Deveta sednica Drugog redovnog zasedanja , 27.12.2020.

1. dan rada

OBRAĆANJA

...
Jedinstvena Srbija

Marija Jevđić

Poslanička grupa Jedinstvena Srbija | Predsedava
Zahvaljujem gospođo Gojković.
Preneću predsedniku Skupštine vaš predlog i verujem da je i on kao i predsednica Odbora za kulturu i informisanje Sandra Božić, oran da u nekom narednom periodu zakažemo posebnu sednicu koja će biti posvećena kulturi.
Reč ima narodni poslanik Milija Miletić.
Izvolite.
...
Ujedinjena seljačka stranka

Milija Miletić

Poslanička grupa Stranka pravde i pomirenja SPP – Ujedinjena seljačka stranka USS
Zahvaljujem se predsedavajuća, uvaženi ministri, kolege poslanici, građani Srbije, ja ću u ime naše poslaničke grupe i u ime ujedinjene Seljačke stranke da kažem konkretno nekoliko stvari koje se tiču, kao prvo javnog medijskog servisa i ovih ostalih potvrđivanja ugovora, sporazuma i ono što je danas na dnevnom redu.

Što se tiče prve tačke javnog medijskog servisa ja bih pozdravio i našu doskorašnju predsednicu Skupštine Maju Gojković, sadašnju ministarku kulture i informisanja. Mislim da je ona rekla sve ono što je bitno što se tiče kulture, ministarstva koje će ona voditi u narednom periodu.

Što se tiče javnog medijskog servisa i donošenja ovog zakona, produžavanja roka do 31.12.2021. godine, mislim da je to potrebno zato što smo svedoci da u ovom sadašnjom periodu javni medijski servis je ono nešto na čemu svi možemo da vidimo i možemo da radimo, možemo da pokažemo sve one potrebne stvari koje se tiču svakog čoveka, ma gde on bio, da li je to u Svrljigu, da li u Nišu, da li u Subotici ili bilo kom delu naše zemlje Srbije.

Ja sam zadovoljan javnim medijskim servisom, ali mislim da bi bilo dobro da u narednom periodu imamo veću mogućnost da se malo više vidi i čuje za ta područja iz kojih ja dolazim, kao što je Svrljig, gde u okviru moje opštine ima veliki broj znamenitih stvari, kvalitetnih i lepih, koje mogu da se vide, koje su veoma prepoznatljive. Jedna od tih stvari jeste, bila je skoro i pećina Samar u Kopaj Košari koja je bila upisana u Ginisovu knjigu rekorda, gde je Milutin Veljković bio tu više od godinu i 100 dana. Ima tu još mnogo lepih stvari.

Mislim da bi i Svrljig i Knjaževac i Sokobanja i Niš i Pantelej, opština Pantelej koja se graniči sa opštinom iz koje ja dolazim Svrljig i sve okolne opštine imaju puno lepih stvari. Bilo bi stvarno da u okviru javnog medijskog servisa imamo i mogućnosti i tajminga da se govori o ovim našim sredinama, da se govori o lepim opštinama, o lepim stvarima, o lepim dešavanjima. To je bilo i ranije, ali sada, nadamo se da će u narednom periodu 2021. godine imati tu mogućnost da se više i javni medijski servis fokusira na ove naše male sredine. Kako sam govorio ranije iz tih malih sredina dolaze i veliki ljudi.

Obavezan sam da kažem, to je malopre govorio pre mene gospodin koji je bio iz Jedinstvene Srbije, da sada u ovako teškoj situaciji kada je pandemija, kada naša deca ne idu školu, gde na onlajn nastavi imaju mogućnost da sebi obezbede elementarno znanje i na taj način to možemo samo preko javnog medijskog servisa to da završimo, to da uradimo. Zbog toga je potrebno da javnom medijskom servisu damo mnogo veću podršku.

Period koji je sada sa nama i ovo zasedanje Skupštine, današnji dan i naredni period, mislim da ćemo imati mogućnost da u okviru javnog medijskog servisa imamo značajnije informacije koje su bitne za svakog čoveka u bilo kom delu naše zemlje da živi.

Mislim, uvažena predsedavajuća, uvažena ministarka gospođo Majo, ja bih ovde pozvao, pošto smo mi bili zajedno sa vama, ja kao poslanik, kao predsednik Skupštine šest godina, a ni jednom niste došli u opštinu iz koje ja dolazim, to je najlepša opština u Srbiji, opština Svrljig. Potrebno je da obiđete tu opštinu, da zajedno vidite puno lepih stvari. Nama je preko potrebno, evo ima neki plan u našoj opštini da se organizuje kulturni centar, da se urade energetska efikasnost zgrade koja je rađena unazad 50 godina. Planiramo da radimo i jedan mali muzej.

Inače, velika šansa te naše male opštine jeste što veliki broj puteva prolazi kroz našu opštinu, preko Niša, Svrljiga, Knjaževca, Zaječara, to je magistralni put. Imamo prugu koja je veoma frekventna, imamo niški aerodrom gde dolazi veliki broj turista. Mislim da bi bilo dobro da vi dođete, da obiđete i tu našu opštinu, moju opštinu iz koje ja dolazim Svrljig. Normalno, tu je i Niš i sve opštine na jugoistoku Srbije. Tamo kod nas je potrebno da se odradi ta energetska efikasnost, da odradimo taj muzej i imamo mogućnost preko turističke organizacije da prelociramo sve one lepe stvari.

