Zahvaljujem.
Pošto se više niko u ime poslaničkih grupa ne javlja, idemo na listu narodnih poslanika.
Reč ima dr Milorad Mijatović. Izvolite.

Hvala, predsedniče. Ja ću nastaviti tamo gde je narodna poslanica Mihailović stala.

Da, mi kao Socijaldemokratska partija podržavamo rad nezavisnih tela, podržavamo njihovu slobodu u radu i izražavanju mišljenja, ali svaka sloboda ima i svoja ograničenja. Ta ograničenja znače odgovornost za ono što je izrečeno, odgovornost za ono što se brani i upravo o tome želim nešto da kažem.

Naime, zakoni države Srbije vrlo jasno određuju pravila ponašanja ovih nezavisnih državnih organa i regulatornih tela. Suština cele priče je da oni moraju se pridržavati zakona, ne mogu biti iznad zakona i moraju da polažu svoje račune upravo Narodnoj skupštini.

To je veoma važno iz prostog razloga jer oni imaju samostalnost u radu, oni imaju nezavisnost i sama ta činjenica kaže da oni svoju nadzornu, savetodavnu ulogu, kontrolnu ulogu mogu da izražavaju na način kako to njima odgovara, ali do onog dela da se poštuju sve zakonske norme i zakonski propisi.

Znate, sloboda se ne dobija, sloboda se osvaja, ali jednom osvojena sloboda mora i da se sačuva. Upravo to očekujem od ovih organa o kojima je reč, jer zbog toga i oko kadrovskih pitanja imamo veoma detaljnu i iscrpnu raspravu. Nju smo imali u nadležnim odborima, u Odboru za finansije i u Odboru za informisanje. Samim tim pregledali smo sve ono što su kandidati u svojim biografijama naveli i mogu da kažem da smo dobili zaista veoma dobre kandidate.

Prvo ću početi o Savetu Narodne banke. Malopre je rečeno da je Narodna banka postigla veoma dobre rezultate. Odmah da vam kažem u čemu se oni ogledaju. Imamo obezbeđenu monetarnu stabilnost, stabilnost javnih finansija, imamo nisku i stabilnu inflaciju i to je vrlo bitno naglasiti da je ona na donjoj polovini onog raspona, ciljanog raspona koji je Narodna banka postavila. Dalje, dinar na deviznom tržištu ima stalnu vrednost. Vrednost dinara na početku ove godine i na kraju ove godine je praktično ista. To nije slučajno. To nije došlo samo od sebe, to je rezultat jednog timskog rada koji je u Narodnoj banci. Mi imamo stabilne državne rezerve. One su 12,8 milijardi evra i znače pokrivenost našeg uvoza šest meseci, što je daleko iznad standarda koji se postavljaju, gde se negde traži pokrivenost uvoza da bude tri meseca i naravno pokrivenost novčane mase, onaj faktor M1 iznosi 134%. To je dobro, što znači da guverner, viceguverneri, izvršni odbor i Savet rade svoj posao onako kako se od njih očekuje.

Vidite, Narodna banka je nezavisna, na nju ne može da utiče ni Vlada, ona jedino odgovara za svoj rad Narodnoj skupštini i ona redovno podnosi izveštaje. Ali u Zakonu o Narodnoj banci stoji jedna klauzula ta da Narodna banka sarađuje sa Vladom i upravo ta činjenica da Narodna banka sarađuje sa Vladom Republike Srbije znači da mi imamo u ovoj oblasti izuzetno dobre rezultate.

Upravo zbog toga je nama veoma važno i veoma bitno da kadrovi koji su u Savetu Narodne banke zaista su stručni, kompetentni i da za sebe imaju iskazane rezultate i upravo zbog toga mi iz Socijaldemokratske partije u potpunosti podržavamo da dr Miladin Kovačević, zbog svojih rezultata, zbog svog rada bude ponovo izabran za člana Saveta Narodne banke. To je zaslužio svojim radom, svojim znanjem, svojom stručnošću i to je ono što zaista moram da posebno naglasim.

No, kad kažemo Fiskalni savet, tada odmah mi imamo često raznih kontradiktornih mišljenja, stavova i pogleda na rad Fiskalnog saveta. Moram da kažem da je Fiskalni savet nezavisni državni organ. On je odgovoran Narodnoj skupštini Republike Srbije i redovno dobijamo njihove izveštaje. Pažljivo pratim njihove izveštaje, redovno čitam i moram vam reći da se ponekad i ne slažem sa njihovim mišljenjima, ali poštujem njihovo mišljenje i uvek ću se boriti da oni iskažu svoje mišljenje. Na Odboru za finansije često imam rasprave oko stavova Fiskalnog saveta, a odnosi se na standard građana, na visinu plata, na visinu penzija.

Znate, Fiskalni savet često koristi konzervativne metode. On baš zato što se radi o poznatim naučnicima, o ljudima iz struke, oni često imaju taj konzervativni pristup koji znači da idemo na sigurno, idemo na ono u svojim predviđanjima koje će značiti da građani u jednom datom trenutku će možda i teže živeti, ali ćemo mi dugoročno negde izaći, kako se to kaže, na zrelu granu.

Međutim, nije život nauka. Život je kompleksniji, treba se brže reagovati. Upravo i jeste veličina svih nas koji se nalazimo u vladajućoj većini, pre svega SNS, a isto tako i koalicionih partnera, da smo u jednom vrlo teškom trenutku, kada je država Srbija bila u teškoj finansijskoj situaciji, krenuli u fiskalnu konsolidaciju. To je bio znak da treba postići određene rezultate.

Političari moraju brzo da deluju. Ako deluju na vreme, oni rizikuju. U tom riziku oni mogu i da pogreše. Ako političari pogreše u donošenju nekih vrlo bitnih, vrlo značajnih ekonomskih mera, oni budu kažnjeni na izborima. Neće građani Srbije glasati za njih.

Upravo ja tu vidim rezultate koji su postignuti, a to što ponekad se ne slažem sa mišljenjem Fiskalnog saveta to je moje pravo kao narodnog poslanika, a i pravo svakog građanina, svakog naučnika da kaže ono što misli, a vreme pokaže ko je u pravu, ko nije u pravu. Zato kao predstavnik SDPS mogu da kažem da sam se zalagao i da ću se zalagati uvek za veće plate, za veće penzije, za vraćanje dugova ove zemlje, za jeftinije kredite, a to je ono što je dalo mogućnost da u ovoj teškoj situaciji oko epidemije kovida mi lakše podnosimo teškoće koje imamo i imamo mogućnost da dođemo do određenih rešenja.

Pred nama je predlog kandidata dr Bojana Dimitrijevića. O njemu je već rečeno mnogo toga. Ja neću ponavljati. Ono što je bitno, radi se o jednom kandidatu koji je kompententan, koji se naučno dokazao i što je najvažnije dobro poznaje državu i državnu upravu. Bio je i ministar. Radio je na projektima. Radio je još i sa Avramovićem i samim tim će on u ovom našem Fiskalnom savetu imati zaista značajnu ulogu i da je pravo rešenje za sve ovo što se dešava.

Dame i gospodo narodni poslanici, SDPS će glasati za sva ova rešenja uverena da treba stvoriti i da ovi svi nezavisni organi i regulatorna tela imaju sasvim dovoljno prostora za rad. Narodna skupština će uvek razmatrati njihove izveštaje, davati svoje stavove i sama ta činjenica govori da Srbija ide napred i da samostalnost i nezavisnost ovih državnih organa postoji, ona će postojati, ona je zagarantovana zakonima, Ustavom i sama ta činjenica kaže da imaju pun prostor za rad, a mi narodni poslanici u nekim svojim odlukama nešto ćemo prihvatiti, a nešto nećemo prihvatiti. To je naše pravo. Nas su građani Srbije birali i zato i mi ukoliko pogrešimo u svojim procenama snosićemo posledice na nekim izborima, ali sam siguran da dobro procenjujemo, da idemo napred i sama činjenica da biramo i najbolje kadrove u datom trenutku znači da Srbija zna gde ide i šta će da bira. Hvala.

