Zahvaljujem uvaženi predsedavajući.

Poslanici stranke Pravde i pomirenja su uvek za zakone koji se tiču infrastrukture i onoga što će poboljšati sveukupnu mrežu puteva u našoj državi, jer to znači da ćete poboljšati šanse da svi građani ove države žive kvalitetnije, bolje i da dobiju šansu da svoje ideje u biznisu i svim ostalim sferama prezentuju na najbolji mogući način, a time i da se naprave kvalitetni preduslovi da i građani ove države imaju što bolji i kvalitetniji život.

Takođe, vrlo je važan ovaj deo oko medija i upravo smo čuli da su građani ti koji plaćaju iz svog kućnog, porodičnog budžeta pretplatu za javni servis i da bi trebali biti predstavljeni na tom servisu u onom obimu u kome i učestvuju u tom planiranju i budžetiranju javnog servisa.

To znači da mi smatramo da bi javni servis morao mnogo više da ima fokus na kulturu različitosti, da u programu, ne samo televizijskom, već i radiskom, platformi javnog servisa bude mnogo više sadržaja iz različitosti kulturnog spektra države Srbije, odnosno predstavljanje svih naroda i svih nacionalnih zajednica.

Ono što smo mogli videti, što jeste danas prisutno na programima RTS jeste da je to jako skromno, da se to odnosi svega na nekoliko njihovih emisija kojima možete videti onako programski suštinski, da ima sadržaja koji se tiče nacionalnih manjina, eventualno emisija „Građanin“, ponekad „Kvadratura kruga“, a sve ostalo, u suštini, nije dovoljno posvećeno afirmisanju kultura i sadržinski svih onih nacionalnih zajednica koji čine 30% ukupnog stanovništva ove države, i sa udelom od 30% i finansiraju taj javni servis.

Takođe, kada se govorilo o redakciji na RTS na bosanskom jeziku, nije se tu smatralo samo na pitanju jezika, već sadržinski, upravo, smatramo da sve nacionalne zajednice pa i Bošnjaci trebaju biti mnogo više zastupljeniji sa svojim redakcijama na RTS. Nije dovoljan samo „Lajmet“, nije dovoljno samo predstavljati jednu kulturu, jedan narod, i to samo tako što ćemo na jeziku tog naroda predstavljati ono što jesu zvanične informacije. Mnogo je važnije da sadržinski oplemenimo ono što jeste lepota i što jeste bogatstvo države Srbije, svim onim spektrom različitih kulturnih prožimanja cele naše države i program RTS.

Takođe, mnogo bi bilo korektno da na RTS imamo i redakciju verskog programa, s obzirom da živimo u državi u kojoj se građani izjašnjavaju da su vernici, ne vidim razloga zašto ne bi imali što više, ili u onoj meri u kojoj je to minimum, verskog programa, koga danas nemamo. Bez obzira, i nemamo kvalitetnu redakciju za verski program, osim onog verskog kalendara, apsolutno nemamo nekog drugog sadržaja.

Danas je ministarka govorila o nekim drugim vremenima kada smo odrastali ja i mnoge druge generacije uz neke kvalitetne programe. Prisećam se školskog i obrazovnog programa, kog je uređivao Ibrahim Hadžić, koji je bio najverovatnije jedan od najkvalitetnijih školskih programa u Evropi tog doba. To bi možda mogla biti matrica na kojoj treba graditi, u stvari, oplemenjivati, boriti se protiv ovoga što jeste šund, što jeste kič i na čemu nam odrastaju generacije. Samo sa kvalitetnim školskim obrazovnim programom mi možemo izgraditi kvalitetne generacije.

Nažalost, živimo u periodu kada su mediji ti koji kreiraju svest mladoj generaciji, kada javni servis kao niko drugi, mora mnogo više ulagati kako bi se te generacije mnogo više profitirale u tom kvalitetnom smislu. Treba nam što više takvih emisija školskog obrazovnog programa, emisija poput „Kulturnog dnevnika“, koji je jedan poseban kvalitet na celom javnom servisu. Takvu matricu bi verovatno, što više koristiti.

Takođe, kad govorimo o javnom servisu vrlo često zaboravljamo radio. Radio je nešto što je zaista kvalitetno i sa najdužom tradicijom, i posebno treba istaći programske šeme Radio Beograda 1 i 2, koje su zadržale tu matricu kvalitetnog, kulturnog, umetničkog, obrazovanog programa. To je nešto na čemu možda, i televizijski program trebao da se ugleda i da preuzme kao matricu.

Što se tiče RTS, po meni bi možda bilo, dobro ako bi uređivačka politika RTS malo više se ugledala na uređivačku politiku Rado televizije Vojvodine, koja je čak i na svojoj platformi, na svom sajtu ima prikazano na jezicima nacionalnih manjina, ili manjinskih naroda celokupan sadržaj, a da ne govorim o tome da recimo, i u programu ima mnogo više emisija koje tretiraju kulturu, umetnost, baštinu, tradiciju, manjinskih naroda i to je ono što čini Vojvodinu posebnim brendom.

