Deveta sednica Drugog redovnog zasedanja , 27.12.2020.

1. dan rada

OBRAĆANJA

...
Srpska napredna stranka

Milimir Vujadinović

Poslanička grupa "Aleksandar Vučić - Za našu decu"
Hvala, predsedavajući.

Poštovane kolege poslanici i poslanice, uvaženi građani Republike Srbije, uvaženi predstavnici Vlade, poštovana ministarka Gojković, evo, vidi se da ste vredno nastupili i vredno i marljivo pristupili radu u Ministarstvu. Verovatno ste te manire i poneli iz ovog uvaženog doma, radeći godinama sa nama zajedno i sve čestitke na tome!

Ja znam da danas nije tema Narodno pozorište u Subotici, ali ja ne mogu da se ne vratim na događaje od jutros i da vam se zahvalim na tome što ste prepoznali u vašoj uvodnoj reči važnost završetka radova na Narodnom pozorištu u Subotici.

Kao što znate, Subotica je još kada sam ja bio dete, a kasnije nešto prilično mlad čovek i čak kada ste vi započinjali neku svoju političku karijeru, započinjala određene projekte koji do danas nisu završeni.

Uspeli smo u prethodnim godinama neke od njih da završimo. Narodno pozorište još uvek čeka taj svoj trenutak i epilog. Velika je vest što ste jutros najavili završetak radova za iduću godinu i stavljanje Narodnog pozorišta u Subotici konačno u funkciju.

Dužan sam da vam prenesem pozdrave iz Gradske uprave u Subotici, gradonačelnika Gradske uprave, celog tima i da vam kažem da će i grad i gradonačelnik biti veran partner u završetku tog posla koji započet pre više od decenije.

Takođe sam od strane gradonačelnika ovlašćen da vas pozovem u posetu Subotici i sada još, nažalost, gradilištu Narodnog pozorišta, sa nadom da ćemo ga sledeće godine svi zajedno otvoriti. Toliko, što se tiče tog uvodnog dela.

Sada ću se vratiti na same zakone i onome što se danas u njima nalazi. Odgovornost i saradnja su verovatno dva najvažnija termina koja mogu determinisati sve zakone koji su danas pred nama.

Odgovornost, odgovornost pre svega prema građanima Srbije i potrebi da oni budu pravovremeno i tačno informisani, ali i odgovornost prema javnom servisu u smislu obezbeđivanja stabilnog finansijskog poslovanja RTS i RTV.

Upravo to činimo ovim zakonom koji se tiče javnog medijskog servisa, ali ne zaboravite, pre neki dan smo podržali i uvođenje, tj. povećanje taksi koje su tiču radio-televizijske pretplate. Time smo pokazali i odgovornost prema medijskom servisu, ali i odgovornost prema građanima koji imaju pravo na objektivno i pravovremeno informisanje.

Saradnja, saradnja bi mogla da se definiše kao najmanji zajednički imenitelj svim ovim drugim zakonima, ova tri koja su pred nama. Šta bi drugo bio Sporazum sa francuskom Vladom, šta bi drugo nego saradnja bili ugovori sa japanskom Vladom i šta bi drugo nego saradnja bili planovi, odnosno zakon kojim se predviđa izgradnja puta od Niša pa dalje prema albanskom primorju - regionalna saradnja.

Upravo taj termin dugujemo dobroj političkoj poziciji Republike Srbije koju ona danas uživa, zahvaljujući radu i naporima današnjeg predsednika Aleksandra Vučića i ona započinje negde 2014. godine kada on preuzima Vladu Republike Srbije i počinje da donosi one najvažnije odluke za Republiku Srbiju.

Ovo su ujedno i dva termina koja determinišu ne samo ove zakonske predloge koji su danas pred nama, nego pored nekih drugih i celokupan rad Vlade Republike Srbije.

Šta mi poslanici tražimo zauzvrat? Ništa drugo do li odgovornost i saradnju. Saradnju sa svima ovima i u regionu i u svetu, ali ja ću ovde reći i baziraću se na odgovornost i saradnju RTS, ništa više od toga.

Naime, vi ste jutros u uvodnoj reči, uvažena ministarka, pominjali jedan deo koji se tiče redovnog izveštavanja sa skupštinskih zasedanja, možda čak i ideju uvođenja jednog posebnog kanala gde skupštinska zasedanja neće biti prekidana nekim posebnim emisijama i ja se sa vama u potpunosti slažem.

Dok ste vi to govorili stigla mi je jedna važna poruka iz Podgorice od direktora Srpske kuće, koja je, napomenuću opet, finansirana od strane Republike Srbije na inicijativu današnjeg predsednika države sa 3,7 miliona evra i koja danas čini verovatno najvažniju kulturnu instituciju srpskog naroda u Crnoj Gori. Upravo dok smo počinjali ovu raspravu i dok ste vi govorili stigla mi je poruka od direktora te Srpske kuće i ja ću vam je izvorno pročitati, a onda ću vam objasniti o čemu se radi.

