Zahvaljujem.
Sledeći prijavljeni je dr Bačevac.
Nije bilo promene od strane poslaničke grupe. Dakle, neće govoriti. Hvala.
Poslednji prijavljen je magistar Slavenko Unković.
Izvolite.

Poštovani predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, pred nama je danas Predlog odluke o prestanku funkcije predsednika i člana Republičke komisije za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki, kao i Predlog odluke o izboru za ove dve funkcije.

Postupak javnih nabavki ima za cilj da obezbedi efikasno i ekonomično trošenje budžetskih sredstava. Zakonito sproveden postupak javne nabavke treba da obezbedi i da ponuđač koji ima najbolju ponudu u odnosu na ponuđenu cenu i kvalitet proizvoda bude izabran na tenderu i da se njemu dodeli ugovor o nabavci isporuke robe i usluga.

Sistem zaštite prava u postupcima javnih nabavki u Republici Srbiji uspostavljen je Zakonom o javnim nabavkama, sa izmenama zakona više puta, kao i sa posebnim izmenama i dopunama zakona koji su stupili na snagu ove godine.

Zaštita prava ponuđača je jedan od najvažnijih oslonaca regularnosti postupka javnih nabavki. Zaštita prava o postupcima javnih nabavki je od izuzetne važnosti za pouzdan, funkcionalan sistem javnih nabavki u čijoj osnovi su principi transparentnosti istog tretmana i nediskriminacije.

Cilj propisa da se nepravilnost u postupcima ospore, isprave, čim do njih dođe. Republička komisija za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki je obrazovana 2002. godine na osnovu Zakona o javnim nabavkama, ali je tokom postojanja menjala svoj delokrug poslova, organizaciju i način funkcionisanja, kao i sastav i način izbora članova i predsednika Komisije.

Ostvarivanje zaštite prava je omogućeno u svim fazama postupka javne nabavke. Za sprovođenje postupka zaštite prava značajni su i drugi zakoni, kao što su Zakon o upravnom postupku, Zakon o prekršajima, Zakon o upravnim sporovima, kao Zakon o javnom privatnom partnerstvu i koncesijama, kao i mnogi drugi zakoni.

Odredbama Zakona o javnim nabavkama Republička komisija ima status pravnog lica i za svoj rad odgovara Narodnoj skupštini Republike Srbije.

Republička komisija za zaštitu prava predstavlja preduslov za ostvarivanja principa pravne sigurnosti u oblasti javne nabavke. Sistem zaštite prava zasnovan je na dvostepenosti, što znači da odluku o podnetom zahtevu na zaštitu prava o prvom stepenu donosi naručilac, koji može biti državni organ ili pravno lice dok u drugom stepenu odlučuje Republička komisija za zaštitu prava i njene odluke podsežu kontroli u upravnom sporu.

Komisija o drugom stepenu rešava sporove između naručilaca i ponuđača, sankcioniše utvrđene nepravilnosti u postupcima javnih nabavki. Kao drugostepeni organ Komisija za zaštitu prava ne može da odluči na postupak u celini ili delimično poništi i da odbaci žalbu ponuđača.

Protiv odluke Komisije ne može se izjaviti žalba, ali se može pokrenuti upravni spor, što znači da je odluka Republičke komisije konačna, ali ne i pravosnažna. Odredbama Zakona o javnim nabavkama zabranjen je svaki pokušaj uticaja na donošenje odluka Republičke komisije, kao javno istupanje radi uticaja na tok postupka.

Predsednik Komisije i članovi ne mogu biti pozvani na odgovornost za izraženo mišljenje ili glasanje prilikom donošenja odluka. Objavljivanje donetih odluka Republičke komisije na zvaničnoj internet stranici i portalu javnih nabavki predstavlja dobar mehanizam da se rad tog organa učini transparentnim, što je veoma bitno za svaki postupak.

Poglavlje 5. o javnim nabavkama u pregovorima o pristupanju sa EU je lako otvoreno, jer su domaći propisi uveliko usaglašeni sa evropskim propisima, ali neće moći tako lako da se zatvori zbog potrebe usklađenosti i mnogih drugih zakona i drugih propisa sa evropskim zakonodavstvom.

U najnovijem Izveštaju Evropske komisije za Poglavlje 5. konstatuje se, kako to oni kažu, ograničen napredak. Srbija je, po njihovoj oceni, umereno pripremljena u oblasti javnih nabavki.

Zakonom o javnim nabavkama predsednika i članove Komisije bira i razrešava Narodna skupština na predlog Odbora za finansije nakon sprovedenog javnog konkursa.

Imajući u vidu da je sadašnjem predsedniku i jednom članu istekao mandat, skupštinski Odbor za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava sproveo je sve zakonske procedure kako bi danas izabrali novog predsednika i jednog člana Republičke komisije.

Odbor je utvrdio Predlog odluke, za predsednika Komisije je predložio Hanu Hukić, dosadašnju predsednicu, a od tri kandidata za člana Komisije Odbor je predložio Jasminu Milenković, dosadašnju članicu Komisije.

Poslanička grupa JS će glasati za predložena rešenja. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Dame i gospodo narodni poslanici, pošto na listama poslaničkih grupa više nema prijavljenih za reč, pre zaključivanja zajedničkog jedinstvenog pretresa pitam da li žele reč predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa ili još neko ko nije iskoristio svoje pravo iz člana 96. Poslovnika? (Ne)
Zahvaljujem i zaključujem zajednički jedinstveni pretres.
Posebno zahvaljujem gospođi Lagumdžija, gospođi Đelić i gospodinu Pantiću na njihovom učešću.
Prelazimo na određivanje Dana za glasanje po završetku pretresa.
Poštovani narodni poslanici, pošto smo završili raspravu o predlozima odluka iz tačka od 10. do 18. dnevnog reda ove sednice, podsećam vas na odredbu člana 87. stav 5. Poslovnika Narodne skupštine, prema kojoj predsednik Narodne skupštine može da odredi da Dan za glasanje o predlozima pojedinih akata bude odmah po završetku pretresa tih predloga akata.
U skladu sa ovom odredbom, određujem sredu, 23. decembar 2020. godine, sa početkom u 13, 45 časova, kao Dan za glasanje o predlozima odluka iz tačka od 10. do 18. dnevnog reda.
Mi nastavljamo sa radom.
Na redu je jedinstveni pretres 19. tačke dnevnog reda – Predlog odluke o usvajanju Kodeksa ponašanja narodnih poslanika.
Pre otvaranja jedinstvenog pretresa, podsećam vas da shodno članu 97. Poslovnika Narodne skupštine ukupno vreme rasprave u načelu za poslaničke grupe iznosi pet časova, kao i da se ovo vreme raspoređuje na poslaničke grupe, srazmerno broju narodnih poslanika, članova svake poslaničke grupe.
Predsednik, odnosno predstavnik poslaničke grupe može predložiti duže vreme rasprave. Takav predlog nemamo.
Sada molim poslaničke grupe, ukoliko to nisu učinile, da odmah podnesu prijave za reč sa redosledom narodnih poslanika.
Dakle, u skladu sa članom 96. stav 4. Poslovnika, molim da podnesete svoje predloge.
Saglasno članu 192. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, otvaramo jedinstveni pretres o Predlogu odluke o usvajanju Kodeksa ponašanja narodnih poslanika, koji je podneo Odbor za administrativno-budžetska i mandatno-imunitetska pitanja.
Da li predstavnik predlagača, narodni poslanik dr Aleksandar Martinović, predsednik Odbora, želi reč? (Da)
Izvolite.

