Deveta sednica Drugog redovnog zasedanja , 27.12.2020.

1. dan rada

OBRAĆANJA

...
Socijalistička partija Srbije

Ivica Dačić

Poslanička grupa Socijalistička partija Srbije | Predsedava
Zahvaljujem.

Reč ima ministar Vanja Udovičić. Izvolite.

Vanja Udovičić

| Ministar omladine i sporta
Hvala vam.

Poštovani predsedniče Narodne skupštine Republike Srbije, gospodine Dačiću, poštovani narodni poslanici, uvaženi građani Republike Srbije, pred vama se danas nalaze predlozi zakona o potvrđivanju sporazuma koje je Vlada Republike Srbije potpisala.

Prvi je Predlog zakona o potvrđivanju Ugovora između Republike Srbije i Japana o otklanjanju dvostrukog oporezivanja u odnosu na poreze na dohodak i sprečavanju poreske evazije i izbegavanja.

Zaključenje ugovora predstavlja značajan doprinos unapređenju bilateralne, privredne i finansijske saradnje Republike Srbije i Japana, jer se njima otklanja problem dvostrukog oporezivanja fizičkih i pravnih lica, rezidenata obe države.

Ugovor predstavlja pravni okvir i preduslov za ulaganje japanskih investitora u privredu Republike Srbije, odnosno stvaranje uslova za njihovo učešće u procesu privatizacije, ali i za korišćenje odgovarajućih finansijskih instrumenata za podsticanje viših oblika bilateralne ekonomske saradnje.

Sledeći na dnevnom redu je Predlog zakona o potvrđivanju Ugovora o zajmu, Izgradnja auto-puta E-80 Niš-Merdare, deonica Niš-Pločnik, faza 1) između Republike Srbije i Evropske banke za obnovu i razvoj.

Navedeni projekat je prva faza etapnog poboljšanja putnog pravca dužine 77 km između Niša i administrativnog prelaza Merdare i predstavlja glavnu kariku koja nedostaje na putnom pravcu sedam. Ovaj projekat je važan deo rute sedam, kao veze između rute šest i koridora Niš-bugarska granica, povezujući Niš sa Albanijom i Jadranskim i Jonskim morem i njihovim lukama.

Izgradnjom ovog putnog pravca skratiće se vreme putovanja i omogućiti veća bezbednost saobraćaja, posebno za promet, omogućiti bolja putna veza sa Albanijom i Bugarskom, integracija Srbije u saobraćajni sistem regiona ali i cele Evrope.

Poštovani poslanici, pred vama se danas nalaze sporazumi koji nam omogućavaju sprovođenje velikih projekata u različitim sektorima. Siguran sam da ćemo imati konstruktivnu raspravu i nadam se da ćete u danu za glasanje podržati predložena zakonska rešenja. Hvala vam na pažnji.
...
Socijalistička partija Srbije

Ivica Dačić

Poslanička grupa Socijalistička partija Srbije | Predsedava
Hvala, ministre.
Da li izvestioci odbora žele reč?
Javili su se izvestioci odbora, ali pre nego što vam dam reč, radi planiranja naših aktivnosti, u suštini smo se dogovorili, pošto smo morali da sačekamo da vidimo da li ima amandmana, nema amandmana, na međunarodne sporazume i ne može da bude, ali i nema amandmana, tako da znate da planirate aktivnosti.
Mi ćemo danas završiti zajednički načelni i jedinstveni pretres o ove četiri tačke dnevnog reda.
Sutra ćemo raspravljati o predlogu narodnih poslanika vezano za Izveštaj evropske komisije tokom celog dana, a u utorak ćemo nastaviti tu raspravu, ukoliko budemo ostavili za utorak, naravno, pre toga imamo poslanička pitanja i nakon toga glasanje, sa ciljem da to završimo u prepodnevnom delu u utorak. Time završavamo redovno zasedanje.
Imali smo devet redovnih sednica i dve posebne sednice i mislim da smo time ispunili naš plan i očistili sve. U proceduralnom smislu, nema akta koji čeka da ga stavimo na dnevni red, a stekao je uslove za dnevni red, osim ovih nekoliko akata koje su predložili poslanici, o kojima treba da se izjasne ministarstva i Vlada.
Ovo sam rekao zbog planiranja naših aktivnosti, a mi to inače sve dogovaramo na našim kolegijumima i sve ovo je i očekivano, kako smo se i dogovorili.
Reč ima Jelena Žarić Kovačević, u ime Odbora za ustavno pitanje i zakonodavstvo. Izvolite.
...
Srpska napredna stranka

Jelena Žarić Kovačević

Poslanička grupa "Aleksandar Vučić - Za našu decu"
Hvala vam, predsedniče Narodne skupštine, gospodine Dačiću.