Mislim da cela Srbija, takva, prožeta takvim različitostima i da bi trebalo i moralo mnogo više takvog sadržaja biti i zapravo, posebno ako imamo takav jedan primer koji je kvalitetan sa RTV, samo to preneti i na javni servis RTS, kako bismo i u takvom jednom ambijentu mogli mnogo više da učinimo, a posebno jer nam je školstvo izdvojeno, i iz školstva su nam izbačeni mnogi kvalitetni pisci koji pripadaju drugim narodima, drugim kulturama, koji međusobno živimo.

Možda je televizija i taj školski obrazovni program jedini način da se danas naša deca susretnu sa Ivanom Cankarom i sa Krležom i sa mnogim drugim piscima koji su izbačeni iz programa i na taj način smo ostali, i te generacije koje odrastaju, u stvari su ostale osakaćene za jedno veliko kulturološko iskustvo, a posebno iskustvo koje je u prožimanju uticalo na izgradnju svesti i mentaliteta svih ovih naših naroda.

Zato bi ovo bio dobar uvod, a recimo u reformama i rekonstrukciji celokupnog tog javnog servisa krenemo i što više uvažavati ove različitosti kako bismo došli do onoga što jeste slika naroda koji svojim finansijama daje mogućnost tom servisu da prosto egzistira. Hvala.

Zahvaljujem.

Narodni poslanik, Bratimir Vasiljević.

Gospodine predsedniče, poštovani ministre Vanja, poštovana ministarka Majo sa članovima ministarstva, poštovane kolege poslanici, poštovani građani Republike Srbije, izgradnjom autoputa Niš-Pločnik počinje nova era za Toplicu.

Dakle, put koji u dužini od Niša do Pločnika od 33 kilometra koštaće oko 250 miliona evra i zato, koliko vidimo, da su sredstva preko Svetske banke i donatora obezbeđena za prvu fazu izgradnje autoputa.

Slobodarska Toplica je zaslužila da jedan ovakav projekat, kapitalni projekat, kao što je autoput, odavno prođe kroz Toplicu, jer koliko znamo moramo da se podsetimo, a ono što kaže naš predsednik države, junačka Toplica je uvek u prvim redovima bila kada su u pitanju ustanci, ratovi i sve one nevolje koje su pratile Srbiju. Toplica je bila u prvim redovima i dala sve za oslobođenje i za čuvanje slobode Republike Srbije.

Znamo danas da Toplica ima oko 85 hiljada stanovnika, nažalost velika migracija stanovništva sa tog prostora, a znamo da je u nedavnim vremenima imala preko 150 hiljada stanovnika. Izgradnjom ovog autoputa stvoriće se mogućnosti i veliki preduslovi za razvoj Toplice, jer moramo da priznamo da prethodne vlasti nisu se potrudile da Toplici vrate ono što je dana za svoju državu i ono što je redovno ulagala kroz ljudske resurse. Samo Vlada, na čelu sa predsednikom države, koja danas vodi brigu i vodi računa o ravnomernom razvoju Republike Srbije, pa evo i jedan od najlepših krajeva u Srbiji, retko gde imate da na prostoru od dvadesetak kilometara ima tri banje kao što je Prolom banja, Lukovska banja i na sreću Kuršumlijska banja je jedna od najstarijih banja u Evropi i ponovo će doživeti procvat, jer je bila potpuno zapostavljena.

Zahvaljujući predsedniku države, zahvaljujući Vladi Republike Srbije stvaraju se novi uslovi za razvoj Toplice i mogućnost za razvoj privrede, jer jedan objekat kakav je autoput će omogućiti da investitori mnogo više ulažu u Toplicu, a samim tim će proizvodnja koja se odvija u Toplici brže dolaziti do svojih tržišta i do svojih kupaca. Na administrativnoj liniji opština Kuršumlija se graniči sa KiM 105 kilometara.

Potrebno je dosta ulaganja, jer sa tih prostora se odselilo stanovništvo. Ako bi se pristupilo izgradnji puteva, verujem da bi se jedan dobar deo stanovništva ponovo vratio u svoja mesta gde su rođeni, gde su im preci rođeni, da bi mogli da nastave sa određenom proizvodnjom i da mogu od toga da žive.

Program razvoja Srbije od 2020. do 2025, ono što me posebno raduje za moju gradsku opštinu Pantelej, što će od 12 seoskih naselja 10 dobiti ono što im je najpotrebnije, a to je voda i kanalizacija, koja danas nedostaje i nadamo se da će tim programom to u potpunosti biti ostvareno.

Ono što bih želeo, pored kanalizacije i vode, i tu će biti postrojenja za preradu i prečišćavanje vode, jer grad Niš, grad od 300 hiljada stanovnika, ne prerađuje ni jedan litar otpadne vode i to će se drastično promeniti i naše reke će biti u sasvim drugačijem statusu.

