za zdravstvenu ustanovu u Novom Pazaru nemate opredeljenja sredstva od milijardu i 200 zato što je to procenjena vrednost radova. Kada se završi tehnička dokumentacija, s obzirom da je to na spisku projekata, onda ćete imati opredeljenu vrednost radova i onda krećete u tender za nabavku izvođača, projektanta, nadzori, kako to već.
Dakle, sad u ovom trenutku, ni Kancelarija za upravljanje javnim ulaganjima ne zna koliko je to novca, dakle, ne znamo šta da opredelimo, ali više puta sam ponovio na ovom mestu, čim završimo tehničku dokumentaciju, odnosno KUJU kada završi tehničku dokumentaciju, Kancelarija za upravljanje javnim ulaganjima, dakle onda se opredeljuje taj novac u budžetu, jer to je na spisku sledećih ustanova, zdravstvenih ustanova koje treba da se rade u Republici Srbiji, a za narednu godinu već imamo 15,2 milijarde za ta 22 objekta koje sam naveo više puta u protekla tri dana.
Nadam se da sam vam odgovorio na vaše pitanje. Hvala puno.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Nenad Mitrović, po amandmanu.

Hvala.

Gospodine potpredsedniče, Narodne skupštine, gospodine ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, javljam se po amandmanu i žao mi je što gospodin Šaip Kamberi nije danas, odnosno ovog momenta u sali i hoću da kažem da pozicija koja se odnosi na infrastrukturu i ekonomski razvoj u iznosu od 297 miliona dinara, gde predlagač predlaže da se za 30% ovaj iznos poveća.

Ono što svakako hoću da kažem jeste da u budžetu za ovu godinu na računu koordinacionog tela za opštine Preševo, Bujanovac i Medveđa ima 80 miliona dinara novca koji su namenjeni za opštinu Preševo, koji do ovog momenta nisu potrošeni.

Od 297 miliona dinara, 40 miliona dinara se konkursom, koji raspisuje Koordinaciono telo, prenosi privredi, odnosno malim i srednjim preduzećima i taj novac nije sporan. Zašto nije sporan? Nije sporan zato što svi koji su zainteresovani da konkurišu za ovaj novac moraju ispunjavati neke uslove i na osnovu ispunjenosti uslova, odnosno kriterijuma ostvaruju pravo na novac.

Šta je ovde sporno? Od 297 miliona, 257 miliona je namenjeno za infrastrukturu i to je nešto što je u ovom momentu sporno, jer taj novac Koordinaciono telo za opštine Bujanovac, Preševo i Medveđa svakako da prenosi na osnovu projekata koje predlažu lokalne samouprave. Ove projekte su lokalne samouprave dužne da usvoje na svojim lokalnim skupštinama i da u vidu odluke dostave Koordinacionom telu koje nadalje prenosi novac.

Pitam se ko će u ime Srba da predloži infrastrukturne projekte za sredine u kojima žive Srbi, s obzirom da je Šaip Kamberi formirao svealbansku većinu u opštini Bujanovac i 42% Srba izopštio iz lokalne vlasti 22. jula ove godine.

Mesec dana kasnije, takođe, i u Preševu donose odluku i iz preševske lokalne vlasti isključuju Srbe, iako su lokalni izbori u Preševu bili krajem 2017. godine, a lokalna vlast formirana početkom 2018. godine.

Gospodine ministre, ja tražim od vas da se pronađe mogućnost promene kriterijuma za transfere novca od Koordinacionog tela lokalnim samoupravama i da time zaštitimo interese svih građana koji žive u ovim opštinama.

Šaip Kamberi spominje pasifizaciju prebivališta, ali ne spominje redovan popis stanovništva iz 2011. godine, kada je albanska nacionalna manjina taj popis bojkotovala. Tražimo transfer novca od države, a nemamo broj stanovnika na terenu.

Nacionalni simboli koji se spominju, nismo čuli da li je albanska nacionalna manjina podnosila zahtev sa idejnim rešenjem nacionalnih simbola albanske nacionalne manjine resornom ministarstvu.

Albanska zastava nije simbol albanske nacionalne manjine u Srbiji. Albanska zastava je zastava strane države.