Što se tiče ovog zakona, ja ću ga kao poslanik i predsednik USS glasati. Mislim da je to potrebno. Medijskom servisu dati veću podršku i tražim da se od medijskog servisa vidi i čuje iz male sredine kao što je Svrljig, Bela Palanka, opštine sa jugoistoka Srbije.

Jedan od zakona, to je Predlog zakona o potvrđivanju ugovora jeste izgradnja dela puta koji ide od Niša i taj deo puta će biti veoma bitan za se nas zato što je taj deo puta Niš-Merdare, o kojem je počeo da govori naš predsednik Vučić, gde je prošle godine potpredsednica Vlade, gospođa Zorana Mihajlović govorila o tome, gde se ušlo u postupak. Evo, mi ćemo danas potvrditi taj ugovor gde će naša država, Koridori Srbije ući u postupak rada i završetka tog dela puta. Jedan deo puta jeste od Niša do Pločnika, to je blizu 33 kilometra.

Vrednost tih radova je oko 200, 250 miliona evra. Evropska banka pomaže svojim sredstvima i normalno, izgradnjom ovog dela puta, za sve nas to će biti veoma bitno, posebno će to biti bitno za ljude koji žive u Topličkom okrugu, za ljude koji žive i u Prokuplju, Nišu, Blacu, Žitorađu, Kuršumliji, Brusu, kod nas u Svrljigu, u Knjaževcu. Svi mi koji živimo u tom delu Srbije, taj deo puta će biti veoma bitan baš zbog toga što će imati mogućnost kroz frekvenciju saobraćaja da obezbedimo i privrednu delatnost, da obezbedimo bolji protok robe, bolji protok svega onoga što donosi profit našim privrednim subjektima, našim poljoprivrednim proizvođačima, našim seljacima.

Osim tog privrednog dela, taj put za izgradnju tog dela puta od Niša do Merdara, izgradnja tog puta biće, osim profita i biznisa, biće dobro i politički zato što spajamo dve zemlje, spajamo dve kulture, spajamo nešto što je dobro za sve nas i sutra možemo biti sigurni da ćemo izgradnjom ovog dela puta imati mogućnost da izađemo do luke Drač, gde ćemo moći da obezbedimo i što se kaže turističkih mogućnosti za naše ljude da odu tamo na more. Sa druge strane, doći će i kod nas i da zajedno radimo u interesu pomirenja, u interesu poštovanja i svih naših kultura.

Izgradnja ovog dela puta je veoma bitna i ovo je velika stvar, kako je rekao i naš predsednik, gospodin Vučić, izgradnja puteva to je spajanje naroda, to je spajanje svega onoga što je uvek bilo dobro, a nikad nije bilo dobro da se ti putevi ruše, da se mostovi ruše. Ovim putem mi ćemo sada graditi puteve, graditi mostove da spajamo narode, da spajamo ljude i na taj način obezbediti bolje uslove života kako našim ljudima koji žive ovde na jugoistoku Srbije, tako i njima dole.

Mislim da je ovo veoma pozitivno, da je veoma dobro i nadam se da ćemo imati mogućnost za naredne dve, dve i po godina da završimo ovaj deo puta. Konkretno mislim na izgradnju puta Niš-Pločnik, a kasnije i drugi deo puta Pločnik-Merdare. Sredstva će biti obezbeđena. Vrednost svih tih radova blizu 900 miliona evra, ali država Srbije je u saradnji sa Evropskom komisijom, sa Evropskom bankom obezbedila ta sredstva i siguran sam da će biti potrebna veća mašinska operativa, veći broj izvršioca, odnosno veći broj ljudi koji će raditi na izgradnji tog dela puta. Siguran sam da će tu imati mogućnost da zapošljavaju ljude koji žive u Prokuplju, u Blacu, u Žitorađu, u Nišu, u Merošini, a i u Svrljigu, Gadžinom Hanu. Iz svih tih opština biće ljudi koji će imati svoju platu tamo da rade i normalno na taj način će se i uposliti naša radna snaga, odnosno ljudi koji žive na jugoistoku Srbije.

Uvažene kolege poslanici, građani Srbije, još jednom, ja ću podržati sve ove predloge zakona. Mislim da je ovo potrebno uraditi, mislim da je potrebno uložiti u javni medijski servis. Vrlo je bitno da gradimo i izgrađujemo puteve. Još jednom ću, kao predsednik Ujedinjene seljačke stranke, podržati sve ove predloge zakona koji su današnjeg dana na dnevnom redu.
...
Jedinstvena Srbija

Marija Jevđić

Poslanička grupa Jedinstvena Srbija | Predsedava
Zahvaljujem.
Za reč se javila ministarka Maja Gojković.
Izvolite.
...
Srpska napredna stranka