Naime, on u toj svojoj poruci kaže sledeće: „Srpska kuća, smatrajući da je pravovremeno praćenje izvještavanja o stanju i dešavanjima u Crnoj Gori, naročito uoči predstojećeg popisa stanovništva, od izuzetnog značaja za srpski narod ovdje, nudi RTS mogućnost otvaranja stalnog dopisništva. U tu svrhu na raspolaganju je TV studio koji se može osposobiti kako za javljanje uživo, javljanje novinara, za kontakt emisije i slično. Zatim, nudi prostoriju za montažnu jedinicu, kao i kancelariju za dopisnika. Troškove struje, vode, interneta pokrivala bi Srpska kuća, sve materijalne troškove.“

Zašto vam ovo govorim? Znam da vi ne možete uticati na poslovnu politiku RTS, niti je to vaš posao, ali RTS ima svoje dopisničke centre i u Moskvi i u Vašingtonu i u Čikagu i u Briselu i u Rimu i u Parizu i to je dobro. Ima svoje stalne dopisnike i u Ljubljani i u Zagrebu, ali u Podgorici nema. Nema ni stalnog dopisnika, nema ni dopisnički centar.

Treba li posebno da objašnjavam da danas u Crnoj Gori živi između 28 i 29% stanovništva koji se nacionalno izjašnjavaju kao Srbi. To je zvanični podatak, iza njega svakako stojimo, ali obzirom na iskustva moje najbliže porodice, siguran sam da on nije baš u potpunosti tačan, uzevši u obzir sve one političke pritiske i sve one događaje koji su pratili poslednji popis stanovništva. No, napominjem, držimo se tog podatka.

Naša volja i naša obaveza je da, u skladu sa zakonom, ustavima i poštujući svakako ustavni i zakonski okvir Crne Gore, brinemo o tom delu našeg stanovništva.

Treba li reći da je tih 29% stanovništva koji se nacionalno izjašnjavaju kao Srbi porodično i te kako povezano, svako od njih, sa našim građanima u Republici Srbiji. O poslovnim, identitetskim, kulturnim vezama da ne govorim.

Možda nije ni trebalo ovo obrazloženje, jer znam da vi to apsolutno shvatate. Ovo sam više govorio radi naših građana i potrebu da ovu stvar konačno uredimo.

Naravno, ne kritikujem sve ono što je poslovna politika kada je u pitanju otvaranje dopisničkih centara širom sveta, ali mislim da je naš narod i narod u Republici Srbiji zaslužio jedan takav dopisnički centar u Podgorici, pogotovo uzevši u obzir ponudu koju zvanično šalje „Srpska kuća“ u Podgorici.

Time bih završio, ali osvrnuću se i na to da je moj uvaženi kolega Srbislav Filipović, shvatajući važnost ovakve jedne poruke prilikom prijavljivanja za reč, odustao od toga da on sada govori i dao priliku da iznesem ovu važnu informaciju i vama i ovom plenumu i građanima Republike Srbije, ali pre svega RTS.

Zahvaljujem se na pažnji i zahvaljujem se mom kolegi Srbislavu Filipoviću. Hvala.
...
Srpski patriotski savez - SPAS

Radovan Tvrdišić

Poslanička grupa SPAS | Predsedava
I mi zahvaljujemo vama što ste podelili sa nama ovu vrlo bitnu informaciju.
Sledeći govornik je gospodin Tomislav Janković.
...
Srpska napredna stranka

Tomislav Janković

Poslanička grupa "Aleksandar Vučić - Za našu decu"
Poštovana ministarko gospođo Gojković, uvaženi ministre gospodine Udovičiću sa saradnicima, poštovani građani Republike Srbije, sa puno ponosa danas možemo da kažemo da je Srbija lider u ekonomskom razvoju u regionu, da je Srbija lider u privlačenju stranih investicija, da je danas Srbija lider u borbi protiv korona virusa, ali i da je Srbija lider u izgradnji putne mreže.

Danas u Srbiji imamo više od 45 hiljada kilometara putne infrastrukture i nalazimo se u kategoriji srednje stope razvijenosti u ovoj oblasti. Svakoga dana, zahvaljujući jednoj ispravnoj politici, politici štednje, ova brojka se povećava i u budžetu za narednu godinu su predviđeni mnogobrojni projekti koji će dodatno umrežiti našu zemlju sa modernim saobraćajnicama, kako od severa prema jugu, od istoka prema zapadu.

Neki od najvažnijih projekata su magistrala Bačka-Banat koji će povezati Bački Breg, Sombor, Kulu, Vrbas, Srbobran, Bečej, Kikindu, pa sve do Rakova, autoput „Vojvođansko P“, koji će dodatno umrežiti Beograd-Zrenjanin-Novi Sad, zatim autoput Preljina-Požega koji je nastavak jednog velikog projekta u Srbiji autoput Miloš Veliki, zatim autoput Karađorđe tzv. Šumadijski koridor. Zatim, dva veoma važna projekta koji će značiti za grad iz koga ja dolazim, za grad Sremsku Mitrovicu. To su saobraćajnica Ruma-Šabac-Loznica i autoput Kuzmin-Sremska Rača-Bijeljina. Grad Sremska Mitrovica će biti jedini grad na prostoru naše zemlje koji će imati tri autoputa u neposrednom okruženju. Zatim, dva koridora, Fruškogorski i Moravski koridor, obilaznica kod Beograda i mnogi drugi projekti koji će dodatno doprineti da se Srbija razvija u putnoj infrastrukturi.

Takođe, jedan važan projekat o kome želim posebno danas da govorim jeste budući autoput E-80, put mira tzv. koji će povezati Niš i Merdare sa svojom prvom fazom, a to je deonica Niš-Pločnik.

Na ovaj način će Niš kao najveći privredni, kulturni i ekonomski centar jugoistočne Srbije biti povezan sa Jadranskim i Jonskim morem, sa njihovim lukama i na taj način će se skratiti vreme putovanja, ali će se i povećati bezbednost saobraćaja u ovom delu.