Zahvaljujem se, gospodine potpredsedniče.

Izneću samo nekoliko konstatacija vezanih za Kodeks ponašanja narodnih poslanika, odnosno za Predlog Kodeksa koji je sačinio Odbor za administrativno-budžetska i mandatno-imunitetska pitanja Narodne skupštine, a na osnovu Nacrta koji je uradila Radna grupa, koju su činili svi predstavnici poslaničkih grupa u Narodnoj skupštini Republike Srbije. Mislim da je to važno da se naglasi.

Dakle, mi smo postigli jedan opšti politički konsenzus, bez obzira na to da li smo pripadnici stranka koje su na vlasti ili koje su u opoziciji o sadržini Kodeksa ponašanja narodnih poslanika. Mislim da je to nešto što je jako važno. Na sednici Radne grupe apsolutno niko nije imao ni jednu suštinsku primedbu na Nacrt kodeksa.

Mi smo taj Nacrt na sednici Radne grupe jednoglasno usvojili, kao što smo ga jednoglasno usvojili na sednici Odbora za administrativno-budžetska i mandatno-imunitetska pitanja, pri čemu mislim da je samo gospodin Šaip Kamberi bio protiv iako je prethodnog dana na sednici Radne grupe poslanica koja je član njegove poslaničke grupe, gospođa Selma Kučević, glasala za Nacrt kodeksa.

Ono što je takođe važno da se naglasi rad na izradi kodeksa ponašanja narodnih poslanika započeo je još u vreme kada je predsednik Administrativnog odbora, to je važno da se naglasi zbog građana zbog kolega narodnih poslanika, ali i zbog pojedinih sredstava javnog informisanja koji poslednjih dana prilično maliciozno sa nipodaštavanjem, sa iznošenjem brojnih neistina pišu ili saopštavaju informacije vezane za istorijat izrade kodeksa ponašanja narodnih poslanika.

Dakle, taj rad je započeo još u vreme kada je predsednik Administrativnog odbora, tako se zvalo to radno telo u to vreme, bio gospodin Nenad Konstantinović. Iz ove činjenice vam je jasno koliko je godina prošlo od kada je počeo rad na izradi kodeksa. Tada jedinstvena DS je mnogo pričala o značaju kodeksa, o tome kako je jedna od njihovih glavnih političkih misija u parlamentu da donesu kodeks, da je kodeks nešto što je evropski standard, da to mogu da urade samo one stranke koje se zalažu za ulazak Srbije u EU, a oni su u to vreme sami sebi, naravno, dali monopol na to da su jedina stranka koja može Srbiju snažno da gurne u proces evropskih integracija.

Kao i u mnogim drugim stvarima, nisu uradili apsolutno ništa, sem što su načinili nekoliko radnih verzija kodeksa, ali dalje od toga nisu makli ni jedan jedini korak.

Posao na izradi kodeksa je nastavljen 2014. godine u vreme kada je predsednik Administrativnog odbora bio moj uvaženi kolega i nekadašnji predsednik poslaničke grupe SNS Zoran Babić. Mi smo tada dobili jedan vrlo solidan nacrt kodeksa ponašanja narodnih poslanika i ono što je zanimljivo, ono što veći deo javnosti ne zna, a vidim da ne znaju ni mnogi mediji koje kontroliše Dragan Đilas i koji su ovih dana osuli paljbu na predlog kodeksa koji je sačinio Odbor za administrativno budžetska i mandatno-imunitetska pitanja, a da ga nisu uopšte ni pročitali po onoj staroj, dobroj agipropovskoj metodi da osuđujete knjige i ako ih niste ni čitali, ali unapred znate da ne valjaju samo zato što je predsednik Odbora za administrativno-budžetska i mandatno-imunitetska pitanja sticajem političkih okolnosti moja malenkost, pa valjda zbog toga kodeks ne valja, pa su ovih dana govorili - Martinovićev kodeks ne valja ništa treba ga povući iz procedure, sadrži niz manjkavosti itd, iako vidim iz teksta da uopšte nisu čitali njegovu sadržinu i da u stvari ne znaju šta je njegova suština.

Dakle, te 2014. godine urađen je jedan važan posao na izradi nacrta kodeksa i ono što sam hteo da kažem i ono što je takođe jako interesantno u to vreme kada je predsednik Administrativnog odbora bio gospodin Babić, Administrativni odbor je jednom prilikom, jednoj delegaciji crnogorskog parlamenta dao našu radnu verziju, odnosno naš nacrt kodeksa ponašanja narodnih poslanika i Crnogorci su taj naš nacrt kodeksa usvojili bez ikakvih izmena, sem jezičkih. Ekavicu su prebacili u ijekavicu i to su izglasali u Skupštini Crne Gore. Mislim da je to bilo 2015. ili 2016. godine.

Drugi kodeks, ali vrlo sličan onom prvobitnom, da kažem našem nacrtu, usvojili su 2019. godine. Ovo govorim namerno zbog onih medija koje kontroliše Dragan Đilas jer sad pretpostavljam kad sutra usvojimo kodeks ponašanja narodnih poslanika da će jedna od informacija biti da je to kodeks koji smo mi navodno prepisali od Crnogoraca. Nismo. Oni su prepisali od nas i nije tu ništa sporno. Kodeks ponašanja narodnih poslanika nije naučno delo, nije to udžbenik, nije to studija, nije to monografija. Normalno je da parlamenti međusobno razmenjuju određene dokumente jer na kraju krajeva i Crna Gora kao i Republika Srbija teži da ispuni određene evropske standarde i dobra je da sarađujemo kada su u pitanju i evropske integracije, ali dobro je da sarađujemo i po svim drugim pitanjima.

Ovo govorim samo zbog toga što možete da očekujete i danas i sutra i narednih dana opet jednu medijsku histeriju od strane onih koji proglašavaju da ne valja ništa samo zato što dolazi iz redova SNS.

