Zahvaljujem, predsedavajuća.

Uvažene kolege narodni poslanici, građani Srbije koji nas gledaju, želim da vam kažem da se pred nama nalazi jedan odličan Kodeks. Ovaj Kodeks je sastavljan dugo, dugo se raspravljalo i slažem se sa svim onim što su rekle moje kolege što se tiče Kodeksa o ponašanju narodnih poslanika.

Moram da istaknem da sa jedne strane mi se zalažemo da mi kao narodni poslanici budemo ono što treba da budemo, to je da budemo u službi naših građana, servis građana. Moramo da se ponašamo dostojanstveno i što se tiče javnih nastupa i kada obilazimo naše komšije i kad šetamo ulicom i u ovom visokom domu i u odnosu prema zaposlenima i divnim policajcima ispred zgrade i svim zaposlenima u ovom visokom domu. Sa druge strane, imamo one aktere na političkoj sceni koji, blago rečeno, ne znaju da se ponašaju jer su bahati. Jedan deo njih učestvovao je u teškim kriminalnim i korupcionaškim radnjama i oni nas kritikuju.

Kako nas kritikuju? Oni ne samo da nas kritikuju, nego prete našim porodicama, prete predsedniku Republike, prete rukovodstvu Narodne skupštine, a ko su ti ljudi? To su Dragan Đilas i njegovi saborci.

Đilas i njegovi saborci su prethodnih godina i u toku ove godine upadali ovde u Skupštinu, želeli da pale, želeli da otimaju, napadali gospodina Aleksandra Martinovića na sastanku Administrativnog odbora, ovde se rvali, upadali u Kabinet nekadašnje predsednice Skupštine, upadali sa motornim testerama, pretili, želeli da pogase kamere i kao što smo čuli od gospodina Arsića i od gospodina Atlagića i Rističevića, iskusnijih mojih kolega i neretko tukli svoje političke neistomišljenike.

Međutim, zahvaljujući isključivo građanima Srbije koji su apsolutnu većinsku podršku dali onima koji su ovde u parlamentu, a prvenstveno našoj listi „Aleksandar Vučić – Za našu decu“, takvi ljudi poput Dragana Đilasa, Boška Obradovića, Srđana Noga, Balše, Kene i drugih nisu danas u ovome parlamentu, ne zato što mi to ne dozvoljavamo, nego zato što su to rekli građani Srbije.

Neće više većinska Srbija da gleda bahatost, kriminal i korupciju. Većinska Srbija želi ono što je rekla i na izborima, želi politiku Aleksandra Vučića, SNS i koalicionih partnera. Želi politiku za budućnost naše dece, za budućnost svih građana.

Ta politika je sprovođenje i ovog Kodeksa, jer mi evo sada prvi put u istoriji donosimo ovaj etički Kodeks o ponašanju narodnih poslanika, jer želimo da pošaljemo jednu poruku svim akterima na političkoj sceni i celoj Srbiji da je SNS i Aleksandar Vučić su za mir, demokratiju, stabilnost, za jedno dostojanstvo na političkoj sceni. Mi prvi želimo da čujemo kritiku na naš račun, ali kritiku na jedan dostojanstven način.

Što se tiče mene kao narodnog poslanika, neka me opozicija kritikuje za sve živo i politički neistomišljenici, ali nemojte molim vas vređati porodice i pretiti porodicama i predsednika Republike i porodicama svih aktera na političkoj sceni, parlamentarnih i vanparlamentarnih, pozicionih i opozicionih.

Ovaj Kodeks je dobar i ja sam ubeđen i ovom prilikom i pozivam sve moje kolege da ga izglasaju i ovaj Kodeks će biti poštovan. Ovde svi narodni poslanici, a imao sam prilike gotovo sve da upoznam u ovom sazivu, ponašaju se dostojanstveno, ponašaju se onako kako treba da se ponaša narodni poslanik i to je dobro.

