Deveta sednica Drugog redovnog zasedanja , 27.12.2020.

1. dan rada

OBRAĆANJA

...
Socijalistička partija Srbije

Ivica Dačić

Poslanička grupa Socijalistička partija Srbije | Predsedava
Hvala.
Reč ima narodna poslanica magistar Jadranka Jovanović.

Jadranka Jovanović

Poslanička grupa "Aleksandar Vučić - Za našu decu"
Hvala vam, predsedniče.

Tokom mog poslednjeg izlaganja ovde u parlamentu pre nekoliko dana, kada sam govorila o Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Francuske, a koji se odnosio na prioritetne projekte, ja sam govorila i o drugim oblastima, i o drugim vidovima saradnje između dve zemlje, pa i o ovom.

Spominjala sam upravo ovoj Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma kada je u pitanju koprodukcija u oblasti kinematografije i tada sam rekla da smo veoma ozbiljno, dugo i u jednoj sadržajnoj i izrazito prijateljskoj atmosferi baš i o tome naglašeno razgovarali na sastanku koji sam kao predsednik Parlamentarne grupe prijateljstva sa Francuskom imala sa ambasadorom Francuske u Srbiji, gospodinom Žan-Luj Falkonijem

Nema potrebe da podvlačim koliko mi je drago i koliko podržavam ovaj zakon, ne samo kao umetnik, već i kao šef parlamentarne delegacije frankofonije u prethodnom sazivu, a evo, zaista radosna, potvrđeno i u ovom sazivu.

Ono što bih želela da naglasim jeste da mi je drago da se ovaj Sporazum modernizovao, osavremenio, da je definisao prava i obaveze dveju strana, da po čitavom nizu pitanja, ne samo po umetničkim pitanjima, već i finansijskim koprodukcionim u svim detaljima, ističući u prvi plan i subjekte nosioce tehničke realizacije, kao i formiranje bilateralne grupe, odnosno, komisije koja će biti zadužena za praćenje ove značajne koprodukcije.

Ali, ono što mi se čini izuzetno važno za naš film, jeste da sa ovako moćnim, značajnim partnerom, Francuskom, koja već ima svoju izuzetnu poziciju po pitanju ne samo filma, nego kulture uopšte, o filmu da ne govorim kao posebnom, kako bih rekla, rafiniranom, jednom specijalnom stilu koji će, ubeđena sam, uz naše izuzetno talentovane umetnike, glumce, reditelje, scenariste doneti jednu novu, kvalitativnu produkciju, ali i ono što je bitno, skrenuti pažnju mnogo brže, jače i značajnije, upravo centrirajući poziciju srpskog filma u Evropi.

Mislim da je to velika prednost. Neko je ovde spomenuo da imajući tako jednog značajnog i jakog partnera, zaista smo mi povlašćeni i svakako dobijamo, a da ne govorim, ne bih da zanemarim kvalitet naše kinematografije da svaka svetska kinematografija je uvek obogaćena novim kulturama, novim idejama i svežinom kreacije određenog podneblja.

Izuzetno mi je drago što je baš ministarka kulture Francuske bila prva, kao što ste nam rekli, koja je vama čestitala postavljenje za ministra kulture i informisanja i to mene ne iznenađuje, jer sam bila u prilici da pratim i vidim svojim očima kroz frankofoniju do koje mere je Francuskoj strani sada stalo do svih mogućih vidova međusobne saradnje. To je naravno, kao što ste i vi, ministarka Gojković, podvukli, naročito krenulo od posete predsednika Makrona i od izuzetno dobre saradnje našeg predsednika i francuskog predsednika i kroz frankofoniju sam imala prilike da vidim mnogo pruženih ruku od strane Francuske, mnogo želje da se jedno zatišje, jedno distanciranje koje je postojalo između naše dve zemlje prevaziđe, da ne kažem da i meni lično, a znam i mnogobrojnim građanima da su bila bolna neka ponašanja od strane Francuske prema nama, ali ovo je kroz kulturu prilika da sada obnovimo sve ono što vezuje dve zemlje, i politički i ekonomski, a naročito kulturološki.

Sa velikom radošću ću podržati ovaj Predlog zakona.

Moram da se osvrnem, jako mi je drago, ministarko Gojković, što ste govorili i o Kolarcu, do koga nam je svima mnogo stalo, i ne postoji muzički umetnik koji ne prati šta se dešava sa Kolarcem i kome nije stalo da se razreši problem Kolarca.

Ja sad moram da kažem kratko samo nekoliko stvari i hvala vam što ste rekli da mora da se sagleda taj problem sa svih strana, realno, onako kakav on jeste.

Ako biste vi mogli samo… Verujem da imate više podataka nego ja. Mislim da u javnosti nije pojašnjeno šta se stvarno desilo 2011. godine sa promenom Zakona o zadužbinarstvu. Naročito se kroz internet mreže provlači jedna priča da je, otprilike, ja ću to da skratim i svojim rečnikom da kažem, upravo situacija sa Kolarcem nekako, ne samo zbog Kovida, nego naročito zbog nebrige, te floskule koje se stalno ponavljaju i neobraćanja dovoljno pažnje od strane ove vlasti prema kulturi, što apsolutno nije tačno, da je ta situacija u koju je zapao Kolarac naglašena sada poslednjih godina, pa bi mi bilo drago da se to pojasni.

