Zahvaljujem, predsedavajuća.
Uvaženi ministre, uvažene kolege, narodni poslanici, uvaženi građani Republike Srbije, izuzetno mi je drago, ministre, što ste upravo moje javljanje na ovaj amandman, zapravo, vi ste dali jedan odličan uvod i ja ga moram iskoristiti i zahvaliti, pre svega i vašim naporima, naporima Vlade Republike Srbije, naporu naše premijerke, Ane Brnabić, i pre svega, zahvaliti svemu onome što je za srpski narod i za državu Srbiju učinio predsednik Srbije, Aleksandar Vučić, koji praktično od početka ove pandemije, dakle od marta meseca, čini mi se da se zaista svakog sekunda, 24 sata, sedam dana u nedelji upravo bavi ovom borbom. Mi smo u ovoj borbi pobedili, zapravo, na dva nivoa.
Ovo što ste spomenuli vezano za zdravstvene centre i sisteme koje smo ojačali, koje smo izgradili godinama koje su iza nas i posebno, ovu milijardu koju ćemo uložiti u budućem vremenu, upravo i na dalje nastaviti da razvijamo medicinske centre, bolnice, domove zdravlja i sve ovo što ste pobrojali, naravno, što je trenutno i sada u izgradnji je zapravo omogućilo da se mi borimo za živote građana Republike Srbije, jer da nismo imali ekonomsku pobedu, da nismo imali ekonomski rezultat, da smo imali situaciju koju smo imali u 2010, 2011, 2012. godini, ja nisam sigurna na koji način bi danas imali situaciju, a znate da su mnogi priželjkivali za Srbiju, svakakve vrste scenarija.
Priželjkivali su italijanski scenario, priželjkivali su španski scenario, to su svi ovi koji su se borili, zapravo, u trenutku kada se celokupna nacija jedinstveno uzdigla i podigla u borbi protiv Korona virusa, jedan deo opozicije oličen u vođstvu Dragana Đilasa i njegovih marioneta se upravo zalagao, ne za zdravlje života ljudi, već za pobedu Korona virusa, za bilo koji način koji bi uzdrmao državni sistem Srbije, koji bi uzdrmao i naterao da poklekne zdravstveni sistem Srbije i onemogućio, praktično, borbu za živote građana Republike Srbije.
Upravo ti koji su priželjkivali ove scenarije koje smo gledali u nekim drugim, možda i razvijenijim zemljama u Srbiji niste videli, jer Srbi i srpska država su pobedili na srpski način, a to je radom, trudom i marljivošću.
Da nismo imali fiskalnu konsolidaciju 2014. godine, kada su naši penzioneri sa najviše sluha, zaista, prepoznali da moraju u datom momentu da pomognu svojoj državi, mi danas ne bismo govorili o tome da u toku korona krize, kada čitav svet, praktično, pada na kolena u ekonomskom smislu, mi možemo da povećamo plate, mi možemo da povećamo penzije, mi možemo da izgradimo bolnice, medicinske centre, mi možemo da uvezemo vakcine. Zapravo, ne postoji granica za Srbiju, kada su u pitanju životi njenih građana.
Sve ovo ne bi bilo moguće da je neki Dragan Đilas u vreme kada je 619 miliona bila sasvim prosta matematika doći i staviti u svoje džepove, ne bi bilo moguće, jer, znate kako, videli smo na primeru određenih, kažem opet, marioneta, jer čini mi se da sve ono što kaže Marinika, sve ono što kaže Miroslav Aleksić, sve ono što kažu svi ti ljudi koji su oko Dragana Đilasa, koji su, praktično, samo oruđe u svemu onome što Dragan Đilas misli, videli smo da je njihova računica i metodologija uvek ista. Kako god se sabere ili se oduzme, a uglavnom su oni oduzimali, dolazili smo do 619 miliona koje je Dragan Đilas stavljao u svoje džepove.
