Hvala.

Gospodine potpredsedniče, Narodne skupštine, gospodine ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, javljam se po amandmanu i žao mi je što gospodin Šaip Kamberi nije danas, odnosno ovog momenta u sali i hoću da kažem da pozicija koja se odnosi na infrastrukturu i ekonomski razvoj u iznosu od 297 miliona dinara, gde predlagač predlaže da se za 30% ovaj iznos poveća.

Ono što svakako hoću da kažem jeste da u budžetu za ovu godinu na računu koordinacionog tela za opštine Preševo, Bujanovac i Medveđa ima 80 miliona dinara novca koji su namenjeni za opštinu Preševo, koji do ovog momenta nisu potrošeni.

Od 297 miliona dinara, 40 miliona dinara se konkursom, koji raspisuje Koordinaciono telo, prenosi privredi, odnosno malim i srednjim preduzećima i taj novac nije sporan. Zašto nije sporan? Nije sporan zato što svi koji su zainteresovani da konkurišu za ovaj novac moraju ispunjavati neke uslove i na osnovu ispunjenosti uslova, odnosno kriterijuma ostvaruju pravo na novac.

Šta je ovde sporno? Od 297 miliona, 257 miliona je namenjeno za infrastrukturu i to je nešto što je u ovom momentu sporno, jer taj novac Koordinaciono telo za opštine Bujanovac, Preševo i Medveđa svakako da prenosi na osnovu projekata koje predlažu lokalne samouprave. Ove projekte su lokalne samouprave dužne da usvoje na svojim lokalnim skupštinama i da u vidu odluke dostave Koordinacionom telu koje nadalje prenosi novac.

Pitam se ko će u ime Srba da predloži infrastrukturne projekte za sredine u kojima žive Srbi, s obzirom da je Šaip Kamberi formirao svealbansku većinu u opštini Bujanovac i 42% Srba izopštio iz lokalne vlasti 22. jula ove godine.

Mesec dana kasnije, takođe, i u Preševu donose odluku i iz preševske lokalne vlasti isključuju Srbe, iako su lokalni izbori u Preševu bili krajem 2017. godine, a lokalna vlast formirana početkom 2018. godine.

Gospodine ministre, ja tražim od vas da se pronađe mogućnost promene kriterijuma za transfere novca od Koordinacionog tela lokalnim samoupravama i da time zaštitimo interese svih građana koji žive u ovim opštinama.

Šaip Kamberi spominje pasifizaciju prebivališta, ali ne spominje redovan popis stanovništva iz 2011. godine, kada je albanska nacionalna manjina taj popis bojkotovala. Tražimo transfer novca od države, a nemamo broj stanovnika na terenu.

Nacionalni simboli koji se spominju, nismo čuli da li je albanska nacionalna manjina podnosila zahtev sa idejnim rešenjem nacionalnih simbola albanske nacionalne manjine resornom ministarstvu.

Albanska zastava nije simbol albanske nacionalne manjine u Srbiji. Albanska zastava je zastava strane države.

Diskriminacija albanske nacionalne manjine od Šaipa Kamberija, koji se bavi zaštite ljudskih prava, slušamo od 2002. godine. Predsednici opština Bujanovac i Preševo su Albanci. Predsednici skupština u Bujanovcu i u Preševu su Albanci. Svi zamenici, pomoćnici i načelnici su Albanci. Svi direktori javnih preduzeća i ustanova su Albanci. Nije li ovo diskriminacija, gospodo kolege narodni poslanici?

U svakom slučaju, podržavam odluku Vlade da se ovaj amandman odbije.

U Danu za glasanje, kao i poslanička grupa kojoj pripadam, glasaću za Predlog budžeta za 2021. godinu.

Hvala.

Zahvaljujem, gospodine Mitroviću.
Reč ima narodni poslanik Nataša Jovanović.
Izvolite.

Zahvaljujem, potpredsedniče Skupštine.

Poštovani ministre sa saradnikom, poštovane kolege narodni poslanici, ja dolazim iz Mladenovca, prigradske opštine grada Beograda i ja bih volela da kod nas bude veći budžet. Silom prilika i ovom situacijom i naš budžet je smanjen. Prema tome, to se dešava u svim opštinama, ali mi imamo razumevanja zbog ove situacije koja je snašla ne samo našu zemlju, nego i svet, tako da je to pod ovim okolnostima sasvim neophodno.