I sama sam bezbroj puta nastupala na Kolaracu. Imala sam deset solističkih koncerata, to naglašavam, jer u klasičnoj muzici nije lako da napunite deset puta Kolarac i pri tom sam radila tržišno, što znači da sam sama plaćala salu.

Opet uzgred da kažem i nije na odmet zbog javnosti da u različitim političkim atmosferama neki umetnici su bili povlašćeni i imali organizaciju na Kolarcu od strane države. Ja nisam bila među njima, ne žalim se, sve je bilo kako treba, sale su mi bile pune, ali mi je zaista stalo iskreno do toga, i Kolarac doživljavam kao i svi umetnici ovde kod nas u Srbiji kao člana porodice, kao člana familije, za koji apsolutno sve što možemo da uradimo moramo da uradimo. Poznajem sve zaposlene tamo.

Uz Kolarac bih želela da iskoristim priliku da dodam i stanje Muzičke omladine, koja je u takođe veoma teškoj poziciji, jedna izuzetna institucija na kojoj smo odrastali.

Vi ste, ministarko Gojković, odlično rekli da mi treba da napravimo jedan plan i program vrlo osmišljen i jasan za edukaciju dece i mladih, i čini mi se da upravo kroz Muzičku omladinu i kroz brigu o ovoj sad trenutnoj situaciji u kojoj je Muzička omladina, to možemo. Mi smo ovde generacije koje smo odrastale na programima Muzičke omladine Srbije.

Znam da sam malo otišla od teme, ali dozvolite mi još samo nešto što mislim i osećam da bi bilo pravedno, a odnosi se na jednu moju poruku vama lično, ministarka Gojković, jer moj osećaj za pravdu kaže da ne bi bilo u redu da ja to ne izgovorim.

Prethodni saziv je bio težak saziv i za poslanike i za sve zaposlene u u službama parlamenta, a naročito za vas koji ste vodili parlament. Mnogo ekscesnih situacija, mnogo provokacija, mnogo upadanja u Kabinet, mnogo remećenja rada, mnogo nepredvidivih situacija na koje ste vi nailazili i da ne govorim o nekim čudnim eksponatima koji su bili ovde unošeni.

Verujem da ko god je pošten da je morao da se divi tome kako ste se sa svim tim situacijama nosili, a verovatno samo vi znate kako ste se osećali. Ja mogu samo da pretpostavim šta bi se meni sve dešavalo da je to bilo preda mnom.

S druge strane, imala sam i tu čast da budem u jednoj važnoj veoma malobrojnoj delegaciji koji ste vi predvodili prilikom naše posete Kini, parlamentarne, i gde sam se na licu mesta uverila sa koliko znanja, požrtvovanosti, angažmana i želje da u svakom trenutku najbolje što je moguće reagujete u najboljem interesu naše zemlje.

Ja vam od srca na tome čestitam. Uopšte ne sumnjam da ćete kao neko ko sada vodi ovaj važan i često veoma napadan resor, Ministarstvo kulture... i u javnosti se stalno zaboravlja - i informisanja. Mala digresija, moja želja je bila da se to informisanje pripoji nekom drugom ministarstvu. Mislim da bi kultura tu živnula mnogo više i imala više prostora da se realizuje, ali ja vam želim i uopšte ne sumnjam da ćete imati mnogo uspeha u vođenju ovog teškog i odgovornog resora.

Svako dobro i hvala vam.
...
Socijalistička partija Srbije

Ivica Dačić

Poslanička grupa Socijalistička partija Srbije | Predsedava
Zahvaljujem.
Majo, ne znam kako da vas nazovem - potpredsednice, ministarka ili predsednice, izvolite.
...
Srpska napredna stranka

