Ja sam bila običan građanin, pa sam samo to pratila.
Dakle, da se vratimo na temu.
Koliko vidim prvo nam je Predlog zakona o dopuni Zakona o javnim medijskim servisima. Svi znamo koliki je značaj javnih medijskih servisa za našu državu i oni zaista imaju ulogu i očuvanja i unapređenja demokratskih vrednosti naše države.
Mi smo se opredelili da rad i položaj javnih medijskih servisa regulišemo, kao što znate, posebnim zakonom i to u skladu sa evropskim regulatornim okvirom, što naravno, piše i u obrazloženju zakona koji ste dobili.
Zakon o javnim medijskim servisima je predvideo da Republika Srbija obezbeđuje stabilno i dovoljno finansiranje osnovnih delatnosti javnih medijskih servisa i zakonom je predviđeno da se javni medijski servisi finansiraju iz budžeta, komercijalnih prihoda i ostalih prihoda.
Razlog za donošenje zakona o dopuni Zakon o javnim medijskim servisima je svakako, obezbeđivanje dovoljnog izvora sredstava za rad javnog medijskog servisa do 31. decembra sledeće godine, kako bi time omogućili da nesmetano obavljaju svoju delatnost.
Visina takse koju ste vi usvojili koja iznosi 299 dinara, će se naplaćivati od 1. januara 2021. godine. Ona svakako nije dovoljna za redovan rad oba medijska javna servisa, kako RTS, tako i RTV. Imajući u vidu da RTS ubira taksu na čitavoj teritoriji Republike Srbije utvrdili smo da dodatni prihod, uvećanje takse za RTV će biti sasvim dovoljno za obavljanje osnovne delatnosti.
Što se tiče javnog medijskog servisa RTV, ono ostvaruje isključivo prihode od naplate takse na teritoriji AP Vojvodine, i plus još umanjenje od 3%, koje se uplaćuje javnoj medijskog kući RTS, i smatramo da to nije dovoljno za obavljanje osnovne delatnosti.
Iz navedenih razloga u budžetu za 2021. godinu, planirali smo za RTV, dodatna sredstva u iznosu od 900 miliona dinara. Ovo je suština kratke dopune zakona koji smo vam predložili, to je, praktično, suština u izmeni jednog člana.
Ovaj drugi zakon, to je Predlog zakona o potvrđivanju, odnosno ratifikaciji Sporazuma o saradnji u oblasti kinematografije između Republike Srbije i Republike Francuske. Svi znamo koliki značaj ima saradnja, bilo ukupna, bilo bilateralna saradnja Republike Srbije sa Francuskom Republikom. Jedan od prioriteta na kome insistiraju obe države, je svakako, saradnja u oblasti kulture, posebno u oblasti kinematografije.
Prvo, značaj, koji francuska kultura ima u svetu i pažnja koju sama država Francuska poklanja filmu kao mediju, daje na značaju čitavom ovom Sporazumu. Želim da vam kažem da je ministarka kulture Francuske Republike, jedna od prvih ministara koja je zvala nakon izbora mog za ministra kulture i informisanja, čestitala je na tom izboru i odmah izrazila želju da unapredimo našu saradnju u oblasti kulture, i naravno, interesovala se kada će biti ratifikacija ovog važnog sporazuma, koji je potpisan prilikom zvanične državne posete predsednika Makrona Republici Srbiji.
Prethodni sporazum koji smo imali u ovoj oblasti je Sporazum od 27. oktobra 1975. godine, i zato je moralo da dođe do potpisivanja novog sporazuma koji je uvažio značajne izmene, kako u oblasti naših zakonodavstava, tako i uopšte u terminologiji filmskog rečnika i načinu rada obe države.
Dakle, usaglašen je sa razvojem tehnologija u ovoj oblasti. Ovo je jedan od pet bilateralnih sporazuma koje imamo u oblasti kinematografije, znači, sa Austrijom, Italijom, Kanadom, Nemačkom i nadam se da ćemo posle Francuske uspeti ovakvu vrstu sporazuma da zaključimo i sa Ruskom Federacijom, pošto imamo određene najave.