Kodeks je odličan, da se ne ponavljam sa mojim prethodnim govornicima, ali se nadam se da će u jednom trenutku doći do nekog kodeksa, do nekog pravila o ponašanju i onih drugih aktera na političkoj sceni koji nisu poslanici. Šta ćemo sa ponašanjem vanparlamentarnih stranaka? Šta ćemo sa medijima? Šta ćemo sa pretnjama tzv. analitičara, nevladinih organizacija? Šta ćemo onima koji bi da biju političke protivnike na sceni? Šta ćemo po pretnjama po tviterima, Fejsbuku, internetu?

Dragi građani, da li vi vidite našta liče Fejsbuk, Tviter, Instagram nalozi narodnih poslanika? Znate na šta liče? Liče na mete. A, znate od strane koga? Od strane Đilasa, Marinike Tepić, Boška Obradovića i njihovih saboraca. Oni svaki naš Tviter, Fejsbuk, Instagram nalog koriste da stavljaju mete da prete. Čuli smo i šta su uradili kolegi Srbislavu Filipoviću. Nema dana da ne prete i mladim našim kolegama i iskusnijim.

Kada će to biti uređeno? U više navrata smo govorili i o visokotehnološkom kriminalu i o reakciji ili nereakciji tužilaštva i policije. Ajmo molim vas da imamo na političkoj sceni jednu mirnu i dostojanstvenu i demokratsku situaciju i atmosferu. Mi to ovde u Skupštini imamo i ovaj kodeks će to da pojača. To nije sporno. Šta ćemo što se tiče svih onih napada na nas narodne poslanike, državne funkcionere, funkcionere lokalnih samouprava? Ovaj parlament kao visoki dom, kao zakonodavno telo je svaki dan 24 sata sedam dana u nedelji izložen najgorim mogućim napadima. Ko će da zaštiti Skupštinu Srbije? Da li ima neki kodeks koji će da zaštiti nas narodne poslanike od monstruoznih i sramnih napada?

S druge strane, mi narodni poslanici, koji smo izabrani od strane naroda, treba da budemo primer svima. Tu nema dvostrukih aršina. Mi moramo da budemo prvi kažnjeni ako se ne ponašamo i u skladu sa kodeksom i u skladu sa pravilnicima i u skladu sa Poslovnikom i u skladu sa zakonom. To nije sporno. Ja sam ubeđen da će narodni poslanici liste Aleksandar Vučić – za našu decu i glasati za ovaj kodeks i poštovati ovaj kodeks.

S druge strane, apelujem na javnost na građane Srbije da daju podršku nama narodnim poslanicima da bi mogli da budemo ono za šta nas je isti taj narod birao, da budemo servis građana u službi građana, da možemo da sprovodimo najbolju politiku u Srbiji, najbolju politiku u regionu, a za mene i najbolju politiku u Evropi. To je politika Aleksandra Vučića, a to je politika za našu decu. Hvala.

Zahvaljujem.
Pre nego što pređemo na sledeće govornika samo jedno obaveštenje.
Preostalo vreme Poslaničke grupe Aleksandar Vučić – za našu decu je šest i po minuta.
Naredni govornik je Adam Šukalo.
Izvolite.

Zahvaljujem.

Iako je važna tema biće dovoljno ovih šest i po minuta da ja nešto kažem o kodeksu ponašanja narodnih poslanika.

Poštovana predsedavajuća, poštovani narodni poslanici, pred nama je, kao što smo bezbroj puta ponovili juče i danas, kodeks ponašanja narodnih poslanika. Ja bih rekao mnogo važnije. Pred nama je i jedna prekretnica u smislu svega onoga što u budućem javnom obraćanju ovde ispred Narodne skupštine Republike Srbije u političkom životu Republike Srbije treba ovaj kodeks i znači.

Mi smo sa naše strane kao poslanička grupa SNS učinili sve i preko Administrativnog odbora da podržimo i kao što vidite moje cenjene, uvažene kolege su se redom izjasnile da će podržati ovaj kodeks.

Međutim, kodeks kao kodeks je samo jedna ili deset stranica napisanog teksta. On ne vredi ako neće biti upotrebljavan i ako opšti dijalog koji je potreban u našem društvu kao nasušna potreba ne bude kodeks za sve. Sve struke i lekarske i advokatske i bilo koje druge imaju svoje kodekse, pa tako je u redu da i u politici i u Narodnoj skupštini narodni poslanici usvajaju kodekse o svom načinu ponašanja.