Zahvaljujem.
Sledeći je gospodin Đorđe Milićević.

Zahvaljujem uvaženi predsedavajući.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, tačno je da su pred nama danas kadrovska pitanja i kadrovska rešenja. Reč je o izboru Saveta guvernera Narodne banke Srbije, drugi je izbor člana Fiskalnog saveta, treći je izbor dva člana saveta REM-a, zapravo četiri predložena kandidata onako kako je to zakonom definisano. Mi treba da izaberemo dva i ja sam ubeđen da će Narodna skupština u danu za glasanje izabrati najbolje rešenje.

Imam naravno svoje lično mišljenje. Saopštiću ga. Nemam sa tim problem kada je reč o jednom od kandidata. Slažem se sa koleginicom koja je ovlašćeni predstavnik SDPS i mi se koleginice temeljno spremamo i pripremamo za raspravu kada je reč o svakoj sednici, ali to kako radimo ostavićemo naravno građanima da procene na nekim narednim parlamentarnim izborima. Ovde je reč o nezavisnim regulatornim telima.

Kolega Arsić i kolega Mijatović su govorili o Savetu guvernera NBS. Ja mislim da rezultati i pokazatelji najbolje govore u prilog konstataciji kako je ovaj savet radio i koliku podršku zaslužuje Narodne skupštine Republike Srbije.

Kada je reč o Fiskalnom savetu, ja budućem članu Fiskalnog saveta želim puno uspeha, bez obzira što postoje određena neslaganja sa stavovima Saveta. O tome uvek otvoreno govorim u Narodnoj skupštini Republike Srbije, jer ne tako često nezavisna tela imaju drugačije mišljenje od Vlade Republike Srbije, ne tako često nezavisna tela imaju drugačija mišljenja i od nas narodnih poslanika. Da nije tako postavljalo bi se i pitanje suštine postojanja tih nezavisnih tela.

Dakle, nije problem da sučelimo mišljenja, nije problem da imamo jednu demokratsku raspravu, demokratsko sučeljavanje mišljenja ovde u parlamentu, mada čini mi se, ono što sam rekao i prilikom razgovora sa gospodinom Petrovićem i ovde u plenumu, ali i na sednici Odbora za finansije, da njegove izveštaje i analize i izveštaje i analize Fiskalnog saveta u celini vreme demantuje i rezultati demantuju.

To što se ne slažemo ne znači da vršimo pritisak na rad nezavisnih tela. Naprotiv, mi želimo da ojačamo i osnažimo rad nezavisnih tela, ali smatramo da ovakva otvorena rasprava, da ovakva debata u plenumu, ne ovakva jer danas nema tu predstavnika Fiskalnog saveta, ali debata kakvu smo imali kada smo razgovarali o izveštaju Fiskalnog saveta, debata kakvu smo imali kada smo razgovarali na sednici Odbora za finansije, na sednici kojoj je prisustvovao i ministar finansija i guvernerka NBS i gospodin Miladin Kovačević, predstavnici DRI, takva rasprava svakako može biti doprinos i kvalitativan iskorak u radu Narodne skupštine Republike Srbije. Mi to svakako pohvaljujemo i uvek smo spremni da učestvujemo u takvoj raspravi.

Ponavljam, to ne znači da vršimo pritisak na rad nezavisnih regulatornih tela. Zašto ovo kažem? Iz jednog prostor razloga što mi se čini da šta god da kažem ovde u plenumu u javnosti će naići na neki način na kritiku. Onda ispada da je Narodna skupština Republike Srbije protiv nezavisnih regulatornih tela. Ne, mi shvatamo šta je uloga nas poslanika kao legitimno izabranih predstavnika građana, da ojačamo i osnažimo rad nezavisnih regulatornih tela, da pratimo da li poštuju zakon. Ali, sa druge strane, ne znam da li određena nezavisna regulatorna tela, kada konkretno govorim o Fiskalnom savetu, znaju šta je njihova obaveza i šta je njihova odgovornost. Tu se slažem sa gospodinom Mijatovićem, da moramo da napravimo određene paralele, odnosno granice odgovornosti.

Dakle, Fiskalni savet treba da oceni budžet i tu ocenu da podnese nama narodnim poslanicima, da izađe sa određenim stavovima, podacima koji se slažu ili ne slažu sa stavovima Vlade Republike Srbije i tu se njihova priča završava. Svaka dalja konstatacija poput one – ogoljena je politika Vlade jer je Vlada gurala probleme, ostavljala probleme po strani, konkretno iz oblasti zdravstva, su neutemeljeni, su politički i ja nemam ništa protiv.

Mi smo imali Zaštitnika građana koji nije udostojio ovaj parlament čak ni da dolazi na sednice Odbora, koji nije udostojio da odgovara na pitanja narodnih poslanika. Sve vreme se bavio politikanstvom. Nemamo problem. Ako neko iz Fiskalnog saveta želi da se bavi politikanstvom. Vrlo je jednostavno. Izađete iz udobnih fotelja, sačinite nekakav program, napravite izbornu listu, učestvujete na parlamentarnim izborima i vidite otprilike koliko vredite.

To se, naravno, ne odnosi na kandidata o kojem danas govorimo. Ja želim da kažem da će poslanička grupa SPS podržati i predlog kandidata za Savet guvernera NBS i želimo mu uspeh u radu, da nastavi, naravno, intenzitetom kojim je do sada radio Savet guvernera. Naravno da ćemo podržati i predlog kandidata za člana Fiskalnog saveta i verujemo da će ovaj kandidat u mnogome uticati da se na neki način promeni rad Fiskalnog saveta, bar u onom kontekstu da nemamo određeni stepen politizacije i određeni stepen političkih kvalifikacija.

Mada, moram priznati, evo, kolega Kovačević, slučajno sam ga pogledao, je tu, na poslednjoj sednici Odbora čini mi se da je malo ublažena retorika, čini mi se da je malo ublažena retorika i čini mi se da je malo napravljena jedna ravnoteža, mada je izrečena jedna kvalifikacija na račun rada Vlade Republike Srbije, da Vlada nije bila oprezna prilikom izrade budžeta, sa čime se mi nismo složili jer ova Vlada nije neodgovorna. Ova Vlada se ponaša odgovorno, ozbiljno i posvećeno i čuva makroekonomsku stabilnost i ne pozajmljuje, zapravo, ne ulaze u kredite, skupe kredite kako bi finansirala plate i penzije, već plate i penzije finansira iz realnih izvora prihoda. Ali, da ne pričamo previše o Fiskalnom savetu, dakle, naravno, podržaćemo ova dva kadrovska predloga.

Što se tiče izbora dva člana Saveta REM-a, ja mislim da je ova današnja rasprava ujedno i prilika da mi porazgovaramo i o REM-u, da porazgovaramo o svemu onome što se dešavalo u proteklom vremenskom periodu kada je reč o REM-u, ali da porazgovaramo i o svemu onome što je vezano za REM, a to je i uređivačka politika medija, a to je, nažalost, i RTS bio u jednom vremenskom periodu, neposredno pred izbore, pa i danas, nažalost, a to su i komercijalni mediji.