Uvaženi ministri, dame i gospodo narodni poslanici, mi smo na Odboru za ustavna pitanja i zakonodavstvo raspravljali predloge koji će se danas naći pred nama u plenumu i prosledili ih u plenum, jer smatramo da jesu u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.

Verujem da ste očekivali da ja kao narodni poslanik iz Niša najpre nešto kažem o predlogu koji se odnosi na izgradnju auto-puta Niš-Merdare. Odmah ću vam reći da ću sa zadovoljstvom podržati sve predloge koji će Niš učiniti još većim, pravim regionalnim centrom, što već i jeste, regionalnim centrom tog dela Srbije, naročito predloge koji se odnose na putnu infrastrukturu, koji će povezivati Niš i sa drugim opštinama i gradovima iz Srbije, ali i šire, odnosno u ovom slučaju omogućiti izlazak na luku Drač na Jadranskom moru.

Pre svega govorim o stanovnicima Nišavskog, Pirotskog i Topličkog okruga i podsećam vas da se radi o oko pola miliona ljudi.

Dakle, radi se o trasi Niš-Pločnik, u dužini od 33 km, za čiju izgradnju su potrebne stotine miliona evra.

Početkom decembra meseca ove godine predsednik Aleksandra Vučić je razgovarao sa predsednicom Evropske banke za obnovu i razvoj, između ostalog i o infrastrukturnim projektima i o ekonomskim merama koje ćemo sprovesti u Republici Srbiji, shodno paketu mera koji je Srbija spremila kao pomoć privredi i građanima, a kao odgovor na krizu prouzrokovanu korona virusom. Evropska banka je, koliko znam, već učestvovala u izgradnji ovog tzv. Auto-puta mira čini mi se sa više od 80 miliona evra.

Predlog koji je danas pred nama govori zapravo o spremnosti da se dalje razvija regionalno povezivanje sa ciljem povezivanja i ljudskih resursa i bržeg protoka roba itd. što će, naravno, uticati na bolji položaj malih i srednjih preduzeća, mladih preduzetnika i uopšte na sveukupan razvoj privrede, ekonomije i drugih oblasti ne samo u ova tri naša okruga, već i u čitavoj Srbiji.

Uvažena potpredsednice Vlade gospođo Gojković, želim da kažem da mi je drago da danas na dnevnom redu imamo predloge iz Ministarstva kulture i informisanja, kojih po mom nekom mišljenju u prošlom mandatu nije bilo, rekla bih, dovoljno.

Kultura će, nažalost, takođe biti oblast koja će trpeti posledice korona virusa i Vlada Srbije će i u ovoj oblasti morati da donese odgovarajuće mere.

Ono što ja u ovom trenutku moram da pohvalim jeste da su plate u ustanovama kulture ostale iste, da su započeti projekti realizovani i da je samostalnim umetnicima data novčana pomoć. S druge strane, želim da kažem da je jako važna podrška u smislu da ustanove nastave da rade u onom obimu u kome je to moguće i u skladu sa merama zbog korona virusa.

Od posebnog značaja bih istakla i to da je budžet za narednu godinu za kulturu uvećan. Dakle, radi se o jednoj kompleksnoj oblasti, koja se bori sa posledicama korone. S jedne strane, moramo da čuvamo našu kulturnu baštinu, ali, s druge strane, moramo da se spremimo i za neke moderne tokove za digitalizaciju kulturnih sadržaja itd.

Zbog svega što sam navela ja pozivam koleginice i kolege narodne poslanike da ove predloge, koji su jako kvalitetni, u danu za glasanje podržimo. Hvala.
...
Socijalistička partija Srbije

Ivica Dačić

Poslanička grupa Socijalistička partija Srbije | Predsedava
Zahvaljujem.
Reč ima Aleksandra Tomić.
Ona je izvestilaca Odbora za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava.
Izvolite.
...
Srpska napredna stranka

Aleksandra Tomić

Poslanička grupa "Aleksandar Vučić - Za našu decu"
Uvaženi predsedavajući, poštovani ministri, kolege poslanici, juče smo na odboru imali prilike da čujemo, na osnovu predloga današnjeg dnevnog reda, obrazloženje za ugovore koji se odnose na otklanjanje dvostrukog oporezivanja kada je u pitanju Srbija i Japan i sporazum koji se odnosi na prvu fazu izgradnje autoputa E-80 Beograd – Merdare i ta deonica je od Niša do Pločnika.

Kada govorimo o ovom ugovoru o otklanjanju uslova za dvostruko oporezivanje između Srbije i Japana, onda treba reći da smo imali prilike i prošle nedelje da razgovaramo na istu ovu temu Srbije i Hong Konga i očito se ta lista zemalja, gde se otklanja taj način dvostruko oporezivanje, proširuje. Mi kao država, imali smo prilike da čujemo juče na Odboru, smo potpisali 26 ugovora sa zemljama članicama EU, ostao je još samo Portugal, tako da ćemo objediniti sve članice EU za ovakav vid sporazuma, a u januaru mesecu ćemo objediniti kompletno sve države koje se odnose na zemlje istoka.