U prošlom mandatu kada sam bio predsednik Odbora za administrativno-budžetska i mandatno-imunitetska pitanja mi smo nastavili rad na izradi kodeksa, ali nažalost nije mogao da se postigne konsenzus. Znate i sami kakav je bio saziv protekle Narodne skupštine, jedna vrlo složena parlamentarna struktura. Stvari su se zaoštravale, pojedine poslaničke grupe su smatrale da je suština politike da počnemo fizički da se obračunavamo jedni sa drugima, da jedni druge vređamo, napadamo, da unosimo kamenje, da trljamo mikrofone, da upadamo u kancelariju predsednice Narodne skupštine i u takvoj atmosferi nažalost nismo uspeli da završimo rad na izradi kodeksa. Taj posao smo završili pre nekoliko dana i želim da vam kažem da se pred vama nalazi jedan, skromno rečeno, solidan tekst kodeksa.

Naravno, uvek ima prostora da ono što je urađeno bude i bolje, ali mislim da smo po prvi put dobili jedan tekst sa kojim se slažu svi ili skoro svi i videćete kada budete čitali taj tekst, ako ga do sada niste pročitali, da on ispunjava osnovne standarde kada je u pitanju unapređenje političke kulture u našem društvu što mislim da je njegov osnovni cilj.

Cilj ovog kodeksa nije kažnjavanje narodnih poslanika. Mi smo mogli proteklih nekoliko dana i nedelja da pročitamo u pojedinim medijima koje kontroliše Dragan Đilas i tzv. proevropska opozicija da ćemo ovim kodeksom da propišemo kazne koje iznose dve ili tri poslaničke plate. Mi to nismo uradili, jer nije suština kodeksa u novčanom kažnjavanju narodnih poslanika. Ovaj kodeks ima tri glavna cilja.

Prvi cilj je da se unapredi politička kultura u samom parlamentu, to znači da mi narodni poslanici ne trebamo jedni drugima bez obzira kojoj poslaničkoj grupi pripadamo, bez obzira da li smo samostalni poslanici, bez obzira na to da li smo poslanici partije koja je na vlasti ili partija koje su u opoziciji.

Ne smemo da gledamo neprijatelje. Ne smemo da gledamo ljude koje treba istrebiti. Mi smo samo politički neistomišljenici, a to znači da smo dužni jedni sa drugima da razgovaramo onako kao što to rade pristojni ljudi, civilizovano, kulturno, sa argumentima, bez ikakvog vređanja, bez ikakvog ponižavanja, bez zadiranja u lični i porodični život, a nažalost, svedoci smo činjenice da je naš javni život toga prepun, posebno kada je reč o predsedniku Republike i njegovoj porodici. Nisu toga pošteđeni ni mnogi ministri u Vladi Srbije, ni mnogi narodni poslanici.

Jednostavno, mi smo ovim kodeksom želeli da povučemo uslovno rečeno, jednu crvenu liniju. Dakle, gde je granica dokle možete da idete u kritici onih koji ne misle isto kao i vi. Kritika nije fizičko obračunavanje, kritika nije kada unesete kamen u Narodnu skupštinu, kritika nije kada pokušavate državnom zastavom da razvalite vrata i da nasilno uđete u Narodnu skupštinu. Nije kritika, nije politika i nije demokratija kada upadate u kabinet predsednika Narodne skupštine. Nije demokratija, nije parlamentarizam kada vređate ljude koji ne misle na isti način na koji vi mislite i koji ne dele sa vama iste političke vrednosti.

Dakle, cilj kodeksa je pre svega da se unapredi politička kultura u samom parlamentu i da parlament nikada više ne bude poprište onakvih scena i onakvih izjava u Skupštini ili ispred Skupštine, kakve smo mogli da vidimo i da čujemo i da budemo svedoci u periodu od 2016. godine do mandata koji je istekao 2020. godine.

Drugi cilj je da se svi narodni poslanici odgovorno ponašaju prema sredstvima javnog informisanja, prema medijima, da poštuju predstavnike sredstava javnog informisanja i da na postavljena pitanja daju odgovore ako ih znaju.

Konačno, cilj donošenja kodeksa je da narodni poslanici budu apsolutno otvoreni prema građanima, da budu, kako bi se to modernim političkim rečnikom reklo – servis građana. Dakle, bićemo dužni kada usvojimo ovaj kodeks da sa građanima budemo u stalnom i neposrednom kontaktu, da odgovaramo na njihova pitanja i da im pomažemo onoliko koliko narodni poslanik može da pomogne građaninu Republike Srbije koji ima određeni problem, koji ima određenu nedoumicu ili koga prosto nešto interesuje. Dakle, nećemo smeti više da bežimo od građana, da se sakrivamo, da kažemo da imamo preča posla.

Niko od nas nakon što usvojimo ovaj kodeks neće imati važnijeg posla nego da bude zaista u pravom smislu te reči narodni poslanik, dakle, predstavnik svih građana Republike Srbije, a nemojte da zaboravite po Ustavu Republike Srbije svi mi, bez obzira da li smo vlast ili opozicija, predstavljamo sve građane Republike Srbije. Mi nismo predstavnici samo političkih partija, mi predstavljamo i sve građane naše zemlje i u tom smislu građanina ćemo kao pojedinca morati da stavimo u fokus naše političke pažnje.

Ono što je takođe ovim kodeksom propisano, a to je da ćemo morati sa dužnom pažnjom da se ophodimo i prema ljudima koji rade u Narodnoj skupštini, a koji nisu narodni poslanici. Tu mislim na državne službenike i nameštenike, koji su deo Službe Narodne skupštine, a priznaćete i sami da bez njih naš posao kao narodnih poslanika gotovo ne bi ni bio moguć.

Zato molim sve narodne poslanike da imaju u vidu da i žena koja im kuva kafu i onaj mladić koji im donosi tu kafu u kancelariju, policajac koji na ulaznim vratima Narodne skupštine brine o našoj bezbednosti, svako ko radi u Narodnoj skupštini je čovek i morate prema njemu da se ophodite kao prema čoveku, da ga poštujete, da mu kažete dobar dan na hodniku, da ga podstičete ako su u pitanju državni službenici da se stalno usavršavaju. To posebno znaju i toga su posebno svesni oni narodni poslanici koji su istovremeno i predsednici odbora u Narodnoj skupštini.

Ja kao dugogodišnji poslanik znam jako dobro koliko je važno kada za npr. sekretara Odbora imate nekoga ko poznaje materiju, ko je kompetentan u svom poslu, tada se sednice odbora odvijaju bez ikakvih problema. Isto tako kao što se i sednice Narodne skupštine odvijaju bez ikakvih problema kada imate dobru, kako bi rekli ovi ljudi iz službe Narodne skupštine pripremu sednice.