Osvrnuću se samo na osnovna načela i na ono što je najvažnije i u odnosu na sve ovo što su govorile moje uvažene kolege, da se ne ponavljam sa njima. Pročitaću jedno od osnovnih načela, gde se kaže da narodni poslanik u članu 2. ostvaruje stalni i neposredni kontakt sa građanima u poslaničkim kancelarijama, na tribinama i drugim javnim skupovima, kao i odgovaranje na pitanja građana koja su upućena poštom ili elektronskim putem.

Moram da kažem nešto afirmativno ispred svoje političke stranke i da kažem, pošto sam dobro upućen i na određen način i koordinišem na nivou republičkom upravo tu aktivnost, a to je neposredni kontakt svih naših funkcionera, prvenstveno narodnih poslanika, ali i pokrajinskih poslanika, većnika, odbornika, gradskih funkcionera, svi mi u SNS imamo potrebu, obavezu, želju i svakodnevno ostvarujemo neposredan kontakt sa građanima. Koji je neposredan kontakt? Onaj kontakt koji ne podrazumeva o tome ko će šta i kako koga da kvalifikuje kroz ovaj etički kodeks i ko će kakvu ružnu političku poruku da uputi o kome, već onaj koji građani Republike Srbije primarno čekaju od nas, a to je da budemo u funkciji ostvarivanja njihovih prava i interesa.

Upravo tu narodni poslanici i upravu tu političke stranke stupaju na snagu. Šta je drugo politička partija nego posrednik između ostvarivanja interesa i mogućnosti da se ostvari određeno pravo pred određenom institucijom između građanina i te institucije. Mi upravo to radimo, radimo sistematizovano i radimo kao vojska koja je u funkciji smo narodu. Svakodnevno u našim stranačkim kancelarijama, a i tamo gde su naši funkcioneri mi primamo građana. Na hiljade i hiljade građana su u proteklom vremenskom periodu obavili razgovore sa našim funkcionerima. Mi smo svaki problem zabeležili i pokušali da pošaljemo onu ključnu poruku – da, mi smo tu u funkciji da ostvarimo sve ono što je neophodno da bi vi došli do određenog prava ili da bi rešili određen problem.

Ako ništa, mi ćemo saslušati vas. Kojom porukom? Pa tome da ćemo mi vaš problem uputiti pred nadležnu adresu ili će naši pravnici koji rade u pravnoj službi, pravnim odborima naše stranke napisati neku molbu, žalbu, neki zahtev kao besplatnu pravnu pomoć. Mi to radimo zato što imamo kadrove, zato što imamo znanje, zato što imamo i funkcionere na odgovornim mestima koji su spremni ne da zloupotrebljavaju bilo šta, već da ubrzaju procedure koje su građanima omogućene zakonskim aktima.

Upravo je to uloga svake političke partije. Upravo je to ključna uloga svakog narodnog poslanika, a nije uloga svakako da se blatimo ovde. Nije dobro u ovoj atmosferi ako usvajamo ovaj etički kodeks da sve drugo što postoji u politici ide upravo u suprotnom pravcu.

Moram da kažem, iako mi imamo ovakvu potrebu, i ako imamo potrebu kao što je rekao naš šef juče ovde obraćajući se, naše poslaničke grupe, da imamo obavezu i dalje kao što smo imali do danas, da odgovaramo i medijima, ali i mediji koji izveštavaju iz Narodne skupštine imaju obavezu ovde da izveštaju na jedan način koji je potpuno objektivan, istinit i nije zlonameran.

Objasnite mi. Uzeću primer iz jednih dnevnih novina danas. Nažalost, to je tabloid Dragana Đilasa koji izlazi na dnevnom nivou i objasnite mi kakvo je ovo izveštavanje, pokazaću treću stranicu koja je udarna stranica, gde kaže – Martinović prihvatio Orlićeve amandmane, pa ide tekst, a ispod teksta ima jedna fotografija, a ispod te fotografije piše – Mariniki Tepić u glavu čekić. Tako piše ovde na ovoj stranici, a ja hoću da poručim sledeće – gnušam se svakog vida pretnje i svakog grafita koji je upućen prema bilo kome i osuđujem ga.