Ono što želim da podsetim, vidim gospodina iz Ministarstva, u tom programu koji postoji i koji je određen, od 2020. do 2025, mislim da bi trebalo smoći snage i naći prostora da, žao mi je što nije ministar Mali tu ali svejedno, nadam se da će mu biti preneto, jedan objekat koji mnogo znači za dva okruga, kao što je brana Selova, koja decenijama stoji a završena je preko 80%. Bilo bi od velike koristi za Toplički i Nišavski okrug, jer jednostavno vodosnabdevanje bi bilo time obezbeđeno za narednih 300 godina i ne bi o tome stanovništvo trebalo da razmišlja. Pored vodosnabdevanja, regulisala bi se reka Toplica, koja nanosi ogromne štete od Kuršumlije do Niša, gde se uliva u Južnu Moravu i to bi bilo od velike koristi za to stanovništvo.

Mislim da je moguće naći sredstva da se ta brana dovede i da se završi do kraja, kako bi mogla da služi svojoj nameni, jer ipak 80% uloženih sredstava su velika sredstva i trebalo bi da se dovede do kraja.

Još jednu molbu imam za ministra privrede. Jedna od najstarijih mineralnih voda na Balkanu „Milan Toplica“ decenijama stoji i nije jasno zbog čega se to ne pokrene, jer znamo da bi od toga moglo da živi barem 50 ako ne i 100 porodica, a to je jedna mineralna voda koja je bila poznata van granica stare Jugoslavije. I dan danas voda otiče u Toplicu, nema ko da je prerađuje. Ne znam zašto to toliko stoji? Vlada Republike Srbije, pre svega ministar za privredu, bi mogao da nešto poradi na tom planu, kako bi se ta proizvodnja stavila u pogon i stavila u funkciju, da bi građani mogli da žive od toga.

Posebno mi je zadovoljstvo što je ministar omladine i sporta ovde, gde mogu da iznesem jednu potrebu gradske opštine Pantelej, a to ministar sigurno zna. Naime, imamo jednu od najboljih poletnih staza na svetu. Spada u red tri najbolje staze za paraglajding u svetu. Znamo da smo 2017. godine uspeli da organizujemo Svetski kup sa te staze, a dobili smo i organizaciju evropskog prvenstva, trebalo je da se održi 2020. godine. Nažalost, zbog pandemije i zbog ovog zla koje nas je snašlo, odloženo je za 2022. godinu. Ja sam siguran da će to biti održano, a pored toga na putu je i održavanje Svetskog prvenstva. Nama fali put do te poletne staze i molim ministra da zajedno sa gradom Nišom, zajedno sa opštinom Pantelej, pokušamo da to uradimo, uz pomoć i drugih ministarstava, kao što je Ministarstvo privrede ili Ministarstvo turizma. Projekti postoje, sve postoji, svi da pomognu da se napravi taj put, jer to bi preokrenulo sliku opštine Panteleja i grada Niša.

Ovo bi bili neki moji zahtevi. Ja znam da ministar zna o čemu ja ovde govorim, jer je uzimao učešće u svemu ovome.

Ono čemu kao čovek ne mogu da se otrgnem negativnom utisku koji se u ovoj zemlji događa, to je vulgarno i neljudsko ponašanje određenih ljudi, ja nemam drugi izraz, prema porodici predsednika Aleksandra Vučića, prema njegovoj deci, Danilu, Milici i Vukanu, a posebno i prema majci Angelini, koja nikome ništa u ovoj državi nije uradila nažao, jednostavno je rodila dva sina koja su za ponos ovoj državi, ali se koriste tako vulgarna, primitivna i prosta izražavanja, da prosto ne mogu da verujem. Nigde na svetu nema da vi predsedniku države, jednoj instituciji možete da pretite i da to može da radi kome kad padne napamet. Mislim da državni organi Republike Srbije treba da počnu da deluju i da zaštite instituciju predsednika države, jer ovo ne vodi nikuda.

U danu za glasanje svakako ćemo podržati današnji dnevni red i naša poslanička grupa „Aleksandar Vučić – Za našu decu“ će sigurno glasati za ove predloge. Zahvaljujem se na pažnji i živela Srbija.

Reč ima narodni poslanik prof. dr Vladimir Marinković.

Hvala, poštovani predsedniče Narodne skupštine.

Uvažena potpredsednice Vlade, gospođo Gojković, ministre Udovičiću, dame i gospodo narodni poslanici, na teme današnjeg dnevnog reda govoriću sa aspekta nekoga ko zajedno sa mojim saborcima i kolegama ovde u parlamentu podržava Vladu Republike Srbije i podržava sve napore predsednika Republike, gospodina Vučića, da se na jedan dinamičan način modernizuje naša zemlja, da se realizuju ekonomske reforme i da naša zemlja iz dana u dan ima što bolju geopolitičku poziciju, što nam ide od ruke proteklih nekoliko godina, posebno od 2014. godine, od kada je predsednik Vučić postao predsednik Vlade i kada je došlo u stvari do tih ključnih promena u državnoj politici naše zemlje i kada je naša zemlja počela da osnažuje na svim nivoima, posebno na ekonomskom, vojnom, socijalnom nivou, ali i na nivou međunarodnih odnosa i međunarodne politike.

