Zahvaljujem, gospodine Zukorliću.
Reč ima Vojislav Vujić, replika.

Gospodine Zukoriliću, ja sam u tom pravcu upravo i pričao. Ako hoćete, tako ni predsednik moje stranke, Dragan Marković Palma, bez obzira što smo mnogo više od dva mandata u ovoj Skupštini voljom građana, verujem da na prste u zadnjih 10 godina može da se izbroji gostovanje u emisijama sličnog tipa.

Malopre sam vam rekao da smatram da to što ste upravo danas pokrenuli jednu takvu temu, a što je šer gledanosti Skupštine vrlo mali, RTS dva, sada u ovom trenutku, ne znači da ljudi iz RTS nisu dobili informaciju o kojoj smo pričali. Verujem da će to da bude posledica i trenutak kada će oni sada nama da se obrate da budemo gosti. Hvala.

Reč ima gospodin Zukorlić. Izvolite.

Učinilo mi se da ih opravdavate i zato sam reagovao. Dakle, u tom slučaju se i vi pridružite ovoj osudi i potpuno je u redu i mislim da su ovo stvari koje ne bi trebale da imaju stranački prizvuk, ali i vi ste svedoci da imamo selektivan odnos i selektivan pristup. To RTS, to javnom servisu ne sme da se događa.

Ponavljam, mi moramo naći mehanizam kao najviše zakonodavno telo u ovoj zemlji. Narodna skupština je najveći zakonodavni organ, najviši zakonodavni organ, ali i najviši nadzorni organ u ovoj zemlji. Dakle, Narodna skupština je nadzorni organ svih nadzora. Prema tome, mi ne možemo zaćutati pred floskulom – mi smo samostalni i mi možemo da radimo šta hoćemo. Dakle, ovakve pojave moraju biti osuđene i ne samo osuđene, već prosto ih sada pozivamo javno, osudom, da ovo isprave, ali ukoliko ne budu to hteli i ukoliko se ogluše, mi moramo naći mehanizam da se tome suprotstavimo. Svakako da je jako važno, evo, kada se, poput vas kolega, uključite u toj osudi i naravno da će taj efekat biti jači. Hvala.

Zahvaljujem.
Sledeći govornik je narodni poslanik Branimir Jovanović.

Poštovani predsedavajući, poštovani predstavnici Komisije za hartije od vrednosti, poštovani predstavnici Regulatorne agencije za elektronske komunikacije i poštanske usluge, za pohvalu je što i danas u plenumu razmatramo i o finansijskom planu Komisije za hartije od vrednosti i o Izveštaju za 2019. godinu RATEL-a. To je jedan dobra praksa koju smo uspostavili ovde u parlamentu.

O radu Komisije za hartije od vrednosti govorio sam i ja i poslanici SDPS nedavno kada je tema dnevnog reda bio Zakon o digitalnoj imovini, tako da ću se danas osvrnuti, odnosno reći nešto više o Izveštaju RATEL-a. Fokusiraću se na neke segmente tog izveštaja, naravno ne na sve, a fokusiraću se na one, pre svega, koji se odnose na korisnike pravnih usluga, na njihovu zaštitu, bezbednost, odnosno građane Srbije koji koriste usluge mobilne telefonije i ostalih sredstava komunikacije iz ove oblasti.

Naravno, pre toga moram da istaknem i da napomenem da kada je pre 16 godina osnovana Agencija za elektronske komunikacije i poštanske usluge da je tada i postavljen zadatak ove agencije, a to je da ona obezbedi efikasno sprovođenje i unapređivanje utvrđene politike u oblasti telekomunikacija i da to bude u cilju daljeg razvoja telekomunikacija i stvaranja uslova za uspostavljanje informacionog društva.

