Zahvaljujem.
Replika.

Volela bih da nemamo više replika vi i ja. Samo kada repliciramo, volela bih da znam sa kim repliciram, sa nekim ko predstavlja građane Srbije koji su glasali za partiju na čijoj ste listi došli ili sa Milovanom Glišićem u nekoj novoj ulozi. Ako vam je ime Milovan, izvinjavam se. Zaista ne znam vaše ime, ali znam da ste bili na listi SPAS.
Time bi meni olakšali zaista da znam na koji način da vam se obraćam i koliko glasova i građana Srbije vi tačno predstavljate. O tome da li posle 30 godina bavljenja politikom znam šta su poslanici i znam da treba sa uvažavanjem da komuniciram sa njima. Ne zato što pojedinačno imam lepo ili loše mišljenje o nekom, nego zato što uvažavam sve građane Srbije koji su zaokružili tačnu političku opciju, jer mi nemamo politički sistem da se glasa za ime nečije, nego se glasa za političke liste i za lidere koji predstavljaju te liste.
Tako da uvažavam sve građane Srbije koji su izašli na izbore i glasali za ponuđene političke opcije koje imamo u parlamentu, ali i koje nemamo jer nisu osvojili cenzus od 3%, kao što jednako uvažavam i one koji smatraju da je trebalo drugačije politički postupiti.
Samo, kažem, kad sa nekim polemišem volela bih da znam sa kim polemišem, sa kojim političkim programom i koga tačno predstavlja u ovom parlamentu.
Mislim da sam vam se vrlo pristojno obratila, činjenica da sam ministar ne znači da nemam politički stav i političko mišljenje i da ne pripadam nikome. Pripadam, naravno, SNS, kandidovala sam se na toj listi i predsednik moje stranke i Republike Srbije se zove Aleksandar Vučić i ne znam šta vi imate na to da dodate. Hvala.

Zahvaljujem se ministarki kulture.
Mislim da možemo da zaključimo krug replika.
Jeste direktno prozvani, tako da ću vam dati pravo na repliku.
Reč ima narodni poslanik Vladan Glišić.
Izvolite.

Jeste, lično ste me prozvali, samo ste pogrešili ime, ali dali ste mi kompliment. Ja bih voleo da budem taj o kome vi mislite da sa njim polemišete.

To ko je na kojoj listi bio i ostao mislim da bi bilo najmanje prijatno da vi to nekome pričate, s obzirom na kojim ste sve listama bili.

Ja nemam problem sa tim i ja sam na mnogim listama bio i iz mnogih stranaka su me izbacili zato što nisam voleo taj liderski model i zato što već 30 godina govorim da je to najstrašnije nešto što je moglo da se desi Srbiji, da mi imamo model u kome se jedan čovek o svemu pita.

To je model koji, čak i da je taj čovek genijalan, a ja mislim da nije, imamo jedan ozbiljan problem što je on ipak ljudsko biće i ako se desi, ne daj Bože, da on sutra ne otvori oči, mi imamo problem, ne što će vaša stranka da se raspadne, to me uopšte ne interesuje, to bi bilo, možda, čak i dobro, ali imamo problem što će sve državne funkcije da stanu, jer i vi, kao ministar kulture, pored nekih dobrih stvari koje ste rekli i koje radite, uvek imate potrebu da izrazite to ko je lider vaše stranke i ko je glavni ko se pita za sve u Srbiji.

To je problem našeg političkog života i to je problem onoga što inače i mnogo manje stranke od SNS rade, pa zbog toga dolazimo u situaciju da nemamo narodne tribune u Skupštini, nego imamo partijske delegate i dođemo u situaciju da Skupština danas liči na partijski kongres vaše stranke. Mene neće iznenaditi da jednog dana vaš predsednik stranke dođe tu da drži sednice našeg parlamenta. Hvala vam.

Reč ima ministarka kulture.
Izvolite.