Pored ekonomskog značaja, ovaj auto-put će imati veliki politički značaj jer će pozitivno uticati na trajno poboljšanje odnosa između Srba i Albanaca. Mi živimo jedni pored drugih i samo kroz saradnju i međusobno razumevanje možemo da gradimo bolju budućnost.

Danas sve veći broj Albanaca sa prostora KiM koriste zdravstvene usluge u centralnoj Srbiji, koriste saobraćajnu infrastrukturu kako bi se brže, lakše, ali pre svega bezbednije, prevezli do zapadne i severne Evrope, ali i drugih destinacija.

Imao sam veliku čast i veliko zadovoljstvo da 2012. godine kao zamenik gradonačelnika Sremske Mitrovice budem deo jedne velike akcije bratimljenja 80 lokalnih samouprava sa prostora centralne Srbije i AP Vojvodine sa lokalnim samoupravama sa KiM gde u velikoj meri živi srpski narod.

Tada sam pored velikog gostoprimstva koje sam zajedno sa ostalim kolegama tamo doživeo upoznao se i sa naporima naših naroda na prostoru KiM da ostanu na vekovnim ognjištima i da budu svoj na svome. Svakako da je ekonomsko osnaživanje uz bezbednost jedan od preduslova. Zato je vrlo važno da se kroz ovakve projekte naši ljudi osnaže na KiM, da im se da nova nada za opstanak.

Kada sam razgovarao sa našim domaćinima šta je jedan od načina, jedan od uslova da se ponovo vrati poverenje između dva naroda, oni su mi rekli da je to ekonomska saradnja. Srbi su kroz vekove uvek bili dobri proizvođači, Albanci dobri trgovci i kroz zajednički interes svakako će padati tenzije, počeće da raste poverenje i jedni i drugi će imati koristi.

Jedan od značajnih dokumenata koji je potpisan u septembru mesecu u Vašingtonu jeste pre svega jedna zajednička izjava Privredne komore Srbije i Kosova o nastavku saradnje i jedna od bitnih inicijativa jeste nastavak saradnje u programu „mini šengen“. Tu inicijativu je prvu ponudio predsednik Aleksandar Vučić, upravo stavljajući akcenat na značaj ekonomskog povezivanja između naroda.

Sama ta izjava predviđa i formiranje zajedničkog tima za ekonomsku saradnju gde bi se najpriznatiji stručnjaci iz oblasti ekonomije, prava iz Prištine i Beograda uvezali, povezali se i dali svoje predloge kako dve strane mogu da sarađuju. U okviru tog tima biće formirane i sektorske grupe, grupa za razvoj infrastrukture, grupa za proizvodnju i diversifikaciju održive energije, grupa za razvoj agroturizma, ali i tim za izgradnju fabrike stakla u regionu.

Mi smo prošle nedelje ovde u Skupštini podržali jedan Sporazum između Vlade Republike Srbije i Saveta ministara Albanije o uzajamnom putovanju državljana dve zemlje i lakšem prelasku granica korišćenjem samo lične karte, između ostalog kao dokumenta. Svakako da je ovaj Sporazum jedna dobra osnova da se poveća i sam tranzit preko teritorije Republike Srbije, da se formira jedno zajedničko tržište rada.

Mi smo svesni da je danas Srbija jedno veliko gradilište i da danas nedostaje radne snage u mnogim sektorima, u mnogim oblastima u mnogim gradovima. Verujemo da kroz ovakve projekte, kroz ovakve sporazume će i ljudi sa prostora KiM, Albanije, a i čitavog okruženja tražiti posao na prostoru Republike Srbije.

Ono što takođe posebno raduje jeste da se iz godine u godinu spoljnotrgovinska razmena između Republike Srbije i Republike Albanije uvećava. Mi smo 2013. godine izvezli 88,7 miliona evra u Albaniju, uvezli 12,3. Godine 2014, 95,8 miliona evra, uvezli 13,6, a 2018. godine 135 miliona evra smo izvezli, a uvezli 45,7 miliona evra.

Ovo dovoljno govori da smo samo u 2018. godini ostvarili suficit od 90 miliona evra i da smo pokrili izvoz uvozom 296%.

Naravno pored povećanja spoljnotrgovinske razmene povećava se i broj privrednih subjekata sa prostora Srbije koji izvoze u Albaniju, a iz Albanije koji uvoze u Srbiju. Godine 2013, 407 privrednih subjekata je izvozilo iz Srbije u Albaniju, a 209 iz Albanije uvozilo u Srbiju. Godine 2018, 733 privredna subjekta iz Srbije je izvozilo, a 300 njih uvozilo sa prostora Republike Albanije.

Što se tiče same strukture proizvoda, što se tiče samog izvoza iz Srbije, to su žitarice, gvožđe, čelik, pića, zatim kaučuk, drumska vozila i delovi, farmaceutski proizvodi itd, a najviše smo uvozili povrće, korenje i krtolu za jelo, obuću, sumpor, zemni gas, čips, kreč i ostale proizvode.

Ovo sve najbolje govori koliko se razvija ekonomska saradnja između dve zemlje, a kada se ona razvija i kada raste, samim tim raste i poverenje i verujem da će sve one negativne posledice iz devedesetih godina, iz 2000. godine i ostalih godina koje su za nama padati, pomerati se u stranu i dva naroda i dve države će bolje sarađivati.

Ima li boljeg primera nego novembar 2019. godine kada je Albaniju, odnosno mesto Drač zadesio veliki zemljotres, Republika Srbija je bila ta koja je prva pritekla u pomoć i naše vatrogasno-spasilačke jedinice su prve došle na prostor Republike Albanije i pružile maksimalno pomoć da se spasu ljudi i da se ublaže posledice od te elementarne nepogode.