Potpisali smo i sa Kinom i sa Hong Kongom, sada i sa Japanom i one se nazivaju zemlje „tigra“ zato što njihova ekonomija uvek ide sa visokim stopama rasta i za nas je važno da se na ovaj način otvara mogućnost stranim direktnim investicijama iz ovog dela sveta. Ono što smo imali prilike da čujemo na Odboru to je da je „Tigar Tajers“ otvorio svoje proizvodne kapacitete upravo sa saznanjem da ovakav jedan sporazum postoji. Predlog je Vlade i Skupština će usvojiti iz razloga što jednostavno to olakšava njihovo postojanje ovde i što te troškove, koje bi eventualno imali i naši privrednici tamo i oni ovde, na određeni način otklanjamo kao jedan vid prepreka.

Kada govorimo o sporazumu koji se odnosi na izgradnju deonice Niš – Pločnik, onda treba reći da je jedan od planova koji je predviđen budžetom za 2021. godinu, kada je u pitanju putna infrastruktura, upravo i ovaj deo sporazuma i projekta o kome danas govorimo zato što ćemo po prvi puta sada imati budžet od 330 milijardi dinara za sledeću godinu, gde je sastavni deo tog budžeta, kada je u pitanju izgradnja putne infrastrukture, upravo ovaj projekat.

Mora se reći da je preko 40 zakona doneseno u ovoj godini u Skupštini koji se odnose na oblast finansija i koji obuhvataju ove sporazume, koji nam daju zadatak da sledeće godine Vlada Republike Srbije, zajedno sa nadležnim ministarstvima i javnim preduzećima, kao što su Koridori Srbije, koji će realizovati ove projekte, daje šansu da zaista postignemo te visoke stope rasta od 6% kojim u stvari stvaramo mogućnosti za povećanje plata i penzija, povećanje standarda i očuvanja svih privrednih aktivnosti sa kojima želimo da napredujemo kao država.

Bitno je reći da sredstva koja se vuku idu, određeni procenat, iz budžeta Srbije, 50%, a donacija 40,6 miliona evra od strane EU. Tako da pozivam sve poslanike da u danu za glasanje podrže ove predloge zakona i sporazuma. Hvala.
...
Socijalistička partija Srbije

Ivica Dačić

Poslanička grupa Socijalistička partija Srbije | Predsedava
Zahvaljujem.
Sada prelazimo na predsednike, odnosno predstavnike poslaničkih grupa.
Reč ima narodni poslanik Života Starčević.
Izvolite.
...
Jedinstvena Srbija

Života Starčević

Poslanička grupa Jedinstvena Srbija
Uvaženi predsedniče Narodne skupštine, uvaženi ministri sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, danas govorimo o četiri zakona iz različitih oblasti društvenog života, iz oblasti informisanja, iz oblasti kinematografije i filmske produkcije, iz oblasti fiskalne politike i infrastrukture.

Odmah na početku da kažem da će poslanička grupa JS u danu za glasanje podržati sva četiri ova zakona.

Prvi na dnevnom redu svakako je zakon o dopuni Zakona o javnom medijskom servisu kojim se iza člana 62. dodaje član 62a, koji definiše delimično budžetsko finansiranje jednog od javnih medijskih servisa u Srbiji, konkretno Radio-televizije Vojvodine. S obzirom da su televizije svakako najvažniji medij danas u svetu, uvek javni servisi pobuđuju raspravu i polemiku i to nije ekskluzivitet samo Srbije, već se rasprava i polemika o javnim medijskim servisima vodi svuda u svetu, a svakako sa pozicije teorije i prakse najintrigantnije pitanje jeste pitanje finansiranja javnih medijskih servisa.

Zašto? Zato što po definiciji javnih servisa njihov imperativ nije i ne može biti dobijanje i sticanje maksimalnog profita, već prioritet u njihovom delovanju mora biti kvalitetan programski sadržaj, koji pokriva najširi spektar potreba i interesovanja građana u nekom društvu.

Naravno, jedan medijski servis po definiciji mora da pokrije teritoriju čitave države, mora da bude objektivan, da obuhvati sve grupacije i sve interese društvene i, ono što je bitno, da bude finansijski i politički nezavistan.

Otuda je i pitanje finansiranja jedno od pitanja o kojima se puno priča i mi danas rešavamo, između ostalog, i to da javni servisi imaju stalno, kontinuirano finansiranje kako bi nesmetano obavljali svoju delatnost.