Imam veliku dilemu da li da nastavim ovu polemiku sa vama.
Ne znam da li razumete ili se pravite da ne razumete. Vi ćete mi pomoći, ali ne sada tako što ćemo da zadržavamo pažnju na vama i žao mi je što sam nekako uspela da skrenem pažnju na vas, pa, eto, u nedostatku nekih drugih sadržinskih polemika sa vama iz segmenta kulture ili drugog seta zakona zbog kojih je ovde ministar Vanja Udovičić okrećemo se oko toga i vašeg razmišljanja da li bi vi bolje, kao političar, prošli da su neposredni izbori ili izbori ovakvi kakve imamo, pa se glasa za političke opcije.
Iz mog dubokog političkog iskustva, verujte mi, da za vas nema nade u politici, jer ja sam prolazila na izborima i bila izabrana za gradonačelnika Novog Sada, neposrednim izborima, onda kada je takav sistem postojao, a kasnije i na mešovitim izborima, pa sam bila jedna od retkih poslanik opozicije ko je prošao 2000. godine na nekom mešovitom izbornom sistemu i bila poslanik ovde, jedan od retkih opozicionara, a sada na listi stranke koju predvodi predsednik SNS, Aleksandar Vučić.
Ne znam šta vi imate, kakav imate problem sa tim kada neko ko pripada političkoj opciji SNS jasno, glasno kaže ko joj je predsednik partije i kako se zove?
Ja znam da ja tu imam prednost, jer ja znam ko je predsednik moje partije, a vi ne možete da mi parirate, pa da izgovorite ime predsednika vaše stranke. Hvala.

Ovim zaključujem krug replika.
Vraćamo se na dnevni red.
Sledeći govornik je narodni poslanik mr Đorđe Kosanić.
Izvolite.

Poštovana ministarko Gojković sa saradnicima, poštovani ministre Udovičiću sa saradnicima, poštovana predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, da pokušamo da vratimo raspravu na temu, nadam se da će nam poći za rukom.

Da podsetim još jednom, pred nama je danas objedinjena rasprava, da bi znali o čemu govorimo, već pomenutih predloga zakona, ja ih neću čitati ponovo, svi znamo, ali da kažem na samom početku da će poslanička grupa JS u danu za glasanje podržati sve predloge zakona iz ove objedinjene rasprave.

Na samom početku moje izlaganje biće usmereno na Predlog zakona o potvrđivanju ugovora o zajmu između Vlade Republike Srbije i Evropske banke za obnovu i razvoj o izgradnji autoputa E-80 na deonici Niš-Merdare. Dakle, prva faza između Niša i Pločnika, a u vremenu koje mi bude ostalo i koje je predviđeno za poslaničku grupu JS, osvrnuću se i na ostale predloge zakona iz ove objedinjene rasprave.

Na samom početku moram da kažem i da pričam iskreno, Srbija je zemlja koja ima i stabilnost i sigurnost u svakom smislu. U ovo vreme velike svetske krize, kada su mnoge velike ekonomije na kolenima, imaju velike privredne padove i to je realna činjenica, Srbija ima najbolji rezultat.

Mi u ovom trenutku imamo, uzećete i vi sami, procenićete da li je to privredni pad ili rast, ali ja ću biti malo i optimista i reći ću da je Srbija na nuli, a sa druge strane Srbija je što se tiče javnog duga na nekih 57%. Ne vraćajući se na vreme iz ranijih godina kada je taj javni dug Srbije bio preko 80%, ali kakav je to rezultat u ovom trenutku treba reći da, recimo Hrvatska ili Slovenija imaju preko 70% javnog duga. Sa druge strane ovde ću i podsetiti da neke mnogo jake evropske zemlje, velike evropske zemlje imaju mnogo veći javni dug nego Srbija.

Imamo sa druge strane, i to je činjenica, i fiskalnu monetarnu stabilnost, a Srbija je i lider na zapadnom Balkanu u dovođenju stranih investicija. Ako kažem da od ukupnih stranih investicija koje dođu u Srbiju, na zapadni Balkan, izvinjavam se, preko 60% dolazi u Srbiju, a na kraju ove godine ta cifra što se tiče stranih investicija biće na nekom nivou od blizu tri milijarde evra.

Moram da kažem da ono što je velika stvar da ni jedan investitor i pored ove velike krize koja je pogodila čitav svet, nije odustao da dođe u Srbiju. To govori o stabilnosti Srbije, to govori o poverenju koje investitori imaju u Srbiju.

U prethodnih nekoliko godina, moram da kažem, u Srbiji je izgrađeno 350 kilometara autoputeva. Opet, ne vraćajući se na vreme kada su se u Srbiji gradili putevi po 20, 30 godina, znači sa druge strane gradimo 250 kilometara novih autoputeva i u ovom trenutku Srbija ima 920 kilometara autoputeva.