To sve rade oni ljudi koje kamera ne može da zabeleži, koji se ne vide, mi ih vidimo, ali građani Srbije ne vide, kojih ima ovde više stotina i koji svakog dana i onda kada mi ne zasedamo dolaze na svoje radno mesto i obavljaju posao pre svega za potrebe narodnih poslanika.

Ono što takođe želim da kažem, to je da se zahvalim gospodinu Mihajlu Živkoviću, pravnom savetniku, predsednice Vlade, gospođe Ane Brnabić i gospodinu Sikimiću, direktoru Agencije za sprečavanje korupcije, koji su svojim korisnim savetima i sugestijama, a koje smo mi pretočili u amandmane koje je podneo narodni poslanik Vladimir Orlić i koje amandmane ja ovom prilikom prihvatam.

Dakle, molim da se to zabeleži, prihvatam amandmane koji su podneti od strane gospodina Orlića, a tim sugestijama koje su, kažem, pretočene u amandmane se poboljšava tekst predloga kodeksa iako se, naravno, ne menja njegova suština.

Ono što takođe želim da kažem i time ću da završim, neću mnogo da dužim, o kodeksu će mnogo više da govori i o značaju političke kulture moja mlađa koleginica Nevena Đurić, ali hoću da kažem nešto zbog svih nas koji smo narodni poslanici, ali hoću da kažem nešto zbog svih nas koji smo narodni poslanici i zbog građana Srbije, a to sam rekao i gospodinu Živkoviću i gospodinu Sikimiću kada smo razgovarali, najpre o nacrtu, a onda o predlogu kodeksa ponašanja narodnih poslanika.

Videćete da u tekstu kodeksa postoje odredbe koje se odnose na zabranu sukoba interesa, na zabranu stavljanja privatnog interesa iznad javnog, na obavezu da narodni poslanik prijavi predsedniku Narodne skupštine poklon koji je eventualno dobio, a koji po svojoj vrednosti premašuje vrednost koja je propisana zakonom, itd.

Te odredbe postoje u kodeksu, ali ono što želim da kažem, to je da svi moramo da uradimo sve što je do nas da podignemo dignitet i ugled Narodne skupštine. Ja ne mislim da je bilo ko od narodnih poslanika, bez obzira kojoj političkoj partiji pripada, loš čovek i korumpiran. Nema korupcije u Narodnoj skupštini.

Vidim da su ovih dana Đilasovi mediji se raspisali o tome kako je maltene centar i srce korupcije Narodna skupština. Šta možete vi narodni poslanici, bez obzira kojoj političkoj partiji da pripadate, šta možete vi da ukradete, kojim koruptivnim poslom vi u Narodnoj skupštini možete da se bavite? Možete da ukradete hemijsku olovku, neko pakovanje papira za štampač, gumicu, ne znam, neki marker žute ili crvene boje itd. To su besmislice. Korupcija je tamo gde se troše javna sredstva, gde se troši državni javni novac, tamo gde se potpisuju višemilionski ugovori, tamo gde se uzimaju provizije. Da li vi to radite? Da li iko od vas to radi? Ne. Čak i da hoćete to da radite, Ustav vam to onemogućava, jer to nije vaš, odnosno nije naš posao.

Dakle, hoću jednostavno i molim vas da svi na tome radimo, jednostavno sklonimo tu sumnju koja stalno pada na narodne poslanike, da smo mi neki jako loši ljudi koji ovde ne radimo ništa, koji krademo, koji imamo jako puno para. Svi vi koji živite od poslaničke plate znate da od te plate ne možete da se obogatite. Od te plate možete da solidno živite, da prehranite sebe i članove svoje porodice, ali da se obogatite na način na koji su se obogatili ljudi koji kritikuju ovaj kodeks, a koji ga nisu ni pročitali, tu pre svega mislim na Dragana Đilasa i medije koje on kontroliše, nema nikakve šanse.

Dakle, ovim kodeksom mi iskoračujemo napred kada je u pitanju dizanje nivoa političke kulture u našoj zemlji. Mi ovim kodeksom pokazujemo da želimo da se ponašamo drugačije nego što su se pojedini narodni poslanici ponašali u prošlom ili u nekim ranijim sazivima i da parlament zaista postane mesto dijaloga, mesto u kome će sedeti pristojni, civilizovani ljudi koji pripadaju različitim političkim strankama, koji imaju različite poglede na svet, koji imaj različita politička ubeđenja, ali koji nisu jedni drugima neprijatelji, koji su dostupni medijima, koji su dostupni građanima i koji će samo i isključivo da rade u javnom interesu, a ne u interesu privatnom ili grupnom.

Ja vas pozivam da uzmete učešće u ovoj raspravi, da prodiskutujemo apsolutno sve odredbe koje su sadržane u Predlogu kodeksa, da saslušamo jedni druge, da prihvatimo sve korisne sugestije, jer sada radimo jedan posao koji nije samo za ovaj saziv, mi sada radimo jedan posao koji će da bude važan i za neke nove generacije narodnih poslanika koji će doći onda kada nama prestane mandat. Zbog toga je važno da ovaj kodeks usvojimo, jer on će biti ugaoni kamen, jedan od ugaonih kamenova na kojima će da počiva srpska parlamentarna demokratija.

Ovaj kodeks je pre svega važan zbog nas. Mi ga ne donosimo i mi ga ne usvajamo zato što nas neko spolja tera da ga usvojimo. Mi smo funkcionisali bez kodeksa i do sada, ali funkcionisali smo na način da su pojedine političke stranke, odnosno pojedine poslaničke grupe smatrale da je Narodna skupština gladijatorska arena u kojoj je sve dozvoljeno, pa čak i da se fizički obračunavate sa onima koji ne misle isto kao i vi.

Donošenjem ovog kodeksa mi ćemo sprečiti da Narodna skupština postane gladijatorska arena, da postane mesto u kome će biti dijaloga, biti rasprave, biti sučeljavanja mišljenja, ali u kojem nikada više neće biti mesta za uvrede, za psovke, a pogotovo ne za različite izlive fašizma, fizičkog obračunavanja, nasilja ili podsticanja na bilo kakav oblik mržnje, nacionalne, verske, rasne, po osnovu jezika, pola, starosti, ličnog bogatstva, stepena obrazovanja ili po bilo kom drugom osnovu.

Molim vas, gospodine potpredsedniče, samo da to uđe u stenogram i u zapisnik, da sam kao predstavnik predlagača prihvatio sve amandmane koje ste vi juče podneli na Predlog kodeksa ponašanja narodnih poslanika.