Maja Gojković

| Ministarka kulture i informisanja
Hvala.
Želim da vam se zahvalim na vašoj diskusiji. Svakako prihvatam vaš poziv da dođem u Svrljig i dogovorićemo se u 2021. godini kada će to biti.
Da, tendencija Ministarstva kulture i informisanja je da se posvetimo posebno razvijanju infrastrukture u kulturu u gradovima i opštinama van glavnog grada, van Beograda i posebno, naravno, evropske prestonice kulture, Novog Sada. Zato sam zajedno sa ministrom finansija, naravno i sa predsednicom Vlade, povećala izuzetno sredstva za konkurs koji je sada u toku, a to je konkurs „Gradovi u fokusu“. On je već raspisan i molim vas da obratite pažnju i sa projektima u oblasti kulture koje se odnose na izgradnju infrastrukture u vašim mestima.
Izdvojeno je ove godine rekordnih 349,500 miliona dinara. Koliko je to više i kako ima prostora za više gradova i opština u Srbiji da zajedno sa Ministarstvom kulture i informisanja mnoga mesta dobiju i pozorišta i galerije i kulturne centre i muzeje, naravno je svakako činjenica da je rebalansom budžeta zbog Kovid situacije na toj stranci bilo 99,5 miliona dinara. Inače, u proseku je bilo 150 miliona dinara, a sada 349,500 miliona dinara. Tako da, mislim da ima prostora za sve i, naravno, za vašu opštinu da sa ozbiljnim projektima učestvuje, ali i da ih realizujete svi u godini u kojoj su izdvojena budžetska sredstva.
Naravno, još jedna stavka. Ove godine smo krenuli u pripremu za izbor prestonice kulture Srbije. Znači, to će biti jedan grad u Srbiji u koji će država ulagati u oblasti kulture, kao što je sada evropska prestonica kulture. Po tom uzoru smo odlučili da ove godine započnemo takav konkurs i pokušaćemo, dakle, sistemski da svake godine uradimo mnogo za jedan grad ili za jednu opštinu u našoj državi.
Tako da, ponavljam, konkurs je u toku. Izuzetno velika sredstva, 349,500 miliona dinara je izdvojeno za poboljšanje i razvoj kulturne ili infrastrukture u oblasti kulture u svim mestima u državi. Izuzeti su Beograd i Novi Sad iz mogućnosti da i oni konkurišu za dobijanje sredstava u ovoj stavci. Hvala.
...
Jedinstvena Srbija

Marija Jevđić

Poslanička grupa Jedinstvena Srbija | Predsedava
Zahvaljujem, ministarka.
Pre nego što nastavimo sa daljim radom, želim samo da vas obavestim.
Poštovani narodni poslanici, saglasno članu 27. i članu 87. stavovi 2. i 3. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da će Narodna skupština danas raditi i posle 18.00 časova, zbog potrebe da Narodna skupština što pre donese akte iz dnevnog reda ove sednice.
Reč ima narodna poslanica Nataša Mihailović Vacić. Izvolite.
...
Socijaldemokratska partija Srbije

Nataša Mihailović Vacić

Poslanička grupa Socijaldemokratska partija Srbije
Zahvaljujem, predsedavajuća.

Uvaženi ministri i potpredsednice Vlade, verujem da će predsednik Skupštine uvažiti vaš predlog i da ćemo na nekoj od narednih sednica vrlo detaljno i opširno govoriti o kulturi.

Danas na dnevnom redu imamo Predlog izmena i dopuna Zakona o javnim medijskim servisima. Vrlo kratko, tim predlogom, jasno je, Vlada ispunjava svoju zakonsku obavezu po Zakonu o medijskim javnim servisima i obezbeđuje stabilno finansiranje osnovne delatnosti medijskih javnih servisa, njihove uređivačke nezavisnosti, institucionalne autonomije, istovremeno vodeći računa o ekonomskom ambijentu i ekonomskoj snazi obveznika.

Dakle, dobro je da Vlada nastavi da radi svoj posao. Svoj posao treba da radimo i mi narodni poslanici, a naravno i medijski javni servis da radi svoj, odnosno da proizvodi visoko kvalitetan medijski sadržaj, da objektivno, blagovremeno i uravnoteženo informiše građane Srbije o svemu što se dešava u zemlji. To je nešto na čemu SDPS svakako insistira, jer je to posao i zakonska obaveza medijskog javnog servisa.

Evo, samo malo matematike, da bi bilo jasnije. Prema izveštajima o poslovanju, RTS je od takse prošle godine, kada je ona iznosila 220 dinara, prihodovao 7,42 milijarde dinara, iz čega proizilazi da je nešto više od 2.811.517 građana plaćalo taksu za medijski javni servis. Pod pretpostavkom da je isti broj građana plaćao pretplatu koja je ove godine iznosila 255 dinara, RTS je prihodovao 8,6 milijardi dinara, dok će 2021. godine sa pretplatom od 299 dinara RTS-u pripasti oko 10,8 milijardi dinara.

Jasno je, dakle, da iznos od dve do tri milijarde dinara iz budžeta može biti nadoknađen iz televizijske takse. Uostalom, to je bio i stav Fiskalnog saveta, u čiju stručnost verujem, u njihovoj analizi Predloga budžeta za 2021. godinu. Tako da, tu bi i završila ovaj deo koji se tiče izmena Zakona o medijskim javnim servisima.

Ono što je izuzetno važno jeste potvrđivanje Sporazuma između Francuske i Srbije o kinematografskoj koprodukciji. Narodi često grade predrasude i stereotipe o neraskidivom tradicionalnom, vekovnom i ne znam kakvom sve prijateljstvu sa drugim narodima i državama, najčešće većim, bogatijim, uticajnijim itd. Ipak, prijateljstvo je nekako više lična kategorija, a ideju i prijateljske odnose naroda i država gradi politička elita u konkretnim istorijskim kontekstima i sa vrlo jasnim ciljevima. Meni je zbog toga izuzetno drago što mi danas na dnevnom redu imamo potvrđivanje jednog takvog sporazuma, koji ima izuzetno jasan i nadasve koristan cilj.

