Hvala.

Gospodine ministre, pažljivo sam slušao vaš odgovor, ali naš amandman za više sredstava u Koordinacionom telu jeste u skladu sa jednim mini programom koji su naše opštine sačinile upravo sa predsednikom Koordinacionog tela pre dve godine, a kada je od nas traženo da kandidujemo kapitalne projekte za tri godine zaredom. Naravno, verujem da je blagovremeno ministarstvo bilo informisano o tome.

Što se tiče uspostavljanja nekog posebnog principa za dodelu tih sredstava koje je kolega Mitrović zatražio, mislim da ste trebali da odgovorite da se sredstva dele po zakonu, a ne po etničkom principu, jer kuda će nas to voditi ako država krene tim putem?

Vidim da kolegi Mitroviću smetaju moji govori, ali svako ko stvarno i iskreno želi evropske integracije, da ova zemlja bude sastavni deo EU bi podržao svaki moj govor. Naravno, oni smetaju samo onima koji nisu iskreno za evropske integracije, kojima evropske integracije služe samo radi održavanja na vlasti.

Verujem da ste imali kontakte sa predsednikom Koordinacionog tela, odnosno sa službom Koordinacionog tela i oni su u detalje upoznati sa tim projektima koje su opštine Preševo, Bujanovac i Medveđa kandidovali još pre dve godine, da se finansiraju iz tog budžeta. U skladu sa tim je podnet i naš amandman za više sredstava upravo za takve projekte koji imaju za cilj poboljšanje uslova života naših građana. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Đorđe Milićević.

Zahvaljujem, predsedniče.

Ne znam da li smo shvatili maločas ključne poruke kada je reč o amandmanu koji je trenutno aktuelan, a to je na član 18. Najpre da kažem da je reč o amandmanu koji je tehnički neispravan. To znači da mi o ovom amandmanu ne bi trebali ni da diskutujemo i njega treba sagledati kao spisak lepih želja. Kada stavite ovako amandman pod a, b, v, g, d, onda vi ne želite da vam se amandman prihvati. Zapravo pravite spisak lepih želja i ne sačinjavate ovaj amandman da bi amandman prošao i da bi glasali za njega, već da bi vi o njemu mogli da pričate, da bi se obratili svom biračkom telu.

Dakle, to je suština. Ovaj amandman je tehnički neispravan, da ne kažem neku težu reč, neću je koristiti dana. Iskorišćen je da se pošalju i neke poruke koje mi ovde u parlamentu slušamo od trenutka konstituisanja do danas.

Prva poruka, a uz to se pozivaju na Ustav, kaže – kriza u Sandžaku. Ako se pozivate na Ustav, a šta je Sandžak? Da li je to definisano Ustavom? Sekretaru sam malopre spomenuo i još uvek mi niste dali odgovor na pitanje. Gospodine Odaloviću, vama se obraćam. Pitao sam predsednika, a to je posao Sekretarijata – jesu li svi poslanici ovog parlamenta potpisali zakletvu? Da li vaše klimanje znači da jesu? Ako su potpisali zakletvu, sadržaj te zakletve je da svako od nas mora da poštuje Ustav i da radi u najboljem interesu građana. Ja ne znam šta je, shodno Ustavu, Sandžak. Postoji Raški upravni okrug. Sandžak ne postoji.

Druga poruka koja se želela poslati jeste – promenite politiku prema albanskoj manjini. Ponavljam po ne znam koji put i ponavljaću to svaki put kada budem čuo ovde u parlamentu, jer vređa sve ostale poslanike ovog parlamenta, jer vređa sve građane Srbije, a kada kažem građane Srbije mislim i na Bošnjake i na Albance, Srbija ne diskriminiše nikog. Ovakvim stavom i ovakvim izjavama i ovakvim konstatacijama vi diskriminišete predstavnike vaše nacionalne manjine u Srbiji, a ne mi.