Zahvaljujem, doktore Martinoviću, na preciznim obrazloženjima koje ste upravo uputili na temu sadržaja predloženog kodeksa ponašanja narodnih poslanika i pratećih okolnosti vezanih za usvajanje ovog teksta.
Siguran sam da će ta obrazloženja imati odgovarajući efekat, pre svega kod dežurnih kritičara, kako ste dobro primetili, koji su već navikli da imaju mišljenje o svemu o čemu ne znaju ništa ili znaju jako malo, a nisu propustili da na taj način tretiraju i ovaj predloženi tekst kodeksa o ponašanju narodnih poslanika. Uostalom, blagotvorno dejstvo vaših reči na te ljude se pokazalo već u brojnim prilikama do sada. Siguran sam da će tako biti i ovaj put.
Konstatujem da je predstavnik predlagača izjavio da prihvata osam amandmana predloženih 22.12. od strane narodnog poslanika Vladimira Orlića i to ulazi u zapisnik.
Sada prelazimo na izlaganja ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa.
Ispred poslaničke grupe SVM reč ima potpredsednica Narodne skupštine gospođa Elvira Kovač.

Zahvaljujem.

Uvaženi predsedavajući, predsedništvo, uvaženi predlagaču, dame i gospodo narodni poslanici, kodeks ponašanja o kojem danas razgovaramo je dokument kojim se konkretizuju univerzalne vrednosti, zapravo kao orijentir za delovanje i ponašanje narodnih poslanika, ali prevashodno kodeks ponašanja je dokument kojim se promoviše politička kultura koja se zasniva na pristojnom, istinitom, transparentnom i poštenom ponašanju narodnih poslanika.

Predlog kodeksa ponašanja narodnih poslanika je izrađen poštujući metodološka pravila, kao što su jasnost, jednostavnost, konkretnost, struktuiranost, konzistentnost, povezanost i relevantnost.

Ako se posmatra hronologija dešavanja u proteklom periodu, ako se analiziraju razni izveštaji, bez obzira na to što smo od uvaženog predlagača čuli da kodeks ne donosimo zbog toga što nam je neko to preporučio, ali svakako iz ugleda poslaničke grupe SVM moram da naglasim da je značajno da ako pogledamo izveštaje raznih tela, a samo u proteklih nekoliko, konkretno pet godina, u izveštajima Evropske komisije, kao i u izveštajima grupe zemalja protiv korupcije GREKO ponavljaju se preporuke o potrebi da Narodna skupština donese etički kodeks.

U tom smislu, prvi izveštaj Saveta Evrope, odnosno konkretno GREKO-a, koji je posebno ukazao na ovo pitanje, na potrebu sprečavanja korupcije narodnih poslanika je objavljen 2. jula 2015. godine, a među preporukama je i bilo konkretno, da citiram, donošenje kodeksa ponašanja narodnih poslanika, kao i sugestije da taj kodeks sadrži uputstva za primenu obezbeđivanja pristupa javnosti.

Predloženim amandmanima, za koje smo čuli, koje je predlagač upravo prihvatio, se direktno referira na zaključke GREKO-a i neposredno se implementiraju preporuke ovog tela Saveta Evrope objavljene u izveštaju GREKO-a u četvrtom krugu evaluacije na temu – sprečavanje korupcije u odnosu na narodne poslanike, sudije i tužioce, što naša poslanička grupa svakako pozdravlja i podržava.

Činjenica je da je u Izveštaju Evropske komisije o napretku Srbije u procesu pristupanja EU, ponovo da se vratimo pet godina unazad, koji je objavljen 10. novembra 2015. godine, takođe naglašeno da Narodna skupština još uvek nije usvojila godišnji plan rada i etički kodeks. Kada razgovaramo o sadašnjem Izveštaju Evropske komisije o napretku Republike Srbije u procesima pristupanja EU, znači ovom najsvežijem za 2020. godinu, ovde se ponavlja preporuka - ako je deo političkih kriterija i odnosi se na sam rad naše institucije, Narodne skupštine Republike Srbije, i kaže izveštaj da je potrebno izmeniti Poslovnik o radu, usvojiti kodeks ponašanja narodnih poslanika u skladu sa najboljom praksom i ekspertizom EU.

Krajem avgusta 2019. godine, Dejvid Mekalister, predsedavajući spoljnopolitičkim odborom evropskog parlamenta, obratio se tadašnjoj predsednici Narodne skupštine Republike Srbije Maji Gojković i predložio da se pod pokroviteljstvom Narodne skupštine Republike Srbije organizuje međustranački dijalog. Podsetila bih sve vas da su tada dogovorene dve faze tog dijaloga. Prva faza razgovora pre izbora i druga faza posle izbora. Tada je zapravo dogovoreno i potpisano da će nakon izbora fokus razgovora da bude na izgradnji poverenja u procedurama i praksama Narodne skupštine Republike Srbije i u tom smislu je deo toga zapravo i donošenje etičkog kodeksa.

Kao što smo čuli od uvaženog predlagača, u proteklih, ako dobro računam, 12 godina je zaista urađeno dosta toga no ovom pitanju. Bilo je nekoliko pokušaja da se napravi etički kodeks. Prva radna grupa je formirana davne 2008. godine, njom je predsedavao tadašnji predsednik Administrativnog odbora, a i u sazivu između 2014. i 2016. godine, kada je gospodin Zoran Babić bio predsednik Administrativnog odbora, stiglo se, kao što smo čuli, i do nacrta. U međuvremenu je napravljena, u prošlom sazivu, 2017. godine i radna grupa.

Dakle, ono što je značajno, uvažavajući preporuke tela Saveta Evrope, GREKO-a i Evropske komisije, Radna grupa Narodne skupštine Republike Srbije je prilikom izrade kodeksa ponašanja narodnih poslanika uzela u obzir zaista najbolje prakse EU, kao i iskustva samog Evropskog parlamenta i kao temeljne principe kodeksa ponašanja narodnih poslanika izdvojila: nepristrasnost, integritet, otvorenost, marljivost, poštenje, odgovornost, poštovanje ugleda Narodne skupštine Republike Srbije, delovanje isključivo u javnom interesu, uzdržavanje od prihvatanja finansijske koristi ili druge naknade.

U pripremi teksta kodeksa narodnih poslanika kao tri uporišne tačke su utvrđene: da je dosledna primena zaista pravila i principa utvrđenih kodeksom ponašanja presudna za podizanje nivoa političke odgovornosti i poverenja javnosti u samu instituciju Narodnu skupštinu Republike Srbije, da se integritet i dignitet narodnih poslanika meri zapravo njihovom posvećenošću zaštiti opšteg dobra i interesa građana i da je integritet narodnog poslanika uporište legitimiteta Narodne skupštine.