Diskriminacija albanske nacionalne manjine od Šaipa Kamberija, koji se bavi zaštite ljudskih prava, slušamo od 2002. godine. Predsednici opština Bujanovac i Preševo su Albanci. Predsednici skupština u Bujanovcu i u Preševu su Albanci. Svi zamenici, pomoćnici i načelnici su Albanci. Svi direktori javnih preduzeća i ustanova su Albanci. Nije li ovo diskriminacija, gospodo kolege narodni poslanici?

U svakom slučaju, podržavam odluku Vlade da se ovaj amandman odbije.

U Danu za glasanje, kao i poslanička grupa kojoj pripadam, glasaću za Predlog budžeta za 2021. godinu.

Hvala.

Zahvaljujem, gospodine Mitroviću.
Reč ima narodni poslanik Nataša Jovanović.
Izvolite.

Zahvaljujem, potpredsedniče Skupštine.

Poštovani ministre sa saradnikom, poštovane kolege narodni poslanici, ja dolazim iz Mladenovca, prigradske opštine grada Beograda i ja bih volela da kod nas bude veći budžet. Silom prilika i ovom situacijom i naš budžet je smanjen. Prema tome, to se dešava u svim opštinama, ali mi imamo razumevanja zbog ove situacije koja je snašla ne samo našu zemlju, nego i svet, tako da je to pod ovim okolnostima sasvim neophodno.

Dana 4.12. prošle godine sam diskutovala o budžetu na potpuno drugačiji način. Pričalo se o mestu koje imamo na „Ju duing biznis listi“, zatim o napredovanju prema svim međunarodnim ekonomskim institucijama, zatim pričalo se o suficitu, međutim ovog puta nama su se prioriteti promenili. Ciljevi SNS su ostali isti, ali to je, pre svega, jedan sigurna, moderna, jaka Srbija. Međutim, prioritet je sada drugačiji.

Sada je u pitanju opstanak nacije i sada je najvažnije da sačuvamo živote ljudi. Imamo neprijatelj koji je skoro u isto vreme napao ceo svet, a možemo da vidimo samo mikroskopom, tako da ne možemo biti sebični i moramo poštovati mere.

Građani Srbije, želim i vama da kažem nešto, da ne budete lakoverni i da ne nasedate na laži Dragana Đilasa preko svojih plaćenih medija, jer iskorišćava i ovako tešku situaciju da se polarizuje Srbija.

Nama Srbima je, u stvari, u genima da se stalno zbog nečega delimo. Delimo se na partizane i na četnike, na zvezdaše i partizanovce, na evropejce i na rusofile, itd, a najnovije sada na šta se delimo jeste ko je za to da poštuje mere protiv Kovida-19 i ko misli da Kovid-19 ne postoji, zatim ko nosi maske, a ko ne, ko je za vakcinu, a ko nije.

Takođe, na društvenim mrežama su silne teorije zavere i na ovako teško vreme unosi se destabilizacija u zemlji i panika kao svojevrsni digitalni terorizam.

Kad je čovek u određenim godinama, onda zna šta zna, zna šta ne zna, šta može, šta ne može i ima neko određeno iskustvo. Takođe, u ovo vreme jačina ličnosti je na testu, a ne samo naš imunitet.

Ja pamtim kada su se čekali redovi za osnovne životne namirnice, kada su bili deficitarni proizvodi od bebi opreme, do građevinskih proizvoda. Pamtim hiper inflaciju, zatim nestašicu goriva, čak i one tablice par – nepar.

Ipak, od svega što pamtim, najgore je bilo bombardovanje 1999. godine, kada je moja ćerka bila mala, kao i mnoge kolege ovde, ali sigurno da svako pojedinačno zna kakvu je golgotu prošla njegova porodica. Nas su bolele žrtve, ali nas je takođe bolela i nepravda od strane sveta koja nam je tada učinjena, pa opet mislim da smo se nekako zbližili i nastavili dalje.

Sigurno se pitate zašto vam sve ovo govorim. Govorim da se ne zaboravi, jer mi Srbi smo poznati da imamo kratko pamćenje. Moje kolege su govorile o Đilasu, o Jeremiću, o Obradoviću, o Nogu, i treba da govore, jer oni ne odustaju od namere da se domognu vlasti. Hoće svoju zlatnu koku nazad, na ličnu dobrobit, a na propast građana Srbije, totalno bezumlje i panika koja je obuzela Dragana Đilasa i kompaniju i mržnja koja se sada rasplamsala u požar i to samo zbog toga što se sada sve više i više njihovih afera otkriva. Preko medija i društvenih mreža otvoreno prete Aleksandru Vučiću i njegovoj porodici, ali znate zašto? Zato što je on sve ono što oni nisu i mrze sve ono što ima bilo kakve veze sa njim i mrze i sve nas.