U Danu za glasanje, zajedno sa kolegama ću podržati ovaj predlog i zajedno sa ostalim poslanicima SNS, izabrani sa liste „Aleksandar Vučić – Za našu decu“, daćemo snažnu podršku kako našoj Vladi, premijerki, ali i predsedniku Vučiću u stvaranju uslova za bolju, normalnu i pristojnu Srbiju. Hvala.
...
Srpski patriotski savez - SPAS

Radovan Tvrdišić

Poslanička grupa SPAS | Predsedava
Zahvaljujem.
Sledeća je koleginica Mirela Radenković. Izvolite.
...
Srpska napredna stranka

Mirela Radenković

Poslanička grupa "Aleksandar Vučić - Za našu decu"
Poštovani predsedavajući, poštovani narodni poslanici, uvaženi ministre sa saradnicima, uvaženi građani Srbije, Srbija ima odličan geografski položaj, ali i političku i ekonomsku stabilnost, što je preduslov za razvoj infrastrukture i Srbije.

Povezivanje regiona je ključ razvoja i cele Srbije. Izgradnja puta Niš-Merdare značiće mnogo za privredu, brži protok robe i ljudi, a i unaprediće ekonomsku povezanost regiona. Sigurna sam da će ovaj auto-put biti podsticaj za razvoj novih poslovnih prilika.

Auto-put Mira važan je i sa političkog aspekta, jer pokazuje interese i želju da Srbija do rešenja dolazi kompromisom. Moram da napomenem i turistički potencijal tog dela naše zemlje, koji će sigurno imati koristi od izgradnje ovog auto-puta. Skratiće se vreme putovanja, omogućiće se veća bezbednost saobraćaja, bolja putna veza sa Albanijom i Bugarskom.

To će doprineti da mladi ostanu na ovim prostorima, što će privući i nove investitore i oživeti ovaj deo naše zemlje. To je još jedan od pokazatelja da naša država misli o svakom mestu i delu Srbije.

Moram da napomenem koliko je važna spona države i lokala, koliko je nama u malim mestima bitno da nas država podrži. Zahvaljujući Vladi Republike Srbije, u Lapovu smo dobili sredstva za izgradnju međuopštinskog puta Lapovo-Rača. Vrednost tog projekta je kao godišnji budžet naše opštine Lapovo. Izgradnja tog puta je od velikog značaja za obe opštine, a naročito za poljoprivrednike našeg kraja.

Ta deonica puta je bila neprohodna, imanja su bila zarasla. Danas nakon izgradnje puta mi imamo prvo registrovano seosko gazdinstvo od 65 hektara. Danas se na toj deonici puta gradi prva fazanerija, a niču i novi zasadi voća.

Svi infrastrukturni projekti i sva kapitalna ulaganja su pokazatelji dobro vođene politike predsednika Aleksandra Vučića. Građani jasno vide razliku između prethodne i sadašnje vlasti.

U svim oblastima našeg života, država Srbija se trudi da nam omogući bolji i kvalitetniji život. Veoma je bitno što je i nama iz malih mesta data mogućnost da govorimo u ovom uvaženom domu, da imamo mogućnost da iznesemo probleme naših sredina. Naime, posledice loše politike DS nisu vidljive samo u Beogradu.

Primer sportske hale u Lapovu je jedan od pokazatelja loše i neodgovorne vlasti DS i u drugim mestima naše Srbije. U Lapovu je 2008. godine započeta izgradnja sportske hale na zemljištu sa nerešenim imovinsko-pravnim odnosima. Potrošeno je 180 miliona dinara, a hala nije privedena nameni.

Dugo godina, tačnije 12 godina bila je najveći spomenik sportu u Šumadiji. Danas, posle 12 godina se privodi nameni. Ispravljena je projektno-tehnička dokumentacija, rešeni su imovinsko pravni odnosi i otklonjeni su drugi nedostaci na objektu u skladu sa zakonom zahvaljujući odgovornoj politici SNS. Danas nam samo ostaje da pozovemo ministra sporta da u maju i otvorimo sportsku halu u Lapovu. Smatram da bi neko iz prethodne vlasti trebao da odgovara za utrošena sredstva, a objekat nije bio priveden nameni.

Ono što me danas posebno raduje jeste da mi danas na istom zadatku imamo i državu i građane koji se bore za svoju zemlju. Hvala.
...
Srpski patriotski savez - SPAS

Radovan Tvrdišić

Poslanička grupa SPAS | Predsedava
Zahvaljujem koleginice.
Sledeći je narodni poslanik Vladimir Đukanović.
Izvolite.
...
Srpska napredna stranka

Vladimir Đukanović

Poslanička grupa "Aleksandar Vučić - Za našu decu"
Pomaže Bog.

Prvo bih čestitao istinski praznik žena svim majkama, pre svega. Danas su Materice, pa od srca čestitam praznik sada kado smo u jednoj pomalo prazničnoj i radosnoj euforiji, jer smo i u božićnom postu, Bogu hvala, i iščekujemo rođenje sina božijeg i taj dan kada ćemo proslaviti, ali vrlo važne teme su na dnevnom redu, posebno ova tema oko daljeg finansiranja javnih servisa.