Dana 4.12. prošle godine sam diskutovala o budžetu na potpuno drugačiji način. Pričalo se o mestu koje imamo na „Ju duing biznis listi“, zatim o napredovanju prema svim međunarodnim ekonomskim institucijama, zatim pričalo se o suficitu, međutim ovog puta nama su se prioriteti promenili. Ciljevi SNS su ostali isti, ali to je, pre svega, jedan sigurna, moderna, jaka Srbija. Međutim, prioritet je sada drugačiji.

Sada je u pitanju opstanak nacije i sada je najvažnije da sačuvamo živote ljudi. Imamo neprijatelj koji je skoro u isto vreme napao ceo svet, a možemo da vidimo samo mikroskopom, tako da ne možemo biti sebični i moramo poštovati mere.

Građani Srbije, želim i vama da kažem nešto, da ne budete lakoverni i da ne nasedate na laži Dragana Đilasa preko svojih plaćenih medija, jer iskorišćava i ovako tešku situaciju da se polarizuje Srbija.

Nama Srbima je, u stvari, u genima da se stalno zbog nečega delimo. Delimo se na partizane i na četnike, na zvezdaše i partizanovce, na evropejce i na rusofile, itd, a najnovije sada na šta se delimo jeste ko je za to da poštuje mere protiv Kovida-19 i ko misli da Kovid-19 ne postoji, zatim ko nosi maske, a ko ne, ko je za vakcinu, a ko nije.

Takođe, na društvenim mrežama su silne teorije zavere i na ovako teško vreme unosi se destabilizacija u zemlji i panika kao svojevrsni digitalni terorizam.

Kad je čovek u određenim godinama, onda zna šta zna, zna šta ne zna, šta može, šta ne može i ima neko određeno iskustvo. Takođe, u ovo vreme jačina ličnosti je na testu, a ne samo naš imunitet.

Ja pamtim kada su se čekali redovi za osnovne životne namirnice, kada su bili deficitarni proizvodi od bebi opreme, do građevinskih proizvoda. Pamtim hiper inflaciju, zatim nestašicu goriva, čak i one tablice par – nepar.

Ipak, od svega što pamtim, najgore je bilo bombardovanje 1999. godine, kada je moja ćerka bila mala, kao i mnoge kolege ovde, ali sigurno da svako pojedinačno zna kakvu je golgotu prošla njegova porodica. Nas su bolele žrtve, ali nas je takođe bolela i nepravda od strane sveta koja nam je tada učinjena, pa opet mislim da smo se nekako zbližili i nastavili dalje.

Sigurno se pitate zašto vam sve ovo govorim. Govorim da se ne zaboravi, jer mi Srbi smo poznati da imamo kratko pamćenje. Moje kolege su govorile o Đilasu, o Jeremiću, o Obradoviću, o Nogu, i treba da govore, jer oni ne odustaju od namere da se domognu vlasti. Hoće svoju zlatnu koku nazad, na ličnu dobrobit, a na propast građana Srbije, totalno bezumlje i panika koja je obuzela Dragana Đilasa i kompaniju i mržnja koja se sada rasplamsala u požar i to samo zbog toga što se sada sve više i više njihovih afera otkriva. Preko medija i društvenih mreža otvoreno prete Aleksandru Vučiću i njegovoj porodici, ali znate zašto? Zato što je on sve ono što oni nisu i mrze sve ono što ima bilo kakve veze sa njim i mrze i sve nas.

Danas svi imaju televizore i pametne telefone i kompjutere i mogu biti izloženi napadima onih koji ne prezaju od laži, spinovanja, raznih pretnji, prevara, često lažnih profila, jer nemaju hrabrosti i to je kukavički.

Ovo govorim zato što je Dragan Đilas ne samo kroz svoje plaćene medije, novine i televiziju, ukradenim novcem od građana Srbije se virtuelno proglasio za lidera opozicije. Da nije tih istih medija niko se ne bi ni setio ni plačnog Đilasa, ni otporaša Jeremića, ni bahatog Obradovića i ostalih. Oni su politički mrtvi. Održava ih u životu samo medijski aparat za disanje da bi ih prikazivali kao opozicionu silu i obmanjivali građane Srbije, a nisu smeli ni da se pojave na izborima. Ovi mladi bi rekli u žargonu – Vučić ih je oduvao.