Kada govorite o diskriminaciji, hajde da vas podsetim. Malopre je govorio kolega, nisam zapamtio ime i prezime, o ugroženosti manjine i manjinskih zajednica. Govori neko ko je iz Bujanovca, iz lokalne vlasti koji je izbacio 42% Srba, a tražio ministarsko mesto sa 0,5% glasova. To je rekao predsednik države. Ja mu verujem. To je 20.000 glasova, oko 20.000. Dakle, tražili ste ministarsko mesto sa 0,5, a izbacili ste 42% Srba iz lokalne samouprave i vi govorite o ugroženosti manjinskih zajednica.

Ponavljam ono što sam rekao na početku današnjeg zasedanja. U demokratskoj Srbiji moguće je da izgovorite ovakve stvari, ali ćete uvek naići na reakciju nas poslanika, jer smo mi predstavnici građana, mi smo glas naroda. Srbi ovako ne mogu da govore ni u jednom parlamentu, pa vi onda analizirajte da li su ugrožena prava nacionalnih manjina u Srbiji, i to danas kada se pozivate na međunarodni dan. Nije korektno prema nama. Nije korektno bilo ni prošlog četvrtka kada ste u susret obeležavanju Dana albanske zastave želeli da isprovocirate ovaj parlament, pa ste izneli dve zastave, pa ste mislili predsednik će odreagovati, ali ne onako kako je odreagovao, nego drugačije, da bi vi bili žrtva i da bi na taj način predstavili incident.

Pošto nije odreagovao onako kako ste vi očekivali, već u duhu tolerancije, da bi nastavili demokratsku raspravu, vi ste onda otišli u Prištinu, posetili kao šef poslaničke grupe Narodne skupštine Republike Srbije, povodom obeležavanja dana kosovskih snaga bezbednosti i iz Prištine nam slali poruke kako je kabinet Ane Brnabić i Vlada Republike Srbije izgubila na težini. I to samo zato što nismo dozvolili da isprovocirate parlament i poslanike vašim gestom i vašim postupkom.

Nemam ja ništa protiv identiteta poslanika koji su maločas govorili, naprotiv, dobro su došli ovde, ali imam žestoko protiv onoga što govore. Jer, kada kažu da se u Gračanici slobodno vijori srpska zastava, onda vas ja pitam – a koju zastavu vi očekujete da se vijori u Gračanici?

Kada govorite o budžetu, imajte na umu, ministar je rekao jednu stvar – loše je planiran budžet lokalne samouprave, dakle, nemojte govoriti o republičkom budžetu a niste u stanju da sugerišete predstavnicima lokalne samouprave da dobro planiraju lokalni budžet. Dom zdravlja je bio ingerencija lokalne samouprave, i to je tačno. Ali, druga stvar. Kad govorite o pandemiji, mi smo o tome govorili u uvodnom izlaganju, Srbija je izdvojila 700 milijardi dinara od početka pandemije do danas, uključujući i nove mere. To je 12,7% BDP. Pa, nije on usmeren samo ka onima koji su građani Srbije, već ka svima koji žive u Srbiji, a tu su i Romi i Albanci i Bošnjaci, svi.

Kada govorimo o životnom standardu i poboljšanju životnog standarda i povećanju plata i penzija, ne povećavamo plate i penzije samo Srbima. Kada govorimo o izdvajanju za kapitalne investicije, 330 milijardi dinara, rekordno izdvajanje za kapitalne investicije, pa, nećemo graditi samo putnu infrastrukturu gde će putovati samo Srbi.

Dakle, dobro ste došli u demokratsku Srbiju. Ovo je zajednička država svih nas i niko ne diskriminiše prava nacionalnih manjina. Ako želite da razgovaramo u pravom smislu reči o amandmanu i o suštini amandmana, onda dajte samo formalno-pravno i tehnički ga podnesite onako kako treba. Zahvaljujem.

(Enis Imamović: Poslovnik.)

Zahvaljujem.
Po amandmanu…
(Enis Imamović: Poslovnik, posle ću po amandmanu.)
A, po Poslovniku. Ja sam hteo da vam dam reč po amandmanu, da bi uštedeli na vremenu, ali hajde.

Predsedniče, mogli ste da štedite na vremenu tokom čitavog dana i žao mi je što to niste uradili, sad ste došli.