Maja Gojković

| Ministarka kulture i informisanja
Hvala puno.
Nazovite me kako god hoćete, dajte mi šansu da kažem nešto i da se osvrnem na izlaganje poslanice Jadranke Jovanović.
U nekim sistemima, u nekim državama kada imate jednu funkciju, čitav život vas onda zovu po toj funkciji, bez obzira da li je dalje obavljate ili ne.
Da, ovaj resor je izuzetno zahtevan resor i izuzetno ga je teško voditi i mogu da kažem da sam osoba koju je teško iznenaditi, ali iznenađena sam koliko ovde ima problema koji moraju sistemski da se rešavaju da bi u kulturi bilo bolje.
Tek sada vidim koliko su manje važne priče o tome koliko procenata se izdvaja za kulturu u odnosu na budžet jedne države, a mnogo je značajnije, i o tome se ne priča ni u javnosti, ni kod onih koji hvale, ni kod onih koji kritikuju stvari u ovom resoru i uopšte u političkom životu Srbije, na šta se troši taj novac. Najmanje smo kao društvo skloni da pričamo o neophodnim reformama. O tome niko ne želi da govori, jer niko nema hrabrosti da pojedine stvari menja zato što menjati nešto nije popularno, a ljudi danas vole da pričaju samo o popularnim, kratkim i brzim rešenjima, jer svedoci smo u XXI veku da sve što je istant je poželjno zato što ne traži mnogo vremena, ni mnogo ulaganja, ni mnogo razmišljanja o tome.
Svi smo mi žrtve lažnih vesti, odnosno netačnih, tako da svaki problem koji dotaknete možete da se suočite sa tim da deo javnosti već ima neko svoje mišljenje, nepoznavajući suštinu i sadržinu. To govorim uopšteno. Ne govorim o pojedinim delovima.
Hvala što ste podržali i što ćete podržati Sporazum sa Francuskom Republikom u oblasti kinematografije. To je izuzetno važan sporazum. Ne znam koliko smo svi mi svesni koliko je to važan sporazum sa jednom zemljom kojoj je kultura pitanje identiteta i pitanje opstanka u vremenima kada je anglosaksonska kultura nešto što preovlađuje u svetu i zato je važno da se mi udružujemo u svim poljima kulture upravo sa takvim zemljama koje svoju nacionalnu kulturu stavljaju na prvo mesto, a znam i koliko ste radili kako predsednik delegacije koja je naš parlament predstavljala u frankofoniji i želim vam puno uspeha u radu kao predsedniku Poslaničke grupe prijateljstva sa njima.
Što se tiče pitanja koje se postavlja pred svima nama, a vezano je za Zadužbinu Ilije Kolarca, mogu samo da ponovim i da kažem da nije istina da Republika Srbija, odnosno Vlada Republike Srbije ne izdvaja sredstva za njihov rad. U skladu sa zakonima koji definišu zadužbinarstvo, ali i u okviru člana 77. Zakona o kulturi uopšteno mogu da kažem da su i programski izdvojena sredstva u 2020. godini konkursima u oblasti muzike, u oblasti književnosti, ove godine nisu povučena sredstva pretpostavljam zbog kovid situacije, vizuelnih umetnosti, ali ono o čemu se najviše govori to su ti tekući rashodi i izdaci zadužbine i u okviru budžeta Republike Srbije u 2020. godini su izdvojena sredstva u visini 4,5 miliona, a ako gledamo poslednje četiri godine, to je 18.600.000 dinara za tekuće rashode i izdatke zadužbine.
U tom šumu nekih informacija i dezinformacija stiče se utisak kao da je problem ove zadužbine nastao pre nekoliko meseci ili u ovoj kovid godini. Molim vas da se suštinski posvetimo tome i Kolarčeva zadužbina dugi niz godina već ima problem sa redovnim finansiranjem.
Kao ministar kulture i informisanja, kažem, razgovarala sam i ponudila jedno važno, značajno i dobro rešenje za Kolarčevu zadužbinu.
Ne slažem se sa tim tumačenjem koje je upravnica iznela juče, prekjuče u svom obraćanju medijima zato što Ministarstvo čeka nju. Ministarstvo čeka upravni odbor Kolarčeve zadužbine da prihvati ovaj naš predlog, da proglasimo zadužbinu ustanovom od izuzetnog značaja za Republiku Srbiju i time ne ugrožavamo zadužbinarstvo i da im mi obezbedimo sredstva, odnosno finansiranje za opstanak Kolarčeve zadužbine i da im Republika Srbija poveri važne zadatke.
Kažem, ako pričamo baš o francuskom modelu, oni u okviru Ministarstva kulture i informisanja imaju jedan poseban resor koji je posvećen gajenju nove publike, odnosno rad i sa mlađim generacijama. Mislim da Kolarčeva zadužbina u potpunosti može da odgovori ovakvim zadacima i time ne bi ugrozili suštinu stvaranja fondacije Kolarčeve zadužbine koja je i kulturna i obrazovna u svakom smislu, a bio bi rešen trajno jedan veliki problem opstanka u Kolarčevoj zadužbini.
Ne postoji čovek u Srbiji koji ne razmišlja ovako kao i ja i ne postoji neko ko ne želi da se posveti rešavanju tog problema, a ovaj problem na može da se reši od meseca do meseca, nego mi moramo svi da se posvetimo rešavanju, zauvek, problema finansiranja Kolarčeve zadužbine, i to jedino dobro rešenje. Hvala.
...
Socijalistička partija Srbije

Ivica Dačić

Poslanička grupa Socijalistička partija Srbije | Predsedava
Hvala.
Reč ima Jelena Mihailović. Izvolite.

Jelena Mihailović

Poslanička grupa Socijalistička partija Srbije
Zahvaljujem.

Uvaženi predsedniče, poštovani narodni poslanici, poštovana ministarka i cenjeni gosti, u svom današnjem izlaganju bih želela da se dotaknem teme koja se tiče Predloga zakona o dopuni Zakona o javnim medijskim servisima.

Poslanička grupa SPS smatra da su ispunjeni uslovi da se ova dopuna podrži. Samim tim ćemo glasati za ovaj predlog, ali bih svejedno želela da podcrtam značaj javnih medijskih servisa, kao i medije u celini, koji oni imaju u društvu i kao umetnik, muzički umetnik, govoriću iz sociološkog i kulturološkog ugla koji će podrctati ulogu medija koju oni imaju, kada je u pitanju afirmacija kulture, nauke, umetnosti i obrazovanja.

Neću se ponavljati, jer svi znamo da su javni medijski servisi institucije koje moraju posedovati nezavisnost od izvora svojih finansiranja, kao i nezavisnost uređivačke politike i da su javnost, odnosno auditorijum, da je auditorijum telo kome javni medijski servisi odgovaraju za svoj rad, s obzirom da pripadaju građanima.