Dva veka intenzivnih bogatih i sadržajnih francusko-srpskih odnosa više su nego dobar razlog u razvijanju i unapređivanju tradicionalno dobrih odnosa između naše dve zemlje. Zapravo, malo je naroda u ovom delu Evrope koji mogu da se pohvale takvom tradicijom razvijenih odnosa sa Francuskom. Dva veka francusko-srpskih odnosa su zapravo duhovni kapital koji Srbi imaju kod Francuza i koji može da bude osnova za razvoj još boljih odnosa sa Francuskom i u kontekstu evroatlantskih integracija naše zemlje.

U svakom slučaju, Beograd je važan deo evropske kulturne slagalice i meni je drago što vi to spoznajte i na tome insistirate, jer nema nacionalnog identiteta bez kulture, ni budućnosti, ni opstanka naroda, takođe. Mi živimo u osetljivo vreme, kada se svet menja, pa se menjaju i neke uobičajene predstave o vrednostima. Društvo, društvene zajednice, odnosno cela ljudska civilizacija traži nove stubove oslonca i kultura bi svakako morala biti jedan od tih oslonaca.

Kultura otvara vrata i učvršćuje veze među narodima i igrati na kartu kulture, ulagati u nju, insistirati na kulturnom stvaralaštvu i razmeni uvek je dobitak dugoročno i za državu i za društvo. Kada se razvija kultura niko ne pati, dugoročno se profitira na razne načine. To sada nije tema, pa neću širiti. Radujem se nekoj od narednih sednica na kojoj ćemo opširnije govoriti o tome.

Saradnja u oblasti kinematografije kulturnog nasleđa značajna je za obe zemlje, dakle, i za Francusku i za Srbiju i želim da naglasim i ukažem potencijal za njeno dalje razvijanje. Ogromnu pažnju Repbulika Francuska pridaje svojoj kinematografiji, kao i saradnja sa zemljama kooprodukcionim partnerima koje stavlja u vrh onih zemalja čije kooprodukcije dobijaju i najviše sredstava iz raznih međunarodnih fondova, Eurimaž, bih izdvojila kao jednu od najvažnijih. Mogućnosti da Srbija i svi akteri u domenu filmske industrije se nađu u toj poziciji i imaju značajna sredstva, kao i veću evropsku, ali i svetsku vidljivost, ukazuje na posebnost i izuzetan značaj potpisanog Sporazuma o kinematografskoj kooprodukciji između Srbije i Francuske.

Treba napomenuti da je u poslednjih pet godina, da su producenti iz Srbije i Francuske zajednički proizveli više od 10 dugometražnih filmova i da Sporazum o kinematografskoj kooprodukciji između Srbije i Francuske, omogućava i korišćenje fondova za kooprodukcije od više 2,5 miliona evra.

Dosadašnja saradnja sa Republikom Francuskom odvija se i u okviru tehničke saradnje i to su samo neki od svih tih potencijala na kojima bih u skladu sa vremenom raspolažem, želela ovom prilikom da ukažem.

Istina je, o tome je već bilo reči ovde da francuski film zauzima posebno mesto u svetskoj kinematografiji još od kada su braća Limijer čovečanstvu ustupila najvredniji poklon, i istina je, to je jedan od prethodnih govornika i naveo, „Ulazak voza u stanicu“, jeste prvi ikada snimljen film i ta godina se u istoriji beleži kao početak kinematografije. Ali, prvi filmovi sa scenarijem pojavili su se tek kada je jedan drugi Francuz Žorž Melijes ušao u svet filma.

Držeći se teme o kojoj raspravljamo, završavam ovde, uz najavu da će naravno, poslanička grupa SPS u danu za glasanje podržati sve predlog o kojima danas raspravljamo, a s posebnom radošću Sporazum o kinematografskoj kooprodukciji između Francuske i Srbije. Hvala.
...
Jedinstvena Srbija

Marija Jevđić

Poslanička grupa Jedinstvena Srbija | Predsedava
Zahvaljujem.
Reč ima narodna poslanica Snežana Paunović. Izvolite.
...
Socijalistička partija Srbije

Snežana Paunović

Poslanička grupa Socijalistička partija Srbije
Zahvaljujem, potpredsednice.

Uvaženi ministri sa saradnicima, počeću mimo dnevnog reda, pa ću dragoj deci Srbije, sprske pravoslavne veroispovesti čestitati praznik Materice, oni se njemu raduju.

Vi koji ste jutros imali nesreću da su vam mame poslanice, verovatno ćete poklončiće dobiti nešto kasnije. Dakle, želim da u lepom raspoloženju i najpre u zdravlju, provedete i ovaj praznik i sve praznike koji predstoje.

Kao što smo čuli od kolega, pred nama važan dnevni red, važni zakoni. Nekako kad je ministarka Gojković tu, nas dve smo i u prošlom mandatu bavile se kulturom i informisanjem, pa je za nas ovo kontinuitet, samo što sada ja to malo drugačije gledam, nekako se osećam komotnije kad sedite preko puta.