Isto tako smo imali priliku da čujemo kako se ovaj budžet napada, kako se projektovanih 6% rasta u sledećoj godini demantuje od različitih, čak i nekih institucija. Imali smo priliku ovde i da ih saslušamo koji su to njihovi argumenti, i videli smo da od agrumenata nema ništa osim političkih pamfleta koje su pisali oni kojima je Dragan Đilas diktirao šta treba da bude napisano, a znamo vrlo dobro o kome se tu radi.
Videli smo i Miroslava Aleksića pre neki dan i vi ste to, ministre, odlično primetili, jednu vrlo smešnu računicu, a to je ona računica koja je zapravo i dovela Srbiju do toga da smo mi od 2012. i 2014. godine, pa na dalje, zaista morali da povedemo domaćinski računa o našem budžetu kako bismo omogućili Srbiji otvaranja novih radnih mesta, otvaranje fabrika i ono što nam je danas zaista najpreče, a to je uzdizanje našeg zdravstvenog sistema, a oni ne da nisu uspeli da okreče, nego nisu uspeli apsolutno ni jedan jedini da izgrade.
Dobro su moje kolege primetile, bilo bi dobro da je Dragan Đilas sa 619 miliona, za koje mi znamo, a čuli ste danas gospodina Bakereca, ko zna koliko je toga što mi zaista ne znamo o poslovanju Dragana Đilasa i što će se tek u budućnosti otkriti. Čula sam danas da je čak i sud zabranio da se razgovara, odnosno da se piše na ovu temu provizije Dragana Đilasa na Most na Adi, ali to svakako govori samo u prilog tome da mi do istine moramo doći.
Ako je potrebno da o tome govorimo ovde, u ovoj sali svakoga dana, razgovaraćemo i o tome. Razgovaraćemo ne samo o Draganu Đilasu, nego ćemo se boriti protiv svakog oblika kriminala i mafije i svih onih koji su Srbiju doveli na kolena.
Gde bi Srbija danas bila da smo nasledili zdrav budžet? Sasvim sigurno da bismo dobili još bolje rezultate i da bi sasvim sigurno imali priliku da se izborimo možda sa manje truda, sa manje odricanja za neke stvari koje danas imamo pred sobom.
Ali, da se vratim na Miroslava Aleksića. Izuzetno mi je bila zanimljiva njegova računica koja mi zaista definiše na koji način zapravo celokupna klika razmišlja i na koji način zapravo planiraju na dalje i šta je zapravo njima u glavi da naš budžet, budžet Republike Srbije, javna sredstva koja kad god im se Dragan Đilas nekako primakne čini mi se da građani budu u strahu da će bez njih ostati.
Tako nam je Aleksić rekao, zapravo, kako je to naučen, odnosno kako ga je njegov gazda Dragan Đilas zapravo učio da računa. To izgleda ovako: 31 milijarda dolara, a razgovara je o javnom dugu i o budžetu, kada se od 31 milijarde smanji, odnosno oduzme 15 milijardi dinara vi dobijete 16 milijardi evra. To je sve sasvim… Naravno, u pitanju su desetine godina između toga, tako da nam je jasna ova računica koja je sasvim sigurno u džepove onih koji su naučili, i Aleksića između ostalog, u međuvremenu da računa na taj način. Znamo, jasno je gde taj novac završava.
Ono što bih ja pitala dalje Aleksića, a on je imao priliku da obavlja različite funkcije u okviru javnih ovlašćenja, između ostalog, s obzirom da smo videli da računicu ne poznaje ili barem ne onu računicu koja je zdrava i koja bi bila na dobrobit građana Republike Srbije, pitala bih – šta je sa desetinama milina evra koje su se slile u privatne džepove dok je Aleksić razbojnički krstario po javnim funkcijama, a podsetiću vas, bio je i predsednik opštine Trstenik?
Šta je sa očiglednom pljačkom prilikom izgradnje sportske hale u osnovnoj školi u selu Poljni, mutnim radnjama u JKP „Počekovina“ na čijem je čelu Miroslav Aleksić bio dve godine?