Javni medijski servisi treba da igraju značajnu ulogu u procesu afirmacije nauke i kulture i od javnog servisa se očekuje da bude institucija kulture u pravo smislu te reči, što je u ovoj godini javni medijski servis opravdao kroz saradnju sa Ministarstvom prosvete, time što su omogućili obrazovanje dece kada nije bilo moguće regularno pohađanje nastave u školama.

Svi smo svesni naravno da je savremeno medijsko doba prožeto idejom tržišnog kapitalizma i bez obzira na sve te globalne tokove, digitalne revolucije i tehnološka dostignuća, mediji bi uvek, pored uloge političkih i ekonomskih institucija, trebali imati prosvetiteljsku ulogu koju, kao važnu za društvo, ističu i socijalni psiholozi kada govore o agensima socijalizacije kako dece, tako i odraslih. U tom smislu, pored škole, porodice i vršnjaka i mediji su kao agens socijalizacije vrlo važni u pružanju znanja, formiranju ukusa, promocije nauke, očuvanja tradicije i kulturnog nasleđa.

Naravno da je razumljivo da su iz ugla finansijske stabilnosti najbolji oni sadržaji koji privlače pažnju najšireg auditorijuma i da u takvoj medijskoj atmosferi, gde je prioritet pružanje instant zabave, proces afirmacije kulture, nauke i umetnosti nažalost nije prioritet. Tu bih apostrofirala da su u tom pogledu javni medijski servisi, kao jedine institucije koje ne bi smele da budu vođene komercijalnim ciljevima, od izuzetne važnosti za naše društvo i samim tim bi moralo da se pridaje prioritetni značaj programskoj politici primerenoj društvenim potrebama i ciljevima, kao i značaju i celishodnom budžetiranju od strane države.

Pošto u ovom momentu našeg razvoja ne postoji mogućnost da se kroz plaćanje pretplate, već smo izglasali povećanje pretplate, obezbedi dovoljno sredstava za normalno funkcionisanje javnom medijskog servisa, kao što je to slučaj u nekim od najrazvijenijih zemalja Evrope, gde se gro finansiranja obezbeđuje od pretplate građana, manji deo iz budžeta države, a najmanji deo iz komercijalnih sadržaja. Država je ta koja bi upravo kroz budžet za kulturu i informisanje trebala da pronađe adekvatan finansijski okvir za neometano funkcionisanje javnih medijskih servisa.

Svakako da bi u momentu kada država ekonomski ojača i kada se platežna moć stanovništva poveća sukcesivno došlo do smanjenja državnog budžeta za finansiranje javnih medijskih servisa.

U isto vreme, smatram da bi trebalo poraditi na što efikasnijem upošljavanju svih resursa i kapaciteta koje javni medijski servisi poseduju, kao i celog korpusa zaposlenih profesionalaca koji su apsolutno više nego spremni i sposobni da proizvode visoko kvalitetne sadržaje koje bi, pored prikazivanja domaćih auditorijuma, mogli da ponude i na stranim tržištima, što je važan izvor prihoda za neke od velikih evropskih kuća, odnosno javnih medijskih servisa.

Prioritetne sadržaje koji se tiču opšteg interesa građana, kao što su sportski događaji u kojima učestvuje reprezentacija naše države, neprihvatljivo je da više od polovine građana nije u stanju da isprati usled toga što u komercijalnom nadmetanju za kupovinu prava na prenos utakmice, recimo našeg fudbalskog državnog tima, naš javni medijski servis, koji je prisutan u većini domova u Srbiji, jednostavno nema dovoljno sredstava da obezbedi prava za prenos takvih događaja.

Kako bih još jednom istakla suštinu postojanja javnih servisa, ovde bih citirala prof. dr Valjanovskog koji kaže: „Iz svega što se danas zna o radiodifuziji javne službe, šta ona znači, šta jeste u praksi, može se zaključiti da je to najrazvijeniji medijski model koji obimom, strukturom i kvalitetom opravdava svoje postojanje. Javni medijski servis je temeljni oslonac duha građanstva i nosilac energije progresa. Važna osobina javnog servisa koji izučavaju mnogi analitičari danas jeste njegova integrativna i emancipatorska uloga“.

Kratko bih se osvrnula na istraživanja koja su sprovedena, istraživanja javnog mnjenja, a koja su se ticala strukture emisionog vremena televizija sa nacionalnom frekvencijom i mišljenja građana o najznačajnijim kategorijama za ostvarivanje javnog interesa u oblasti informisanja.

Osnovni cilj istraživanja bio je da se utvrdi stepen zastupljenosti kulturno-umetničkog i naučno-obrazovnog programa, kao i koje vrste sadržaja u žanrovskoj strukturi građani označavaju kao najrelevantnije kategorije u ostvarivanju javnog interesa u oblasti javnog informisanja. Građani su označili kulturni, umetnički, naučni i obrazovni program kao najznačajnije kategorije u pogledu zadovoljenja javnog interesa, a zatim su posle toga usledile kategorije koje su se ticale posla, ekonomije i politike.