Moram da kažem, onako, najiskrenije, ako bismo gledali samo informativni program žutu banku im ne bih dao. Znači, što se tiče RTS, pa i RTV, ako gledamo informativni program jedan jedini dinar im ne bih dao. Međutim, moramo da shvatimo da su i RTS i RTV ipak mnogo više od informativnog programa i da je to kulturno blago, pre svega, našeg naroda, zbog neverovatne arhivske građe koju imaju u sebi. Znate, kada su 5. oktobra spalili RTS ni svesni nisu bili da suštinski spaljuju nešto što je istorija našeg naroda. Sva sreća, nešto je sačuvano. Ono što, nažalost, nije to je nestalo nešto slično kao u bombardovanju Nemaca 1941. godine kada su nam biblioteku gađali. Moramo to da čuvamo, a za tako nešto je potreban svakako novac.

Mi sad konačno moramo da se jednom u životu opredelimo da li imamo Javni servis ili imamo državnu televiziju. Pošto je intencija da to bude Javni servis, onda, izvinite, moramo da se nekako finansira, a finansira se od strane građana. Ako smo se već opredelili da se to finansira od strane građana zaista sam veliki protivnik da to onda građani duplo finansiraju tako što će pored toga što plaćaju tu taksu još i iz budžeta da daju pare za RTS. Zašto to da se radi? Jednom mora da se sa tim prekine.

Razumem da država želi da pomogne i da dotira i dalje Javni servis, i sve je to apsolutno razumljivo. Međutim, nemojmo onda da budemo javni servis ako ne možemo da obezbedimo sredstva. Moramo da se zapitamo – što to građanini možda nekada neće da plate? Doduše sada imaju zakonsku obavezu da plate. Očigledno im se baš ne dopada mnogo program koji emituju ti naši javni servisi. Mi o tome moramo da povedemo računa.

Potpuno se slažem sa idejom da se otvori skupštinski kanal i mislim da bi to bilo veoma korisno, s tim što, naravno, i to mora neko da plati. Televizija je sve više skupa i sve manje profitabilna igračka zato što u eri Jutjuba i društvenih mreža sve manje se gleda televizija.

Koliko god da ne želim to možda da priznam, ali, evo, javno ovako kažem - ja, nažalost ili na sreću, gotovo uopšte ne gledam televiziju, izuzimajući sportski sadržaj i naravno nekada zbog dece što morate da gledate crtaće. Što se tiče informativnog programa ne pamtim kada sam pogledao nekakvu politički emisiju, dnevnik takođe, što naravno neko ko se bavi politikom nije lepo da kaže, ali je tako - dosadne su mi emisije. Užasno su mi sterilne, bez ikakve inovacije. Sve je to je više puta već ispričano i zaista nigde ne možete, a posebno ne na RTS-u, da pogledate nešto što je kvalitetno. Recimo, napravili su ovaj format „Reč na reč“. Nemam ništa protiv, ali je to dosadan format. Pet njih nešto priča, preklapaju se. Ne vidim razloga zašto to neko radi.

Prema tome, ili mora nešto da se normalno osmisli i da se ljudi privuku i da, naravno, na neki način imamo i razloga zašto plaćamo RTS. Ovako, ja plaćam tu taksu samo iz tog razloga da bi se očuvalo to kulturno blago koje u arhivi RTS. Što se tiče njihovog programa, to je katastrofa. Potpuna katastrofa.

Onda neretko idu pridike na račun vlasti i ja sa tim ne mogu da se složim. Kaže – vi utičete na RTS, pa tamo ne dolazi opozicija. Tamo, pre svega, mi ne dolazimo. Tamo, pre svega, je informativni program uperen protiv vlasti. Imam milion i jednu zamerku na njihov rad.

Ako smo se opredelili da to bude Javni servis, evo ja ih molim, pošto nisu državna televizija, nego su Javni servis, kad si Javni servis moraš da zoveš svakog, pa i vanparlamentarnu opoziciju, molim vas da zovete predstavnike i vanparlamentarne opozicije što češće, jer svako njihovo gostovanje nama je 5% gore i ljudi kad njih, zapravo, upoznaju suštinski neće da glasaju za njih. Molim RTS, mislim da oni nama direktnu štetu prave što ne zovu ljude iz vanparlamentarne opozicije, molim ih da zovu. Ne znam šta više bi trebalo da uradimo, pošto nama stalno ide pridika – to Vučić zabranjuje ili SNS zabranjuje da neko gostuje. Ne, ne, mi želimo da oni gostuju, što više da gostuju i mislim da moramo sa RTS da razgovaramo u smislu tih urednika i direktora samog RTS, da ih zamolimo – nemojte ljudi da nam pravite tu vrstu štete. Ide optužba na naš račun. Mi nemamo nikakve veze sa tim. Molimo vas, u vaše emisije, kakav god hoćete format napravite, 10 polemičkih napravite, zovite predstavnike i ove vanparlamentarne opozicije. Vi ste Javni servis. Svi građani to plaćaju i imaju pravo da kažu.

Želimo zaista da ovo bude jedna zemlja gde se odvijati polemika. Mislim da je polemika nešto što je zdravo i nešto što je dobro i ne bi trebalo da izostaje. Mi smo došli u fazu nažalost potpuno podeljenih medija gde imamo ove prekogranične kanale koji nažalost čak i ne plaćaju porez ovoj državi, ozbiljno krše zakon, ali koji su toliko ekstremno protiv nas da to zaista se kosi sa zdravim razumom. Sa druge strane, imate medije koji na neki način naginju ka vlasti i tu ovi iz opozicije neće da dođu. Imamo jednu užasnu podeljenost u Srbiji u tom medijskom smislu iako je u praksi ogromne većina na našoj strani naroda. Izrazita manjina je na toj drugoj strani, ali u medijima je jako uticajna i kao da imamo dve Srbije potpuno podeljene, što nije dobro.