Ono što je ovde bitno reći jeste da je javni servis javno dobro, kao i sva druga prirodna dobra u državi i prema njemu treba tako da se odnosimo. Koliko je važan javni servis, nije tema, pitanje samo informisanja i tog informativnog programa, dovoljno je otići u Arhivu RTS-a i videti kolikim bogatstvom ta naša kuća raspolaže i koliko svedočenja i snimaka i podataka imamo iz važnih perioda naše prošlosti.

Kažem, polemika oko finansiranja se stalno vodi, ne samo kod nas, nego svuda u svetu iz razloga što idealni, teoretski, način finansiranja javnog servisa bi bio putem dobrovoljnih priloga i tzv. izdvajanja savesnih građana koji su postigli konsenzus po tom pitanju. Naravno, stvarnost je sasvim drugačija i mi smo pitanje finansiranja javnih servisa rešili na jedan adekvatan i optimalan način.

Naravno da postoje različiti modeli u svetu. Imamo BBC kao najstariji javni medijski servis, koji je 1926. godine, kada je Velika Britanija otkupila privatne akcije te kuće, postao javni medijski servis i finansira se isključivo iz taksi i eventualno iz prodaje svog programa. Imamo slušaj španskog javnog servisa koji se uopšte ne finansira iz taksi već iz drugih izvora prihoda, a imamo nemački javni medijski servis koji je pola pola, dualno finansiranje, odnosno delom se finansira iz taksi, a delom se finansira iz svojim ekonomskih programa. Slično je i u Francuskoj i Italiji, s tim što se u Francuskoj i Italiji javni servisi manje finansiraju iz takse, a većim delom iz komercijalnih programa.

Što se tiče naših medijskih servisa i polemike koja se u društvu odvija u vezi njih, pre svega, u delu informativnog programa, svi mi imamo manje ili veće primedbe na rad RTS-a. RTS, naravno da nije idealan kao javni servis. Nije idealan ni BBC. RTS, znate, svi mi imamo kao i u fudbalu, svi mi znamo najbolji tim, znamo da sastavimo bolji tim od fudbalskog selektora, tako je i kod uređivačke politike javnog medijskog servisa, svi mi imamo manje ili veće primedbe, svi bismo mi bolje projektovali verovatno sebe kroz medijski sadržaj javnog servisa, što je opet i prirodno i ljudski, ali sa druge strane, možda je i to argument negde za nezavisnosti javnog servisa od svih grana vlasti.

Pa, evo, sinoć smo imali primedbu. Sinoć je prenos ove Skupštine prekinut zbog odbojkaške utakmice i svi smo mi pomalo tu gunđali u skupštinskim klupama. Naravno da je sport važan i naravno da ne smatramo da je loše imati prenose sportskih događaja na RTS-u, ali prosto smo smatrali da su i teme o kojima smo pričali juče takođe važne. Ali, kažem, sve to i to što smo svi mi u društvu pomalo nezadovoljni imamo primedbe na RTS, možda govori i o tome da je on, ima, da tako kažem, samostalnu i nezavisnu uređivačku politiku.

Ono što je možda osnovno pitanje kod javnih medijskih servisa jeste pitanje istinitosti, objektivnosti i poverenja, ali opet tu možemo polemisati šta je istina. Ono što ja mislim da je istina možda neko ima drugačije viđenje. Ono što ja mislim da je objektivno izveštavanje, možda neko misli drugačije. Ono što je možda najlakše izmeriti, jer ove stvari je teško meriti, jeste poverenje, a poverenje se meri gledanošću, a gledanost danas možemo meriti i juče je Dragan Marković Palma pokazivao šer Skupštine i prenosa skupštinskih zasedanja. Imam i ja istu tu aplikaciju i ono što se dešava svakako jeste da u 19.30 časova najveća gledanost Dnevnik 2 RTS-a.

Uz poštovanje svih drugih informativnih emisija i mislim da je i to jedan dokaz da narod želi da imamo javni servis. Naravno, treba ga, javni servis treba stalno da se usavršava da čini sebe boljim, ali jednostavno potreba za postojanjem javnog servisa nije sporna i mi iz JS ćemo podržati ovaj zakon upravo iz tog razloga što se ovim zakonom obezbeđuje finansiranje, delimično budžetsko finansiranje jednog od javnih servisa i prosto u Danu za glasanje ćemo glasati i za ovaj zakon.

Naravno, još kada je već javni servis u pitanju, ja samo da kažem, javni servis nije samo Dnevnik 1, 2 i 3, javni servis je i "Lajmet", javni servis je i Dnevnik na mađarskom, javni servis je i Dnevnik na rumunskom jeziku, javni servis su i regioni danas, javni servis su i svi regionalni centri javnog servisa od Novog Pazara, Subotice, Niša, Kruševca itd.