Zato danas možemo da govorimo o sporazumu koji će doprineti da se izgradi autoput od Niša, preko Merdara, do Prištine. To je ono što će predstavljati ključni rezultat politike naše zemlje i našeg predsednika, a to je da će obezbediti prvenstveno jednu stabilnost u regionu, da će obezbediti da se što kvalitetnije realizuje politika onih najviših civilizacijskih vrednosti i dostignuća, za koje se naš predsednik godinama zalaže, a to je slobodan protok roba, ljudi i kapitala. To su ekonomske slobode i to je, u stvari, preduslov da naša zemlja može da napreduje, da bude, naravno, pored onoga što jeste postala u prethodnih nekoliko godina, a to je ekonomski lider ovog regiona, a to je i politički lider i zemlja koja ima sve preduslove da bude deo i punopravna članica EU, što i jeste krajnji strateški cilj i rezultat politike naše zemlje.

Zašto je važno izgraditi ovaj auto put?

Moj kolega Marijan Rističević je dobro primetio i rekao, naravno zbog svih onih koji kritikuju, a stvarno je vrlo teško objasniti da neko može sa racionalnog aspekta da kritikuje izgradnju puteva, izgradnju železnica, izgradnju aerodroma, izgradnju infrastrukture.

Teško je, dame i gospodo narodni poslanici da neko može da kaže – evo pogledajte ovo je most, ovo je Koridor 10, evo kako to izgleda u bojama srpske zastave, da će to biti loše da se isto ovako nešto pojavi sutra i na teritoriji Kosova i Metohije, potvrđujući na još jedan način suverenitet i teritorijalni integritet naše zemlje, potvrđujući ono što jeste politika predsednika Vučića, to je prvenstveno održanje života, prioritetno našeg naroda, srpskog naroda na Kosovu i Metohiji, njihovih prava, bezbednosti našeg naroda, ali očuvanje kulturne istorijske, religijske i svake druge baštine.

To pitanje suvereniteta naše zemlje je pitanje u stvari – da li ćemo uspeti da napravimo uslove da naš narod opstane na Kosovu i Metohiji, da li ćemo napraviti uslove da on ekonomski opstane, da se on ekonomski razvija, da zapošljava ljude, da naši ljudi bezbedno mogu da idu na svoje njive, naša deca da idu bezbedno u svoje škole, a to možemo samo uraditi na taj način što ćemo izgraditi infrastrukturu, što ćemo im izgraditi puteve i što ćemo zarad centralne Srbije, ali i našeg naroda na Kosovu i Metohiji, umesto 500 miliona evra roba i usluga izvoziti milijardu evra robe i usluga, što znači da stvaramo ambijent i uslove da se što više naših građana, posebno Srba vrati na teritoriju Kosova i Metohije, s obzirom da je poznata činjenica i to mislim da je stid ne samo Evropske unije, nego i Međunarodne zajednice da je samo od završetka rata, odnosno NATO agresije 1999. godine, od kada su ingerencije nad teritorijom Kosova i Metohije preuzeo UMNIK i posle toga naravno, na vojnom planu KFOR i EULEKS policija, da se vratilo od onih koji su prognani samo 2% ljudi i niko se specijalno nije potresao zbog toga, ali smo se potresli mi.

Ali je predsednik Vučić definisao jasnu politiku kojom želimo da obezbedimo uslove da se ti naši ljudi vrate tamo, da ima što više dece u školama na Kosovu i Metohiji, da ima što više posla na Kosovu i Metohiji, da ima što više uslova za kvalitetan i dostojanstven život naših građana, a paralelno sa tim vodimo i međunarodnu borbu, borbu na međunarodnom planu, borbu za naše Kosovo i Metohiju i borbu za naše građane.

Slobodno mogu da kažem da uspevamo u tome. Uspevamo u tome zbog toga što je predsednik 4. septembra potpisao Vašingtonski sporazum, koji je posle nekoliko decenija, pokazatelj da Srbija može da odnosi, ne samo ekonomske pobede, nego može da ostvaruje i diplomatske pobede.

To je sporazum koji je pokazao kako je moguće da jedna mala zemlja koja 2012, 2013. godine, apsolutno je ekonomski bila devastirana i to je proizvod i rezultat pogrešne ekonomske politike, katastrofalne ekonomske politike, privatizacija koje su se dešavale od 2000. godine do 2012. godine, proizvod bogaćenja jedne slobodno mogu da kažem „kamarile“ na vlasti, koja apsolutno nije vodila računa o interesima države, nije znala ni šta je država i nije vodila računa o interesima našeg naroda, nego samo o sebi.