Mora da se razgovara, mora da se priča. Ja sam apsolutni pristalica dijaloga. Čak i kada vam se unapred čini da je dijalog besmislen, da je glup, da tu možda neće doći do rezultata, ali bolje sedeti i pričati nego imati bilo kakav sukob, pa i medijski u Srbiji. Zato RTS ili RTV da budu ta neka spona između svega toga i pošto su javni servisi – zovite ljudi na polemike, a ko pobedi u polemici… Znate šta, možda nekada ni naši argumenti nisu sjajni. Možda bi trebalo bolje da se neko pripremi jer kada idete stalno u emisije, i to je njihova greška, govorim o opoziciji, njihova greška je što idu u emisiju gde im se serviraju pitanja i gde ja temi serdare, ti meni vojvodo. To je glupo. Onda kada izađeš na bilo kakav duel izgubiš.

Isto može nama da se dogodi ako idete stalno u emisije gde vam se serviraju pitanja. Dajte da imamo polemiku. Dajte da se vežba. Imamo koliko hoćete mladih ljudi. Dajte da se ubace u neku vatru. Pa šta i ako izgubiš duel, ako nešto nisi dobro rekao? Kakve to veze ima? Drugi put će biti bolje. Ako hoćemo da imamo neku političku elitu u budućnosti koja će da zaista nešto korisno radi za ovu zemlju, ti ljudi treba da idu na duele, ti ljudi bi trebalo da učestvuju u aktivnom političkom životu. Ja molim RTS da tako nešto dopusti.

Prema tome, još jednom ću ponoviti, naravno, glasaću za ovaj zakon da im se omogući dodatno dotiranje, ali znate šta moramo konačno da se opredelimo da li je to Javni servis ili je državna televizija? Ako je državna televizija, molim lepo, onda država skroz finansira iz budžeta. Ako su Javni servis nema finansiranja iz budžeta, nego fino građani te plaćaju, potrudi se da nešto i zaradiš zato što proizvodiš nekakav program pa molim lepo.

Isto je kada slušamo čestu polemiku na šta su se danas sveli mediji, često to iz opozicionih redova dolazi, da građani ne mogu da se izraze. Pa čekajte, vi ste nam 10 ili 12 godina, koliko ste bili na vlasti, govorili da je nešto najbolje na svetu da privatizujemo medije, pa čak je Saša Janković u izveštaju za Zaštitnika građana 2009. godine rekao da postoji užasan uticaj na medije iz razloga što se mediji još uvek nisu privatizovali.

Onda, kada je došlo konačno do prilično izrazite privatizacije medija, i kada se država skroz povukla iz medija, sada, to ne valja. Sada ide kritika na privatne vlasnike. Ljudi, jel, hoćete kapitalizam, ili šta hoćete. Ako je medij privatni, izvinite, na prime, vlasnik sam medija, uticaću na uređivačku politiku tog medija. Možda neću uopšte da puštam informativni program, možda me to uopšte ne interesuje, možda ću ceo dan da puštam filmove jer, mi to donosi profit.

Naravno, postoji obaveza ovih koji dobiju frekvenciju šta moraju i kako moraju da puštaju. Ali, ljudi moji, ne možete vi da terate vlasnika privatnog medija da ima uređivačku politiku kakva se vama sviđa, to je prosto njegova stvar i to je tako u kapitalizmu. Od vas smo sve vreme slušali kako je najbolje imati samo privatne medije.

Opet, onda s druge strane, oni bi opet da vraćaju nekakve javne servise, vi kada ih pitate da li imate pare da to finansirate, e, pa ne, zašto bi mi to finansirali. Kako onda mislite, kako mislite, svaki medij mora da dobija negde nekakav novac da bi se finansirao, to je valjda neka logika.

Isto kad ide primedba na plaćanje, nekada je to bila taksa za RTS, sada je to zakonska obaveza da platite, pa, ljudi ranije nisu hteli da plaćaju tu taksu. Razumem ih. Moramo da se opredelimo hoćemo li da imamo RTS, ili nećemo da imamo RTS. Ako hoćemo da imamo RTS pa da bude javni servis, onda moraju građani to da finansiraju, nema odakle da se finansira, to je jedini izvor prihoda, ako nećemo, možemo i to da kažemo, nećemo da imamo RTS i da se to ugasi. Ali, mislim da bi to bila katastrofa za ovu zemlju, s obzirom na neverovatno istorijsko blago koje čuva RTS. Radio televizija Srbije ima niz sjajnih kanala, posebno na kablovskom sistemu, od muzičkih kanala, dokumentarnih, neverovatna dokumentacija i sve ono što puštaju, mi to prosto, ljudi, moramo da čuvamo. Ima bar jedno desetak kanala koje su uveli, filmskih kanala, itd, itd. To sve košta, to neko mora da plati, jer, i to čuvanje i arhiviranje, sve to košta.

Mi sada moramo da se opredelimo hoćemo li da imamo RTS ili nećemo da imamo RTS, ako hoćemo, od nekud mora da se finansira, ali i tu da se opredelimo, ako ga finansira država, onda je državna televizija, ako ga ne finansira država iz budžeta, javni servis, građani izvinite, ali morate da platite. To je tako.