Urednike ovakvih novina koji hoće gospodina Orlića, gospodina Martinovića da stave u kontekst ovakvog ružnog izveštavanja, ovakvim podvaljivanjem, imputiranjem da stvore da se ovakva atmosfera pravi u Narodnoj skupštini neka im je na čast, ali bi im bila obaveza i po kodeksima koje oni imaju i u svojoj novinarskoj struci da se izvine i gospodinu Martinoviću i gospodinu Orliću i SNS.

Naravno, mi to nećemo gledati u dnevnicima Dragana Đilasa, odnosno na onim televizijama kojima Dragan Đilas upravlja. Naravno, mi tu poruku nećemo gledati nažalost u dnevnim novinama koje uređuje Dragan Đilas. Toliko.

Zahvaljujem kolega.
Reč ima prof. dr Jahja Fehratović.
Izvolite.

Zahvaljujem, uvažena predsedavajuća.

Ovo što se juče i danas dešava i što je jako važno za, kako nas narodne poslanike, tako uopšte celokupno naše društvo u državi Srbiji, jeste jedna stvar koja je vezana za kolektivni društveni dogovor.

Dakle, ono što nas u individualnom smislu čini pojedincima, sa svim onim što mi jesmo u sastavu vlastitog identiteta danas ovde i ovih dana svedočimo kao nešto što treba upotpuniti sve ono što smo do sada imali, tj. kao jedan kolektivni čin odgovora naroda kroz svoje narodne poslanike da je vreme destrukcije suštinske vrednosti prošlo i prolazi, a da ovo što radimo jeste jedna kvalitetna, važna rekonstrukcija, rekonstrukcija svih onih datosti koje su u temeljima moralnosti svakog od narodnih poslanika i koje u stvari ovako sastavljene u sklopu jednog mozaika čine onu vrednost koja bi trebala biti suštinska, u pogledu vraćanja elitizma u ovaj časni dom koji je, nažalost, u prethodnom periodu i te kako bio narušen i narušavan.

Zato ćemo i mi kao narodni poslanici Stranke pravde i pomirenja ovaj kodeks svesrdno podržati, ali isto tako insistirati da on bude uzor, urnek, i onima izvan ove skupštinske sale kako trebamo i dalje raditi kako bismo izlečili naše društvo i vratili ga na one duhovne vrednosti koje su u temeljima svakoga od naroda koji ovde žive, koji u stvari svoju etičku i moralnu, duhovnu vrednost baštine iz svojih duhovnih baština, iz duhovnih vrednosti, a tome govore i svete knjige, na kraju krajeva, svih naših naroda.

Tako, ono što jeste ključno i zašta se trebamo zalagati i što jeste našte glavno oružje ovde kao narodnih poslanika jeste reč, reč kao temeljna važnost i vrednost koju mi imamo i kojom raspolažemo kada upućujemo bilo kakve kritike, odnosno bilo kakvo obrazloženje što trebamo reći. Zato se i u Bibliji kaže – u početku beše reč, reč beše od Boga i Bog beše reč. Zato se i u Kuranu kaže – lepa reč je kao lepo stablo, koreni su joj duboko u zemlji, a grane se svrstavaju visoko prema nebu.

Dakle, reč je ono što nas čini suštinski ljudima i ono na čemu trebamo istrajavati i čemu nas uče i one duhovnosti iz kojih potičemo kao narod i ono na čemu se trebamo susretati. U protivnom ličićemo na one narode koji su opisani kada je u pitanju Babilonska kula koji su kažnjeni da se ne razumevaju međusobno zato što su težili nečemu što nije u ljudskoj prirodi, zato što su težili nečemu što narušava harmoniju, red i skladnost u svim ovim narodima.

Naše je da se međusobno upoznajemo, da međusobno razmenjujemo na najlepši mogući način, argumentima da pokušavamo menjati svoju stvarnost i da se vratimo onim načelima u stvari koje baštinimo iz svojih kuća i svojih porodica, jer je to nešto na čemu trebamo graditi budućnost našu i naše dece, budućih generacija.