Naravno, to sam zaboravio da kažem, poštujemo kada je reč o izboru članova, poštujemo da je Odbor i da su članovi Odbora odgovorno, ozbiljno i posvećeno odradili svoj posao, da su ispoštovali procedure i to jeste za pohvalu.

Kada je reč o REM-u, vraćam se na REM, šta je uloga REM-a? Mislim da je važno da i pored toga što govorimo o kadrovskim rešenjima govorimo i o ovom pitanju, jer može biti korisno. Šta je uloga REM-a? Da li je uloga REM-a da se bavi programskom šemom pojedinih medija? Naravno da nije. Da li je uloga REM-a da određuje koga će Javni servis ili komercijalni mediji, recimo televizija Pink, televizija Hepi, da se ne uvrede drugi, pozvati u debatu informativnih emisija? Naravno da nije.

Zašto ovo ističem? Zašto ističem ulogu REM-a? Zato što već duži vremenski period unazad traje jedna hajka, jedna histerija i jedan napad na REM. Tokom nazovite međustranačkog dijaloga koji nas očekuje tokom naredne godine, ja sam zato danas insistirao, odnosno tokom jučerašnjeg dana, ne znam da li danas ili tokom jučerašnjeg dana, ne znam više kada sam pričao, ali sam insistirao da u plenumu razgovaramo o izveštaju Evropske komisije jer i izveštaj Evropske komisije, između ostalog, ima jedan deo koji se odnosi na međustranački dijalog. Važno je da čujemo šta i vi, kolege i koleginice, mislite o tom međustranačkom dijalogu, jer vi ste glas naroda, vi ste predstavnici građana, a ne samo da čujemo neke izvestioce Evropskog parlamenta. Dajte da i mi imamo konačno neki odgovor. Dajte da i mi ne ostanemo nemi, nego da imamo jasan stav. Jasan stav koji će biti, kao što sam rekao, podrška i predsedniku Republike, ali koji će biti podrška i Vladi Republike Srbije.

Dakle, tokom međustranačkog dijaloga, tokom razgovora na Fakultetu političkih nauka smo imali samo nekoliko tema, da zanemarimo ova 42 zahteva, ovo što nam je postavljeno kao uslov – ili 42 zahteva ili bojkot izbora, dakle, hajde u ovom trenutku to ostavljam po strani, ali smo imali samo nekoliko ključnih stvari. Jedan je bila REM, druga je bila RTS i treća je bila uređivačka politika medija. Ispravite me ako grešim. Tu su kolege i koleginice koji su učestvovali na razgovorima i na Fakultetu političkih nauka i u okviru međustranačkog dijaloga. Imao sam to zadovoljstvo da učestvujem i u jednim i u drugim razgovorima.

Mi smo vrlo jasno rekli, da ostavim, neću danas da govorim o onome što je krajnji cilj bio svega. Naravno da su želeli da imaju svoje ljude u REM-u, da imaju svoje ljude u RTS-u, da vrate Srbiju u prošlost, u vreme kada se moglo čuti samo njihovo mišljenje o medijima i naravno da je krajnji cilj ono što smo čuli, ne znam da li ima ovde kolega, nema kolega, verovatno je kasno, nema kolega iz poslaničke grupe, ne znam, otišli su, otputovali, nema kolega iz poslaničke grupe koji su govorili o prelaznoj Vladi. To je bio konačni cilj. Prelazna ili kako oni kažu tehnička Vlada, a to vam je zapravo put da bez izbora dođete do vlasti i do privilegija, a da za sve to vreme kroz REM, kroz Javni servis, kroz uređivačku politiku medija uređuje medije u celosti i kreirate psihološku svest građana. Promašili ste trenutak i vreme i mesto. To vreme je pluskvamperfekat političke scene Srbije.

Dakle, mislim da smo izrekli jasan stavi tokom međustranačkog dijaloga, a ja želim da ga ponovim i danas. Mediji u Srbiji, mi ne želimo da se bavimo uređivačkom politikom medija i mediji u Srbiji moraju biti autonomni u odlučivanju. Interes vlasništva je svakako primaran.

Zašto ovo ističem? Mnogo puta do sada sam rekao, to sam govorio i u okviru međustranačkog dijaloga, oni koji se protive ovome su definisali strategiju o privatizaciji medija. Shodno toj strategiji privatizovali su medije. Jel ste želeli kapitalizam? Jel ste dobili kapitalizam? Sad postavlja se pitanje – odakle danas potreba da se bavite privatnim sektorom, kada konkretno govorimo o medijima? Nemojte da potcenjujete privatne medije, jer i komercijalni mediji prate istraživanja. I komercijalni mediji znaju ko ima 60% ili preko 60% podrške građana, ko ima 11% podrške građana, a ko nije u mogućnosti da dođe ni do onih famoznih 3% podrške građana, iako smo vam spustili cenzus na 3% da bi imali reprezentativno preslikano javno mnjenje u parlamentu, da bi vam omogućili da imate svoje predstavnike u parlamentu i da bi politiku vodili u parlamentu, a ne na ulici.

Vi niste imali hrabrosti ni da učestvujete ni na takvim izborima, pa ste se opredelili na očajnički i gubitnički potez bojkote izbora, a danas tražite opravdanje. Onda imate naknadnu pamet, pa kažete – mi smo protiv bojkota, ali smo zato za razgovore o izbornim uslovima.

Polako, razgovaraćemo o izbornim uslovima kada se svi zajedno izborimo protiv onoga što je danas najveći izazov, a to je korona.

Sa druge strane, nemojte da potcenjujete medije, jer mediji jako dobro znaju šta je vest. Ako niste prisutni u medijima prosto i jednostavno, pa niste vest. Ponavljate jedno isto, kao matricu, kao traku, kao kasetu kad vratite unazad, pa ponavlja. Niste vest. To više nikome nije interesantno, to više niko u Srbiji ne želi da čuje. Dakle, nemojte da potcenjujete novinare i nemojte da potcenjujete medije na taj način.

Nećete to uspeti i nemojte, između ostalog, znate, da degradirate novinare, umesto da im odate poštovanje što u jednom veoma teškom periodu rade odgovorno i ozbiljno svoj posao, a svi znamo koliko je u ovom periodu važna blagovremena i prava informacija. Oni rade u ovom periodu jedan odgovoran i ozbiljan posao i vi umesto da imate poštovanja za to, vi ih degradirate. Vi ih delite na one koji jesu novinare i one koji nisu novinari. Vi ih delite na podobne i na nepodobne. To je licemerno. To govori samo o vašem političkom, moralnom i ljudskom karakteru.

Dakle, stalna kuknjava o medijima u medijima i polazeći od teze da ako smo prisutni u medijima medijska scena je odlična, a ako nas nema u nekim medijima medijska scena je katastrofalna je krajnje licemerna. Dosta više sa tim.

Što se tiče RTS-a, mnogo puta sam rekao ovde u parlamentu. Hoćete da promenite urednike RTS, promenite ih, u čemu je problem? Ja ne znam da li je ova vladajuća koalicija postavila bilo kojeg urednika RTS.

Dakle, pazite sada tragičnu, tragikomičnu situaciju. Ne znam kako bih je nazvao. Dakle, u periodu kada se Srbija suočava sa najvećim zdravstvenim izazovom za predstavnike opozicije je najvažnije da oni obave razgovor sa menadžmentom RTS. To je najvažnije, jer oni imaju nešto mnogo važno da saopšte građanima Srbije, a u periodu kampanje kažu – borimo se za pet minuta na RTS.