Oni moraju, ako govorimo o informativnom programu, apelujem još jednom na njih, zovite što više opoziciju na RTS, zato što smatram da je to dobro, da je to pre svega dobro za samu našu stranku i za samu vlast. Dobro je da što više opozicije bude na RTS. Nemam ništa protiv duela, koliko god hoćete, samo napred, mislim da je to dobro za Srbiju, bolje da Srbija razgovara i da vidimo gde se ne slažemo, nego da eventualno neko pravi cirkus i haos, i da ovde proizvodi ludilo i da nasilno pokušava da upada u Skupštinu, mislim da to nikome nije potrebno. Hvala vam.
...
Srpski patriotski savez - SPAS

Radovan Tvrdišić

Poslanička grupa SPAS | Predsedava
Zahvaljujem.
Sledeći je gospodin Miloš Banđur.
...
Srpska napredna stranka

Miloš Banđur

Poslanička grupa "Aleksandar Vučić - Za našu decu"
Uvaženi predsedavajući, uvaženi ministri, uvažene kolege poslanici, dozvolite mi da na početku skrenem pažnju na brigu koju država Srbija pokazuje za RTS, mi smo pre neki dan usvojili povećanje takse sa 255 na 299 dinara, takse koja se naplaćuje uz račun za električnu energiju, odnosno ide po električnom brojilu. Danas imamo na dnevnom redu zakon, odnosno dopunu zakona kojom se omogućuje dodatno finansiranje RTS i RTV, znači javnih medijskih servisa direktno iz budžeta Republike Srbije.

Naravno da je to dobro i da je obaveza države da brine o javnim medijskim servisima. Ono što bih ja možda postavio kao pitanje, odnosno ono o čemu razmišljam, nisam uspeo da pronađem neke odgovore, jeste kada je recimo, RTS poslednji put vršila analizu i racionalizaciju svog poslovnog sistema, jer u pitanju je ipak gigant koji guta preko 7,5 milijardi dinara godišnje. Verujem da tu ima puno mesta za određene uštede, ukoliko se izvrši preispitivanje i analiza rada pojedinih sektora, segmenata. Možda nešto treba racionalizovati, odnosno obim nekog sektora smanjiti, možda negde treba i povećati broj ljudi, pojačati materijalne resurse, a sve u cilju povećanja i obezbeđenja boljeg kvaliteta programa.

Ono što se meni čini u odnosu na neka vremena kada sam ja bio dete i đak, je da RTS nedostaje više kvalitetnog obrazovnog i naučnog programa, zatim, dokumentarnog programa.

Što se tiče informativnog programa, mislim da je on solidan uz određene zamerke, imajući u vidu činjenicu da idealna televizija ne postoji, barem ne, u Srbiji. Tako da, reći ću da je taj program solidan.

Ono što najviše zameram RTS kao javno medijskom servisu, je da su jako mnogo kasnili sa početkom izveštavanja o litijama u Crnoj Gori, i da sam ja jedno nedelju dve morao da gledam Aldžaziru, da se informišem o onome što se dešava u Podgorici i širom Crne Gore. Mislim da za jedno takvo ponašanje RTS nema dobro objašnjenje, ili ne može da da bilo kakvo objašnjenje. Tu bih se zadržao, odnosno sa time bih završio, kad je u pitanju, ova tačka dnevnog reda.

Osvrnuo bih se na auto-put Niš-Merdare, koji je izuzetno značajan projekat. Osvrnuću se najpre na onaj finansijski deo. Taj auto-put Niš-Merdare 225 miliona evra, i ova prva deonica, odnosno prva faza Niš-Pločnik u dužini 32,6 kilometara, koštaće 85 miliona evra iz kredita, kao što smo čuli, Evropske banke za obnovu i razvoj. Čitajući materijal video sam da su uslovi kredita, odnosno zajma vrlo povoljni, imamo grejs period od četiri godine i otplatu glavnice sa kamatom u periodu od 11 godina, dva puta godišnje. Znači u 22 polugodišnje rate, što je sasvim solidno.

Vidim iz ugovora da nam je ostavljeno da biramo da li će kamatna stopa biti varijabilna ili fiksna, znači, zajmoprimac odlučuje o tome kako će kamatnu stopu da primeni, što je takođe povoljno. Vidim da je zajmodavac odobrio i grant, odnosno poklon 250 hiljada evra za nadgledanje postupka javne nabavke izvođenja radova i obuku 60 mladih inženjera koji će na tom auto-putu sticati neophodnu praksu i neophodna znanja.

Naravno iz ovaj kredit EBRD ide i 100 miliona kredita Evropske investicione banke, i pošto Evropa vidi svoj interes u izgradnji ovog vrlo bitnog regionalnog pravca tu je i 46,6 miliona iz evropskog investicionog okvira za zapadni Balkan, to je grant, to je nešto sa čime EU učestvuje u izgradnji ovog auto-puta, i nisu to mala sredstva.

Ono što je dobro pošto dosta dobro znam situaciju na tom području u Nišavskom regionu i Toplici i da će autoput zaobići Prokuplje i Merošinu tj. imaćemo obilaznice oko ta dva mesta, što je do sada bio veliki problem.

Ko god je sa Kosova, Prištine ili Kosovske Mitrovice putovao za Niš, on je putovao jako sporo, jer je morao da prođe i kroz Prokuplje, to traje po pola sata, 40 minuta, zatim kroz Merošinu. Tu se mešaju lokalni saobraćaj, regionalni, međunarodni. Ima dosta i saobraćajnih nezgoda u samim mestima zato što ima puno učesnika u saobraćaju.