Postavlja se pitanje, da li smo mi, da li je Narodna skupština mogla i ranije da donese kodeks ponašanja narodnih poslanika? Verovatno je odgovor na ovo hipotetičko pitanje potvrdan. Verovatno smo mogli to da uradimo i ranije. Ali, činjenica je da su zaista, kada govorimo i iskustvima evropskih zemalja, iskustva drugačija, okviru su drugačiji, vrlo različiti. Ne postoji jedinstvena praksa. Moramo naglasiti da nisu ni sve članice EU u svojim parlamentima donele etičke kodekse i da

se zaista materija ponašanja narodnih poslanika predstavnika građana reguliše na vrlo raznolike, različite načine i da ne postoji opšti način rešavanja ovog pitanja ni na međunarodnom ni na evropskom planu.

Jedan deo zemalja je ovu oblast regulisalo opštim aktima za javne funkcionere, a u većem broju zemalja, ako uporedimo praksu, ona je rešena samim poslovnikom tih skupština ili raznim uredbama. Na primer, parlament Finske nema kodeks ponašanja narodnih poslanika u smislu posebnog akta koji reguliše ovu materiju. Međutim, osnovni principi delovanja ponašanja kao i prava i dužnosti poslanika regulisani su nizom akata.

Znači, ovo pitanje reguliše nekoliko različitih akata koji uređuju nadležnost parlamenta i prava i obaveze poslanika i drugih javnih funkcionera.

Principi delovanja narodnih poslanika, prava i obaveze regulisani su, pre svega, ako govorimo konkretno, znači o primeru Finske, Ustavom Finske koji reguliše nezavisnost, imunitet, slobodu govora, ponašanje i konflikt interesa poslanika Poslovnikom samog parlamenta. Krivičnim zakonikom se regulišu, na primer, slučajevi podmićivanja, itd. Oni imaju i posebnu Rezoluciju o borbi protiv korupcije.

Iznela sam ovaj primer, jer je delimično sličan i našem primeru.

Dakle, dok je većina država EU kodekse ponašanja ugradila u same poslovnike o radu svojih parlamenata, kao što sam spomenula i zbog toga danas raspravljamo o ovom dokumentu, Narodna skupština Republike Srbije se opredelila za izradu posebnog akta, kodeksa ponašanja narodnih poslanika, postupajući ovom prilikom, što svakako pozdravljamo, u skladu sa Rezolucijom Komiteta ministara Saveta Evrope.

Ovom Rezolucijom se promoviše 20 principa borbe protiv korupcije, a, da je citiram: „podstiče se usvajanje od strane izabranih predstavnika Kodeksa ponašanja“.

Negde od sredine devedesetih godina kako bi pomogle državama u borbi protiv korupcije i podizanju etičkih standarda javnih službenika razne međunarodne organizacije su počele donositi različite preporuke, čak su neke predlagale i različite nacrte etičkih kodeksa koje su predlagale državama na usvajanje.

Promocija principa političke odgovornosti i jačanje demokratskog kredibiliteta parlamenta je jedan od temeljnih principa i OEBS-a.

Godine 1990. donet je Istambulski dokumentu kojem se države članice OEBS-a pozivaju zaista da pojačaju napore u promovisanju dobrih upravljačkih praksi i javnog integriteta, kao i da koncentrišu napore u borbi protiv korupcije.

Kada već pričamo o primerima iz EU da spomenem i sam Evropski parlament. Naime, Evropski parlament se takođe odlučio za poseban dokument, te je kodeks ponašanja poslanika u Evropskom parlamentu stupio na snagu 1. januara 2012. godine. Smatrali da je zaista bilo potrebno regulisati ponašanje poslanika u Evropskom parlamentu, posebno u pogledu finansijskih interesa i sukoba interesa da se to pitanje zaista reguliše kodeksom ponašanja iz dva razloga: jer je neophodno regulisati etičke standarde kako bi se osnažilo poverenje u efikasnost, transparentnost i demokratičnost evropskih institucija.

Naime, istraživanja u poslednjih nekoliko godina su pokazala da je poverenje građana u parlamente države članica EU opalo. Procentualno je to iznosilo oko 57% 2007. godine, da bi za nekoliko godina palo na svega 31%, recimo, u 2012. godini.

Drugo, vrlo je važno negovati političku kulturu koja će uvek potrebu zaštite javnog interesa, znači uvek i u svakom momentu staviti iznad i ispred privatnog interesa.

Praksa, dakle, različitih država koje su usvojile kodeks ponašanja je pokazala da najveći broj poslanika svakako drži do svog integriteta, odnosno poštuje visoke profesionalne standarde, kvalifikovanosti, kompetentnosti da drži do odgovornog ponašanja u javnom prostoru.

Postoje dva tipa kodeksa ponašanja. Jedan je zasnovan na vrednostima, a drugi na pravilima. Poslanička grupa Savez vojvođanskih Mađara smatra da kada razgovaramo o ovom kodeksu ponašanja, našem budućem, koji se nalazi pred nama, da je nađena adekvatna ravnoteža upravo između vrednosnog i normativnog u ovom Predlogu.

Kada se analizira kodeks ponašanja narodnih poslanika ključno je pitanje, mislim da se o tome najviše spekulisalo od onih koji možda nisu videli konačan tekst ili amandmane, znači ključno je utvrđivanje mehanizama odgovornosti, tj. na koji način će se utvrđivati prekršaj narodnog poslanika, da li će taj postupak voditi interno, konkretno parlamentarno telo ili neko spoljašnje, spoljno, nezavisno telo.

Postoji zaista nekoliko modela sprovođenja postupka, bilo da se govori o internim mehanizmima, o spoljnoj regulaciji ili možda o kombinaciji ova dva metoda.

Kada pažljivo pogledamo amandmane koji su upravo usvojeni, znači ovim amandmanima na Predlog kodeksa ponašanja o kome danas razgovaramo se predlaže da se za staranje o primeni kodeksa obrazuje komisija za etiku, dok nadzor nad primenom kodeksa ostaje obaveza Administrativnog odbora, osim u onom delu odredbi koje se odnose na prijavljivanje privatnih interesa narodnih poslanika, poštovanje propisa koji se tiču na obavljanje dve ili više funkcija, primanja poklona. Dakle, da pojednostavim, o onim pitanjima o kojima je nadležna Agencija za sprečavanje korupcije.

Predlaže se i mehanizam odgovornosti koji predstavlja kombinaciju internih, unutrašnjih mehanizama kontrole i spoljne regulacije. To je, na primer, pristup za koji su se opredelile određene zemlje, neke zemlje kao što je, na primer, Velika Britanija, SAD, Francuska.