Istraživanja koja su se ticala emisionog vremena su pokazala da je učešće naučnog i kulturnog programa, kao i programa za decu na određenim komercijalnim televizijama sa nacionalnim frekvencijama bila tada a i sada na nivou statističke greške, što je činjenica koju je neophodno što pre menjati i ispravljati.

Tim pre, radi ravnoteže na medijskom nebu, neophodno nam je da na javnim medijskim servisima imamo više kvalitetnih kulturno-umetničkih i obrazovnih sadržaja za sve starosne grupe stanovništva, ali posebno nam nedostaje više edukativnih i kulturno zabavnih programa za decu koji bi među decom i mladima kreirali pozitivne trendove i davali dobre primere i poruke, koji bi podizali sveukupan nivo kulture i obrazovanja.

Ovom prilikom želim da pohvalim i podržim predlog da se potencijalno, u skladu sa tehničkim mogućnostima otvori odvojen kanal koji bi prenosio zasedanja parlamenta i gde bi se otvorio dodatan prostor, veliki prostor za kreiranje kulturnih sadržaja na kanalu RTS.

Na ovaj način bi svi imali koristi i država i građani, ali i umetnici različiti kreativni stvaraoci, koji bi stekli prostor u kom bi mogli da se izraze i da lociraju potencijalne konzumente svoj sadržaja.

Kao muzički umetnik, moram da se nadovežem na izlaganje gospođe Jadranke Jovanović i na vaše gospođo Gojković, vezano za temu „Kolarca“. Smatram da je izuzetno važno da se nađe pravni okvir u kom bi se finansiranje i opstanak „Kolarca“ obezbedio, jer sam ja kao i mnogi umetnici praktično odrasla na „Kolarcu“ i stekla mnoga umetnička znanja i veštine, svirajući i slušajući neke od veličanstvenih koncerata koji su se tamo desili. Kolarac nije samo klasična muzika, već je ozbiljna institucija kulture koja nudi jako mnogo drugih kvalitetnih sadržaja svim našim građanima.

Muzička omladina je takođe jedna tema kojoj bi se trebalo posvetiti ali se nadam da ćemo to u nekim konstruktivnijim diskusijama u budućnosti pričati na tu temu.

Sve što sam rekla smatram da je usko i vrlo tesno povezano sa budžetom za sektor kulture i informisanja i iskoristiću ovu priliku da izrazim svoju nadu i poverenje u vaš rad i rad vašeg tima, jer sam imala prilike da spoznam vaše afinitete ka kulturi i umetnosti i nadam se da ćete uspeti da izdejstvujete status kulture koji ona treba da ima u našem društvu.

Tu smo svi zajedno da vam pomognemo da timski izguramo kulturu na pijedestal koji bi trebala da ima, imajući u vidu značaj koji ona ima u svakom društvu na globalnom nivou.

Uz svu ushićenost koju smo svi osetili što je Srbija ekonomski postala jedna od razvijenih zemalja u ekonomskom vidu, probudilo mi je pažnju da ekonomski uspeh ipak nije proporcionalno ispratilo i povećanje ulaganja u sektor kulture i informisanja po glavi stanovnika, bez obzira na generalno povećanje budžeta za sektor kulture i umetnosti.

Smatram da ako smo prvi ili bolji u Evropi po ekonomskom rastu, trebalo bi i bilo bi logično da stvarno radimo i dalje na unapređivanju budžeta za kulturu i umetnost, jer je to samo jedan od koraka koje bismo na tom putu trebali da napravimo. Naravno, svesni ste da sve kreće od finansiranja, pa i raspodele sredstava, kao što ste i sami pomenuli.

Trenutnih 15 evra po glavi stanovnika je dobra i bolja, mnogo bolja startna pozicija nego pre, ali i dalje smo u poređenju sa zemljama u regionu, nismo ih još uvek dostigli, jer, recimo, Hrvatska je u 2019. izdvajala 43 evra, Mađarska 39, Crna Gora 36, Severna Makedonija 28. Svakako na tome, uverena sam, da ćemo zajedno u budućnosti raditi.

Da bi naša zemlja, zemlja odakle je krenula prva evropska civilizacija, a to je Vinča, zemlja Svetog Save, Miroslavljevog jevanđelja, zemlja Vukove azbuke, nobelovca Ive Andrića, smatram da kao takva zemlja zaslužujemo visoko mesto na pijedestalu u tekovinama evropske kulture.

Volela bih da u momentu kada dođemo do izglasavanja potencijalnog ulaska Srbije u EU svi poslanici svih parlamenta koji budu glasali za tu odluku podrže i kažu da smo apsolutni partneri, ravnopravni partneri kada je reč o ulaganju i razumevanju kulture u društvu.

Smatram da treba osposobiti da bude jedan od samoodrživih resora možda, što ste i sami pomenuli, da je kultura u poslednjih par godina izuzetno doprinela našoj zemlji, ne samo u smislu kulturnih sadržaja, već i u smislu finansijskih efekata.

Jer, recimo, jedna Nemačka sa kojom se naravno u ovom trenutku ne možemo mi razumno porediti, ali njihov obrt koji pravi kultura i kreativna industrija iznosi 168 milijardi evra godišnje, ali njihov budžet je uredu, milijardu evra i mi se sa tim ne možemo porediti, ali smatram da treba da razmišljamo na sličan način da kulturu napravimo jednim od samoodrživih resora.