Javni servis je i u ovom periodu pandemije korona virusa pokazao da je važan i potreban. Naime, on je svoj treći kanal i svoju platformu RTS Planeta, stavio na korišćenje Ministarstvu prosvete. Recimo, školska uprava u Jagodini koju ja vodim godinama je snimila 253 nastavne jedinice i tako su radile sve ostale školske uprave. Znači na hiljade nastavnih jedinica je snimljeno i učenici su bili i jesu danas u mogućnosti da prate kvalitetnu i dobru nastavu u specifičnim uslovima, u uslovima više sile.

Naravno da ne može ni nastava na daljinu, ni nastava preko TV ekrana da zameni neposrednu nastavu i mi nemamo tu iluziju. Međutim, u ovim vanrednim okolnostima RTS je takođe i tim činom pokazao da je javni servis potreban svakoj državi pa i našoj. Još jednom kažem, zato ćemo ovaj zakon podržati u Danu za glasanje.

Drugi zakon je Zakon o potvrđivanju Sporazuma o kinematografskoj koprodukciji između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Francuske. Kinematografska saradnja sa Francuskom ima svoju dugu tradiciju. Mi smo dugo radili po Sporazumu iz 1975. godine između Francuske i Jugoslaviju. Naravno da taj Sporazum je i u pravnom i u tehnološkom smislu prevaziđen i da je bio potreban ovaj novi sporazum, Sporazum sa zemljom koja, verovatno, ima najbolju i najrazvijeniju filmsku produkciju u Evropi.

Naime, Francuska je zemlja koja ima kinematografiju koja je iznedrila Luka Besona, Žan Lik Godara, Žan Renoara. Na kraju krajeva, Francuska je zemlja u kojoj je nastao film, koja je imala braću Limijer koji su izmislili film, koji su snimili prve filmove. Prva dva filma su "Ulazak voza u stanicu" i "Izlazak radnika iz fabrike", koji su, evo, kao interesantnost je na današnji dan, ta dva filma su prva koji su projektovani 28. decembra 1895. godine. Znači, sutra je tačno 125 godina od projektovanja prvih filmova, to su filmovi braće Limijer u Parizu. Možda je i to simbolika zašto trebamo usvojiti ovaj sporazum.

Naravno, imamo i mi šta da ponudimo. Nije samo francuska kinematografija ta koja je značajna u Evropi. Mi imamo i Emira Kusturicu, imamo Živojina Žiku Pavlovlića, imamo Želimira Žilnika i da ne nabrajam, jako puno vrsnih reditelja, scenarista, glumaca itd. Mislim da je svaka saradnja u oblasti kulture između ove dve države dobra i da ove dve prijateljske države i na ovaj način trebaju da razvijaju svoju saradnju i da čine odnose boljim i bliskim.

Što se tiče Predloga zakona o potvrđivanju Ugovora između Republike Srbije i Japana o otklanjanju dvostrukog oporezivanja i sprečavanja evazije, odnosno izbegavanja plaćanja poreza, ovaj tip sporazuma odnosno ugovora uvek je dobar iz razloga što podstiče konkurentnost firmi sa jedne i sa druge strane, podstiče i povećava investicione kapacitete sa jedne i sa druge strane. Naravno, bavi se i sprečavanjem izbegavanja plaćanja poreza i jednostavno ta ekonomska saradnja između ove dve države svakako će uz ovaj ugovor biti bolja i kvalitetnija.

Kada govorimo o Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma o zajmu između Republike Srbije i Evropske banke za obnovu i razvoj vezano za izgradnju auto-puta E80 Niš-Merdare, odnosno prve deonice Niš-Pločnik. Treba reći da je to Sporazum koji je vredan 85 miliona evra i koji će obezbediti sredstva za izgradnju te deonice Niš-Pločnik u dužini od 32,6 kilometara. To je put koji će spajati jedan od saobraćajnih čvorova u našoj zemlji, to je Niš sa Toplicom, sa krajem koji zaista žudi za još više investicija, za još više investitora, za još veći ekonomski razvoj, a svakako će izgradnja auto-puta koji prolazi kroz taj deo naše zemlje učiniti taj region privlačnijim i za strane investicije, učiniće ga privlačnijim za bolji promet roba i usluga i putnika i jednostavno za brži napredak tog važnog dela naše zemlje.

Naravno, ovo je samo deonica autoputa koji ide od Bugarske preko Srbije, Niša do Merdara i dalje spaja Srbiju sa Albanijom, sa Jonskim morem i na taj način mi ćemo poboljšati promet kako roba, tako i usluga i povećati ekonomsku aktivnost država na Balkansko poluostrvu, i ne samo nas Balkanskom poluostrvu, ali je i važan deo onog projekta o kome pričamo već zadnjih par godina, a to je projekat Mini Šengen koji je jako dobar projekat i koji će učiniti države članice tog projekta konkurentnijim u odnosu na druge države EU i lakše ćemo se takmičiti sa razvijenim državama Evrope i sveta.