Isto tako, što je veoma važno kada pričamo o transportu u Srbiji, rekonstruisano je preko 500 kilometara železničkih pruga, a prvi put posle 20 godina, praktično dve decenije, uloženo je 250 miliona evra u vodeni saobraćaj.

Veoma važna stvar za nas koji dolazimo iz lokalnih samouprava, da kažem da je ono što je činjenica, uloženo je i uložiće se velika sredstva u rekonstrukciju pet hiljada kilometara lokalnih puteva. Ne treba ovde da napominjem značaj za lokalne samouprave šta to znači, ne treba da napominjem da mnoge lokalne samouprave nemaju sredstava za tako nešto, a moram da kažem da mnogi takvi lokalni putevi povezuju regione i dužine su od po 20, 30 kilometara.

Srbija ulaže u autoputeve, u železničku infrastrukturu, vodenu infrastrukturu i to su sve velika sredstva koja će poboljšati transport u Srbiji.

Kada je reč o auto-putu E80, on ide praktično od Merošine, Niša, preko Topličkog okruga, Prokuplja, Kuršumlije, dalje do Merdara, i on je dužine nekih 77 kilometara. On povezuje u regionu nekih pola miliona stanovnika u Topličkom okrugu, Niškom okrugu i u Pirotskom okrugu. Ono što je važno, kod Niša se povezuje sa Koridorom 10 i omogućava Srbiji da izađe na albansku luku Drač.

Ovde ne mogu da ne pomenem značajnu inicijativu mini Šengena, u koju je uključeno pet zemalja Zapadnog Balkana. Kada kažem pet zemalja Zapadnog Balkana, mislim na Srbiju sa svojom južnom pokrajinom, mislim na Severnu Makedoniju, Albaniju, ali isto tako i na Crnu Goru i na BiH. Moram da kažem da će ova inicijativa zasigurno, pored velike koristi koju će doneti zapadnom Balkanu, sigurno dodatno približiti sve ove zemlje Zapadnog Balkana EU.

Ovde kada pričamo o trasi puteva, prva trasa o kojoj danas pričamo je dužine 33 kilometra između Niša i Pločnika, a druga trasa je 44 kilometra između Pločnika i Merdara. Sredstva su obezbeđena iz Evropske banke za ovu prvu deonicu za obnovu i razvoj. Ovde ne mogu da ne napomenem da je EU jedan od najvećih donatora u prethodnim decenijama u Srbiju, sa blizu četiri milijarde evra bespovratnih sredstava. Isto tako, EU je jedan od najvećih investitora i kreditora što se tiče Srbije.

Isto tako, ovde ću napomenuti, kada pričamo o Evropskoj banci za obnovu i razvoj, da je ona u prethodnoj godini obezbedila 1,3 milijarde evra Zapadnom Balkanu. Kada to govorim, moram da kažem da su to bila rekordna sredstva u 2019. godini, ali u ovoj godini ta sredstva će biti 1,7 milijardi. Ta sredstva su opredeljena za mikro, mala i srednja preduzeća. Ono što ovde želim da kažem, posle pandemije i za infrastrukturu i dodatna radna mesta.

U vremenu koje mi je preostalo ukratko ću se osvrnuti na dva predloga zakona iz ove objedinjene rasprave. Prvi je Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma o kinematografskoj koprodukciji između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Francuske. Ovaj sporazum potvrđuje interes između naše dve države o saradnji u oblasti filmske industrije. Ministarka Gojković, vi ste malopre napomenuli da do sada imamo ovakvih pet sporazuma, da je u pripremi sporazum sa Ruskom Federacijom. Ali, ono što je meni veoma značajno, što je pomenuo moj kolega Života Starčević kao ovlašćeni ispred poslaničke grupe JS, da je sutra 125 godina od kada je snimljen prvi film u Francuskoj. To govori o značaju francuske filmske industrije, to govori o značaju ovog ugovora koji trebamo da potpišemo sa Francuskom.

Inače, ovaj sporazum omogućava srpskim autorima korišćenje fondova u iznosu većem od 2,5 miliona evra. Stupanjem na snagu ovog sporazuma prestaće da važi Sporazum iz 1975. godine između nekadašnje Jugoslavije i Francuske. Dakle, još jednom da ukažem na značaj ovog sporazuma, na značaj toga koliko je značajna Francuska u oblasti filske industrije u svetu.