Važni zakoni, najpre Predlog zakona o dopuni Zakona o javnim medijskim servisima. Govorile su moje kolege koliko je važno stabilno finansiranje javnih medijskih servisa i u svom obrazloženju ste rekli kljune stvari, , čini mi se, a to je, da s pozicije države, pre svega, pomoći da ostanu na onom nivou na kom očekujemo.

Da li ih kritikujemo, da li čujemo kritike, da li smo i sami u ovoj sali često nezadovoljni, da, ali, svako ko radi taj i greši, i bilo bi negde neprirodno da mi ne bismo imali kritike na temu javnih servisa Srbije. Prosto se nigde u svetu ne dešava da sve bude kako treba.

Treba biti pošten i prema sebi, ali i prema ljudima iz javnih servisa u onom delu u kom je godina, evo polako iza nas 2020. bila teška i izazovan na različite teme, pa i na temu ispratiti sve ono što su bila dnevna dešavanja.

Tu ću se složiti sa kolegom Starčevićem koji je napomenuo da je javni servis odgovorio zaista zadatku kada je u pitanju on lajn nastava, čini mi se da je to bio jedan od važnijih momenata, pre svega zato što se ticao obrazovanja naše dece koja su sticajem okolnosti, sudbinskih dešavanja, izložena tome da ne mogu da imaju redovnu nastavu, ili su bar izvesno vreme bili osuđeni na tu on lajn. Slažem se, ona nikad nije toliko kvalitetna koliko interaktivna komunikacija nastavnog osoblja i dece. Međutim, uspeli su i svi predstavnici Ministarstva prosvete, odnosno zaposleni u prosveti i javni servisi da odgovore tom nikako malom zadatku.

Iskreno se nadam da će 2021. godina doneti neku relaksiranu situaciju kada je u pitanju bar ovaj segment koji se tiče virusa korona, i da ćemo, sada već, izvesno je, sa vakcinom zaustaviti jednu pošast koja nam je poremetila i navike i život, i u nekom trenutku čini mi se, sve nas uplašila da se više nikada nećemo vratiti na staro.

Dakle, odgovaramo svom zadatku, kao Narodna skupština i vi kao Ministarstvo, usvajanjem ovog zakona, on je sadržan i u budžetu Republike Srbije za koji smo svi glasali, pa bi bilo manje više, neprirodno da danas ne podržimo jednu ovakvu promenu.

Drugi zakon koji se tiče Ministarstva kulture i informisanja, pred nama je, jeste taj zakon o saradnji kinematografskoj između Srbije i Francuske, i neću reći ništa novo, ako kažem da je ta saradnja dve države tradicionalna.

Istina, nekako istorijski kad se unazad vratimo uvek smo bili saveznici, istina je, imamo po malo razloga da nekad imamo neki gorki osećaj u ustima, ali je i istina da je u našoj tradiciji da zaboravimo ono što nam uvek nije prijalo. Uvek verujemo u to sutra i negde smo kao država skloni tome da učinimo maksimu da bi nam to sutra bilo kvalitetnije.

Ovakav jedan predlog zakona o kinematografskoj kooprodukciji između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Francuske, obećava. Suludo bi bilo da bilo šta dodam na diskusiju moje uvažene koleginice Nataše, koja je lepo govorila o tome šta je tradicija tog francuskog filma, važno je reći još jednu stvar, a to je da je Srbija pokazala da takođe zavređuje pažnju jedne ni malo naivne kinematografije, govorim o Francuskoj, jer pravo je i većeg i kvalitetnijeg da izabere svoje saradnike. U tom smislu mislim da je na ponos Srbiji i činjenica da su u srpskoj kinematografiji prepoznali kapacitet za saradnju, za kooprodukciju i za stvaranje nekih novih filmova u budućnosti, koje će generacije pamtiti. Svako vreme će jednog dana biti istorija, o njemu će neko i govoriti i pisati, pa i snimati filmove, zašto da ne.

Ono što treba reći jeste da, ministarka je rekla, potpuno se sa vama slažem, nemate nikakav uticaj ni na kakvu programsku šemu bilo kog, pa ni predstavnika javnih servisa Srbije, niti komercijalnih televizija, i o tome smo razgovarali kada je tema ovde bilo izbor članova REM-a.

Svi bismo mi pomalo da se bavimo uređivačkom politikom, svejedno da li mi iz ove sale, ili oni koji su oko ove sale, i oko ove zgrade, i oko neke sopstvene ose, u kojoj su kritike neretko i brutalne.

Slažem se takođe, da bi imalo šta dodati, ali s druge strane kada obezbedite jednu ovako stabilnu situaciju, a čini mi se, sa ovim obezbeđujemo, onda to obećava i da će relaksiranije oni koji imaju pravo da utiču na programsku šemu na istu uticati, pa ćemo nadam se, biti ponosni i na te pomake.

U tom smislu, i kažem da je ova saradnja, odnosno ovaj zakon o saradnji na temu kooprodukcije, odnosno kinematografske kooprodukcije jako važan. Unaprediće sve ostale saradnje, rekla je Nataša, čini mi se, da smo snimili preko 10 dugometražnih filmova u toj zajedničkoj kooprodukciji, verujem da će ih biti još više.

S druge stane negde računam da to sve zajedno pomalo govori u prilog onoga o čemu ćemo razgovarati sutra, a to je da je Srbija oduvek bila i ostala deo Evrope, bez obzira što formalno još uvek nemam papir da smo članovi EU.