Upravo kada govorimo o Izveštaju iz 2019. godine, to je još jedan u nizu izveštaja gde možemo da vidimo dokle se stiglo na tom putu, kako se ispunjavaju zadaci koji su postavljeni pred RATEL-om i kako se zacrtani ciljevi ostvaruju.

U Izveštaju se navodi da su aktivnosti, odnosno ciljevi RATEL-a za 2019. godinu bili, pre svega, ostvarivanje konkurentnog tržišta, bolji kvalitet usluga, zaštita krajnjih korisnika usluga, odnosno unapređivanje informacione bezbednosti. Smatram da je najbolji pokazatelj rada i RATEL-a, ali i Ministarstva trgovine, telekomunikacije i turizma upravo zadovoljstvo korisnika usluga iz ove oblasti.

Kada su građani zadovoljni, to je samo pokazatelj da i RATEL dobro radi, da i nadležno ministarstvo dobro radi, pošto ova agencija i ministarstvo, mogu reći slobodno, usko sarađuju, prosto su upućeni jedni na druge u ovoj oblasti.

U 2019. godini evidentirana su 1.042 predmeta u vezi sa prigovorima i od toga je 423 pozitivno rešeno. To je, dakle, ono što je u nadležnosti RATEL-a. Mislim da je ovaj pokazatelj dobar. Znači, preko 40% slučajeva je rešeno i to govorim u onom kontekstu kada govorim o zaštiti prava potrošača, s tim da moram da naglasim da kada govorimo o zaštiti prava potrošača, potrošači ukoliko nisu zadovoljni uslugom, oni sa najpre obraćaju npr. ako govorim o mobilnim operatorima, najpre njima, pa ako im oni ne odgovore u određenom roku ili uopšte ne odgovore, onda ministarstvo preuzima svoj deo odgovornosti, a RATEL u toj situaciji radi tako što pokušava da nađe vansudsko rešenje gde bi svi bili zadovoljni, a pre svega krajnji korisnici.

Kada govorim o ovih 40% slučajeva da su pozitivno rešeni u otvorenim predmetima, mislim da je i to zapravo jedan dobar pokazatelj da su i potrošači na neki način razumeli svoje mehanizme, odnosno kako mogu da ostvare svoja prava.

Podaci takođe iz izveštaja ukazuju da se prigovori najviše odnose na visinu računa, na kvalitet usluge i ono što je zanimljivo, pre svega, na kvalitet interneta, odnosno prenosa podataka.

Kada govorimo o tome, moj utisak je da kada govorimo o prvom problemu, a to je visina računa, potrošači, odnosno građani, često mogu da dokažu da mobilni operator koji im je isporučio određeni račun za usluge nije bio u pravu na osnovu listinga i drugih vidljivih parametara.

Kada govorimo o kvalitetu usluge, odnosno konkretno na mreži ili prenosu podataka, interneta, tu je teško dokazivo građanima da kvalitet usluge nije onakav kakav je dogovoren, da nije u skladu sa ugovorom, odnosno sa određenim standardima.

Dešava se zaista kod određenih mobilnih operatora da mreža nije dovoljno pokrivena, odnosno da internet nije dobar na svim delovima teritorije. To naročito mislim za ljude koji često putuju, čak i na određenim delovima auto-puta od Beograda ka Nišu, na izlazu iz Beograda i od Čačka ka Beogradu, „Miloš Veliki“, čini mi se, tako sam dobio informaciju od građana, pre skretanja za Ub iz smera Čačka ka Beogradu, da je mreža slabija nego inače. Mislim da je u tom slučaju zadatak i RATEL-a, ali i nas u Skupštini u budućnosti treba da bude da damo podršku da mobilni operatori pojačaju kvalitet svojih usluga.