U tom smislu sva ova četiri zakona su jako važna, dobra i poslanici JS će u danu za glasanje svakako dati snažnu podršku za sva četiri ova zakona. Zahvaljujem.
...
Jedinstvena Srbija

Marija Jevđić

Poslanička grupa Jedinstvena Srbija | Predsedava
Zahvaljujem gospodine Starčeviću.
Za reč se javila ministarka Maja Gojković.
Izvolite.
...
Srpska napredna stranka

Maja Gojković

| Ministarka kulture i informisanja
Zahvaljujem na vašoj diskusiji.
Zaista želim da vas podržim u svemu što ste rekli. Znam iz svog iskustva kao bivšeg predsednika Narodne skupštine Republike Srbije u izuzetno dugom periodu, što naravno želim sadašnjem predsedniku Narodne skupštine Republike Srbije da ima toliki mandat, da nas je sve često iritirala činjenica da se prenos našeg zasedanja odvija na Drugom kanalu RTS, ali sa druge strane moramo da shvatimo da RTS ima tri kanala i izuzetno sadržajan program i da mi imamo određene ugovore za prenos važnih sportskih takmičenja i to je uvek bilo u koliziji sa značajem naših zasedanja i sa važnošću svega onoga što se ovde raspravlja, jer Narodna skupština Republike Srbije mislim da je jedna najvažnija politička institucija u državi, jer su ovde predstavnici građana Republike Srbije izabrani na izborima. Ali, moramo to da razumemo i onda kada se predloži da se formira poseban kanal za skupštinska zasedanja ne bi trebalo to da shvatimo kao našu političku tragediju, nego kao put da se izborimo da imamo kanal na kom će se pratiti isključivo zasedanje, u to naravno uključiti i zasedanje odbora, koji su nekada mnogo življi nego ove diskusije ovde, i uostalom zašto da ne i informativni politički program koji će sagledavati aktuelnosti oko rada Narodne skupštine Republike Srbije.
Nisam urednik nijednog programa RTS, niti želim da utičem na njih, niti vas, ali treba razmišljati u budućnosti o tome kako da Narodna skupština Republike Srbije ima neki svoj poseban kanal, čime će biti zadovoljni i poslanici, ali će biti zadovoljni i građani Srbije koji zaista žele da gledaju naša zasedanja i da prate, vidite naša, to mi je ostalo iz prošlog perioda, da prate zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije i da budu informisani o svemu što mi radimo, a ne samo o stvarima koje su nekako najatraktivnije i vidim da je i ovo zasedanje tako počelo- da li se pije, ne pije kafa, ko šta jede ili ne jede i tako neke stvari koje u stvari samo odvlače građane Srbije od suštine rada ovog značajnog doma.
Naravno, rad i program nijedne televizije u Srbiji nije idealan, tako nije ni idealan Javnog medijskog servisa. Ono što kao ministar kulture i informisanja neću nikom ništa da zamerim, ali da shvate ovo kao jednu sugestiju ne samo RTS, RTV možda i neke druge televizije da je nama potrebno kao narodu, kao građanima više sadržaja koji se bave kulturom Republike Srbije.
Da nemamo jedan dnevnik, kako to zovu „Kulturni dnevnik“ negde pred ponoć, pa da neko možda nešto i primeti aktuelno i važno za kulturu Republike Srbije, nego da to shvatimo da je to izuzetno važno, važno koliko i razgovori o nekim drugim temama, koje popunjavaju sve informativne sadržaje i to bi možda bio odgovor na ovu poplavu šunda i kiča koje danas imamo ne samo u Srbiji, nego očigledno to je jedna pojava u čitavom svetu. Ne da krećemo za tim da treba nešto zabraniti, a sa druge strane da ne ponudimo ništa što bi bilo protiv kiča i šunda na programima sa nacionalnim frekvencijama i onim drugim. Mislim da bi to bilo najbolji odgovor.
Sad ovde ima mnogo mladih, ali ima i onih koji su moja generacija i koji se sigurno sećaju da je nekada bila obaveza da se u 19.15 časova prikazuje crtani film pre glavnog informativnog sadržaja, odnosno Dnevnika i deca su tako odrastala i tako su se obrazovala i školovala što su imali jedan lep sadržaj, neku bajku ili crtani film pre svog odlaska na spavanje. Danas te obaveznosti nemaju.