Na ovaj način izgradnjom obilaznice oko Prokuplja i obilaznice oko Merošime u gradu će ostati lokalni saobraćaj, rasteretiće se gradski saobraćaj i povećaće se bezbednost učesnika u saobraćaju, a pre svega pešaka i đaka u Prokuplju i u Merošini i naravno, ubrzaće se ukupan regionalni saobraćaj, koji je do sada bio vrlo spor zato što je prolazio kroz sve ulice glavne jednog i drugog mesta.

Vidim da je planirano sedam ulazno-izlaznih petlji, što je jako dobro. Znači, imamo Merošinu – istok, Prokuplje – istok, Prokuplje – zapad, Beloljin - Rudare, Kuršumliju – Merdare, mislim da je to optimalan broj. To je moje mišljenje sa strane nekog ko koristi taj put i često prolazi tim putem.

Izgradnja ovog auto-puta, koja se planira, kako piše u dokumentu, do kraja 2026. godine, će mnogo značiti za žitelje Toplice, pre svega Prokuplja, Kuršumlije, Blaca i ostalih mesta, jer će imati dobru vezu sa Nišom i ostalim gradovima u Srbiji.

Od velike je važnosti ovaj put i za sve Srbe koji žive na Kosovu i Metohiji. Ja često putujem za Kosovsku Mitrovicu i tamo kad pređete prelaz Merdare i dođete negde blizu Prištine, već imate auto-put koji su kosovske vlasti završile i koji vodi iz Prištine za Kosovsku Mitrovicu, tako da je najslabija karika tog puta Niš-Merdare i od Podujeva pa negde do blizu Prištine.

Izgradnjom ovog auto-puta i sa kosovske i sa ove druge, naše strane, značilo bi da će se taj ukupan saobraćaj prema Kosovskoj Mitrovici i severu Kosova ubrzati, takođe prema Gračanici, jer u tom delu imamo puno naših ljudi koji tamo žive. Naravno, auto-put na samom Kosovu već prolazi Prizren, tako da će i ljudi koji žive u Štrpcu i tom delu biti auto-putem povezani sa Republikom Srbijom.

Znači, ovaj put ima značaja ne samo za ljude koji žive u Nišavskom i Topličkom okrugu, na jugu Srbije, nego i sve naše sunarodnike koji žive na Kosovu i Metohiji, jer će ih auto-putem povezati sa Nišom, Beogradom i svima ostalima, ali, naravno, ima veliki značaj i za sve kosovske Albance, za sve ljude koji putuju prema Beogradu ili nekim drugim evropskim destinacijama. Znamo da mnogo ljudi koji žive na Kosovu i Metohiji a rade u Nemačkoj, Švajcarskoj, itd, koristi naše drumove za putovanja, tako da mislim da će i prihod od putarine biti vrlo solidan.

Ovaj put pojačava i konkurentnost aerodroma „Konstantin Veliki“ u Nišu. Do sada je jedan veći broj kosovskih Albanaca koristio aerodrom u Nišu za putovanja. Sada se verovatnoća toga povećava, jer bolji put, odnosno udaljenost Prištine i Niša je negde oko 130 km, dobar auto-put povećava konkurentnost našeg aerodroma koji inače nudi vrlo dobre uslove i veliki broj destinacija u Evropi.

Ono što je, po mom mišljenju, još jako bitno i treba istaći to je razvoj i iskorišćenje potencijala banja koje se nalaze u topličkom kraju – Prolom banja, Kuršumlijska banja, Lukovska banja. Mislim da će izgradnjom ovog auto-puta moći da se do kraja ostvare potencijali tih banjskih lečilišta, oni će postati atraktivniji i određenim ulaganjima mislim da se tu može postići dobar stepen razvoja.

Takođe, Kopaonik izgradnjom auto-puta dobija na neki način na dostupnosti, na pristupačnosti, ili preko Kuršumlije, ili preko Blaca. Jastrebac, Radan planina postaju atraktivniji. Pločnik, mesto koje se pominje u projektu je mesto gde postoji neolitsko arheološko nalazište. Znači, imamo turistički potencijal koji može da se na jedan dobar način iskoristi.

Svaki investitor ide tamo gde postoji put, dobar put. Tako da izgradnjom ovoga auto-puta Kuršumlija, Prokuplje, čitav taj toplički deo postaće atraktivniji za investicije i ja se nadam da će to doprineti njihovom razvoju.

Ne gledajući na to, ili bez obzira na to što će oni biti atraktivniji, za neke privatne itd. investicije, vidim da je država povela računa i vodi računa o razvoju tog dela Srbije, zato što je to strateški vrlo značajan deo naše zemlje. Kao što znamo, postavljen je kamen temeljac, u toku je izgradnja i 2022. godine treba da bude otvorena fabrika namenske industrije u Kuršumliji.

Sve u svemu, izgradnjom ovog puta grad iz kojeg ja dolazim, Niš, dobija na značaju u svakom smislu. Postoji ono – Svi putevi vode u Rim, a ja bih sada rekao da svi putevi idu kroz Niš, jer ukoliko želite da odete na Jonsko, Jadransko more, vi to možete iz Niša, odnosno moći ćemo preko budućeg auto-puta. Već sada iz Niša može preko Skoplja i Soluna da se izađe na Egejsko more ili stigne do Atine, da se preko Sofije i Varne izađe na Crno more ili, recimo, auto-putem stigne do Istanbula. A ovaj auto-put je nešto što nedostaje da, kako bi rekli, grad Niš izlazi na tri mora. Hvala.
...
Srpski patriotski savez - SPAS

Radovan Tvrdišić

Poslanička grupa SPAS | Predsedava
Zahvaljujem.

Sledeći je narodni poslanik Veroljub Arsić.