Šta je sa nenamenskim trošenjem kredita koji je opština uzela za navodnu izgradnju industrijske zone preko preduzeća „Zapadna Morava“, iznos čak od 60,68 miliona dinara koji je prebačen toj firmi, a nije nikada iskorišćen za industrijsku zonu? Podsećam, Aleksić je u tom trenutku bio predsednik opštine.
Oo su podaci koje je dao zvanično revizor u svom izveštaju. Dakle, ovo nije ništa rekla-kazala ili pokupljeno sa internet portala ili Tvitera na način na koji oni to čine i na koji način se bave svojom politikom. Dakle, ovo su sve izveštaji revizora i pitaću još jednom Tužilaštvo da li trebamo da čekamo da nam zabrane, kao u ovom slučaju Dragana Đilasa, kada ne smemo da govorimo o proviziji koju je očigledno dobio za izgradnju Mosta na Adi, da li je ista klauzula ćutanja obezbeđena i za Miroslava Aleksića?
Revizor je, takođe, otkrio i da su mesne zajednice opštine Trstenik u vreme bahatosti predsednika opštine Miroslava Aleksića plaćale i evidentirale potrošnju goriva, iako uopšte nisu imale automobile. Dakle, od mesne zajednice, pa do ostalih firmi koje su u javnom vlasništvu Republike Srbije, pa na dalje, dakle, promrežena je jedna strahovita mreža laži, obmana i kriminala, koji je čist lopovluk, koji je doprineo tome da u šest preduzeća u Trsteniku radnicima punih sedam godina je odbijan deo zarada koji se donosio na samodoprinose, a novac nikada nije bio uplaćen mesnim zajednicama koje su rukovodile ovim preduzećima.
Revizor je, takođe, otkrio kako se zapravo radilo sa projektom parka na vodi, odnosno akva parka, za koji je država samo za prvu fazu radova uplatila preko 55 miliona dinara.
Revnosan Aleksić, praktično, ne možeš da zagrebeš po bilo čemu čega se on dotakao, a da tu ne postoji ikakav trag, očigledan trag o lopovluku koji je evidentan.
Posebno je zanimljivo, ali to ću ostaviti za neki drugi put, jer sada razgovaramo zaista o budžetu, a kada govorite o novcu i o slučaju Marinike Tepić, posebno o slučaju Dragana Đilasa, vi ne možete a da ne spomenete i rodbinske veze.
U slučaju Miroslava Aleksića vrlo je zanimljivo i poseban osvrt bih dala na pitanje porodično osnovanog fonda iz kog je Aleksićev tast Ljubiša Knežević prešao u Nacionalnu službu za zapošljavanje, pa onda sa zetom i ćerkom, dakle, zet je Miroslav Aleksić, koji su ostali u fondu, sklapao milionske ugovore, dakle milione koji su pripadali građanima Republike Srbije.
Dakle, sve ovo zaista što mi ovde spomenemo su delovi određenih izveštaja koji su u nekim momentima i bili ispred tužilaštva, te ovom prilikom molim tužilaštvo da se zaista svojim poslom pozabavi, da počne da radi i da se na bavi mantrama na koji način novinarima koji su zaduženi da pišu kada otkriju istinu objektivno, kako će zabraniti da pišu o tome, već da se pozabave svojim poslom i da izvede dokaze, da izvede svedoke kojih očigledno ima i koji su spremni da govore i da najzad dođemo do toga na koji način je Dragan Đilas stekao 619 miliona evra, na koji način je svaka od tih marioneta koja je uz njegove skute, stasala u ozbiljne milionere.
Iskreno se radujem zakonu koji ćemo u narednom periodu ovde i razmatrati, o poreklu imovine političara, gde ćemo vrlo jasno moći da, nadam se, ispitamo na koji način su svi oni došli do svojih miliona i do svog bogatstva.
Zahvaljujem.