Imali smo divne dečije programe nekada kao što je „Poletarac“, kao što je „Na slovo, na slovo“ i mnoge druge sadržaje. Danas toga nema i treba i to očekujem i od vas kada se ovde govori o medijskim sadržajima da im pošaljemo jednu poruku da je to i ovoj deci u 21. veku ako hoćemo da gajimo neku novu publiku, konzumente, ozbiljnih kulturnih sadržaja neophodno, jer ako ih im polako ne podstičemo, i ne govorim da je kultura nešto najlepše što može da im se desi u životu, ili da im ne ponudimo onu akciju – lepše je sa kulturom drugi deo, kao što svi danas imaju prvi i drugi deo, onda ne treba ništa da očekujemo drugo nego da i mladi naraštaji vole kič i šund koji je nekako prihvatljiviji, prijemčiviji, lak sadržaj koji možete da konzumirate, jer mi stariji ne obraćao pažnju na to šta deca gledaju, a šta ne gledaju na televizijama.
Taksa je 299 dinara, ali ona ne može da se troši u komercijalne svrhe. Vi znate da još uvek RTV, pa delimično RTS ne može isključivo da se finansira od ovoga. Daleko smo mi od drugih tih načina finansiranja kao što ste rekli da li španski ili ne znam koji model da prosto sami ljudi daju donacije. Dalek je put u Srbiji od toga. Možda ćemo ih podstaći da daju više donacija i da ulažu više u kulturu tako što ćemo raditi na zakonu o finansijskim podsticajima, pa ćemo smanjivati deo poreza zavisno od toga koliko je neko spreman da ulaže u kulturu.
Naravno da imamo neke obavezne kulturne sadržaje ili barem delove dnevnika posvećenih kulturi ili nešto pre ponoći posvećeno kulturi, onda bi znali da u poslednjih nekoliko godina Vlada Republike Srbije završila radove i otvorila nekoliko važnih muzeja, a desetinama godina su odrastale generacije mladih izgubljenih za kulturu zato što Muzej savremene umetnosti je jednostavno bio zatvoren nekih 15 godina, Narodni muzej takođe. Škole nisu mogle da ih vode da gledaju važne izložbe i važne stalne postavke u tim muzejima 10, 15 godina. Ne znam koliko ovde ima poslanika iz Subotice koji znaju koliko dugo je zatvoreno Subotičko pozorište. Sadržaj se odvijao u nekim drugim prostorima, ali zahvaljujući Vladi Republike Srbije, zahvaljujući zalaganju predsednika naše države ove godine je izdvojeno za izgradnju i završetak radova Subotičkog pozorišta, 350 miliona dinara i ono će, ako budemo imali sreće i budemo radili na tome, sledeće godine biti konačno otvoreno.
Govorićemo o gradovima u fokusu koji su zahvaljujući Vladi Republike Srbije i Ministarstvu kulture dobili značajna sredstva da imaju nove biblioteke, da imaju nove prostore za kulturu.
Pa će se više govoriti o evropskoj prestonici kulture Novi Sad 2022. godine. Više će se govoriti o tome da je jedna od svetskih zvezda srpskog porekla, gospodin Stefan Milenković odlučio baš zbog promene u načinu života, vođenju politike, sagledavanje, stavljanje kulture na jedan važan pijadestal koji zaslužuje u ovoj državi, Stefan Milenković je odlučio da dođe nazad u Srbiju, da ostane ovde, da radi, da predaje mladim talentima na Novosadskoj muzičkoj akademiji i vodi opet novu koncertnu salu koja je napravljena, izgrađena u Novom sadu zajedno sa novom zgradom za muzičku, srednju osnovnu i srednju muzičku, školu i baletsku školu.
Pa da postoje planovi konačno da i Srbija dobije akademiju za baletsku umetnost itd. da ne bih zadržavala, prenesite predsedniku Ivici Dačiću da sam spremna da jednu sesiju imamo odvojeno od drugih zakona i da je posvetimo samo razgovoru o kulturi, jer nemamo čega da se stidimo, jer zaista Vlada Republike Srbije, predsednik naše države, obraćaju izuzetnu pažnju na kulturu.
Kao što vidite, u poslednjih mesec dana samo smo izdvojili i doneli odluke o novim prostorima za veoma važne muzeje ovde u Beogradu, ali važne od nacionalnog značaja. Svakako, Muzej Nikole Tesle i Istorijski muzej Srbije.
Da imamo više sadržaja o kulturi na televizijama o tome bi građani Srbije mnogo više znali, ne bi bilo polemike i pričanja o kulturi samo ako izbije nekakav skandal ili incident po meri određenih i samo onda pričamo o kulturi, a ne pričamo o kulturi kada je nešto dobro. Prosto se minimalizuje koliko Srbija u poslednjih nekoliko godina ulaže u segment kulture.
Tako kažem, da imamo više sadržaja ne bi se senzacionalistički pričalo o kulturi u 21. veku, odnosno 2020. godini u Srbiji.
Da iskoristim, obećavam, time ću prekinuti, da iskoristim ovu priliku da vam kažem o najnovijim vestima i problemima koje zadužbina Kolarac, Ilije Kolarca, ima i vidim da je javnost delimično informisana o čemu se tu radi.