Sve su ovo koraci na putu ka EU i nisu mali i nisu zanemarljivi. Mislim da je dobro praviti ih baš sa ovih pozicija, sa pozicija kulture koja je negde sinonim za civilizaciju, bez razlike o kojoj državi govorimo, koga se tiče. Tamo gde kulture nema, nema ni normalnog življenja.

U tom smislu ste dobili težak zadatak i nekako u ovim teškim godinama za državu Srbiju kultura je često znala da bude, uslovno rečeno, oštećena. Ja ne mislim da se kvalitet rada, niti kulture, niti ustanova, niti radnika, meri po tome koliko će sredstava biti izdvojeno, ali jeste važno, jeste jako važno da o tome vodimo računa. Juče sam čula, mislim da je u poslaničkoj grupi neko od kolega komentarisao, Čerčilovu izjavu u vreme kada su nedostajala sredstva pa su predložili da se to uzme iz nekog fonda predodređenog za kulturu, odgovorio je – za šta ćemo ratovati ako odatle uzmemo sredstva.

Morali bi da budemo malo obazriviji u tom smislu, ali to sada nije tema, besmisleno je o tome govoriti. Malo smo se probali na to osvrnuti kada je tema bio budžet Republike Srbije i zaista tu nema mesta za kritički osvrt pod okolnostima da jeste budžet razvojni i da on jeste poređao prioritete, ne na uštrb kulture, prosto, sada imamo pod ovim okolnostima i, nažalost, neke ne važnije stvari ali prioritetnije, tako bih rekla, pa na kraju i taj nagoveštaj masovne vakcinacije. Ni to nije mali izazov i o tome smo imali priliku da čujemo da se nije lako snaći.

Treći zakon po redu, ministre Udovičiću, ja mislim da ste vi u ovom sazivu prvi put sa nama i dobrodošli kao zvanični predstavnik Vlade na temu jednog zakona, potvrđivanje ugovora između Republike Srbije i Japana o otklanjanju dvostrukog oporezivanja u odnosu na poreze na dohodak i sprečavanju poreske evazije i izbegavanja.

Ja imam dvostruku odgovornost kada govorim o ovoj temi, pre svega kao predsednik Poslaničke grupe prijateljstva Srbije i Japana. Opet jedno tradicionalno prijateljstvo, ja bih rekla, opet prijateljstvo koje je imalo svoje oscilacije, kao i sva prijateljstva. Važno je da se ne raskinu, važno je da ne prestanu da postoje kao takva, ali jeste imalo svoj plus i minus od nekog perioda vladanja komunista pa naovamo. Danas nekako, čini mi se, ulazimo u jednu fazu ozbiljne saradnje. Ovaj sporazum u tom smislu jeste važan.

Ovaj Ugovor između Republike Srbije i Japana o otklanjanju dvostrukog oporezivanja u odnosu na poreze na dohodak i sprečavanju poreske evazije i izbegavanja potpisan je u Beogradu, ako se ne varam, 21. jula 2020. godine, a ne varam se, odnosi se na otklanjanje jedne anomalije koja bi loše uticala na sve naše buduće saradnje. Potreba za ovom vrstom ugovora javila se usled procesa globalizacije i te neke naše težnje da se granice brišu, ne samo u odnosu na države u regionu, tu smo već pokazali jasan stav i na koncu bili inicijator nečega što zovemo Mini Šengen, nego i šire.

Srbija mora biti otvoreno tržište za sve zemlje, za sve velike privrede. Japan definitivno jeste jedna od njih. U tom smislu je ovakav sporazum, ovo nije prvi sporazum ovog tipa, ja mislim da imamo već potpisane sporazume ovog tipa sa nekoliko država pre Japana, naše razmišljanje mora biti globalno i u tom smislu nam nije dozvoljeno da se ograničavamo. Tako da pozdravljam jedan ovakav sporazum, jednu ovakvu inicijativu i uopšte jedan ovakav iskorak, zato što će obezbediti prostor i za jednu drugu saradnju koja je privredna.

Negde u prilog tvrdnje da sa ovim sporazumom to ima veze je i nedavni dolazak japanske kompanije „Tojo Tajers“ u Inđiji, koja je odlučila da izgradi svoj pogon za proizvodnju guma za automobile i kamione. Vrednost te investicije je 382 miliona dinara. Ovo govorim zbog javnosti, ne zbog toga što bilo ko u ovoj sali ili bilo ko od vas ko predstavlja Vladu ne zna o čemu se radi, već da bismo shvatili da će ta fabrika zaposliti 560 radnika, da će parcela na kojoj se prostire imati oko 64 hektara i to je obezbeđeno, koliko ja razumem, od strane opštine Inđija, što govori o jednoj sinhronizaciji između svih organa vlasti u državi Srbiji, a što jeste važno.

Po planu bi trebalo da se u fabrici, koliko stoji u najavama, proizvodi pet miliona guma godišnje, koje će se izvoziti i na tržište EU i na tržište Rusije. Dakle, „Tojo Tajers“, jedan od najvećih svetskih proizvođača guma, osnovan je 1945. godine.

Ovde ću završiti tu priču o važnosti saradnje sa Japanom, ne zato što se ne bi imalo šta reći, nego zato što zaista ove brojke govore da će i za japanske privrednike jedan signal da je „Tojo Tajers“ kao jedan od većih proizvođača i giganata japanske privrede došao u Srbiju, biti svakako motiv. A za nas je to potvrda da smo ovaj deo posla koji se tiče jednog stabilnog tržišta jedne zemlje koja obećava zaista uradili kako treba.