Opet kada govorim o ovoj temi, o zaštiti potrošača, kada kažem da su ova dva druga slučaja koja se često pojavljuju teško dokaziva, tu nastaje još jedan problem za potrošače. Zapravo, ako oni nisu zadovoljni uslugom mobilnog operatora, oni mogu da traže raskid ugovora, ali taj raskid ugovora ide na njihovu štetu ako ne mogu da dokažu, odnosno moraju finansijski da izmire ceo taj ugovor do njegovog isteka, ako žele da raskinu ugovor. Zbog toga je, naravno, važno da insistiramo na unapređenju mreže, na kvalitetu usluga da ne bi uopšte dolazilo do takvih situacija.

Takođe iz izveštaja možemo videti i gospodin Kovačević je o tome malo pre govorio da je izvršeno merenje i analiza parametara usluga mobilnih operatora, da se ona radi od 2017. godine. Zaista, podatak koji je iznet je ohrabrujući da je 2017. godine ta prosečna ocena na skali od jedan do 100 bila 55,4, čini mi se, a da je u 2019. godini 77 zarez nešto procenata bila i to u 2019. godini najbolje ocenjeni operator ima 85,06%, drugi 76,79, a treći 69,9 bodova.

Podaci prema kojima ja raspolažem, mislim da u tekućoj godini da je ta prosečna ocena sva tri mobilna operatora i „Telekoma“ i „VIP-a“ i „Telenora“ iznosila 81,4 ako se ne varam i to je odličan podatak. Ako posmatramo prosek, s obzirom da se kao uspešan parametar u zemljama EU uzima svaka ocena preko 80 da je dobar rezultat, sada, pretpostavljam kako je prosečna ocena 81,4, nisam imao uvid kako je ocenjen svaki operator, ali mislim da zadatak treba da bude da svaki operator ponaosob treba da ispuni, da dođe do te lestvice iznad 80 poena, ne neki da ima znatno više, neki niže pa u proseku to da bude zadovoljavajuće, nego mislim da u budućnosti treba da obratimo pažnju svi, naročito RATEL da svaki operator dođe do tog nivoa da ocena bude preko 80 poena. Na taj način ćemo sigurno postići jedan izuzetan kvalitet svih mreža koje posluju u Srbiji.

Za pohvalu je što svi ovi podaci mogu da se vide na sajtu RATEL, oni su vidljivi. Građani kada žele da se opredele za nekog operatora mogu jednostavno da odu na sajt RATEL da vide podatke i oni će im ukazati, sugerisati u kom smeru treba da idu.

Što se tiče međunarodne saradnje koja je takođe pomenuta u izveštaju, navodi se da je u 2019. godini, da su zapravo potpisana dva Memoranduma o razumevanju sa Agencijama iz Rumunije i Turske, ali smatram da u 2019. godini najvažniji sporazum koji se opet tiče međunarodne saradnje jeste onaj koji je potpisan, to je Sporazum o snižavanju cena usluga rominga u zemljama zapadnog Balkana.

Pune efekte ovog sporazuma videćemo ove godine, 2021. godine. Prelazno rešenje trajaće do kraja juna, a od 1. jula ostvariće se potpuni efekti i na taj način ćemo se približiti, odnosno usvojićemo onaj princip koji važi u EU, to je princip „roming kao kod kuće“.

Šta on podrazumeva? Taj princip podrazumeva da građani Srbije, ukoliko putuju u zemlje zapadnog Balkana, tamo provode vreme, moći će da koriste usluge svih mobilnih operatora iz Srbije po ceni koje važe isto i za domaće tržište. To je dobro i za građane Srbije koji kao turisti putuju u te zemlje, naravno i za one koji se bave privrednim aktivnostima, ali naravno mi otvaramo naše tržište i za druge ljude smatramo povoljnijim kada dođu u našu zemlju, odnosno građani država iz okruženja će imati povoljnije uslove za korišćenje tih benefita.