Znate šta, ja da odlučujem, a to im je rekao i gospodin Đukanović, čini mi se, tokom međustranačkog dijaloga – poklanjamo vam svo vreme. Izvolite, pa gostujte na RTS. Onog trenutka kada ste gostovali, pa vaš rejting više nije bio ni 2%, on je bio neprepoznatljiv u biračkom telu. Što više gostujete građani će više prepoznati vašu bezidejnost. Nemate ni program, nemate ni kadrove, nemate ljude. Dakle, što više gostujte na Javnom servisu.

Mi smo tokom međustranačkog dijaloga ovde u parlamentu organizovali jedno Javno slušanje i to je bio deo Agende koji smo zajedno definisali sa predstavnicima Evropskog parlamenta i tu su bili prisutni svi oni koji su bili zainteresovani da učestvuju u tome.

Mi smo učestvovali u tome, učestvovao je i jedan deo opozicije. Jedan deo opozicije je bio nezainteresovan da učestvuje u tome, mada mislim da je to bila prilika da kažu predstavnicima medija sa nacionalnom frekvencijom šta imaju, ali nisu imali hrabrosti ni to da učine. Tu su bili i predstavnici REM-a i tada smo vrlo jasno definisali da će biti utvrđen pravilnik kada je reč o javnom servisu, da će biti utvrđene preporuke kada je reč o komercijalnim emiterima, jer ne možete vi ograničiti nekoga ko je privatni sektor. Možete dati preporuke, ali ne možete im nešto narediti i to se ispoštovalo tokom izborne kampanje.

Mi smo predložili ako već govorimo o ravnomernom zastupljenosti na javnom servisu, dajte da to ne budu politički monolozi, dajte da to budu debate na različite tematske sadržaje, jer onda na najbolji način građanin mogu da sagledaju ko ima kakav program i ko su ljudi koji su garant za realizaciju tog programa. Mislite da oni koji se nisu pojavili na javnom slušanju, bi došli na takve debate? Ne bi.

Oni su spremni samo na jedno, a da međustranački dijalog koji smo imali, a pretpostavljam da će tako biti i u narednom vremenskom periodu, da od svega toga pokušaju da naprave farsu, da od svega toga pokušaju da zavaravaju javnost, kako bi predstavili od sebe žrtve i kako bi svoju inferiornost pretvorili u oružje i kako bi pokušali da među građanima Srbije pronađu nekoga ko se oseća kao žrtva. To vreme je odavno iza nas.

Građani su pragmatični. Građani očekuju rezultate, a rezultati su na strani vladajuće koalicije. Ako ste želeli na RTS, ja sam im to mnogo puta rekao, rekao sam im tokom međustranačkog dijaloga, želite na RTS, pa, evo, mi smo u direktnom prenosu RTS, jel tako predsedavajući, znači učestvujete u izborima, osvojite, evo, spustili smo prag na 3%, prisustvujete sednicama parlamenta i govorite ono što mislite, i niko vas ne sprečava u demokratskoj raspravi i demokratskom sučeljavanju mišljenja. Samo nemojte da nam kažete bojkot parlamenta zato što nam je to neko sprečio. Ma, nije vam niko ništa sprečio, nego vi niste imali mogućnost da svoju snagu pokažete kroz takav vid demokratske rasprave, argumentovane rasprave i argumentovanog sučeljavanja mišljenja, jer ste politički anemični.

Što se tiče REM-a, mislim da mi zaboravljamo ono što je naša suštinska uloga, ponoviću, a to je da ojačamo i osnažimo rad nezavisnih tela, a ne da nezavisna tela guramo u političko blato, politički ring, da to od njih očekujemo, to nije korektno, kako bi ostvarili sopstvene ciljeve. Naš posao je da podržimo REM u onome što je najvažnije, a to je da radi po zakonu, a ne da tumačimo zakone onako kako nama odgovara i da teramo nezavisna regulatorna tela poput REM-a, da na isti način, pogrešan način, tumači te zakone. Da se razumemo, REM niti je politički subjekt, niti učestvuje na izborima, niti opredeljuje ko će da pobedi, a ko da izgubi na izborima. Dakle, čemu onda sve ovo?

Vrlo je interesantno, tokom tih međustranačkih dijaloga stalno neke formule, stalno neke cifre, kad dođemo do REM-a, sve nešto tajnovito, biraćemo tri plus jedan, biraćemo tri plus dva. Mi pitamo po kojim procedurama ćemo izabrati, kad mi imamo naše zakone, koji su vrlo precizni, jasni, usvojili smo ih u Narodnoj skupštini Republike Srbije, a oni kažu u skladu sa najboljom evropskom praksom i evropskim standardima. Znate šta, poštujemo mi i evropsku praksu, poštujemo mi i evropske standarde, ali, ovo je Srbija, a Narodna skupština Republike Srbije je usvojila zakon, koji je vrlo jasan i precizan i koji vrlo jasno i precizno definiše procedure po kojima se biraju članovi REM-a, i mi to danas i činimo.

Vrlo je interesantno, da kada, imam ja sasvim dovoljno vremena, koleginice, imate vi vreme, pa ću ja nastaviti, vreme koje vi niste iskoristili kao zamenik predsednika poslaničke grupe. Polako.

Dakle, vrlo je interesantno, da kada su završeni međustranački dijalozi predstavnici Evropskog parlamenta su se tek onda usudili da posete REM, ne pre toga. Dakle, tek onda su razgovarali sa predstavnicima REM. Imam ovde konstatacije koje su tada izrečene. Kaže, evropski parlamentarci posetili REM, govorili o tome kako postoje dve paralelne zemlje, kako postoje dve paralelne institucije, paralelni mediji. Pa čekajte, ako nema slobode medija u Srbiji, kako onda postoje paralelni mediji, to je ključno pitanje.

Podsetiću vas šta je još rečeno - zabrinuti za demokratiju, zabrinuti za slobodu medija u Srbiji. Mi smo im jasno rekli tokom međustranačkog dijaloga, demokratije se ostvaruje na izborima i mi ćemo u Srbiji imati fer i demokratske izbore, jer smo ispoštovali više od 90% agende koju smo dogovorili tokom međustranačkog dijaloga, a o slobodi medija, gospodo iz Evropskog parlamenta, imate, ne svi, ali ovi koji sebe nazivaju izvestiocima, imate najmanje pravo da o tome govorite. Zašto o tome, ponavljam, niste govorili 2011. godine kada je Verica Barać sastavila izveštaj i izrazila veliku zabrinutost kada je reč o slobodi medija u Srbiji? Tada to pitanje niko nije pokrenuo.

Ja sam ovo pitao ovu uvaženu gospođu, predstavnicu Evropskog parlamenta, Tanju Fajon. Ona kaže – ja tada nisam bila izvestilac. Jeste li bili evropski parlamentarac? Da li je vaša obaveza da postavite to pitanje i kao evropski parlamentarac? Kao što je ova Fon Kramon izašla kao izvestilac, pa je čula i suprotno mišljenje, jer njeno mišljenje nije mišljenje Evropskog parlamenta. To je ova Tanja Fajon koja kritikuje izlaznost u Srbiji, a ona, između ostalog, pa se mešala u izbore u Šapcu. To je ova Tanja Fajon koja je izabrana na izborima gde je izlaznost bila 26 ili 28%. Znači, nije ona osvojila 26 ili 28%, već je izabrana za evropskog parlamentarca na izborima na kojima je izlaznost bila 26 ili 28%.

Vrhunac čitave farse, kada govorim o REM-u, ko se bavi slobodom medija u Srbiji? Upravo oni koji su dolazili ispred tog istog REM-a, sa zahtevom da se ugase određene komercijalne televizije. Znači, to je vrhunac licemerja od strane jednog dela opozicije.