Sporazum o kome danas govorimo i za koji će poslanici SPS, u čije ime danas govorim kao ovlašćeni predstavnik, svakako glasati je jedan kontinuitet dobre saradnje i ja se nadam, ne samo sa Japanom. Svi ostali naši bilateralni odnosi koji, opet kažem, tradicionalno su dobri i bez obzira što, ja moram i na to da se osvrnem, Japan jeste priznao nezavisnost Kosova, ali smo imali jednu simpatičnu situaciju u momentu za nas jako važnu, u vreme kada je aktuelni predsednik Skupštine bio ministar spoljnih poslova, a to je da je Japan, ako se ne varam, bio uzdržan kada je bilo u pitanju glasanje za prijem Kosova u Unesko i u Interpol. To su postupci koji su važniji od onog gorkog ukusa koji smo imali kada je Japan priznao Kosovo. Jer, to šizofreno priznanje Kosova koje se desilo u nekom trenutku u svetu, bilo je zaista bez naše reakcije, pa većina zemalja, gotovo to mogu i da tvrdim, nije ni imala svest o tome koliku štetu nanosi Srbiji sa jednim takvim priznanjem koje je bez pokrića.

Japan je ovakvim potezom uzdržanosti na jednu važnu temu, zaista za nas važnu temu, pokazao u stvari taj svoj prijateljski odnos, a možda i nama objasnio koliko smo u određenom trenutku na jednu važnu temu ostali kao država nemi.

Ali, opet, da ne bih skrenula sa onoga što je tema i umanjila ono što je važnost tačke dnevnog reda, ja ću se ovde svakako zaustaviti.

I kao četvrto, ali ne i najmanje važno – Potvrđivanje Ugovora o zajmu (Izgradnja auto-puta E-80 Niš-Merdare, deonica Niš-Pločnik, faza 1) između Republike Srbije i Evropske banke za obnovu i razvoj.

Ugovor je potpisan 25. novembra 2020. godine. Svrha projekta je pomoć u izgradnji deonice auto-puta, približne dužine oko 32 km, prema standardima polu-profila auto-puta između Niša i Pločnika u Republici Srbiji, koja je deo E-80 rute Niš-Merdare. Ovo je zajam od 85 miliona evra, period raspoloživosti zajma je do 31. decembra 2026. godine, što je i rok za završetak radova.

Projekat je važni deo rute sedam, kao veze između rute šest i koridora XS, povezujući Niš sa Albanijom i Jadranskim i Jonskim morem i njihovim lukama. Time će se postići poboljšanje veze Bugarske, Srbije i Albanije. Nije ovo nevažno. Čitam ove zvanične podatke potpuno svesno, da ne pogrešim, jer, možete biti koliko god hoćete pametni, ovo je struka koju čovek mora da poštuje kada o njoj ne zna mnogo, a ja, na moju veliku žalost, ne znam. Kada bih imala kapacitet jednog Milutina Mrkonjića, danas bih znala o čemu govorim, ovako moram da pročitam ono što su fakti.

Projekat će sprovoditi privredno društvo Koridori Srbije, što je takođe važno, jer mislimo da domaći subjekti treba da rade sve ono što je moguće uraditi i ova deonica auto-puta dolazi do mesta Pločnik za koji ja, sticajem okolnosti, baveći se ovim zakonima, dođoh do podatka da se u Pločniku nalazi jedan arheološki lokalitet Vinčanske kulture u istoimenom selu nadomak obale Toplice i nedaleko je od Prokuplja.

To je kompleks naselja iz mlađeg kamenog doba i prostire se na površini od 110 hektara, a otkrića iz prve decenije XXI veka ukazuju da je reč o najstarijem metalurškom mestu na svetu. Sam lokalitet je značajan i po pronađenim ostacima keramike i primercima figuralne plastike.

Negde početkom septembra 2009. godine počela je izgradnja rekonstrukcije Neolitskog sela, a postoje zamisli da se lokalitet turističkim vozom poveže sa Prokupljem, Kuršumlijom i Đavoljom Varoši.

Evo nas opet kod jednog od onih bisera Srbije koje ona u sebi ima, koje čak ni mi koji u njoj živimo nismo znali do kraja... pre nego nas je, nažalost, korona naterala da upoznamo svoju zemlju, jer nismo mogli da se divimo tuđim.

Ja verujem da će arheološko nalazište i lokalitet koji se nalazi u Pločniku biti sada još atraktivniji činjenicom da se ova deonica završava i da nije naivna kopča i tranzitna, ako hoćete, pa je važno reći da ponekada ti putevi vode tačno onamo kuda treba da prođu, da bi ceo svet i svi oni koji imaju ambiciju za putovanjima upoznali tradiciju i kulturu naše ne tako velike, ali lepe Srbije, koja zaista obiluje biserima različitog tipa.

Ističe mi lagano i vreme. Na kraju ću naglasiti da će poslanici Socijalističke partije Srbije svakako glasati za sva četiri predložena zakona i da smo, kao i do sada, mislim da je jutros o tome predsednik Skupštine govorio, radili u skladu sa, pre svega Poslovnikom, ali najpre sa potrebom građana da se njihov kvalitet života unapredi poboljšanjem nekih zakona.