Danas svi imaju televizore i pametne telefone i kompjutere i mogu biti izloženi napadima onih koji ne prezaju od laži, spinovanja, raznih pretnji, prevara, često lažnih profila, jer nemaju hrabrosti i to je kukavički.

Ovo govorim zato što je Dragan Đilas ne samo kroz svoje plaćene medije, novine i televiziju, ukradenim novcem od građana Srbije se virtuelno proglasio za lidera opozicije. Da nije tih istih medija niko se ne bi ni setio ni plačnog Đilasa, ni otporaša Jeremića, ni bahatog Obradovića i ostalih. Oni su politički mrtvi. Održava ih u životu samo medijski aparat za disanje da bi ih prikazivali kao opozicionu silu i obmanjivali građane Srbije, a nisu smeli ni da se pojave na izborima. Ovi mladi bi rekli u žargonu – Vučić ih je oduvao.

Podsetiću vas, Dragan Đilas je bio 72. gradonačelnik Beograd na kome je bio pet godina i njegovu vladavinu u Beogradu su obeležili korupcija, partokratija, krađa iz gradskog budžeta uz brojne afere. Njegov tada slogan za izbore je bio „Svi obećavaju, ja garantujem. Mi znamo šta on garantuje, da ako se opet dočepa vlasti opet će raditi isto. Zamislite kakvi bi tek apetiti bili kada bi se dočepali budžeta Republike Srbije?

Vlada se zaista na domaćinski način ophodi prema novcu svojih građana i Srbija je od gubitaša postala lider u regionu. Naravno, mi smo pogođeni korona virusom već 10 meseci, i to je poljuljalo, ne samo nas, nego i svetske, regionalne i evropske ekonomije za 6 do 15%. Naš prognozirani privredni rast je 6% u 2021. godini. Takođe, predviđene i velike kapitalne investicije koje će podsticati i razvoj samog privatnog sektora.

Budžet Republike Srbije je prvenstveno namenjen očuvanju života građana, ali je i razvojni. Mislite da je lako izbalansirati taj budžet? Ne, to je sada izuzetno teško, niko nema praksu sa tim, ovo se dešava prvi put. Planiramo da se brže oporavimo od moćnijih i bogatijih zemalja, a najveća ulaganja su svakako u zdravstvo, u privredu, ali nismo zaboravili ni kulturu. Povećanje plata i penzija, takođe, podstiče rast. Iz tog razloga mi očekujemo da, kroz povećanje tražnje, brže oporavimo i našu ekonomiju.

Ono što su mnogi rekli, a još jednom vredi podvući, da nismo bili u suficitu sigurno ne bi mogli sve to da isfinansiramo, a da nije ugleda našeg predsednika u svetu, da li bi mogli da nabavimo lekove i opremu pre moćnijih i bogatijih zemalja. Mi tu vidimo šansu.

Takođe, na kraju, želim da vam čestitam na junačkoj borbi, na neumornom radu od početka izbijanja pandemije i da građani nisu osetili zaista nikakvu nestašicu i da se svi leče, bez obzira da li neko ima socijalno osiguranje ili ne.

Imam puno poverenje u našeg predsednika, u našu premijerku, u našeg ministra finansija, u našu guvernerku NBS da rade časno i odgovorno i u najboljem interesu građana Srbije.

Žao mi je što je svet i Srbiju zadesila ova neman, jer da nije toga sigurna sam da bi se brz oporavak Srbije izučavao u ekonomskim udžbenicima, kao blistav primer da za tako kratko vreme od gubitaša se dođe do lidera u regionu. Nećemo dozvoliti da nas pljačkaju i pustoše, da otimaju teško stečeno, zato što ima mnogo nas, koji mislimo svojom glavom i koji vidimo svojim očima kako se Srbija razvija i raste. Volimo svoju zemlju i budimo ponosni na nju i čuvajmo svoju zemlju, jer i ona će čuvati nas. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima Šaip Kamberi, po amandmanu.