Sporazum, videli ste i u obrazloženju, ja sam ubeđena, barem oni koji će govoriti u oblasti kulture danas i raspravljati o ova dva zakona. Definiše se pojam šta je to kinematografija, šta je to koprodukcija tačno, obeležava učešće partnera, ko ima vlasništvo nad filmom koji će tako biti urađen, način korišćenja filmova, kako ćemo formirati mešovite komisije i neki drugi tehnički, ali važni detalji za ratifikaciju ovog Sporazuma, ali i za kasniju implementaciju. Ovo bi ukupno trebalo da predstavlja novu pokretačku snagu za razvoj saradnje naše dve države.
Da li je potrebno da vam govorim koje sve novine predviđa ovaj Sporazum? Ja sam ubeđena da ne, jer bi to trebalo da je u obrazloženju Predloga zakona detaljno objašnjen, možda samo neke naznake, dakle, usklađene u oblasti zakonodavstva, definišemo pojam kinematografskog dela, produkcije, pojam koproducenata. U prvom Sporazumu, davne 1975. godine, je to bilo ograničeno samo na pojam filma, a promenjena su naša i njihova nacionalna tela. Sa naše strane je to Filmski centar Srbije, sad drugi, Nacionalni centar za film i pokretne slike.
Odmah da vam kažem da mi je jedan od planova da u narednom periodu i Republika Srbija dobije Nacionalni centar za film i pokretne slike. Nadam se da ćemo takav predlog imati do kraja mandata ove Vlade, da svi ovde raspravljamo o važnosti formiranja Nacionalnog centra za film i u Republici Srbiji.
Prošireno je, ko sve može da bude član umetničkog i tehničkog osoblja, s obzirom na to da je to koprodukcija dve države Srbije i Francuske. Francuska je članica EU, tako da se to proširuje i na ostale koje bi učestvovali u izgradnji filmova, a da nisu samo glumci, kako je to definisano 1975. godine, da mogu i druge članice EU, odnosno njihovi državljani da učestvuju u tome.
Izmenjen je udeo učešća koproducenata, 20% i 80%. Rekla sam vam da je posebno definisano kako treba da izgleda mešovita komisija. Ovog puta u ovom Sporazumu je predviđeno da su obe države suvlasnici ovako izrađenog filmskog dela, a ovde se koristi malo, po meni, rogobatan naziv, sudržalac, ja mislim da srpski jezik lakše korespondira sa rečju suvlasnik.
Naglašavam da Srbija u okviru svoje kulturne politike ima zaista za cilj već nekoliko godina da privuče što više stranih investicija u oblasti kinematografije. Priprema se upravo u Ministarstvu kulture i informisanja uredba o podsticajima investitorima koji će snimati filmove u našoj državi, ona važi iza naše filmske kuće i producente kao i za strane jednako.
Ovom uredbom, kao i u onim ranijima, obezbeđeno je da ta sredstva budu bespovratna. Dakle, ovo nije u okviru ovog Sporazuma, ali želim da vam istaknem koliko je Republici Srbiji važno da razvija svoju nacionalnu politiku u oblasti kinematografije i koliko nam je i ekonomski važno da privučemo što više investitora u ovoj izuzetno važnoj i kulturnoj, ali i ekonomskoj grani, mi vraćamo 25% kvalifikovanih troškova za snimanje filmova u našoj državi, a za one koji imaju ozbiljan budžet, to je oko pet miliona evra, vraćamo čak 30% kvalifikovanih troškova.
Ovo bi bilo ukratko najvažnije stavke koje su predviđene ovim sporazumom o saradnji između Francuske i Republike Srbije u oblasti kinematografije.
Ako budete imali neka pitanja, ja sam vam tu na raspolaganju.
Želim samo da kažem, od kako je početa jača i sadržajnija saradnja između naše dve države u oblasti kinematografije, snimljeno je već oko 10 koprodukcionih filmova, a ratifikacijom ovog sporazuma to zaista podižemo na jedan izuzetno sadržajniji i viši nivo, o čemu govori i samo prisustvo dva predsednika države kada je potpisivan ovaj sporazum, gospodina Makrona i Aleksandra Vučića.
U svakom slučaju, mi ćemo biti mnogo vidljiviji svojim kvalitetom u filmskoj industriji na međunarodnoj sceni kada ovaj sporazum zaživi. Zahvaljujem.