Ukoliko ne zaustavimo sve ovo čemu svedočimo prethodnih godina i što nažalost u recidivima imamo i danas jeste nastavićemo potpunu destrukciju našeg društva koja vodi nečemu što može biti ono što je opisano kao sukob, odnosno kao nesreća nakon onoga što se dogodilo prilikom zidanja Babilonske kule.

Na kraju, da se samo ponekad setimo onog što je veliki pesnik ovog društva rekao, Branko Miljković – ubi me prejaka reč. Reč kao suština, kao merilo, jer, verujte, svi mi ovde smo nosioci tog oružja i to oružje koje se zove reč oslikava sve nas. Vrlo često narod zna to da oceni. Na kraju, to je ocenjivao i na ovim izborima i zato je ovaj sastav ovakav kakav jeste i zato u njemu nema onih koji nisu svojom rečju uspeli ubediti građane da im podare poverenje i da dobiju ovu čast da budu deo najznačajnijeg predstavničkog doma naroda.

Zato što naš narod to dobro da oceni i zato što je ono ključno pravilo koje je on sam iskristalisao u svojim mudrostima nekada presudno i od čega mi ponekad i pobegnemo, to jeste bolje. Kad kaže bolje – viđen nego čuven. Zato što dok god se ne čuje reč možemo imati ovakvo ili onakvo mišljenje o bilo kome, međutim kada se čuje njegova reč, a ovde diskusija narodnog poslanika, onda u stvari dobijamo ukupan dojam o njegovim vrednostima, o njegovom moralnom kodeksu, o tome što jeste on u suštini, što jeste ona politika koju on predstavlja.

Zato, imajući dovoljno snage svi ovde zajedno da donesemo ovakav jedan skup različitih pravila koji će biti obavezujući za sve nas, jeste dobar iskorak i primer kako i ostale instance društva, bilo one koje su vezane za državu ili nevladin sektor ili kulturni sektor ili bilo koji drugi, moraju slediti kako bismo došli do izlečenja i ispravljanja svih onih devijacija koje nas u prethodnom periodu jesu terale u sunovrat i koje ukoliko ih ne zaustavimo na ovaj način i dalje će pretiti da nas u potpunosti unište i da od ovog prostora naprave nešto što nije svojstveno ni jednom pripadniku bilo kog naroda, bilo koje veroispovesti i bilo kog etničkog sastava. Hvala.

Zahvaljujem, kolega.
Pošto na listama poslaničkih grupa više nema prijavljenih za reč, pre zaključivanja jedinstvenog pretresa pitam da li žele reč predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa ili još neko ko nije iskoristio svoje pravo iz člana 96. Poslovnika?
Za reč je javio Milija Miletić.
Izvolite.

Zahvaljujem se.

Poštovane kolege poslanici, građani Srbije, evo ja bih rekao nekoliko stvari konkretno za kodeks ponašanja narodnih poslanika.

Što se tiče mene kao predstavnika i predsednika Ujedinjene seljačke stranke koji sam izabran sa liste Aleksandar Vučić – Za našu decu i u prethodnom periodu kada sam bio i predsednik opštine, do 2014. godine, kada sam bio poslanik od 2014. godine do današnjeg dana, ja sam se trudio da na svakom mestu, u svakom pogledu predstavljam na pravi način, kao prvo sebe, svoje mesto, svoju porodicu, svoje roditelje, svoju decu, jer ovde, sa ovog mesta kada govorim uvek se obraćao na način kako su me vaspitavali.

Mislim da je potrebno da ovaj kodeks ponašanja narodnih poslanika ovde usvojimo, da se prema svakom ponašamo onako kako bismo želeli da se oni prema nama ponašaju, jer najlakše je da iznesemo uvrede, da iznosimo mržnju prema nekim, da iznosimo mržnju prema svojim političkim neistomišljenicima, odnosno, još gore, da iznosimo mržnju prema njihovoj poroci i njihovoj deci, njihovim majkama, roditeljima.

To se dešava sada ovog trenutka, ovih dana. Dese se najgore stvari, pominju se roditelji, deca našeg predsednika. To nije primereno nikom. To nije primereno našim dobrim običajima, to nije primereno našem domaćinskom ponašanju. Bez obzira što neko razmišlja drugačije, bez obzira što neko misli drugačije, ja sam uvek za to da se ponašamo domaćinski ili kako kaže u mom kraju domaćinski.