Situacija u ovoj zadužbini zaslužuje jedan zajednički ozbiljan pristup ne samo grada Beograda, ne samo jednog Ministarstva kulture i informisanja, mislim da u tome treba da učestvuje i Ministarstvo obrazovanja, Vlada Republike Srbije, ali da se dogovorimo da za stanje u Kolarčevoj zadužbini jednako budemo odgovorni svi, i oni koji su vodili zadužbinu i mi koji možemo i hoćemo da pomognemo i spremni smo da rešimo taj problem.
Nedavno je upravnica zadužbine Ilije Kolarca bila na sastanku pre nekoliko dana u Ministarstvu kulture i informisanja, ovo govorim da bi građani Srbije koje to interesuje znali, dakle, šta se dešavalo.
Kao ministar kulture i informisanja, ponudila sam trajno rešenje rešavanja ove situacije u kojoj se Kolarac danas nalazi sa preporukom da to, dakle, moramo da poštujemo pre svega instituciju zadužbinarstva. Najlakši put bi bio da i to postane jedna od ustanova kulture Republike Srbije, a sa druge strane moramo svi da razmislimo kakvu poruku šaljemo onda fondovima privatnim zadužbinarima, ako menjamo prvobitnu volju zadužbinara, kao što je bio Ilija Kolarac.
Znači, država je spremna samo treba razmisliti i sa jedne i sa druge strane kakvu poruku šaljemo. Moj predlog je bio da to postane ustanova od izuzetnog značaja za Republiku Srbiju i da im poverimo vrlo važne zadatke, jer su oni i obrazovna ustanova u svojoj suštini i u svojoj biti. Naravno, time bi bio rešen problem finansiranja, jer bi Republika Srbija i Ministarstvo poveravalo određene zadatke Kolarčevoj zadužbini koja treba da obavlja za nas i za naše društvo. Smatram da je upravo gajenje nove publike izuzetno važno za nas i to je jedan od francuskih modela o kojima sam spremna da diskutujem sa svima.
Ono što je važno za naše društvo je da moramo da se posvetimo tome, da moramo da se posvetimo mlađim generacijama i da ih vaspitavamo i obrazujemo da budu konzumenti kulturnih sadržaja, da idu u pozorište, da idu u bioskope ponovo, jer bioskop je sadržaj i doživljaj sam po sebi i drugačije gledanje filma, a ne samo ovi načini kojima su oni kao mladi posvećeni, da treba da čitaju i moraju da čitaju knjige. To je izuzetno važno da bi to razvijali način razmišljanja, da bi razvijali govor, a ne koristili 30 reči u svom rečniku i naravno da se posvetimo i mladim roditeljima.
Našu generaciju su roditelji vodili u muzeje subotom i nedeljom i u dečija pozorišta. Nismo išli u igraonice zatvorenog tipa i nismo išli u kafiće da gledamo mame kako piju kafu. To može da radi jedna od ustanova od posebnog značaja, a mi smo spremni da im finansiramo sve to.
Da ne ispadne u delu javnosti da Ministarstvo kulture i informisanja nije pomagalo Zadužbini Ilije Kolarca i to sistemski, kažem podaci od 2016. do 2020. godine, ukupan iznos Ministarstva koji je izdvajao za Kolarčevu zadužbinu 31 miliona 428 hiljada, kako programski, tako i dela troškova.
Mislim treba svi da se posvetimo tome i da rešimo ovaj problem. Još uvek čekamo odgovor upravnice i Upravnog odbora Kolarčeve zadužbine koji nismo dobili, da li prihvataju ovakav model rešenja ovog problema ili kakav konkretan model oni nude. Zaista bi voleli da raspravljamo o konkretnom modelu rešavanja problema, a ne da se iz meseca u mesec suočavamo samo sa problemom dela troškova i ako pokrijemo jedan mesec da se suočimo svi sa velikim problemom idućeg meseca opet, nego da to sistemski rešavamo.
Dakle, Ministarstvo kulture i informisanja ponudio je model Kolarčevoj zadužbini za trajno rešenje problema. Sa druge strane, očekujemo odgovor upravnice, ali ne medijski, nego ponovo na sastanku i naravno Upravnog odbora, jer država bira upravne odbore da bi upravljali ustanovama kulture i da bi zajednički tražili rešenja za svaki problem pred kojim se ustanove kulture u Republici Srbiji suočavaju u 2021. godini. Želim da istaknem da je Kolarac izuzetno važan. Moramo tome da se posvetimo. Kolarac je pitanje od nacionalnog značaja, problemi ne datiraju samo iz ove godine Kovida, već duži niz godina i nadam se da ću sledeći put moći da vas upoznam sa konrektnim rešenjem koje smo zajedno doneli i Ministarstvo kulture i informisanja, Vlada Republike Srbije i Kolarčeva zadužbina, odnosno rukovodstvo.
Hvala i izvinjavam se što sam odužila.