Mi od tada imamo jednu politiku i predsednika koji ima viziju koji zna da samo teškim radom, samo ogromnom posvećenošću i mudrošću, možemo da dođemo do pozicije da Srbija bude poštovana, da Srbija bude ono što danas jeste, pouzdan partner Evropske unije, pouzdan partner SAD, pouzdan partner Narodne Republike Kine, ali koliko možemo danas da vidimo, s obzirom na ove sporazume pouzdan partner Republike Francuske, Japana, zemalja sa kojima Srbija gotovo nekoliko decenija nije imala nikakve odnose, a sada govorimo o strateškom partnerstvu sa Francuskom, potpisana 22 sporazuma, sve jačom njihovom penetracijom na ekonomskom planu, ovde u Srbiji, naravno, što rezultira političkom podrškom, podrškom na međunarodnom nivou i u međunarodnim multilateralnim organizacijama, a koliko možemo danas da vidimo, podrškom i na polju kulture, podrškom i saradnjom na polju kinematografije, što u stvari jeste taj rezultat, te vizije predsednika Vučića koji je kroz dobre lične odnose, kvalitetnu političku saradnju, i predstavljanja Srbije konačno kao jednog pouzdanog partnera najjači i najmoćnijih zemalja, zemalja na svetu, postavio Srbiju na svoje mesto, a to je ona Srbija koja je poštovana, koja je cenjena i koja, kada su u pitanju međunarodni odnosi, ima taj glavni i osnovni kvalitet, a to je pouzdanost.

Dakle, mi smo zahvaljujući njemu, pouzdan partner svima i zato razgovaramo danas o sporazumima sa Francuskom, sa međunarodnim institucijama, bankama, sa Japanom i radićemo i imaćemo mnogo ovakvih sporazuma i rasprava u narednom periodu koji će rezultirati konkretnim rezultatima, koji će se pozitivno odražavati na svakodnevni život građana Republike Srbije.

Postigli smo da njegova ideja o Mini Šengenu, o slobodnom protoku roba, ljudi i kapitala, bude ideja koju je prihvatila i američka administracija, bude nešto čime će se rukovoditi ova prethodna Trampova administracija, ali čiji rezultati neće moći da se potru, ko god tamo bio u administraciji, ko god vodio ekonomiju SAD ili spoljnu politiku, jer ovo su neki rezultati koji se konkretno odnose na kvalitet života građana ovde u Srbiji, ali i na Kosovu i Metohiji, na kvalitet života i Srba i Albanaca, zato što mi uvažavamo interese i one druge strane.

Zbog toga, zahvaljujući toj saradnji i tim odnosima koje je Aleksandar Vučić napravio još 2015. godine, jer želim da kažem i vama dame i gospodo narodni poslanici, ali i građanima Republike Srbije, da znaju da Vašingtonski sporazum nije rezultat nekog brzog dogovora Vučića i Trampa ili Majk Pensa ili nekog drugog, sa kim je predsednik Vučić napravio sjajne lične odnose, jer to je rezultat teškog rada.

Podsetiću vas, prvi signal promene, otopljavanja odnosa je bilo ono pismo osam američkih kongresmena koji su napisali pismo tadašnjem državnom sekretaru, Džonu Keriju i podržali Srbiju i tadašnjeg predsednika Vlade Aleksandra Vučića.

Onda ide pismo 2017. godine, tadašnjem državnom sekretaru, Tilersonu, po prvi put u istoriji dobijamo podršku, nepodeljenu podršku najvećih svetskih sila za ono što radimo ovde u regionu, za ono što radimo po pitanju stabilnosti ovog regiona, svih onih koji dobro znaju šta je infrastruktura, šta su putevi, ali zahvaljujući predsedniku Republike koji dobro zna da imamo puno prostora da izvezemo i roba i usluga i u Albaniju, da su nam za to potrebni putevi, da 160 miliona evra, investicija mađarskih kompanija je rezultiralo upravo zbog toga što imamo odličnu političku saradnju, ali i odličnu infrastrukturu i povezanost naše dve zemlje.

To želimo da uradimo i sa BiH i zato će se graditi auto put od Beograda ka Sarajevu, jer želimo da naša roba i usluga, na najbrži, najjeftiniji mogući način, stignu do naših ključnih partnera, a naši ekonomski partneri najveći, zemlja u koju najviše izvozimo, zemlja za konto kojih imamo najviše radnih mesta ovde u Srbiji, jesu zemlje ovog regiona.

To podrazumeva da ćemo na taj način kroz izgradnju te infrastrukture uspeti da privučemo još više investitora sa svih svetskih meridijana.

Takođe, želim da kažem kada je u pitanju ovaj Sporazum sa Japanom da je o izbegavanju dvostrukog oporezivanja, koliko je značajna Srbija, koliko je Srbija uradila na planu investicije i na planu unapređivanja poslovnog ambijenta u našoj zemlji upravo govori količina japanskih investicija ovde kod nas.