Primera radi, Velika Britanija, kada već govorimo o ovom primeru, Velika Britanija je svoj kodeks ponašanja i vodič za pravila koja se odnose na ponašanje poslanika donela 1996. godine. Odnosi se na ponašanje poslanika u Donjem domu i taj kodeks je 2009. godine dopunjen. Kodeks ponašanja Gornjeg doma je donet 2002. godine i takođe je dopunjen 2009. godine. Zakon o parlamentarnim standardima je u Velikoj Britaniji takođe donet te iste godine. Znači, tada su se bavili ovom temom. Oba kodeksa i zakon prate organi koji istražuju i ispituju kršenja kodeksa.

Za kodeks ponašanja Gornjeg doma bira se, vrlo zanimljivo rešenje, Poverenik za standarde koji nadgleda sprovođenje kodeksa, posebno odredbe o finansijskim interesima ili parlamentarnim privilegijama. Istrage se vode u skladu sa pravilima i postupcima utvrđenim u vodiču za primenu kodeksa ponašanja.

U Narodnoj skupštini Republike Srbije ovim predloženim amandmanima o kojima govorimo se predviđa, kao što sam rekla, Komisija za etiku koja bi donela vodič za primenu kodeksa, što je dobro.

Da se vratim na Veliku Britaniju. Poverenik, kažem vrlo zanimljivo rešenje je nezavisan istražitelj i njega imenuje Gornji dom, u ovom slučaju. Dokazi i prepiske u toku istrage smatraju se poverljivim, što je takođe dobro rešenje. Poverenik posle istrage podnosi izveštaj pododboru za ponašanje lordova koji taj izveštaj razmatra i preporučuje disciplinske mere Odboru za povlastice i ponašanje.

Poslanik ima pravo da se žali na disciplinsku meru, što je takođe zanimljivo. Posle procedure, konačnu odluku o disciplinskoj meri donosi Gornji dom. Znači, to je njihovo rešenje. Poslanik koji javno prizna grešku ne podleže sprovođenju disciplinske mere.

Parlamentarni Poverenik za standarde kodeksa ponašanja i vodič za pravila koja se odnose na ponašanje poslanika prima žalbu građana, znači, još uvek sam na Velikoj Britaniji, žalbe građana ili samih poslanika u kojima se navode povrede kodeksa u sprovođenju istrage. U slučaju da poslanik povredi zakon, njihov zanimljiv Zakon o parlamentarnim standardima posebno kada su u pitanju finansijske zloupotrebe, one se tretiraju kao krivično delo, koje proizilaze iz izdavanja lažnih ili obmanjujućih informacija radi finansijske dobiti. Ovo krivično delo sankcioniše se novčanom kaznom ili zatvorom do godinu dana, 12 meseci.

Iznela sam samo dva primera, Finske i Velike Britanije, da uporedimo kako ovo pitanje može da se reši.

Načela na kojima se zasniva ponašanje poslanika o parlamentu Velike Britanije su nesebičnost, odgovornost, poštenje, otvorenost i vođstvo. Ali, da se vratimo na naš dokument.

Poslanička grupa Savez vojvođanskih Mađara svakako podržava i pozdravlja to što smo došli u fazu da je radna grupa završila svoj posao, da je Administrativni odbor utvrdio Predlog da se kodeks ponašanja nalazi pred nama. Pozdravljamo i izmene, odnosno, amandmane koji su u potpunosti u skladu sa preporukama, zaključcima, GREKO-a, i koji su prihvaćeni, zato što smo zaista stava da kodeks ponašanja narodnih poslanika predstavlja izuzetno važan korak ka vraćanju dostojanstva Narodne skupštine Republike Srbije, približavanju vlasti građanima, to bi treba da bude osnovni cilj svih nas i jačanju dostojanstva i integriteta narodnih poslanika.

I, ne manje važno, poslanička grupa SVM će glasati za ovaj Predlog kodeksa ponašanja narodnih poslanika zbog toga što smatramo da ovaj akt treba da podstiče toleranciju kao važno i moćno sredstvo prihvatanja i poštovanja razlika između svih nas, ali i da omogućava i olakšava postizanje konsenzusa i kompromisa koji su izuzetno značajni u politici.

Zahvaljujem na pažnji.

Zahvaljujem potpredsednici Kovač.

Reč ima ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe UD-SDA gospodin Mirsad Hodžić.

Izvolite.

Gospodine predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, prošlo je gotovo jedna decenija od kako se krenulo sa inicijativom za donošenje Kodeksa ponašanja narodnih poslanika.

Do sada se radilo na nekoliko nacrta, ali nijednom nije bilo volje da se donese jedan takav akt. Sada, odjednom podhitno nastoji se doneti Kodeks ponašanja narodnih poslanika, koji zbog nekih problematičnih odredaba predstavlja dokument kojim se pokušava sužavati sloboda izražavanja narodnih poslanika, pre svega nas iz redova parlamentarne opozicije.

Usvajanjem ovakvog Kodeksa predstavlja još jedno sredstvo uspostavljanja apsolutne kontrole nad javno izgovorenom reči. Ovakav način ograničavanja slobode izražavanja je štetan po parlamentarizam.

Nismo mi protiv usvajanja univerzalnih pravila koja, kako se kaže u nacrtu, imaju za cilj poštovanje načela poštenja, transparentnosti, istine, nepristrasnosti i odgovornosti u obavljanju funkcije.

Mi smo protiv onih normi u ovom Kodeksu koje urušavaju slobodu govora narodnih poslanika, onih normi koje će ovaj Kodeks, odnosno parlament pretvoriti u politički sud i političko suđenje narodnim poslanicima drugačijeg mišljenja, i to politički sud koji ne predviđa ni pravo žalbe na presude.

Ograničenje slobode govora narodnih poslanika, po nama, je najveća šteta koja se može naneti parlamentarizmu i upravo to znači odredba člana 6. koja obavezuje narodnog poslanika na spremnost da se podvrgne svakoj kontroli koja strahujemo da će se odnositi upravo na kritički iznete reči i mišljenje.

O kakvom podvrgavanju kontrole je ovde reč? Ko će sprovoditi tu kontrolu?

Po nama su isto tako problematične pojedine odredbe člana 8. koji je u suprotnosti sa odredbama Zakona o službenoj upotrebi grba i zastave Republike Srbije.

Član 9. stav 1. tačka 5), kao i član 14. stav 1. u praksi može da inkriminiše svakog neistomišljenika, odnosno narodnog poslanika koji se ne slaže sa mišljenjem i sudom većine.

Ono što je najvažnije, u ovom Kodeksu se omogućava nekim narodnim poslanicima većine da se stalno igraju uloge tužioca, podnoseći prijave protiv onih sa čijim se mišljenjem ne slažu. Na ovaj način protivustavno se neki narodni poslanici postavljaju u povlašćeni položaj u odnosu na druge.

Sve u svemu, ovakav Kodeks ponašanja ne može nikako predstavljati korak ka integraciji u EU. Upravo suprotno, on predstavlja sredstvo sužavanja slobode izražavanja narodnih poslanika i mogućnost političkog obračuna sa neistomišljenicima.