Kada je u pitanju 2021. godina, ja sam gotovo sigurna da ćemo se viđati, naročito sa ministarkom kulture.

Uvek imam problem ove rodne ravnopravnosti kada zaletim se da kažem - sa ministrom kulture, a onda shvatim da to nije dobro, ali mi ovo „ministarka“ zvuči nekako još od Nušića na ovamo, kako bih vam rekla…

Sve u svemu, sigurna sam da postoje zakoni iz oblasti kulture i informisanja kojima ćemo se baviti. Poznavajući Maju Gojković, znam da će se to brzo desiti. A sve ostale zakone koji su pred nama, u 2021. godini sa zadovoljstvom ćemo i analizirati i pomoći da možda budu za nijansu kvalitetniji od onoga što kao izvršna vlast predložite. Hvala vam.
...
Jedinstvena Srbija

Marija Jevđić

Poslanička grupa Jedinstvena Srbija | Predsedava
Zahvaljujem, koleginice Paunović.
Za reč se javila ministarka Maja Gojković.
Izvolite.
...
Srpska napredna stranka

Maja Gojković

| Ministarka kulture i informisanja
Kako da vam kažem, poštovana poslanice, zovite me kako želite, samo me poštujte. To je najvažnije, iako se mnoge žene neće složiti sa ovom mojom opaskom, jer kažu da je deo našeg nastojanja da budemo ravnopravne u našem društvu i upotreba ženskog roda za označavanje da li smo ministar ili ministarka, baš zbog ovog pežorativnog Nušićevog shvatanja žena koje se ne bave politikom, nego su udate za političare, ministarka je postalo ružno oslovljavanje.
Film je izuzetno važan i filmska industrija za Republiku Srbiju, jer to je, slobodno mogu da kažem, jedna od fabrika koja i u ovim teškim okolnostima nije prestala da radi u našoj državi. Važna je za ekonomiju i važna je za sveukupnu sliku o našoj državi u svetu.
Nekada smo imali zaista značajne filmske stvaraoce i režisere. Imamo ih još uvek, naravno, koji su bili poznati po tome što su završavali čuvenu „Prašku filmsku školu“ ili češku, čehoslovačku filmsku školu.
To su režiseri koji su i danas kod nas jedni od najboljih režisera koje smo ikada imali, a to je svakako režiser Emir Kusturica, koji je upravo, dobijajući nagrade na Kanskom festivalu, skrenuo pažnju na svoja filmska dela i njegova karijera je onda krenula uzlaznim putem. Tu je, naravno, Goran Paskaljević, koji je nedavno preminuo, ali i Lordan Zafranović, Rajko Grlić i mnogi drugi i srpski i jugoslovenski autori.
Mislim da i u novim generacijama imamo izuzetno mnogo. Treba da im pružimo šansu i da ih podržimo na jednak način kako ta jugoslovenska kulturna politika činila onda iz drugih nekih razloga da bi otklonili sumnju od sebe da nije slobodnomisleća država. Oni su podržavali filmsku industriju na jedan poseban način i treba da razmišljamo svi o tome da jednu od narednih godina svakako proglasimo godinom filma u Srbiji i da time napravimo prodor, putem filma, u svetu kao dela naše javne diplomatije i nove komunikacije i sa Evropom i sa drugim kulturnim prostorima.
Ne treba da bežimo od te ružne činjenice da smo mi često u holivudskim produkcijama prikazani na izuzetno negativan način. Mi možemo da im odgovorimo prodorom našeg filma u svetu, da smo mi ljudi kao i svi drugi koji su doživeli izuzetnu istorijsku nepravdu u jednom periodu, ali da imamo izuzetno dobre umetnike u filmskoj industriji. Verujte mi, kultura može mnogo toga da učini da bi nas svet gledao drugim očima.
Kažem, godina filma bi izuzetna pomogla i nadam se da jednako razmišljaju kao ja i mnogi drugi i da će nam to uspeti u narednom periodu.
Želim samo da vam kažem za filmsku produkciju, podsticaj filmske produkcije je snimanje filmova u našoj državi. Ove godine je opredeljeno nešto oko 830 miliona za rad filmskog centra Srbije upravo u ovom segmentu, a od ove godine Ministarstvo kulture i informisanja je nadležno i za raspodelu podsticaja u filmskoj industriji, a to je ono što želimo da se što više filmova stranih produkcija snima u Srbiji i serija, ali i koprodukcija i domaćih. Jednaki su u kategoriji podsticaja i za ovu godinu je opredeljeno čak 700 miliona, što je jedan značajan iznos sredstava.
Imamo žestoku konkurenciju u svetu, ali i u Evropi, odnosno u našem okruženju, što se tiče podsticaja za filmsku delatnost. Kažem, nije samo toliko novac opredeljujući, koliko i kvalitet filmskih radnika ovde u Srbiji od kako je Republika Srbija donela Uredbu o podsticajima u filmskoj industriji. Prosto, toliko posla ima da ekipe ne mogu ni da se lako formiraju, niti da se nađu, pa se čak dovode filmski radnici iz nekih drugih evropskih zemalja, što je dobro.
Film je važan segment u javnoj diplomatiji naše države, ali je i kultura izuzetno važna. Sledeći put ću doneti egzaktne ekonomske pokazatelje koliko je u poslednjih nekoliko godina ta grana ekonomije kod nas odskočila i donela znatne prihode za Republiku Srbiju. Hvala.