Zapamtite, uvažene dame i gospodo narodni poslanici, to su investicije u proizvodnje pogone, to su investicije u proizvodnji, to je "Yazaki" u Šapcu, to je „Toyo tires“ koji će da radi i da funkcioniše i da zapošljava više stotina ljudi u Inđiji, to je Japan Tobacco international, to su kompanije koje ne samo da su važne zbog toga što će stotine građana naše zemlje da rade u njima, nego su važne zbog toga što ćemo u Srbiji imati najnoviju opremu, kada je neki investitor sa bliskog ili dalekog istoka, ili iz Amerike, ili iz Nemačke vide da ovde investiraju Japanci, da je to jasan signal, da i on ovde treba da investira, da je moguće da u Srbiji radi, da se dobro zarađuje i da je Srbija, u stvari i ekonomski tigar i ekonomski hab ovog regiona u koji svi žele da dolaze, svi žele da investiraju zahvaljujući jednoj mudroj, kvalitetnoj, dobro promišljenoj politici i stvaranju jedne nove doktrine, jer svega ovoga u samoj politici naše zemlje, svih ovih uspeha ovog rasta bruto domaćeg proizvoda i predviđanja ne nas ovde, ne ovde nas većine u parlamentu, ne tog predsednika države, ne premijerke, nego svetske banke, MMF, da će Srbija u 2021. godini, imati veliki rast bruto domaćeg proizvoda, da će 2022. godine uspeti da dostigne možda rast i od 5% ili 6%.

To jasno govori o tome šta mogu da očekuju građani Republike Srbije u narednom periodu. To jasno govori o tome kako se ozbiljno i državnički vodi politika koja je primerena politici i ekonomskim odnosima i usmeravanju politike jedne zemlje u skladu sa trendovima u 21. veku, kako paralelno sa tim uspevamo da očuvamo strateške, odnosno vitalne nacionalne interese, da branimo svoju zemlju, da branimo svoj integritet i da uradimo one stvari koje su možda bile nemoguće samo do pre nekoliko godina, zahvaljujući upravo onima koji su bili neodgovorni, koji nisu imali dovoljno znanja, kojima je lični interes i lično bogaćenje bilo ispred Srbije.

Ali, danas imamo Vučića koji je uspeo, naravno, uz vašu pomoć veliku, gospodine Dačiću, da 19 zemalja sveta u proteklih godinu i po dana otpriznaje ili suspenduje priznanje tzv. Kosova.

Danas imamo situaciju da mnoge zemlje, pa evo i ta Francuska sa kojem i danas i narednih nekoliko dana treba da ratifikujemo, odnosno da glasamo za ovaj Sporazum o kojem danas govorimo i predsednik Makron, imaju stav da dve strane treba da se dogovore šta je njihova budućnost.

Nema ultimatuma više ka Srbiji. Ima pritisaka, biće izazova, ali svi strani državnici i te kako poštuju predsednika Vučića i te kako znaju šta su njegove crvene linije, a njegove crvene linije su Srbija, srpska politika i interes srpskog naroda, i mi ćemo se ovde u parlamentu žestoko boriti da to podržimo i žestoko ćemo se boriti da Srbija i dalje na čelu sa Aleksandrom Vučićem napreduje.

Za sve one koji kažu da je ovo zemlja koja ne napreduje, za sve one koji kažu da je Beograd kasaba, da je Srbija kasaba, evo, izvolite, pogledajte, dragi građani Republike Srbije, narodni poslanici i poslanice, evo ove kasabe, evo Beograda na vodi, evo autoputeva, evo železnica, evo četiri aerodroma u našoj zemlji, to je politika SNS, to je politika predsednika Aleksandra Vučića i mi ćemo se žestoko boriti u parlamentu da nastavimo dalje sa takvom politikom u najboljem interesu građana naše zemlje. Hvala.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Tijana Davidovac.
Izvolite.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Uvaženi ministri sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, u svom današnjem obraćanju posebnu pažnju ću posvetiti značaju i ulozi koju saobraćajna infrastruktura ima za napredak i razvoj privrede u našoj zemlji.

Od 2014. godine, izgrađeno je oko 350 kilometara autoputeva i brzih saobraćajnica, a u planu je da se u narednih pet godina uradi još oko 400 kilometara. Pored autoputa E-80 Niš-Merdare, gde je deonica Niš-Pločnik predstavlja prvu fazu izgradnje, a čiji je Predlog zakona o potvrđivanju Ugovora o zajmu danas na dnevnom redu, u planu si i autoput Beograd-Sarajevo, autoput i brza saobraćajnica Ruma-Šabac-Loznica, Fruškogorski koridor, Ruma-Novi Sad, kao i nastavak izgradnji autoputa "Miloš Veliki", i to deonica Preljina-Požega, koja je u planu da se završi krajem naredne godine, kao i deonica Novi Beograd-Surčin, čiji početak radova je odložen usled pandemije za mart naredne godine, brza saobraćajnica između Lajkovca i Iverka, čiji je rok za završetak kraj 2022. godine, povezaće Valjevo sa auto-putem "Miloš Veliki".