Sada, ja imam jedno konkretno pitanje i nadam se da ću na to pitanje dobiti odgovor od predstavnika REM-a kada budu prisustvovali sednici, a pitanje je – spotove sa pozivom na bojkot izbora, jer REM je, podsetiću vas, napravio jednu analizu parlamentarnih izbora i koliko su izborne liste prisustvovale u informativnim emisijama, pa i u dnevnicima svih medija, pogledajte, impresivni su podaci. Ne idu u prilog tezi koju smo čuli najvećim delom u izveštaju Evropske komisije, ali o tome ćemo govoriti kada za to dođe vreme.

Ali, vrlo je interesantno da spotove sa pozivom na bojkot izbora, koji su u toku predizborne kampanje oko 400 puta emitovane na određenim kanalima. Televizija nije platila ni jedan opoziciona stranka, već privatna firma. Kako je to moguće? Znate, u Ujedinjenom Kraljevstvu postoji zakon, pošto se oni često pozivaju na Ujedinjeno Kraljevstvo, ali u Ujedinjenom Kraljevstvu postoji zakon koji kaže, a i mi smo se to zalagali tokom međustranačkog dijaloga, da ne mogu učestvovati u debatama oni koji nisu učestvovali na izborima. To je potpuno logično. Šta vi zastupate? Pustite one koji imaju program, pustite one koji imaju ljude koji su garant za realizaciju tog programa. Ako nemate program onda nemojte smetati drugima.

U pravu je koleginica Nataša, ona je maločas govorila, Savet Evrope jeste naručio jednu analizu i ta analiza kaže da Srbija ima izuzetno dobar zakon o medijima, a da regulativa, nominacija izbora, kada govorimo o REM-u, ima najbolju praksu.

Ja sa time želim da završim ovo izlaganje. Ponavljam, podržaćemo Predlog izbora člana Saveta guvernera Narodne banke Srbije, podržaćemo Predlog izbora člana Fiskalnog saveta i naravno u danu za glasanje opredelićemo se kada je reč o predloženim članovima REM-a.

Zahvaljujem.

Hvala vama i obaveštavam vas da je vreme za vašu poslaničku grupu isteklo.
Sledeća ispred predlagača je koleginica Aleksandra Tomić. Izvolite.

Uvaženi predsedavajući, poštovane kolege poslanici, potreba je jedna da se javim da bih informisala ne samo javnost nego možda i neke poslanike koji nisu imali prilike da čuju o radu Fiskalnog saveta u onom svetlu kada smo raspravljali o budžetu Republike Srbije, kada smo na sednici Odbora proširili sastav prezentera, ljudi koji su imali šta da kažu o budžetu za sledeću godinu, ali i o rezultatima uopšte politike, ekonomske politike Republike Srbije u prethodnom periodu i polazne stavke o tome šta nas čeka u budućnosti.

Zašto ovo govorim? Zato što je jedan od kandidata koga danas predlažemo bio i učesnik u tom prezentovanju, ali uz prisustvo predstavnika Fiskalnog saveta, predsednika Fiskalnog saveta, naravno ministara, i guvernera Narodne banke Srbije. Pored njega je bio i gospodin Miladin Kovačević, koji kao kandidat za člana Saveta guvernera je bio u svojstvu Saveta za koordinaciju mera rasta BDP-a Republike Srbije, koje je jedno savetodavno telo koje je formirala Vlada Republike Srbije 2015. godine i koja se na inicijativu gospodina Aleksandra Vučića isključivo sa te stručne strane bavila ovom temom. Taj sistem je u stvari postao jedan alat koji treba da jednostavno prati ekonomsku politiku naše zemlje i da bude jedna sprega između svih indikatora kada su u pitanju i trendovi i planiranje i izvršenje rada, ne samo kada je u pitanju rast i razvoj, uopšte makroekonomski indikatori Republike Srbije, već i ono što je obaveza da implementira Narodna banka Srbije kao pravac, kada pričamo uopšte o politici.

Osim toga, gospodin Kovačević kao kandidat je i predsednik Odbora za reviziju izveštaja Narodne banke Srbije.

Zašto kažem da je ovo važno? Zato što su tačno definisane nadležnosti šta radi guverner, i to znate da je ustavna kategorija članom 95, gde kaže da Narodna skupština bira guvernera Narodne banke Srbije zato što guverner Narodne banke rukovodi radom i te institucije, ali da Narodna banka Srbije donosi zakon o NBS, gde kaže u zakonu da postoji i Savet guvernera, koji ima svojih pet članova.

Šta radi u stvari Savet guvernera? On donosi vrlo važne akte. Pored statuta Narodne banke, donosi odluku o režimu kursa dinara, o strategiji upravljanja deviznim rezervama, o članstvu u međunarodnim organizacijama, godišnji izveštaj, ali i vrlo važan deo koji se odnosi na strategiju razvoja Narodne banke Srbije, odnosno bilo koji deo koji se odnosi na samu reviziju, odnosno podvlačenje crte šta ste radili, kada je u pitanju uopšte i monetarna politika i politika deviznog kursa, u stvari daje Savet guvernera.

Znači, naš kandidat, odnosno kandidat o kome sada raspravljamo kada je u pitanju Savet guvernera, je imao prilike da negde suočava stavove sa predstavnicima Fiskalnog saveta, na toj sednici Odbora to je bio prof. dr Pavle Petrović, koji je dao svoje gledište kako izgleda rast BDP-a i kolike su sumnje kada je u pitanju projektovani rast za sledeću godinu – 6%, i zbog čega jednostavno ne vidi uopšte zbog čega mi gajimo toliki optimizam kada je u pitanju projektovani budžet za sledeću godinu.

Ali, s druge strane je rekao, u svojoj oceni budžeta za 2021. godinu, Fiskalni savet, da su javne finansije sigurne, da mi nemamo o čemu da brinemo, da nisu pod rizikom, da su prihodi i rashodi dobro projektovani, s tim što je izrazio jednu političku ocenu kada je u pitanju bila „Er Srbija“. Zašto kažem politička ocena? Zato što ta kampanja koja je krenula oko trošenja sredstava i podrške države „Er Srbiji“ da je suviše velika je očito urađena na jedan potpuno neprofesionalan način.

Zašto ovo mogu da kažem? Zato što je ta kampanja o podršci države „Er Srbiji“ data pre svega u Đilasovim medijima kao nešto što je lična podrška, koja uopšte nema veze, a mislim da negde ni Fiskalni savet nije imao saznanja o tome koliko je pre svega važna podrška države ovoj kompaniji, zato što smo mi kao neko ko je u pregovorima sa EU po pitanju državne pomoći se obavezao još 2014. godine, kada je radio na očuvanju jedine naše vazduhoplovne firme i kompanije da mora zajedno sa EU da dođe u saglasnost od strane Evropske komisije da sva potraživanja, sve račune koje vrši od strane budžeta Republike Srbije, mora da podnosi Evropskoj komiji. Znači, od svakog plaćenog računa, od svakog kupljenog novog aviona do troškova koje podnosi, mora da podnosi na jedan transparentan način. Inače, u protivnom, ta avio-kompanija ne bi mogla da posluje. Zabranili bi vam rad. Drugo, kompletnu avio flotu bi prizemljila i ne biste mogli uopšte da radite na rastu kapaciteta takve avio-kompanije.

Da vas podsetim da je 2014. godine „Er Srbija“ imala sedam aviona, od toga samo tri u voznom stanju. Da vas podsetim na dugove koje je preuzela država, da smo preuzeli dugovanja koja su zatečena u tom trenutku od preko 280 miliona evra koja su iznosila u konkretnim dugovima, a negativan kapital iskazan od 305 miliona evra.