Iz tih razloga parlamentarna grupa Ujedinjena dolina – SDA Sandžaka neće podržati ovakav Predlog kodeksa ponašanja narodnih poslanika, niti će na bilo koji način dalje učestvovati u procesu njegovog usvajanja. Hvala vam.

Zahvaljujem, kolega.
Sledeći govornik je gospodin Života Starčević.
Izvolite.

Zahvaljujem.

Uvaženi predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, danas pričamo o Kodeksu ponašanju narodnih poslanika, odnosno o Predlogu kodeksa ponašanja narodnih poslanika, široj javnosti poznatijeg kao etički Kodeks, pa možda nije loše da ovom prilikom pođemo od tog semantičkog jezičkog značenja.

Etika kao deo filozofije ili moralna filozofija izučava koncept ispravnog, odnosno pogrešnog ponašanja i potiče od grčke reči „etikos“ ili „etos“, što znači navika ili običaj. Danas reč „etos“ češće koristimo kao reč koja označava klimu u nekom kolektivu ili u nekoj grupaciji.

Sama reč „kodeks“ u izvornom značenju znači rukom pisana knjiga, ali je mi koristimo kao zakon ili kao grupu zakona ili kao pravilnik.

Samim tim, etički kodeks kao jedan akt treba da uređuje pravila ponašanja u nekoj instituciji, u nekom kolektivu, u nekoj grupaciji.

Naravno, postoji neka univerzalna etička pravila koja su važeća za današnju civilizaciju i za čitav svet, ali naravno da postoje razlike od entiteta do entiteta, tako da nešto što je ispravna u nekoj sredini, u drugoj ne znači da je ispravno.

Mi danas treba da utvrdimo principe i pravila ponašanja narodnih poslanika i moram da kažem da nije prvi put da se utvrđuje etički kodeks za neke oblasti društva.

Samo da podsetim, maločas smo pričali o izboru članova Visokog saveta sudstva. Želim da kažem da je 2010. godine Visoki savet sudstva doneo etički Kodeks koji uređuje ponašanje sudija i tužioca. Slično je i kada su u pitanju lekari i druge oblasti.

Ono što sam želeo reći jeste da možda ovaj pravilnik, odnosno Kodeks ponašanja narodnih poslanika izaziva naročitu pažnju javnosti iz prostog razloga što se prethodnih godina želelo da se predstavi kako politika i etika ne idu zajedno, kako politika i moral ne idu zajedno, što je suštinski pogrešno, jer politika je uvek još od antike do danas bila delatnost koja se smatrala visokomoralnom i u parlamente su birani ljudi koji je narod smatrao najboljim reprezentima i predstavnicima i birao ih je upravo na osnovu njihovih moralnih i etičkih kvaliteta i vrednosti.

Ono što sam želeo da kažem jeste da ovaj Kodeks ponašanja narodnih poslanika dosta toga definiše, ali ponašanje narodnih poslanika ne definiše jedino ovaj Predlog etičkog kodeksa. Ja moram da kažem da i Poslovnik o radu Narodne skupštine tretira pitanje ponašanja narodnih poslanika.

Ono što je bitno ovde reći jeste da nijedan kodeks ponašanja narodnih poslanika, kao što to nije mogao ni Poslovnik o radu, neće sprečiti zlonamerne da krše i taj Kodeks, kao što su kršili i Poslovnik o radu, ali da je dobro da definišemo ovde neka osnovna pravila ponašanja.

Ono što ovaj etički kodeks obuhvata jesu osnovni principi koje narodni poslanik treba da poštuje, a to su princip istine, pravičnosti, poštenja, princip nepristrasnosti, odgovornost, integritet, otvorenost, dostupnost.

Ovaj predlog etičkog kodeksa odnosno Kodeksa ponašanja narodnih poslanika, mogu reći slobodno da je solidan, iz sledećih razloga – uvažava opšte etičke vrednosti, jer je demokratičan, nije represivan, jer, slažemo se u tome da represija nije način uređivanja pravila ponašanja bilo koga, pa ni narodnih poslanika, obavezuje narodnog poslanika da bude u neposrednom kontaktu ne samo sa svojim biračima nego sa svim građanima Republike Srbije i ovaj kodeks ponašanja obavezuje narodne poslanike da ne pretpostavljaju lični i stranački interes opštem i državnom interesu.

Na kraju, želim ponovo da ponovim, nema ni tog Kodeksa ponašanja narodnih poslanika, ni Poslovnika o radu koji će zlonamerne narodne poslanike sprečiti da izazivaju probleme i da krše i sam Kodeks, kao što su kršili i Poslovnik o radu.

Dobrom narodnom poslaniku ni do sada nije potreban etički kodeks. Nije bio potreban čak ni Poslovnik o radu, jer nije do narodnog poslanika nego je do čoveka. Kao i u svim drugim delatnostima, sve je do čoveka. Naime, i etika i vaspitanje i ponašanje i nadzori, to je sve, na kraju krajeva, individualna stvar, to je ono što nosimo od kuće, iz sredine u kojoj smo vaspitani i jednostavno jesu deo nekog opšteg ponašanja koje smo usvojili kroz lični razvoj. Tako da za najveći deo narodnih poslanika u Narodnoj skupštini Republike Srbije ovaj etički kodeks nije bio ni potreban.

Što se tiče Poslaničke grupe Jedinstvene Srbije, a mogu reći i za ogromnu većinu narodnih poslanika u ovom visokom domu, ovaj kodeks ponašanja zaista nije bio potreban, jer zastupamo način vođenja politike koji je pomirljiv, koji je politika dijaloga i koji je politika uvažavanja političkog neistomišljenika i iz tog razloga kažemo da je sve do čoveka, pre svega, i do ljudi, a ne do nekih pravila koja propisuju to ponašanje.

Da ponovim, i time da zaključim, mi iz Poslaničke grupe JS smatramo da kodeks ponašanja narodnih poslanika u Narodnoj skupštini Republike Srbije jeste dokument koji je potreban ovoj Skupštini više kao neka savest nego kao dokument koji će strogo uređivati pravila ponašanja narodnih poslanika. I ono što je još bitnije – ne smatram ga dokumentom koji je važan za usklađivanje sa preporukama ovih ili onih međunarodnih institucija, već ga smatram pre svega važnim dokumentom za podizanje ugleda Narodne skupštine i ovog visokog doma.

Pročitali smo, naravno, sve amandmane koji su doneti i koje je predlagač prihvatio i slažemo se i sa tim amandmanima na Predlog kodeksa ponašanja narodnih poslanika i u danu za glasanje ćemo glasati za ovaj dokument. Hvala.