Sve navedeno smatram da je od izuzetnog značaja za obezbeđenje neophodnog finansiranja javnih medijskih servisa od strane države, kao važnih karika u podizanju kulturnog nivoa društva, kao i čuvara kulturnog nasleđa svih građana Republike Srbije, kao i svih građana, naših građana koji se nalaze negde u rasejanju.

Uverena sam da nam se stavovi po pitanju razvoja kulture poklapaju i da ćemo na budućim konstruktivnim zasedanjima voditi te diskusije koje bi mogle da pomognu razvoju kulture, gde ćemo svi zajedno i kolege poslanici iz sektora kulture koji se nalaze u ovom parlamentu, da ćemo svi dati neka svoja iskustva, jer ja lično za sebe mogu da govorim kao neko ko je čovek iznutra, ko dolazi iz sektora kulture umetnosti, mogu da potvrdim da postoje i dobre i loše strane kada se bavite umetničkim delovanjem i kada imate podršku institucija, kada je nemate.

Mogu da kažem da su jedni od retkih koji su meni u mojoj karijeri dosadašnjoj, ne jedini, ali jedni od, upravo bili SPS, zbog kojih se ja danas i nalazim ovde u ovom parlamentu, koji su mi dali šansu da svoja iskustva prenesem i da zajednički diskutujemo o važnim temama za razvoj kulture u našoj zemlji. Zahvaljujem.
...
Socijalistička partija Srbije

Ivica Dačić

Poslanička grupa Socijalistička partija Srbije | Predsedava
Hvala.
Sada u skladu sa članom 87. određujem pauzu u trajanju od jednog časa.
Marijan Rističević mora da sačeka, sledeći je govornik posle pauze.
Nastavljamo u 15,10 časova.
(Posle pauze.)
...
Socijalistička partija Srbije

Ivica Dačić

Poslanička grupa Socijalistička partija Srbije | Predsedava
Dame i gospodo narodni poslanici, da nastavimo sa radom.
Narodni poslanik Marijan Rističević.
Izvolite.
...
Narodna seljačka stranka

Marijan Rističević

Poslanička grupa "Aleksandar Vučić - Za našu decu"
Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, od današnjih predloga kao neko ko živi u Inđiji i kao neko ko je sa fabrikom „Fast“ počeo da pravi industrijsku zonu u koju je „Tojo tajers“ izrazio nameru i postavljen je kamen temeljac za izgradnju fabrike guma, naravno da podržavam sporazum sa Japanom.

Interes moje opštine, interes okoline, interes Srbije je da se ta investicija realizuje. Samo da vas podsetim. Zahvaljujući tome što sam 2001. godine bio pomalo čudan i smešan, što nisam tražio ništa za sebe, već sam tražio usluge za svoju opštinu, danas je izvoz iz opštine Inđija vredniji nego izvoz cele Crne Gore. Kada se realizuje japanska investicija gotovo da će biti duplo veći izvoz iz opštine Inđija nego i cele Crne Gore.

Ovo govorim da one koji te strane investitore smatraju gotovo neprijateljima i protivnicima znaju da svi oni nastupaju kao domaće firme i da te strane investicije su nam povoljne iz sledećeg razloga - zato što svaki od stranih investitora, pa i „Tojo tajers“, prvo nam donese i komad tržišta. Nađu kupce za svoju robu, a tako obezbeđujemo plate ne za radnike koji rade samo u tim fabrikama, nego i za javni sektor koji često ume sebi da dodeli više novca nego onima koji su novac proizveli.

Podržavam i autoput do Merdara. Mislim da je prošlo vreme da Albaniju prelazimo peške. Mehanizacija je ipak čudo. Postoji razna mehanizacija. Mi ćemo se jednoga dana razgraničiti sa Albancima. Ja sam za razgraničenje. Zašto to kažem? To nije čak ni protivustavno. Jednog dana ćemo se s njima razgraničiti. Pitanje je koga dana i na kojoj tački? Ja se zalažem da to bude u primorju političkim sredstvima i mislim da je to legitimno.

Mislim da je prošlo vreme, a i da ovi spolja treba da znaju da ne mogu da Srbiju smanje i da vide Srbiju kao malu Crnu Goru. Prošlo je vreme kada smo s tri mora spali da tri Morave i više nećemo dopustiti da se Srbija pod pritiscima spolja, a i podršku iznutra koju imaju u ovim nesrećnicima, smanjuje.

Podržavam ovaj sporazum i zbog Albanaca zato ako ih vežemo da njihov put prema Evropi, tamo gde rade, tamo gde beže, i ne znam zašto Evropa ne bombarduje sama sebe, jer se više Albanaca iselilo u poslednje vreme otkada su oni tamo prisutni nego za vreme agresije NATO pakta i ratova 1998. i 1999. godine, dakle, dok god ih vežemo da moraju da prolaze kroz Srbiju oni moraju drugačije da se ponašaju prema Srbima. Ovaj autoput ne povezuje samo Albance sa Evropom, već povezuje Srbe na celoj teritoriji Srbije. Oni koji nam prigovaraju zbog tog autoputa zaboravljaju da na KiM žive Srbi i dalje i da će ih živeti sve više i viš.