Prema tome, danas kada pričamo o kompaniji koja je dužna 106 miliona evra, je znači sve to pet puta manje nego što je bilo 2014. godine. To znači da je postojalo pozitivno poslovanje avio-kompanije, koja je morala da vraća dugove postepeno. Podsetiću vas, u vreme najveće pandemije, znači u martu mesecu, je imala preko 37 međunarodnih letova, gde pored prevoza medicinske opreme koja nam je bila potrebna za naše zdravstvene radnike, naše bolnice, kao priprema za ovaj drugi i treći talas, je spašavala i naše ljude koji su ostali u međunarodnim prestonicama zarobljeni, jer nisu imali načina uopšte da dođu i da se vrate u Srbiju, jer taj „lok daun“ koji je nastupio tada u martu mesecu je važio za sve članice EU, za sve države, i na Istoku i na Zapadu. Nije postojala mogućnost da se vrate naša deca koja su bila na razmeni studenata i razmeni srednjoškolaca, jer su osiguranja sve onih kuća koja su ih pozvali na te razmene otkazali preko noći.

Hoću da vam kažem da „Er Srbije“ nije bilo, naš život ne bi mogao da funkcioniše na jedan normalan način kakav je funkcionisao u to vreme kada je svet stao zbog ove pandemije.

Prema tome, ono što smo mi imali prilike da čujemo kao jednu ocenu budžeta za 2021. godinu, od strane Fiskalnog saveta je za nas predstavljao, u stvari, jedan izveštaj i kritika u vidu brojki i slova koja nije u tom trenutku, zaista, sagledala šta je realan život u Srbiji.

S druge strane, po prvi put sada smo imali prilike od profesora Kovačevića da čujemo ispred Saveta za koordinaciju mera rasta BDP, u stvari, da te brojke negde postoje različite metodologije sa kojih aspekata se sagledavaju. Prema tome, mislim da je dobro da uvek čujemo stručnu raspravu, jer ta stručna rasprava u stvari nama daje na znanje da nekada možda i te stručne rasprave zavisno od metodologije koju koriste nekada i greše u svojim zaključcima.

To je ono zbog čega sam se sada javila, jer čujem od mog kolege iz SPS određene kritike kada je u pitanju Fiskalni savet, ali reći ću vam, znači, Fiskalni savet je definisan Zakonom o budžetu i predstavlja jedno stručno savetodavno telo. Takvo stručno savetodavno telo je za nas od velikog značaja, pogotovo što način na koji se bira, a to je na predlog predsednika Republike Srbije za predsednika Fiskalnog saveta, ministar finansija i guverner Narodne banke predlažu još jednog člana. Mi nikada nismo imali prilike da Narodna skupština odbije takve predloge.

S obzirom da je Aleksandar Vučić zaista pokazao i jednu političku širinu, kada je u pitanju predlaganje predsednika Fiskalnog saveta, imali smo prilike da vidimo da je dva puta imao šansu da predloži, odnosno jedanput je imao šansu da predloži novog predsednika Fiskalnog saveta i predložio je gospodina Pavla Petrovića, iako je uvek bio kritički negde nastrojen i kada je u pitanju kreiranje budžeta od strane ministara koji su predlog SNS.

Kada god pitate predsednika zbog čega predlaže gospodina Pavla Petrovića, on kaže - meni je uvek zadovoljstvo da predložim profesora zato što se sada pokazalo, posle 2012. godine, da sve kritike koje su upućivane i na rad različitih ministara, koji su predlagali budžete, nama ne smetaju. Ne smetaju ni onda kada predstavljaju određene tzv. prezentacije različitih metodologija, kada je u pitanju projekcija BDP-a i projekcija budžeta, ni onda kada možda žele da politički oboje takve izveštaje.

Nama to ne smeta, ali nam smeta što nikada neće da ponove jednu činjenicu, da do 2012. godine mi takve kritike nismo imali prilike u javnosti da čujemo. Reći ću vam kada su kritikovali rast javnog duga, koji ne sme da bude veći od 45%, nigde niste mogli da čujete u javnosti do 2012. godine, jer njihove konferencije za štampu nikada nisu prenošene na RTS-u zato što nigde u javnosti, ni u medijima koje je držao Đilas, nisu bile objavljene. Sada je pokušaj da sa tako delovima istrgnutim iz izveštaja koje daje Fiskalni savet žele da prave određene političke kampanje. Mi jednostavno ne reagujemo na način na koji bi možda oni hteli. Mi puštamo jednostavno da zaista svako može sa svog stručnog gledišta da da određena svoja mišljenja.

Na ta mišljenja imamo adekvatne, spremne odgovore i kao narodni poslanici i kao predstavnici, vidite, ministarstava različitih i želimo da se u javnosti čuju ta različita mišljenja i da vidimo na čijoj je strani istina. Nama je važno da je istina na našoj strani, jer rezultati danas, podrška građana Srbije, ne samo na izborima, nego i podrška koju vidimo, kada je u pitanju ekonomska politika, u smislu podrške građanima u teškim vremenima je uvek na strani onih koji su bili na strani istine. Očito je uvek bio na strani istine svaki ministar finansija od 2014. godine kada je bio premijer Aleksandar Vučić, a i sada kada je predsednik, kada tu Vladu vodi Ana Brnabić, jer je to Vlada kontinuiteta.

Znači, nama je suština cele ove rasprave da se mi nosimo interesima građana Srbije, kada je u pitanju ekonomska politika i Vlade Republike Srbije i kada je u pitanju monetarna politika Narodne banke Srbije, kada mi ovde u parlamentu raspravljamo o svim ovim temama. Mnogi žele poslanike da prikažu u javnosti kao ljude koji nemaju veze sa ovim temama, ali očito prema rezultatima koje pokazujemo u svojim izveštajima i koje čak i ti evropski parlamentarci raspravljaju, ima parlamentaraca koji prate ove izveštaje i koji prate šta rade nadležni odbori i kada dobijete izveštaj Evropske komisije o napredovanju Srbije, onda kada dođe ona tamo ekonomska tema, pa kada dođu ekonomske reforme koje se sprovode, pa kada dođe Akcioni plan o adekvatnom upravljanju javnim finansijama, onda kaže i neka tačka akcionog plana 19. gde je eksterni nadzor nad javnim finansijama Odbora za finansije, onda je ona ocenjena jako pozitivno, nemaju ni jednu primedbu, za razliku od mnogih drugih gde imaju primedbe.

Mi nećemo da ćutimo više o tome da ovaj parlament ima svoje rezultate kada je u pitanju napredak Srbije na putu ka evropskim integracijama i kada dolaze ti evropski parlamentarci, ne želimo samo da pričamo o stanju prava, već jedno od najvažnijih ljudskih prava, i to ekonomsko pravo, da živimo bolje nego što smo živeli do 2012. godine i uvek ćemo razgovarati o tome. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima gospodin Goran Kovačević.

Dame i gospodo, ekonomija je egzaktna nauka. Ekonomija je nauka koja se bazira na rezultatima. Rezultati SNS i Vlade Republike Srbije u oblasti finansija su jasni, a jasni su zato što poštujete principe i pravila. Ekonomija se sastoji iz principa i pravila i ako ih ne poštujete ne možete da imate rezultat, tako vam kaže hiljadu godina prakse u oblasti ekonomije. Ta praksa u stvari stane u 500 godina ekonomske teorije. U tih 500 godina stane sve, stanu različita ekonomska mišljenja, različite ekonomske škole, stanu procesi koji su se dešavali u različitim zemljama i mi smrtnici u ovom trenutku mislimo da je sve počelo od nas u ekonomiji. Sve što mi danas doživljavamo u ekonomiji se već desilo. Mi smo deo globalnog ekonomskog procesa. Mi kao mala nacija ne možemo da ne poštujemo ekonomska pravila.