Baš zbog toga je potrebno da svakom čoveku damo mogućnost da mu kažemo ako je nešto pogrešio da to tako ne radi, ali nemojmo biti onakvi kako se oni ponašaju sada prema nama.

Isto kao i svi mi ovde na lokalu, u svom mestu, imam veliki broj ljudi koji me podržavaju, koji su me podržavali. Normalno ima i onih koji ne misle isto kao ja. Oni o meni više puta govore i kažu neke stvari koje nisu primerene. Ja im nijednog trenutka neću odgovoriti ako to mogu i sa ove govornice i svuda, baš zato jer to što ja radim potrebno je ponašanje, svakom poslaniku, svakom čoveku koji ima podršku i određenu odgovornost prema narodu, bez obzira da li je to pet, 10, 15, 50, 1.000, 5.000, 10.000, sto hiljada ili milion ljudi.

Svako od nas nosi ono što su mu dali njegovi, i to što nosimo, mi na tome treba da radimo maksimalno pošteno, dobro i ja uvek kažem domaćinski i odgovorno. Jer, sa ovog mesta kada neko govori i sa ovog mesta u Skupštini kada nešto kažemo, to će se čuti. Malopre sam govorio o problemima mog kraja, jugoistoka Srbije, o problemima ljudi koji su izbegli od negde, koji dolaze kod nas, koji možda sutra prete da se nekom nešto desi. Reakcija naših domaćina kod kojih su ti ljudi došli, o tome sam govorio, kada je bilo malopre poslaničko pitanje. Jednostavno, na svakom mestu moramo odgovorno, domaćinski da se ponašamo, a s druge strane i oni koji su protiv nas, koji ne govore jezikom normalnih, koji govore jezikom mržnje, njima poručujem, nemojte nikog da mrzite, poštujte ono šta ste, jer suština svega jeste, mi smo ljudi koji smo dobili odgovornost od naroda da predstavljamo naš narod.

Kao poslanik i predsednik Ujedinjene seljačke stranke, čovek koji dolazi iz jednog malog mesta, opština Svrljig, za mene je to najlepša opština u Srbiji. Grad Niš je za mene najlepši grad u Srbiji. Nemam drugu zemlju osim Srbiju i zato ovde u Skupštini predstavljam i sebe i svoje na način kako to zaslužuju, domaćinski, odgovorno, sa uvažavanjem svakoga. Onima koji ne misle kao ja, misle drugačije i govore jezikom mržnje, ja to njima ne vraćam na isti način.

Još jednom, uvek se trebamo ponašati odgovorno, domaćinski kako kaže i naša pravoslavna vera i kako je govorio naš Patrijarh Pavle – Budimo ljudi, i ovde u Skupštini i na ulici i u kući, svuda na svakom mestu budimo ljudi. Još jednom, kao predsednik i poslanik Ujedinjene seljačke stranke izabran sa liste Aleksandar Vučić – Za našu decu, pozivam sve kolege poslanike da glasamo za ovaj kodeks ponašanja narodnih poslanika, jer to je potrebno zbog svih nas, zbog naše zemlje, da našu zemlju prikažemo u najboljem svetlu.

Još jednom uvažene kolege glasaću i pozivam sve kolege da glasaju za ovaj kodeks ponašanja narodnih poslanika.

Zahvaljujem, kolega.
Pošto više nema prijavljenih, da li možda predlagač gospodin Martinović želi reč? (Ne)
Na osnovu člana 98. stav 4. Poslovnika Narodne skupštine zaključujem jedinstven pretres o Predlogu odluke.
Pošto smo obavili jedinstveni pretres, Narodna skupština će u danu za glasanje odlučivati o Predlogu odluke.
Saglasno članu 87. stav 5. Poslovnika Narodne skupštine, određujem četvrtak, 24. decembar 2020. godine, sa početkom u 14,00 časova, kao dan za glasanje o tačkama od 1. do 9. i o tački 19. dnevnog reda Osme sednice Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2020. godini.
Zahvaljujem.
(Posle pauze)