Dame i gospodo, što se tiče Medijskog servisa ja imam malo različit stav. Ja njima olako ne bih dao pare. Dobro je što u ovom Predlogu zakona stoji da će to za 2021. godinu da odlučuje Vlada svojim aktom. Zašto to kažem? Zato što RTS plaća uglavnom sirotinja na dva načina. Jedan način je na brojilo, taksa na brojilo - 299 dinara. Drugi način je budžet. Ko puni budžet? Budžet uglavnom pune siromašni. Nisu oni na Maldivima i ne maže se kavijar na narodni hleb. Oni su ovde, oni su kupci. Oni ne iznose pare napolje. Oni ga troše po samoposlugama. Onog trenutka kada na kasi zvecne fiskalni račun, tog trenutka se naplaćuju porezi. Svi prethodni porezi su odbitne stavke itd. Pravi kupac plaća kupac, potrošač kada uđe u samoposlugu, kada naspe gorivo na pumpu itd. Oni pune budžet. Znači, platili su taksu na brojilo.

Sada kroz budžet po drugi put finansiraju RTS. Nisam protiv da imamo Javni medijski servis, ali sam za to da oni i malo sami prohodaju, da ih ne ljuljamo stalno. Nisu se oni rodili juče. Ja sam za to da oni imaju neke komercijalne prihode malo na većem nivou, a objasniću vam da često građani i treći put plaćaju pretplatu. Kao pretplatnik „Totala“, u Beogradu to je SBB, treći put plaćam RTS. Ima tri brojila, a žuti Bujke me cenzuriše. Pozovu me u emisiju pa mi otkažu, kao – vas ćemo zvati kada bude tema poljoprivreda zato što dva opoziciona prvaka nisu htela sa mnom da učestvuju u emisiji, pa me otkažu ujutru za uveče, bez obzira što im plaćam na tri brojila taksu. Plaćam i kroz porez iz budžeta. Plaćam i kroz „Total“.

Gotovo je neverovatno da se RTS ponaša tako nedomaćinski. Navešću vam primer. zamislite da ja kao poljoprivredni proizvođač proizvedem poljoprivredne proizvode, povreće, voće, žitarice, donesem na pijacu i trgovcu znam za džabe, distributeru. Evo ti moj proizvod, pa ti zaradi, uzmi novac, itd.

Da li postoji neko od vas ko bi na to pristao? Da li postoji neko ko bi proizveo nešto i trgovcu ili distributeru to ustupio za džabe? U Srbiji postoji neko ko to radi. To je RTS. Na SBB operatoru, na kablu najgledaniji programi su programi RTS-a. Radio televizija Srbije proizvodi program. Sigurno ga proizvodi. Razne zabavne emisije, razne kulturne emisije, informativne emisije, serije, filmove, itd. Sve to emituje SBB za džabe. Ništa im ne plaća. Znači, dobili su gotov proizvod koji su pravili montažeri, kamermani, scenaristi, itd., pa i šminkeri.

Dakle, sve to šmekeri dobiju džabe. Znači, ne znam zašto se RTS ne pobuni, kaže – znate šta, vi iz SBB-a naplaćujete pretplatu. Znači, ja tri puta finansiram RTS, kao i većina građana koji gledaju to kroz kabl ili kroz Total. Tri puta plaćamo, jednom na brojilu, drugi put kroz budžet i treći put plaćamo kroz pretplatu SBB-a.

Šta SBB radi sa pretplatom? Objasniću. Ne plaća RTS-u ništa, a kad RTS-u ne plaća ništa, onda ne plaća ni jednom kanalu sa nacionalnom frekvencijom, regionalnoj ili lokalno.

Uzgred, bolje rečeno, ne znam, gospodin sad nije tu, da mu kažem da su njegovi prijatelji iz 2012. godine, ono kad su pokušali da spasu Tadića, da su njegovi prijatelji delili frekvencije, ne mi. Sve nacionalne frekvencije su podelile demokrate, regionalne, lokalne. To nisi kao opozicioni mogao dobiti ni slučajno, što će, verovatno, Đukanović reći zato što je mogao samo na radio Fokusu da nešto govori.

Toliko i žao mi je što gospodin nije prisutan, pošto je on govorio o lokalnim i svim tim frekvencijama.

Šta radi SBB? Nikome ništa od lokalnih, regionalnih, nacionalnih televizija ne plaća.

Zašto se ove televizije sa nacionalnom frekvencijom ne bune? Ove privatne se ne bune zato što se ne buni RTS, jer ukoliko se pobune isključiće ih iz kabla, pa ih neće videti polovina Srbije. Zato jadnici moraju da ćute.

Ako oni moraju a ćute, mi ne moramo da ćutimo. Mi donosimo zakone i doneli smo Zakon o elektronskim medijima.

Na dva načina se guše domaći mediji. Domaći mediji plaćaju REM-u sve. Ovi prekogranični kanali ne plaćaju ništa. Svoje prekogranične kanale ima SBB. Radio televiziji Srbije ne plaća ništa što koristi njihov proizvod, a drugim medijima sa nacionalnom, regionalnom ili lokalnom frekvencijom ne plaća ništa, ali, gle čuda, iz one pretplate koje plaćaju građani oni plaćaju svoje prekogranične kanale, medijsku uslugu za reemitovanje.