Ključni ekonomski zakon, ustav fiskalne politike je Zakon o budžetskom sistemu Republike Srbije. U članu 1. definisana je uloga Fiskalnog saveta i kaže se da Fiskalni savet treba da služi, da daje mišljenja nezavisna o fiskalnim politikama na bazi fiskalnih pravila i na taj način omogući javnost i odgovornost onih koji donose fiskalna pravila. U stvari, on odlučuje o fiskalnim strategijama i budžetu Republike Srbije na način da daje savetodavno mišljenje i on je deo fiskalnog poretka Republike Srbije i zajedno sa Vladom Republike Srbije, Narodnom bankom i Skupštinom Srbije je odgovoran i zaslužan za rezultate koje Srbije ima u ekonomskoj politici.

Potpuno se slažemo iz SNS sa Fiskalnim savetom kada govorimo o budžetskim principima i budžetskim pravilima. Slažemo se 100% kada govorimo o prošlosti i fiskalnoj konsolidaciji i njenim rezultatima. Naravno da se nismo slagali 2015, 2016. godine oko operativnih delova, pojedinih. Slažemo se 100% oko ekonomskih sloboda, slobodnog tržišta, tamo gde Srbija želi da ide. Slažemo se 100% da Srbija jeste u ovom trenutku ekonomski lider na zapadnom Balkanu. Slažemo se 90% u vezi operativnih mera koje donosi Skupština Srbije, Vlada Srbije i Narodna banka, i to je sasvim normalno.

Mi smo nacija koja u oblasti ekonomije suviše dugo nije poštovala principe i pravila. Kada ih ne poštuješ onda ne možeš da imaš ekonomske rezultate. To što smo mi mislili da možemo da kreiramo pravila, kako mi shvatamo, pokazalo se na negativnoj istoriji Srbije, kao jedna nesrećna ekonomska nacija, da nije dalo ekonomske rezultate.

Razlikujemo se mi u odnosu na Fiskalni savet. Imam tu slobodu da kažem da se suštinski razlikujemo zato što smo različitih godina, različito smo shvatali ekonomiju, različito smo učili iz različitih knjiga. Suštinski, mi se teorijski razlikujemo sa pojedinim članovima Fiskalnog saveta. To je moje zadovoljstvo.

Kada Narodna skupština Republike Srbije na predlog Vlade Republike Srbije donese neki zakon koji je liberalan i naslanja se na Miltona Fridmana, onda Fiskalni savet kaže – aha, a mi bismo za Kejnsa, a kada mi pod pritiskom promena koje se dešavaju u globalnom poretku, gde je protekcionizam ključna stvar u ovim uslovima, vratimo se na kejnzijansku monetarnu politiku i makroekonomsku politiku, davajući subvencije, onda se pojavi Fiskalni savet koji kaže – ne, mi smo za slobodno tržište, prenebregavajući vreme i uslove u kojima živimo i građane Srbije.

Kada govorimo o ključnoj razlici između mene, na primer, lično i gospodina Pavla Petrovića, to je multiplikator koji kaže da kada dajemo finansijska sredstva iz budžeta Republike Srbije, sredstva koja dajemo za građane u vidu davanja novca u vezi povećanja plata, penzija i takozvanog "helikoptera novca", u stvari je različit u odnosu na javne finansije. Ja mislim da je to jedno isto.

Milton Fridman kaže da je isto kada daješ i ulažeš u javnu potrošnju i kada ulažeš u ličnu potrošnju. Ja kao predstavnik građana uvek sam za to da građani Srbije dobijaju novac i ako se to kaže preko helikoptera novca, što je potpuno pogrešan izraz. Helikopter novca je pedesetih godina utvrdio Milton Fridman, kao kritiku bankarskog sistema i primarne misije FED-a. Ali, dobro i takav kakav je definisan, helikopter novca za građane Srbije, za mene kao narodnog poslanika, za povećanje plata što radi Vlada Republike Srbije, penzija i davanja građanima Srbije jeste značajniji u odnosu na teorijsku postavku gospodina Pavla Petrovića.

Fiskalni savet u svojim analizama ne kaže da je to mišljenje primarno i ključno, neupitno, zato smo mi ovde u Skupštini da kad se god ne slažemo sa Pavlom Petrovićem, sa članovima Fiskalnog saveta kažemo šta mislimo, kao i oni što iznose svoje mišljenje i Fiskalni savet, da ne zaboravite, je deo makroekonomskog sistema Republike Srbije koji je ključno zaslužan, kao i Vlada Republike Srbije i Skupština Srbije, a naravno bez Aleksandra Vučića svega toga ne bi bilo za funkcionisanje i rezultate koje u oblasti ekonomije imamo.

Kada mi u Skupštini u principu pričamo o makroekonomskim parametrima, obično govorimo o fiskalnim merama koje predlaže Vlada. Nekako zaboravimo monetarne mere, ne pričamo o njima. Ja volim da kažem da je to velika sreća Srbije. Monetarna politika u Republici Srbije je postala strašno dosadna, neprimetna, ne vidimo je, što nije slučaj u istoriji Srbije.

Kada pogledate srpsku monetarnu politiku onda shvatite da od početka 19. veka u stvari nemate monetarnu stabilnost. Godine 2012, zahvaljujući Jorgovanki Tabaković i njenom timu, država Srbija, ponavljam, vodi dosadnu monetarnu politiku. Imate sve parametre koji kažu da smo se, pa u konačno posle dva veka, vek i po lutanja u monetarnoj politici zaustavili na sidrima EU, da nam je stopa inflacije 2,2%, da je ona mnogo manja od onoga što smo planirali, 3% i u suštinski imate stabilnost cena, stabilnost valute, da zaboravite one periode devedesetih i dvehiljaditih kada smo se svako jutro budili i pitali se koliko danas nešto vredi. Narodna banka koristi dva ključna mehanizma, referentnu kamatnu stopu koja je najniža u istoriji Srbije 1% i operacija na repo tržištu.

Dame i gospodo, ja znam da danas biramo dva člana koji će biti sastavni deo Fiskalnog saveta i Saveta guvernera Narodne banke, ali ako ne govorimo o institucijama i njihovom funkcionisanju onda u stvari ne treba da govorimo ni o ljudima. Ako ulazite u institucije koje su ključne, stabilne i funkcionišu u skladu sa zakonima Republike Srbije, onda su kadrovska rešenja periferna. Timovi koji vode makroekonomsku politiku u državi Srbiji su ključni. Oni imaju sreću da se uključe u timove koji su od 2015. do 2020. godine napravili značajan pomak i iskorak u budžetskom funkcionisanju države Srbije, a u stvari u promeni ekonomskog poretka.

Zato je moje zadovoljstvo što ću glasati za ovakve predloge, a istovremeno njihova čast i obaveza da ulaze u timove koji su Srbiju promenili. Ja vam se zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Samo da vas obavestim da trenutno nema prenosa zbog prenosa Svetskog kupa u rvanju, ja mislim, kada je reč o RTS.
Idemo dalje.
Narodni poslanik Srbislav Filipović.
Izvolite.

Hvala, predsedniče.

Za početak bih hteo da citiram čuvenog nemačkog filozofa Hegela koji je rekao da je istorija sveta napredovanje svesti o slobode.