Podsetiću vas, Dragan Đilas je bio 72. gradonačelnik Beograd na kome je bio pet godina i njegovu vladavinu u Beogradu su obeležili korupcija, partokratija, krađa iz gradskog budžeta uz brojne afere. Njegov tada slogan za izbore je bio „Svi obećavaju, ja garantujem. Mi znamo šta on garantuje, da ako se opet dočepa vlasti opet će raditi isto. Zamislite kakvi bi tek apetiti bili kada bi se dočepali budžeta Republike Srbije?

Vlada se zaista na domaćinski način ophodi prema novcu svojih građana i Srbija je od gubitaša postala lider u regionu. Naravno, mi smo pogođeni korona virusom već 10 meseci, i to je poljuljalo, ne samo nas, nego i svetske, regionalne i evropske ekonomije za 6 do 15%. Naš prognozirani privredni rast je 6% u 2021. godini. Takođe, predviđene i velike kapitalne investicije koje će podsticati i razvoj samog privatnog sektora.

Budžet Republike Srbije je prvenstveno namenjen očuvanju života građana, ali je i razvojni. Mislite da je lako izbalansirati taj budžet? Ne, to je sada izuzetno teško, niko nema praksu sa tim, ovo se dešava prvi put. Planiramo da se brže oporavimo od moćnijih i bogatijih zemalja, a najveća ulaganja su svakako u zdravstvo, u privredu, ali nismo zaboravili ni kulturu. Povećanje plata i penzija, takođe, podstiče rast. Iz tog razloga mi očekujemo da, kroz povećanje tražnje, brže oporavimo i našu ekonomiju.

Ono što su mnogi rekli, a još jednom vredi podvući, da nismo bili u suficitu sigurno ne bi mogli sve to da isfinansiramo, a da nije ugleda našeg predsednika u svetu, da li bi mogli da nabavimo lekove i opremu pre moćnijih i bogatijih zemalja. Mi tu vidimo šansu.

Takođe, na kraju, želim da vam čestitam na junačkoj borbi, na neumornom radu od početka izbijanja pandemije i da građani nisu osetili zaista nikakvu nestašicu i da se svi leče, bez obzira da li neko ima socijalno osiguranje ili ne.

Imam puno poverenje u našeg predsednika, u našu premijerku, u našeg ministra finansija, u našu guvernerku NBS da rade časno i odgovorno i u najboljem interesu građana Srbije.

Žao mi je što je svet i Srbiju zadesila ova neman, jer da nije toga sigurna sam da bi se brz oporavak Srbije izučavao u ekonomskim udžbenicima, kao blistav primer da za tako kratko vreme od gubitaša se dođe do lidera u regionu. Nećemo dozvoliti da nas pljačkaju i pustoše, da otimaju teško stečeno, zato što ima mnogo nas, koji mislimo svojom glavom i koji vidimo svojim očima kako se Srbija razvija i raste. Volimo svoju zemlju i budimo ponosni na nju i čuvajmo svoju zemlju, jer i ona će čuvati nas. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima Šaip Kamberi, po amandmanu.

Hvala.

Gospodine ministre, pažljivo sam slušao vaš odgovor, ali naš amandman za više sredstava u Koordinacionom telu jeste u skladu sa jednim mini programom koji su naše opštine sačinile upravo sa predsednikom Koordinacionog tela pre dve godine, a kada je od nas traženo da kandidujemo kapitalne projekte za tri godine zaredom. Naravno, verujem da je blagovremeno ministarstvo bilo informisano o tome.

Što se tiče uspostavljanja nekog posebnog principa za dodelu tih sredstava koje je kolega Mitrović zatražio, mislim da ste trebali da odgovorite da se sredstva dele po zakonu, a ne po etničkom principu, jer kuda će nas to voditi ako država krene tim putem?

Vidim da kolegi Mitroviću smetaju moji govori, ali svako ko stvarno i iskreno želi evropske integracije, da ova zemlja bude sastavni deo EU bi podržao svaki moj govor. Naravno, oni smetaju samo onima koji nisu iskreno za evropske integracije, kojima evropske integracije služe samo radi održavanja na vlasti.

Verujem da ste imali kontakte sa predsednikom Koordinacionog tela, odnosno sa službom Koordinacionog tela i oni su u detalje upoznati sa tim projektima koje su opštine Preševo, Bujanovac i Medveđa kandidovali još pre dve godine, da se finansiraju iz tog budžeta. U skladu sa tim je podnet i naš amandman za više sredstava upravo za takve projekte koji imaju za cilj poboljšanje uslova života naših građana. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Đorđe Milićević.