Kada je reč o Predlogu zakona o potvrđivanju Ugovora između Vlade Republike Srbije i Japana, on predstavlja značajan doprinos bilateralne, privredne i finansijske saradnje između Vlade Republike Srbije i Japana. Srbija i Japan imaju dobre kako političke, tako i ekonomske odnose. Veliki broj investitora je već u Srbiji što se tiče Japana. Ovaj ugovor će doprineti da dodatno japanski investitori dođu u Srbiju.

Ne dužeći više, jer vreme koje mi je ostalo za poslaničku grupu JS sam iskoristio, želim samo da kažem da će poslanička grupa JS u danu za glasanje podržati sve predloge zakona iz ove objedinjene rasprave. Zahvaljujem.

Zahvaljujem se narodnom poslaniku Đorđu Kosaniću.
Imali ste još 20 sekundi.
Naredni je narodni poslanik Đorđe Milićević. Izvolite.

Zahvaljujem, uvažena predsedavajuća, gospođo Kovač.

Poštovana potpredsednice Vlade, ministarko kulture i informisanja, poštovani ministre omladine i sporta, poštovani predstavnici ministarstava, dame i gospodo narodni poslanici, na samom početku moram da napravim jednu digresiju. Ono što je uvažena potpredsednica Vlade i ministarka kulture i informisanja rekla, da gotovo svako skupštinsko zasedanje i svaki skupštinski saziv počinje sa nečim negativnim. To je tačno. Jer, u društvu uvek nekako postoje, znate, one grupacije, uglavnom političke, ali jedan deo i medijskih grupacija, koji ima potrebu da minimizira rad parlamenta, koji ima potrebu da na najnegativniji način predstavi ono što rade narodni poslanici, legitimno izabrani narodni poslanici ovde u Narodnoj skupštini Republike Srbije. To se, nažalost, ponavljam, dešava na početku svakog saziva skupštinskog parlamenta, a i u toku samog nastava rada parlamenta.

Mislim da je najbolji odgovor nas parlamentaraca na takvu situaciju upravo ono što činimo i radimo, a to je intenzivan i dinamičan rad. Rezultati su najbolji odgovor na svaku kritiku, jer onda svaki komentar i svaku kritiku treba prihvatiti kao kompliment. Dakle, na nama je da odgovorno, ozbiljno i posvećeno, kao i u prethodnom periodu, tako i u ovom sazivu, nastavimo da radimo svoj posao u najboljem interesu građana i da na najbolji mogući način damo odgovore na pitanja koja se postavljaju pred parlament kao najviši organ zakonodavne vlasti.

Kada je reč o zakonskim predlozima o kojima danas govorimo, najpre želim da kažem da je cilj jasan – obezbediti stabilno finansiranje javnog servisa. Na nama je da kroz zakone obezbedimo nezavisnost u funkcionisanju javnog servisa i da javni servis može nesmetano da funkcioniše. Dakle, danas govorimo o izmenama Zakona o javnim medijskim servisima, kojima se i u 2021. godini obezbeđuje budžetsko finansiranje javnih medijskih servisa, imajući u vidu da se od taksi za medijski servis ne može obezbediti stabilno finansiranje javnog interesa u oblasti informisanja. Država mora da obezbedi javni interes u oblasti informisanja i to se čini preko javnih medijskih servisa koji su regulisani posebnim zakonom, o kojem je već bilo reči, a to je Zakon o javnim medijskim servisima.

Da podsetim na važeći Zakon o javnim medijskim servisima i na ulogu javnog informisanja za društvo, njegovu demokratizaciju, ostvarivanje ljudskih, građanskih, ali i manjinskih prava, pošto vrlo često ovde u parlamentu govorimo i o manjinskim pravima. Dakle, novi Zakon o javnim medijskim servisima donet je 2014. godine. Njime je utvrđeno da su RTS i RTV javni medijski servisi, čija je uloga ostvarivanje javnog interesa u oblasti javnog informisanja. Javne interese ostvaruje kroz programske sadržaje, odnosno kroz poštovanje pre svega osnovnog načela, a to je istinito, blagovremeno, profesionalno, nepristrasno informisanje građana Srbije.