Povredili ste član 104. u stavu 2 – ako se uvredljivi izrazi odnose na poslaničku grupu odnosno političku stranku čiji narodni poslanici pripadaju toj poslaničkoj grupi, u ime poslaničke grupe pravo na repliku ima predsednik, odnosno u ovom slučaju ja sam zamenik.

Dakle, kolega prethodni govornik je nama ovde spočitao da mi kršimo Ustav, pa bih ga ja podsetio da ova Skupština ovde postoji kao političko telo da bi, između ostalog, unapređivala i Ustav. I ukoliko mi ne možemo da govorimo o načinima kako da unapredimo Ustav, onda se nama i te kako osporavaju prava.

Dakle, član 182. stav 3. kaže da se mogu osnivati nove autonomne pokrajine. A to što se tiče toga da li Sandžak postoji, kolega, ja sam vam ovde dokaz da Sandžak postoji i da će postojati. Pitajte vaše koalicione partnere iz Sandžaka da li Sandžak postoji ili ne postoji. I dok smo mi ovde, Sandžak će postojati. Sandžak je postojao na Berlinskom kongresu, određen je tačno u centimetar kolika je teritorija Sandžaka i vi ovde nećete osporavati nikom, pa ni nama, pravo da se borimo da u Ustavu Srbije Sandžak uđe kao ustavna kategorija.

(Predsednik: Samo malo tiše.)

Pustite, predsedniče, ton je prikladan nivou uvreda koje smo mi ovde doživeli i nivou osporavanja koje smo mi ovde doživeli, i to sve na svetski Dan ljudskih prava. Jel ovako Srbija obeležava svetski Dan ljudskih prava? Tako što onemogućava manjinskim poslanicima da se bore da unapređuju svoj sistem? Da se bore za ono za šta imaju pravo, za šta im ovaj Ustav daje pravo?

Gospodine Imamoviću, isteklo vam je vreme.

Nije isteklo, moje vreme tek dolazi, predsedniče, polako. Gledaćete vi mene ovde još.

Ne znam kod koga ste povredu Poslovnika reklamirali? Na koga se odnosi? Ko je povredio Poslovnik?
(Enis Imamović: Prethodni govornik.)
Ali, u svakom slučaju, nemam nameru bilo šta da vam zameram, da pokrećete kao političku temu. Način na koji se menja Ustav je dobro poznat. Mi sada imamo u skupštinskoj proceduri i stigao je od Vlade predlog za promenu Ustava Republike Srbije. Naravno, svako ima pravo da iznosi svoje političke stavove, ali isto tako svako ima obavezu i da poštuje Ustav Republike Srbije.
Prema tome, Ustav Republike Srbije jasno govori o teritorijalnoj organizaciji i uopšte o svim drugim pitanjima vezanim za Republiku Srbiju, tako da vas molim da to upriličite Ustavu.
Ne ulazim u suštinu onoga što ste govorili.
Ja bih zamolio i ostale poslanike, treba da privodimo raspravu kraju. Imamo još 15-ak minuta koliko je bilo predviđeno kada može da počne rasprava u pojedinostima o ostalim tačkama dnevnog reda, tako da zaista molim da intervencije budu kratke i da polako privodimo raspravu kraju.
Đorđe, mislim da si odustao?
(Đorđe Milićević: Jesam.)
Hvala.
Narodni poslanik Jahja Fehratović. Izvolite.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Istina, danas jeste Dan ljudskih prava. Istina je da ovde u ovom časnom domu argumentima možemo doći do kompromisa koji jesu na korist svih koji žive u državi Srbiji i istina je da populizmom ne možemo doprineti bilo kakvom kompromisu, kao što je istina da Sandžak postoji, kao što je istina da postoji Raška oblast, kao što je istina da postoji Srbija i da postoji sve ono što mi živimo. U isto vreme, mi smo ljudi koji baštine više identiteta, pa smo recimo u isto vreme i Novopazarac i Sandžaklija, ali i građanin Republike Srbije i to nikada nikome ovde, bar nama u ovom domu, nije osporavano na onaj način na koji se želi to učiniti.