Mi smo danas mnogo toga čuli kada je u pitanju REM, kada je u pitanju sloboda medija, kada je u pitanju odnos vlasti, odnosno politike, političara prema medijima i medija prema političarima, odnosno vlasti ili opoziciji.

Mnogo zaista, kao mlada demokratija, moramo još da učimo. Mnogo toga je pred nama, mnogo velikih koraka koje moramo da napravimo, ali moramo prvu stvar da naučimo, da sloboda ne znači anarhiju, da sloboda ne znači haos, da kad kažete da ste slobodni, ne znači da možete da radite šta hoćete, da možete da kršite zakone, da možete da kršite elementarne ljudske slobode, ljudska prava.

Tako bih voleo kada bi sutra kompletan REM u punom sastavu zaista poštovao sva ljudska prava i onih političara i one dece i onih ljudi koji su žrtva ili potencijalne žrtve nekakvih, nazovi političara i tajkuna, koji bi voleli da gospodare svuda po Srbiji.

Naravno, medijska slika u Srbiji je različita, zavisno iz kog ugla gledate. Ako gledate iz ugla građanina koji želi da se informiše, on ima tu jedan pluralizam, ima pluralizam mišljenja. Imate sa jedne strane medije koji su napravljeni, potpuno naklonjeni jednom delu opozicije, tajkunske opozicije, kriminalne opozicije koja poziva na rušenje sistema, na rušenje državnog i ustavnog poretka. Imate sa druge strane medije koji izveštavaju na jedan objektivan i rekao bih pristojan način.

Imate medije koji su, takođe, tokom onih nasilnih protesta u Beogradu pre nekoliko meseci izveštavali, rekao bih sa ushićenjem, dok se rušilo i palilo po Beogradu, dok je neka masa pokušavala da upadne u Skupštinu, dok su upadali, pokušavali ponovo da zapale Narodnu skupštinu Republike Srbije. Imate taj deo medija koji se tome divio.

Sa druge strane, imate REM koji nikad, ama baš nikad ni na šta ne reaguje ili ne reaguje bar onda kada se javno određeni medijima od tzv. "nezavisnih" novinara, "nezavisnih" analitičara, tj. zapravo sve političara poziva na, ni manje ni više, nego rušenje države, na ubistvo predsednika Republike, na linčovanje njegove porodice, njegove dece.

Dokle to može da dovede mladu demokratiju kao što je Srbija? Mi smo jednom gledali kako izgleda satanizacija i demonizacija političara u Srbiji, kako se to završava i za šta je to priprema? Za šta neki ljudi koriste zapravo medije u Srbiji? Zašto se mediji mogu zloupotrebljavati sve? Upravo ta zloupotreba medija jeste granica između slobode i haosa, da sam govorio u početku i da zapravo mi moramo svi zajedno da učimo da upravo ta istorija sveta jeste napredovanje svesti o slobodi i da nam to stalno bude na umu.

Meni je nekako draža ova, kako oni kažu "opasna sloboda, nego njihovo mirno i sigurno ropstvo", tu citiram Žan Žaka Rusoa i lepo je rekao "opasna sloboda". Naravno da je opasno biti slobodan, ali je časno, lepo i dostojno čoveka i moramo da se borimo da sačuvamo tu slobodu, da sačuvamo demokratiju za koju smo se izborili, da naučimo da se predsednici Vlade, narodni poslanici ne biraju na ulici, ne biraju silom, ne biraju tako što uzmete motku, uzmete državnu zastavu i pokušate da kao manijak uletite u Narodnu skupštinu da se obračunavate sa policajcima koji treba da čuvaju našu zemlju i našu decu. Onda shvatate zašto se ovi obračunavaju sa policijom. Pogledajte njihove rodbinske veze, prijateljske veze, kumovske veze, sve narko-dileri i kriminalci. Pa sa kim drugim da se obračunavaju nego sa policijom?

Upravo tu, opet se vraćamo na onu granicu između slobode i haosa. Izborili smo se 2012. godine da Srbija ne bude tajkunska država, da se u Srbiji ne zabranjuju spotovi na televizijama, da imate pravo da kažete svoje mišljenje, da zbog tog mišljenja ne budete žigosani u medijima. Počinje ponovo na jednoj strani medijske scene u Srbiji da postaje normalno da se o predsedniku države kaže sve najgore, ne da se drugačije misli, nego da se laže, da se poziva na likvidacije, na ubistva, da se tome neki smeju, da se ismejavaju ljudi koji žele dobro ovoj zemlji, koji čine dobro, koji otvaraju fabrike, radna mesta, da se sprdaju sa parlamentom.

To nema nigde u Evropi. O kojim oni evropskim vrednostima govore? Da li su evropske vrednosti sprdanje sa parlamentom, sopstvenim parlamentom. Znači, smejete se građanima. Građani su ti koji su birali sastav Narodne skupštine na izborima. Građani su ti koji svojom olovkom odluče na izborni dan koga žele u parlamentu i kakav sastav Skupštine žele. Ovo je upravo ona slika koju su građani Srbije želeli i ostvarili, ali ne demagoški nego zbog rezultata koje je ostvarila Vlada predvođena SNS i predsednik Aleksandar Vučić, vodeći Srbiju u zacrtanom smeru koji smo rekli 2012. godine protiv tajkuna, za investicije, za napredak, za slobodne medije, za demokratske izbore, pa upravo sve smo to dostigli u prethodnih osam godina, pa ni manje ni više damo im 3% cenzus. Evo, hajde, pređite, uđite, da imate nekog poslanika. Džabe kad oni ljudi nisu u stanju da to postignu.

Da biste prešli cenzus morate da imate program, ideje, viziju kakvu zemlju želite, pa neka se razlikuje od ove naše, ali morate da imate ideju. Ideja nije upasti u Skupštinu, ideja nije otići pred REM, tražiti zabranu neke privatne televizije. Skroz je okej da privatna televizija ima privatno vlasnika, ima svoju uređivačku politiku, ima način na koji želi da ostvari svoju komercijalnu ulogu da zaradi privatni vlasnik, to je u redu, ali nije u redu da se laže i to masno da se laže. Nije u redu da se poziva na rušenje države sa tih medija, to nije u redu i onda da članovi REM-a ćute, da se primaju ogromne plate i da se spava na poslu. E, to nije u redu.

Želim da verujem da tako neće biti u perspektivi. Da ono što je pred nama i one ljude koje podržimo da će časno raditi svoj posao. Ako je Narodna skupština, narod preko svojih izabranih predstavnika, vas izabrao na neko mesto, onda je to velika čast i onda radite u interesu tih građana, a ne u interesu tajkuna.

Nije sve u tome da primite nekoliko stotina hiljada mesečno. Imate valjda i neki obraz kad izađete na ulicu pogledate svoje komšije i ljude sa kojima se susrećete svakog dana. Šta će da vam kažu? Pa, čekaj tamo si u REM-u i ćutiš dok se poziva na linč dece predsednika Republike, ništa ne kažeš. Ne komentarišeš to u svojim vestima. Nema toga u tim medijima, nema da se kaže - izvini, pogrešili smo, slagali smo. To ne postoji. Nema da se pohvali izgradnja bolnice, nema da se pohvali nabavka respiratora, nema da se pohvali sve ono što radi država danas. Sigurnost za građane Srbije. Nikada nismo čuli - izvini ni iz jednog takvog medija. Zato kada se pogreši sa druge strane imamo snage da kažemo – izvini, ispravićemo greške, radićemo još bolje i to građani prepoznaju zato što u Srbiji žive ozbiljni ljudi. Zato građani Srbije biraju ozbiljne ljude na ozbiljna mesta, a šarlatane šalju tamo gde im je mesto. Hvala vam.