Pri tome, moraju se poštovati i ostala načela. Kada govorimo o ostalim načelima, želim vrlo precizno da citiram ono što je definisano u zakonu. Zakon kaže: „Poštovanje i predstavljanje osnovnih ljudskih prava i sloboda, demokratskih vrednosti institucija i unapređivanje kulture javnog dijaloga; Poštovanje privatnosti, dostojanstva, ugleda, časti i drugih osnovnih prava i sloboda čoveka; Poštovanje i podsticanje pluralizma političkih, verski i drugih ideja i omogućavanje javnosti da bude upoznata sa tim idejama, ne služeći interesima pojedinih političkih stranaka i verskih zajednica, kao ni bilo kom drugom pojedinačnom političkom, ekonomskom, verskom, sličnom stanovištu ili interesu; Zadovoljavanje potreba u informisanju svih delova društva bez diskriminacije, vodeći računa naročito o društveno osetljivim grupama kao što su deca, omladina i stari, manjinske grupe, osobe sa invaliditetom, socijalno i zdravstveno ugrožene i druge; Zadovoljavanje potreba građana za programskim sadržajem, nepristrasno obrađivanje političkih, istorijskih, privrednih, socijalnih, zdravstvenih, kulturnih, obrazovnih, naučih, ekoloških i brojnih drugih pitanja.“

Dakle, osnovna delatnost javnog medijskog servisa u ostvarivanju javnog interesa jeste proizvodnja, kupovina, obrada i objavljivanje radio, TV i multimedijskih sadržaja, naročito informativnih, obrazovnih, kulturno-umetničkih, dečijih, zabavno-humorističkih, verskih i drugih programa koji su od javnog interesa za građane. Medijski servisi treba da promovišu vrednosti demokratskog društva, da promovišu i doprinose stvaranju demokratske atmosfere i međunacionalne i verske tolerancije, unapređenje dijaloga i očuvanje nacionalnog identiteta srpskog naroda i pripadnika nacionalnih manjina. To je sve vrlo jasno i precizno definisano zakonom i to se u potpunosti i poštuje.

Svoju javnu funkciju, odnosno ulogu, javni i medijski servisi obezbeđuju adekvatnom funkcionalnom organizacijom, u skladu sa zakonom i odgovornim korišćenjem nacionalnih frekvencija.

Polazeći od značaja koje javni medijski servisi imaju u očuvanju i unapređenju demokratskih vrednosti društva, Republika Srbija se opredelila da rad i položaj javnih medijskih servisa reguliše posebnim zakonom, čime je zakonodavstvo u ovoj oblasti uskladila pre svega sa evropskom regulativom. I vrlo je jasno – dva su javna izvora, prvi budžetska sredstva, drugi sredstva za takse za javni medijski servis koja se naplaćuju preko EPS-ovih uplatnica za struju. Imamo i treći izvor finansiranja – samostalno obezbeđena sredstva, deo sredstava od prodaje reklamnog prostora.

Na jednoj od prethodnih sednica, pre nekoliko dana, Narodna skupština je raspravljala i mi smo usvojili novu visinu takse za javne medijske servise i tada smo vrlo jasno rekli, pošto su postojale određene sugestije nekih političkih opcija kada je reč o uređivačkoj politici javnog servisa, kada je reč o tome da su neke političke stranke neravnomerno zastupljene, mi smo rekli – na nama je da donesemo zakone i da sagledamo kao neko ko ima kontrolnu i nadzornu ulogu da li se ti zakoni primenjuju.

Nije na nama da se bavimo uređivačkom politikom medija. To treba da ostavimo menadžmentu, a što se tiče programa, to treba da ostavimo programskom savetu koji se bavi tim pitanjima.

Ali, isto tako, zamolili smo kolege da kada govorimo o RTS-u, nemojte kada je reč o RTS-u da sve gledamo kroz prizmu informativnih emisija i da gledamo kroz prizmu političkih emisija. Nije RTS samo informativni program i nije RTS samo politika. Podsetiću vas, RTS je i naučni i obrazovni i kulturni i sportski program, ali i filmski i dokumentarni program. Na RTS-u, između ostalog, su i dopisništva. Mislim da RTS u ovom trenutku ima 25 dopisništava. Koliko redakcija ima RTS? Ima dopisnike u Americi, Briselu, Evropi. Dakle, oprema koja godinama nije obnavljana, a koja se konačno obnavlja i modernizuje. Zahvaljujući RTS-u, kao što je, između ostalog rečeno, školski program se odvijao u periodu pandemije, što je od posebnog značaja.