Šta je reemitovanje? Reemitovanje je istovremeno preuzimanje emitovanja iz inostranstva bez izmena, prekrajanja, itd. S jedne strane ubacuju srpske reklame i time uzimaju hleb domaćim medijima kojima ne plaćaju ništa i domaćim medijima koji moraju na određen način da im ustupe svojstva. Znači, uzimanjem rekla uzeli su im hleb iz usta, a oni moraju REM-u da plaćaju naknadu, što ovi ne moraju. Onda SBB plaća svojim prekograničnim kanalima po više evra po korisniku, a imaju, čini mi se, 900.000 korisnika.

Tako da, verovatno „N1“ televizija, „Nova S“, „Sport klubovi“ i 29 kanala dobijaju po tri, četiri evra po korisniku, odnosno po nekoliko miliona evra i na takav način se ispumpa pretplata.

Od pretplate najgledaniji kanali, a to su nacionalni kanali, ne dobijaju ništa. Gledivost domaćih kanala na SBB je sigurno preko 80%, taj šer se lako može izračunati. I za proizvodnju tog programa RTS uopšte ne traži nadoknadu. Pa, lepo je, na državnoj sisi se lako visi. Što ne mogu da uzmu od Šolaka, Đilasa, itd. oni uzmu od naroda.

Sad je vreme da se i narod malo, da narod, taj čovek običan, vredan poštovanja, da i on malo bude ispoštovan. Oni su vredni tog poštovanja, treba taj novac raspodeliti. Šolak ima, bre, dva aviona, ljudi. Dva falkona ima. Imao je to i kada su se ministri u Vladi, maltene, strmeknuli iz vazduha na zemlju zbog neispravnog falkona. On ima dva aviona. Mi masnoj guski rep podmazujemo.

Dakle, vreme je da RTS stane na noge, da prohoda i da proba na komercijalan način da posluje, odnosno da traži da se njegov proizvod koji ovi plasiraju plati. Oni nemaju nalog da to urade. Nameru da uredi tržište REM nema i da kaže, član 27. o oglašavanju kaže da prekogranični kanali mogu da emituju reklame samo koje su deo izvornog programa u inostranstvu.

Hoćete da mi kažete da „Foks muvi“ u Americi reklamira „“Jelen pivo“, „Zaječarsko pivo“, „Dijamant“, itd.? Naravno da se te reklame ubacuju. Tako se direktno onima kojima koristi program džabe uzima još jednom hleb iz usta, jer nemaju marketing, jer deo marketinga ode tako. Dokle ćemo mi to da trpimo?

Zato što su oni izlobirali nekog u Briselu, pa kažu – nema nezavisnih, slobodnih medija. Šta su oni nezavisni, slobodni mediji pod kontrolom političara? To je ono kao kad je Đilas imao nezavisni mediji koji se zvao „Pres“, pa je bio malo vlasnik, pa oni kažu – sad ćemo voditi one druge medije. Kako to političari oslobađaju druge medije, to je meni onako poznato, to sam već video. Znači, gledao sam u „BK televiziji“, ide se sa puškama, zatvori jedna televizija, pusti neka druga. Oni misle da smo zaboravili šta smo sve radili sa medijima. Onda Pajtić kaže – treba uzeti jednu nacionalnu frekvenciju ovim televizijama i dodeliti je „Novoj“ ili „N1“ televiziji. Nismo mi delili te frekvencije, već ih je delio upravo Pajtić i njegova ekipa, pa nisu dobro podelili pa bi sada malo kao opozicija da preraspodele, a mi se ponašamo kao hajde nemoj da ih diramo, opet će se žaliti Briselu da nema nezavisnih i slobodnih medija.

Po čemu su oni nezavisni? Opozicioni mediji nisu nezavisni mediji, već su pod kontrolom opozicije na razne načine i to gledamo svaki dan. I oni hoće da kažu – sve što je pod njihovom kontrolom je slobodno, a sve što nije pod njihovom kontrolom to nije slobodno.

Dakle, RTS, ne radi moja žena tamo, radi Borkova, ja sam tamo cenzurisan na više načina. Možete da me vidite samo ovde u Skupštini i nigde više. Ako dam izjavu o žetvenim nedostacima i ona se cenzuriše, kažu – nećemo da puštamo čoveka sa farme. Baš im hvala što me ne puštaju, verovatno će mi rejting kod naroda rasti.

Ja vam govorim da Vlada, mi ćemo usvoji ovaj zakon, bude oprezna i da RTS ne daje novac, dok god i ne natera da se malo ponašaju komercijalno i dok ne zatraže od SBB da njihov proizvod, njihov program bude plaćen, a na takav način će i drugi mediji sa nacionalnom, regionalnom i lokalnom frekvencijom naterati tu istu SBB kuću, tu masnu gusku, gde više rep ne podmazujemo, već će ih naterati da se novac pravilno raspodeli i da domaći mediji dobiju deo kolača, a samim tim oslobodimo obične građane preteranih taksa i davanja za RTS. Hvala.
...
Socijalistička partija Srbije

Ivica Dačić

Poslanička grupa Socijalistička partija Srbije | Predsedava
Hvala.
Reč ima prof. dr Jahja Fehratović.