Sa druge strane, vrlo je važno što smo danas čuli od ministra da su za mnoge projekte uvek odgovorne i lokalne samouprave. To je upravo ono što smo mi govorili prethodnih dana i još jedna istina da smo juče imali i ministarku u Vladi Republike Srbije koja je u svom izlaganju, bez ikakvih opterećenja, više puta spomenula reč "Sandžak" sa svim onim što to znači, ali je nama mnogo važnije od tog populizma da vidimo kako ćemo živeti mi kao građani Novog Pazara, kao građani Sandžaka i kao građani Republike Srbije.

Jako nam je važno to da dobijemo što više sredstava iz republičkog budžeta, ali isto tako je važno da taj budžet bude namenski trošen, da ne bude nenamenski trošen kao što smo imali slučajeve u prethodnim godinama i kao što smo imali slučajeve, recimo, prethodnih godina, da je izgradnja neki od kapitalnih projekata zavisilo od toga da li su lokalne samouprave odradile svoj deo posla ili nisu odradile svoj deo posla. Pa smo mi čekali nekoliko godina da opštinska uprava Tutina izradi projektnu i drugu dokumentaciju da bi se ona sredstva koja su budžetom bila izdvojena, pa onda i kreditima, namenski potrošila za obnovu puta Novi Pazar i Tutin.

Dakle, ne želimo amnestirati nikoga, nedovoljno je sredstava. Treba nam mnogo više sredstava, treba nam fabrika, treba nam investicija, ali nam i te kako treba i da se kontroliše sav taj novac, da ne bismo imali koruptivne radnje kako je obeleženo 30 godina vlasti u sredinama u Novopazarskom Sandžaku, i u Pazaru i u Tutinu i u Sjenici.

Zato samo konstruktivno, zato samo temeljito, argumentirano mi možemo doći do one stvari koje je najbitnija građanima, a njima je najbitniji mir, a mir se postiže kroz ekonomsku konsolidaciju, kroz to da mi kao građani Sandžaka, bez obzira, i Republike Srbije, da li smo Muslimani, u verskom smislu ili pravoslavci, da li smo Bošnjaci, da li smo Srbi, da li smo Albanci imamo dovoljno sredstava da prehranimo sebe i svoje porodice, da imamo čist vazduh, da imamo kvalitetno zdravstvo i da to zdravstvo bude dostupno svima.

To jeste suština politike za koju se bori Stranka pravde i pomirenja, kao što je suština naše politike da se borimo za Sandžak, ali u okvirima da to ne ugrožava integritet ni Republike Srbije, ni Republike Crne Gore, već da to bude na obostranu korist i jedne i druge države, a naravno pod uvjetom da to u istoj meri zadovoljava sve stanovnike Sandžaka i Bošnjake i Srbe, i Crnogorce i sve ostale.

I krajnje je vreme da se zaustavi manipulativno, populističko nacionalističko bez pokrića upotrebljavanje bilo kakvih pojmova, već da se svi zajedno okrenemo onome što je realna politika, a realna je politika jeste da nam je svima neophodno mnogo više, da svi moramo puno raditi, ali da je preduvjet svega toga da se krene sa konačnim obračunom sa kriminalom, sa korupcijom i to od nivoa lokalnih zajednica, pa onda na svim nivoima, jer sve dok mi budemo taoci vlastitih lokalnih zajednica u smislu korišćenja i onoga što budžet ima, mi ćemo imati nezadovoljno stanovništvo, odlazeće kadrove, nećemo moći i ono što imamo resursa da iskoristimo na onaj način na koji to treba iskoristiti kako bismo mi kao uživaoci svih tih resursa i svega toga što naša država i naše lokalne zajednice i naši regioni nama daju bili zadovoljni i sretni.

Zato je i opredeljenje ove Vlade da se obračuna sa kriminalom jako važno, ali je još važnije da ono dosegne do svih pora, do svih kapilara i do lokalnih zajednica i do mesnih zajednica jer su korupcije jako raširene na tim nivoima. Znate, krene tok reke i on je nezaustavljiv, ali ako ne presečemo ono prljavštinu koja dolazi sa tih potoka onda će se to sve ulivati i u reku koja ima nekoliko stotina metara širine. Hvala.

Narodni poslanik Samir Tandir. Pet minuta.