Ono što je veoma značajno za sredinu iz koje ja dolazim, jeste izgradnja, tzv. Šumadijskog koridora, autoputa "Vožd Karađorđe", koji će proći kroz Lazarevac, tako da ćemo imati direktnu vezu sa Koridorom 10, jer će se sa njim ukrstiti u zoni Markovca, dok će na teritoriji opštine Lazarevac u Županjcu se povezati sa Koridorom 11, što je za građane Lazarevca veoma značajno.

Odluka Vlade Srbije da se Lazarevac priključi na autoput "Miloš Veliki" i da kroz Lazarevac prođe Koridor "Vožd Karađorđe", imala je pozitivne efekte i na dalji razvoj opštine, čime je znatno doprinela i izgradnja nove trafostance "Lazarevac 4", koja će omogućiti napajanje autoputeva "Miloš Veliki" i "Vožd Karađorđe", ali će doprineti razvoju industrijske zone, kao i pouzdanijem napajanju električnom energijom građana i privrede.

Zahvaljujući, pre svega, predsedniku Aleksandru Vučiću, na razumevanju koliko značaj ovaj priključak ima za naše građane, kao i zalaganju rukovodstva gradske opštine, Lazarevac danas ima veoma dobru stratešku poziciju, što se ogleda i u zainteresovanosti Nemačke firme IGB Automotive, čije je sedište u Inđiji, da proširi svoju proizvodnju i otvori novi pogon u Lazarevcu.

Ova investicija je vredna više od dva miliona evra, a ono što je za nas veoma bitno, jeste da će zaposliti, za početak 150 radnika, sa tendencijom rasta do 500 zaposlenih.

Od 2014. godine, kada je SNS preuzela rukovodstvo u opštini, jedan od glavnih prioriteta bila je rekonstrukcija saobraćajnica, ali i celokupne infrastrukturne mreže na teritoriji opštine koja je u potpunosti bila zapostavljena. Urađeno je 227 kilometara novih i rekonstruisanih puteva, a u narednoj godini i pored značajnog smanjenja budžeta, planirana je rekonstrukcija 72 saobraćajnice, što je negde oko 20 kilometara.

Jedan od najvećih problema na koji su građani godinama unazad ukazivali jeste nedostatak kanalizacione i vodovodne mreže. U proteklom periodu urađena je vodovodna mreža u Vrbovnu i Stepojevcu, dok je u toku završetak radova na mreži koja će napajati Arapovac i Mirosaljce, a čiji je završetak radova predviđen za početak naredne godine. Do sada je urađeno skoro 100 kilometara, a u planu je da se uradi još oko 110 kilometara toplovodne kanalizacione i vodovodne mreže.

Što se konkretno gradskog jezera tiče, postoji problem koji je vezan za nedostatak parking prostora, tako da je u planu da se urade dve javne garaže čime bi se dugogodišnji problem rešio.

Znamo svi koliko je godina za nama bila izazovna ne samo za našu zemlju, već i za ceo svet, ali zahvaljujući odgovornom radu proteklih godina naša ekonomija je tokom pandemije pokazala dobre rezultate na osnovu kojih možemo da planiramo oporavak i jačanje naše privrede, kao i izgradnju najvećih infrastrukturnih projekata i poboljšanje životnog standarda građana.

Zahvaljujem na pažnji.

Zahvaljujem.
Sledeća je koleginica Svetlana Milijić.
Izvolite.

Predsedavajući, uvaženi ministri i ostali članovi Vlade Republike Srbije, poštovani narodni poslanici i građani Republike Srbije, cilj i vizija moderne države Srbije je, osim povećanja životnog standarda i ulaganja u živote i zdravlje naših građana u Srbiji, ulaganje u putnu infrastrukturu, odnosno ulaganje u kapitalne investicije.

Razvijenost jedne zemlje meri se mrežom autoputeva i sa svakim novim kilometrom autoputeva raste i standard naših građana, raste povezivanje naše zemlje između naših gradova, raste povezivanje zemlje sa zemljama u regionu, odnosno sa čitavom Evropom.

Mi danas na dnevnom redu imamo Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma o zajmu između Republike Srbije i Evropske banke za obnovu i razvoj za izgradnju auto-puta E-80, auto-puta Niš-Merdare, odnosno za izgradnju prve faze tog auto-puta koji će ići od Niša do Pločnika.

Ono što je jako važno jeste da novi putevi ne znače samo brže i bezbednije stizanje do određenog cilja. Novi putevi znače mnogo više, znače dovođenje novih investicija, znače umrežavanje Srbije od krajnjeg severa do krajnjeg juga, od istoka do zapada. Novi putevi znače ekonomsko, trgovinsko i privredno povezivanje Srbije sa ostalim zemljama.