Zahvaljujem, predsedniče.

Ne znam da li smo shvatili maločas ključne poruke kada je reč o amandmanu koji je trenutno aktuelan, a to je na član 18. Najpre da kažem da je reč o amandmanu koji je tehnički neispravan. To znači da mi o ovom amandmanu ne bi trebali ni da diskutujemo i njega treba sagledati kao spisak lepih želja. Kada stavite ovako amandman pod a, b, v, g, d, onda vi ne želite da vam se amandman prihvati. Zapravo pravite spisak lepih želja i ne sačinjavate ovaj amandman da bi amandman prošao i da bi glasali za njega, već da bi vi o njemu mogli da pričate, da bi se obratili svom biračkom telu.

Dakle, to je suština. Ovaj amandman je tehnički neispravan, da ne kažem neku težu reč, neću je koristiti dana. Iskorišćen je da se pošalju i neke poruke koje mi ovde u parlamentu slušamo od trenutka konstituisanja do danas.

Prva poruka, a uz to se pozivaju na Ustav, kaže – kriza u Sandžaku. Ako se pozivate na Ustav, a šta je Sandžak? Da li je to definisano Ustavom? Sekretaru sam malopre spomenuo i još uvek mi niste dali odgovor na pitanje. Gospodine Odaloviću, vama se obraćam. Pitao sam predsednika, a to je posao Sekretarijata – jesu li svi poslanici ovog parlamenta potpisali zakletvu? Da li vaše klimanje znači da jesu? Ako su potpisali zakletvu, sadržaj te zakletve je da svako od nas mora da poštuje Ustav i da radi u najboljem interesu građana. Ja ne znam šta je, shodno Ustavu, Sandžak. Postoji Raški upravni okrug. Sandžak ne postoji.

Druga poruka koja se želela poslati jeste – promenite politiku prema albanskoj manjini. Ponavljam po ne znam koji put i ponavljaću to svaki put kada budem čuo ovde u parlamentu, jer vređa sve ostale poslanike ovog parlamenta, jer vređa sve građane Srbije, a kada kažem građane Srbije mislim i na Bošnjake i na Albance, Srbija ne diskriminiše nikog. Ovakvim stavom i ovakvim izjavama i ovakvim konstatacijama vi diskriminišete predstavnike vaše nacionalne manjine u Srbiji, a ne mi.

Kada govorite o diskriminaciji, hajde da vas podsetim. Malopre je govorio kolega, nisam zapamtio ime i prezime, o ugroženosti manjine i manjinskih zajednica. Govori neko ko je iz Bujanovca, iz lokalne vlasti koji je izbacio 42% Srba, a tražio ministarsko mesto sa 0,5% glasova. To je rekao predsednik države. Ja mu verujem. To je 20.000 glasova, oko 20.000. Dakle, tražili ste ministarsko mesto sa 0,5, a izbacili ste 42% Srba iz lokalne samouprave i vi govorite o ugroženosti manjinskih zajednica.

Ponavljam ono što sam rekao na početku današnjeg zasedanja. U demokratskoj Srbiji moguće je da izgovorite ovakve stvari, ali ćete uvek naići na reakciju nas poslanika, jer smo mi predstavnici građana, mi smo glas naroda. Srbi ovako ne mogu da govore ni u jednom parlamentu, pa vi onda analizirajte da li su ugrožena prava nacionalnih manjina u Srbiji, i to danas kada se pozivate na međunarodni dan. Nije korektno prema nama. Nije korektno bilo ni prošlog četvrtka kada ste u susret obeležavanju Dana albanske zastave želeli da isprovocirate ovaj parlament, pa ste izneli dve zastave, pa ste mislili predsednik će odreagovati, ali ne onako kako je odreagovao, nego drugačije, da bi vi bili žrtva i da bi na taj način predstavili incident.

Pošto nije odreagovao onako kako ste vi očekivali, već u duhu tolerancije, da bi nastavili demokratsku raspravu, vi ste onda otišli u Prištinu, posetili kao šef poslaničke grupe Narodne skupštine Republike Srbije, povodom obeležavanja dana kosovskih snaga bezbednosti i iz Prištine nam slali poruke kako je kabinet Ane Brnabić i Vlada Republike Srbije izgubila na težini. I to samo zato što nismo dozvolili da isprovocirate parlament i poslanike vašim gestom i vašim postupkom.