Kada govorimo o tome da nacionalne manjine nisu zastupljene na RTS-u, o čemu je bilo reči, žao mi je, nema kolega koje su sugerisale da nisu dovoljno zastupljene, a pri tome su podneli amandman da taksa bude jedan dinar, ja sam postavio samo jedno pitanje – da li vi znate šta je Lajmet? On se emituje, koliko je meni poznato, tri puta na RTS-u. Da li je taj jedan dinar dovoljno da se samo Lajmet emituje tri puta dnevno na RTS-u?

Dakle, nemamo mi problem da razgovaramo o tome da nacionalne manjine budu više zastupljene na javnom servisu, ali hajde da budemo realni i hajde da ne politizujemo stvar koja nije za politizaciju, ako želite otvoreni dijalog i otvorenu debatu.

Ono što se na kvalitet i obim proizvodnje medijskog sadržaja može odraziti jeste činjenica da je visina sredstava koja se godišnje izdvaja za rad javnih medijskih servisa svake godine menja, takođe i naplata takse i neujednačenost i mi zato podržavamo, poslanička grupa SPS, izmenu Zakona o javnim medijskim servisima, kako bi se i u 2021. godini omogućilo finansiranje iz budžeta.

Međutim, kada govorimo o medijima i kada govorimo o javnom servisu, vrlo često se nameće nekoliko teza i nekoliko pitanja, pre svega od strane i opozicionih poslaničkih grupa, ali i onih vanparlamentarnih, kvazi opozicionih političkih stranaka, pa se govori o slobodi medija, pa se govori da su mediji po volji režima, pa se onda tu postavlja nekoliko suštinskih pitanja. Najpre, sloboda mišljenja, sloboda govora i sloboda izražavanja su za nas osnovni postulati jednog demokratskog društva kakvo Srbija danas i jeste.

Ako evropski parlamentarci, a vi ministarka jako dobro znate, pošto ste učestvovali u međustranačkom dijalogu, da su evropski parlamentarci onog trenutka kada smo tek završili debatu na temu REM-a, posetili REM i rekli da postoje paralelni mediji. Pa, čekajte, ako postoje paralelni mediji, kako onda ne postoji sloboda medija u Srbiji i s kojim pravom postavljaju pitanje slobode medija danas, a nisu 2011. godine, kada je izveštaj Verice Barać bio krajnje rigidan? Zašto tada niko od evropskih parlamentaraca nije postavio pitanje slobode medija? I šta je to po volji režima, ako konkretno govorim o RTS-u, ja to ponavljam po ko zna koji put i uvek ću to ponavljati – šta je tu po volji režima, da ne kažem režima, nego vladajuće koalicije, šta je tu po volji vladajuće koalicije? Da li je vladajuća koalicija postavila jednog urednika RTS-a? Da li je vladajuća koalicija postavila direktora RTS-a? Ne. Prepustila je to menadžmentu, prepustila je to upravnom odboru, a što se tiče programske šeme, naravno, shodno zakonu, prepustila je to programskom odboru.

Tokom međustranačkog dijaloga mi smo, između ostalog, razgovarali neposredno pred izbore, jer su nametnute te teme od strane i nevladinog sektora, ali i od jednog dela opozicije koji je bukvalno od svega pravio farsu i zabavu pa im se učinilo da i od toga mogu da naprave farsu i zabavu, tražili su otvoren dijalog sa strankama, parlamentarnim strankama, vanparlamentarnim strankama, ali i sa predstavnicima medija koji imaju nacionalnu frekvenciju. I bili su prisutni i predstavnici REM-a. Oni se, naravno, nisu pojavili.

Ali, mi smo vrlo otvoreno i jasno rekli, celokupna vladajuća koalicija, imali smo jedinstven stav – nemamo apsolutno nikakav problem ravnomerne zastupljenosti u medijima, što se nas tiče, izvolite, imate čitav medijski prostor. Još milion puta da se pojavimo na medijima, ne možemo da dostignemo koliko su se oni puta pojavljivali na javnom servisu. Ali, to nije važno. Nećemo da se bavimo uređivačkom politikom medija. Kada već govorimo o informativi, kada već govorimo o politici, onda dajte da vodimo tematske debate pred izbore. To je bila naša sugestija.