Decenijama unazad mnogo se pričalo o izgradnji novih puteva, mnogo pričalo, a malo radilo. Poslednjih godina Aleksandar Vučić hrabro i snažno uz volju, poverenje i veru građana Srbije, uz dobre ekonomske reforme snažno odlučuje da od Srbije napravi modernu Srbiju i uspeo je. Uspeo je jer danas građani Srbije od Beograda do Čačka putuju sa sat i petnaest minuta, umesto tri sata, koliko su putovali do pre dve godine. Od Beograda do granice sa Severnom Makedonijom ili do granice sa Bugarskom naši građani sada putuju tri sata. Uspeo je jer se ne bavi lažima, ne daje lažna obećanja, jer je Srbija danas bogatija za auto-put „Miloš Veliki“ od Beograda do Čačka, ukupne dužine 120 kilometara koji povezuje Beograd i Čačak preko Obrenovca preko Uba, Lajkovca, Ljiga, Rudnika, Takova, Preljine, pa sve do Čačka.

Srbija je bogatija i za južni krak Koridora 10 ukupne dužine 97 kilometara od Grabovnice do Severne Makedonije. Bogatija je za istočni krak Koridora 10 koji povezuje Srbiju sa susednom Republikom Bugarskom. Bogatija je i na severu jer imamo tzv. „Ipsilon krak“ dužine 27 kilometara od obilaznice oko Subotice, pa sve do graničnog prelaza Kelebija.

Uspeo je, jer započeti su i Moravski koridor ukupne dužine 112 kilometara, koji je važan zato što povezuje istok i zapad, odnosno povezuje auto-put E-75 sa auto-putom „Miloš Veliki“.

Bogatija je jer imamo izgradnju i auto-puta Ruma-Šabac sa brzom saobraćajnicom od Šapca do Loznice.

Bogatija je jer ćemo danas, odnosno u danu za glasanje izglasati Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma o zajmu u vrednosti od 85 miliona evra, koji će nam koristiti za izgradnju prve faze auto-puta E-80 tzv. auto-puta „Mira“, odnosno za izgradnju deonice Niš-Pločnik, koja će iznositi blizu 40 kilometara, koja će imati 12 mostova i vijadukta i čak šest tunela.

Ovo je jako važno ne samo za građane Topličkog okruga, za njihovo povezivanje sa ostalim opštinama i sa ostalim gradovima u susednim okruzima, ovo je jako važno zato što Srbija ovim auto-putem, E-80, auto-putem „Mira“ će biti spona između Bugarske i između Albanije. Ovo je važno iz tog razloga što će se povezati, odnosno doći će do umrežavanja i boljeg trgovinskog poslovanja sa svim zemljama koje su susedne u regionu, a takođe i sa zemljama Evrope.

Ono što naši građani treba da znaju jeste da smo od Evropske banke za obnovu i razvoj dobili 250 hiljada evra bespovratnih sredstava koji će se koristiti za zapošljavanje mladih koji će učestvovati u ovom projektu.

Takođe, jako je važno da građani znaju da je Srbija kao stabilna i finansijski osnažena država dobila i 40 miliona evra bespovratnog kredita od Evropske investicione banke za ovaj projekat.

Ovo nismo mogli da dobijemo 2008. godine zato što je Srbija bila finansijski nestabilna, zato što nije išla napred, nije imala viziju koju ima sada naš predsednik Aleksandar Vučić.

U vreme svih ekonomskih kriza sve zemlje ovog sveta nisu ulagale u kapitalne investicije upravo zbog te krize. Danas se sve svetske zemlje bore sa krizom koja je izazvana virusom SARS-CoV-2, koji izaziva bolest Kovid-19, ali po Izveštaju Fiskalnog saveta, koji smo čitali i o kome smo raspravljali ovde u Skupštini, vidi se da to nije slučaj Srbije. Nije zato što ću vam citirati Izveštaj Fiskalnog saveta u jednoj rečenici, koja kaže: „Ulaganjem u kapitalne investicije u vreme krize izbegnuta je jedna od vodećih grešaka ekonomske politike Srbije iz 2008. godine, kada su nakon Svetske ekonomske krize javne investicije smanjene, umesto da te 2008. godine budu uvećane“.

U 2021. godini u budžetu Republike Srbije, koji smo pre dve nedelje usvojili u ovom parlamentu, budžet koji je određen za investicije iznosi 330 milijardi dinara. To je Srbija za koju se Aleksandar Vučić borio, jer Aleksandar Vučić nije državnik koji je 619 miliona stavio u svoj džep, kao neki kvazi političari. On je državnik koji svaki dinar ulaže u Srbiju.

Ono što treba da znamo to je da moramo da idemo napred još brže, još jače i još bolje za svaki novi kilometar auto-puta, za budućnost svih nas i za budućnost naše dece. Živeli.

Zahvaljujem, koleginice.
Sledeći po spisku je gospodin Milimir Vujadinović.
Izvolite.