Nemam ja ništa protiv identiteta poslanika koji su maločas govorili, naprotiv, dobro su došli ovde, ali imam žestoko protiv onoga što govore. Jer, kada kažu da se u Gračanici slobodno vijori srpska zastava, onda vas ja pitam – a koju zastavu vi očekujete da se vijori u Gračanici?

Kada govorite o budžetu, imajte na umu, ministar je rekao jednu stvar – loše je planiran budžet lokalne samouprave, dakle, nemojte govoriti o republičkom budžetu a niste u stanju da sugerišete predstavnicima lokalne samouprave da dobro planiraju lokalni budžet. Dom zdravlja je bio ingerencija lokalne samouprave, i to je tačno. Ali, druga stvar. Kad govorite o pandemiji, mi smo o tome govorili u uvodnom izlaganju, Srbija je izdvojila 700 milijardi dinara od početka pandemije do danas, uključujući i nove mere. To je 12,7% BDP. Pa, nije on usmeren samo ka onima koji su građani Srbije, već ka svima koji žive u Srbiji, a tu su i Romi i Albanci i Bošnjaci, svi.

Kada govorimo o životnom standardu i poboljšanju životnog standarda i povećanju plata i penzija, ne povećavamo plate i penzije samo Srbima. Kada govorimo o izdvajanju za kapitalne investicije, 330 milijardi dinara, rekordno izdvajanje za kapitalne investicije, pa, nećemo graditi samo putnu infrastrukturu gde će putovati samo Srbi.

Dakle, dobro ste došli u demokratsku Srbiju. Ovo je zajednička država svih nas i niko ne diskriminiše prava nacionalnih manjina. Ako želite da razgovaramo u pravom smislu reči o amandmanu i o suštini amandmana, onda dajte samo formalno-pravno i tehnički ga podnesite onako kako treba. Zahvaljujem.

(Enis Imamović: Poslovnik.)

Zahvaljujem.
Po amandmanu…
(Enis Imamović: Poslovnik, posle ću po amandmanu.)
A, po Poslovniku. Ja sam hteo da vam dam reč po amandmanu, da bi uštedeli na vremenu, ali hajde.

Predsedniče, mogli ste da štedite na vremenu tokom čitavog dana i žao mi je što to niste uradili, sad ste došli.

Povredili ste član 104. u stavu 2 – ako se uvredljivi izrazi odnose na poslaničku grupu odnosno političku stranku čiji narodni poslanici pripadaju toj poslaničkoj grupi, u ime poslaničke grupe pravo na repliku ima predsednik, odnosno u ovom slučaju ja sam zamenik.

Dakle, kolega prethodni govornik je nama ovde spočitao da mi kršimo Ustav, pa bih ga ja podsetio da ova Skupština ovde postoji kao političko telo da bi, između ostalog, unapređivala i Ustav. I ukoliko mi ne možemo da govorimo o načinima kako da unapredimo Ustav, onda se nama i te kako osporavaju prava.

Dakle, član 182. stav 3. kaže da se mogu osnivati nove autonomne pokrajine. A to što se tiče toga da li Sandžak postoji, kolega, ja sam vam ovde dokaz da Sandžak postoji i da će postojati. Pitajte vaše koalicione partnere iz Sandžaka da li Sandžak postoji ili ne postoji. I dok smo mi ovde, Sandžak će postojati. Sandžak je postojao na Berlinskom kongresu, određen je tačno u centimetar kolika je teritorija Sandžaka i vi ovde nećete osporavati nikom, pa ni nama, pravo da se borimo da u Ustavu Srbije Sandžak uđe kao ustavna kategorija.

(Predsednik: Samo malo tiše.)

Pustite, predsedniče, ton je prikladan nivou uvreda koje smo mi ovde doživeli i nivou osporavanja koje smo mi ovde doživeli, i to sve na svetski Dan ljudskih prava. Jel ovako Srbija obeležava svetski Dan ljudskih prava? Tako što onemogućava manjinskim poslanicima da se bore da unapređuju svoj sistem? Da se bore za ono za šta imaju pravo, za šta im ovaj Ustav daje pravo?

Gospodine Imamoviću, isteklo vam je vreme.