Usvojili smo pravilnik kada je reč o javnom servisu, usvojili smo preporuke kada je reč o komercijalnim televizijama, jer ne možete vi narediti privatnom sektoru kako da uređuje svoj program. Ako ste hteli privatizaciju i ako ste 2000. godine usvojili tu Strategiju o privatizaciji medija i želeli kapitalizam, odakle sad potreba da se bavite privatnim sektorom i da uređujete privatne medije?

Mislim da je ministarka kulture dala jedan dobar predlog kada govorimo o medijima i kada govorimo o prenosu Narodne skupštine Republike Srbije, između ostalog, to je nešto o čemu se govorilo i tokom prethodnog saziva, da ovaj parlament dobije svoj parlamentarni kanal i tu treba sagledati tehničke mogućnosti, poput parlamentarnog kanala kakav ima recimo Državna duma, i oni tokom celog dana prate aktivnosti i u plenumu, ali i van plenuma, tako što poslanici, predsednici poslaničkih grupa, predsednici odbora nakon održane sednice odbora mogu da gostuju na parlamentarnom kanalu i saopštavaju stavove, zaključke sa sednica odbora. Ali, kažem, to je odlična ideja, samo treba sagledati mogućnosti.

I na samom kraju, neću previše dužiti, malo čas sam čuo nešto što po meni lično na neki način i narušava dostojanstvo Narodne skupštine i narušava dostojanstvo i integritet svakog poslanika. Znate, demokratija u Srbiji se ostvaruje na izborima i samo na izborima. Samo izbori mogu da promene politički kurs Srbije. Na odgovornim i ozbiljnim političkim strankama je da prihvate rezultate fer i demokratskih izbora, ma koliko im se to u datom trenutku svidelo ili ne. To je demokratija. Ne možete je drugačije shvatiti i drugačije definisati. To što je ovakav aktuelni saziv parlamenta, takva je volja građana i jasno izražena volja birača.

Voleo bih da poslanički klub SPS ima više poslaničkih mandata, ali nema. Takva je bila trenutna volja birača i mi je poštujemo, ali nedozvoljavamo da se na bilo koji način narušava integritet i dostojanstvo Skupštine i integritet bilo kojeg od ovih poslanika i poslanica koje sede u aktuelnom sazivu koje je odgovorno, ozbiljno i posvećeno rade svoj posao.

Kada govorimo o izbornom sistemu, a to nije tema, verujte, mnogo dugo smo se bavili izbornim sistemom i tokom međustranačkog dijaloga i tu sada postoji nešto što je suština, a čini mi se da se ne shvata, ako želite da menjate izborni sistem, ja želim da kažem jednu stvar, aktuelni izborni sistem, a to je proporcionalni, on je politička realnost, većinski izborni sistem odgovara većinskim strankama i onda bi imali dijametralno suprotan saziv parlamenta od onog, verujte koji danas imamo, a on se opet ne bi svideo pojedinim političkim strankama.

U potpunosti podržavam predlog ministarke da na jednoj od narednih sednica parlamenta razgovaramo na jednu od važnih tema, a to je kultura. Mislim da se time u prethodnom sazivu nismo dovoljno bavili, da zakažemo jednu posebnu sednicu na kojoj ćemo o tome razgovarati.

Na samom kraju. Pošto u svom poslaničkom klubu imamo velikog graditelja, gospodina Mrkonjića, ja moram da istaknem nešto što smatramo, kao poslanički klub, da je veoma važno, najpre, želim da kažem da je opozicija kritikovala put Niš – Merdare, a podsećam da je 1991. godine, taj put ušao u Evropski koridor, dakle kao deo Evropskog koridora i da je danas deo Evropskog koridora i da je dobro da je Evropa dala podršku za realizaciju ovog izuzetno važnog projekta.

Dakle, politika predsednika Republike, politika Vlade Republike Srbije je da ruši sve granice i da otvara jednu ekonomsku perspektivu kako bismo svi išli napred. Vreme koje je pred nama neće biti perspektivno u smislu investicija, privatnog sektora, tako da mi kao javni sektor moramo da to kompenzujemo i da održimo našu ekonomiju kako bi očuvali sve one vrednosti koje smo prethodnih godina, kao Vlada i kako vladajuća koalicija u Srbiji postigli. Zahvaljujem.