Ovaj sporazum zajednički sprovode, odnosno projekat zajednički sprovode RATEL i Ministarstvo trgovine i telekomunikacija i turizma i moram da istaknem u ovom kontekstu i određene aktivnosti Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija. Posebno moram da istaknem projekat koji je u toku, to je Projekat „Povezane škole“. On se odnosi na unapređivanje informacionih tehnologija. Zapravo on podrazumeva uspostavljanje, odnosno izgradnju jedne standardizovane i održive bežične lokalne mreže za sve škole i za veće objekte širom Srbije i na taj način će se omogućiti pružanje naprednih elektronskih usluga.

Posebno je to važno za sve one koji učestvuju u procesu obrazovanja jer na taj način će moći da koriste bez problema i digitalne dnevnike i učenje na daljinu, ali će moći i da imaju pristup digitalnim obrazovanim sadržajima. I to je zapravo veoma važno zato što na taj način stvaramo jednake mogućnosti za sve građane Srbije da se pod istim uslovima školuju, da im pod istim uslovima budu dostupni obrazovni materijali i na taj način mogu reći slobodno da se smanjuje jaz između ruralnih i urbanih područja i to su neke od osnovnih ideja za koje se i zalaže SDPS.

Do sada je u okviru ovog projekta završena izgradnja bežičnih računarskih mreža u 46% škola. Na taj način 479.000 učenika ima pristup bežičnom internetu i preko 20.000 učionica je na ovaj način pokriveno. Cilj je da bude ovim projektom obuhvaćeno 1.880 školskih objekata, odnosno oko 760.000 učenika.

Da se u ovoj oblasti dobro radilo godinama pokazuje nam iskustvo koje smo imali iz prošle godine kada je zbog pandemije korona virusa zaista sistem odlično funkcionisao. Organizovana je za vrlo kratko vreme onlajn nastava za sve đake. Na taj način đaci su uspešno priveli kraju školsku godinu, usvojili su, smatram određeni kvalitet znanja, možda ne onaj kao što je to slučaj da su bili u školskim klupama, ali u svakom slučaju uspešno je funkcionisao čitav sistem koji je omogućio da se organizuje nastava na ovaj način.

Takođe, kada govorimo o ovoj oblasti, o tome će nešto više govoriti moja koleginica Nataša Mihajlović Bacić, ali ja moram da istaknem samo u naznakama da je bezbednost na internetu jedna tema o kojoj moramo da pričamo češće, kojoj morao ozbiljnije da se bavimo u budućnosti, posebno kada govorimo o osetljivim grupama kao što su deca.

Mislim da i roditelji nisu dovoljno shvatili ozbiljno ovu problematiku, da jednostavno ovo nije društvo isto kao ono u kojem smo mi odrastali i potrebno će biti sigurno u budućnosti više nekih edukacija i za roditelje, kako da ih usmerimo da se odnose prema ovom problemu, odnosno kako da zaštite decu da bezbedni budu na internetu.

Nadam se da će RATEL i u budućnosti raditi sa svojim ovlašćenjima, da će ispuniti svoje zacrtane ciljeve, da će Komisija za hartije od vrednosti nastaviti da radi istim tempom kao i do sada i zbog toga će Poslanička grupa SDPS podržati i finansijski plan i izveštaj RATEL-a. Hvala.

Zahvaljujem.
Sledeći narodni poslanik Đorđe Milićević.

Zahvaljujem uvaženi predsedavajući.

Poštovani predstavnici RATEL-a, poštovani predstavnici Komisije za hartije od vrednosti, naravno da će Poslanička grupa SPS u danu za glasanje podržati oba predloga. Oprostite, poštovani predstavnici Odbora, obzirom da je Odbor predlagač, uvažena koleginice Tomić, naravno da će Poslanička grupa SPS u danu za glasanje podržati oba predloga.

Prosto smatramo da Narodna skupština nastavlja sa nečim što je dobra praksa, a to je a u plenumu raspravlja o radu regulatornih tela, o radu nezavisnih direktnih organa i mislimo da je ovaj i ovakav pristup rada parlamenta višestruko važan. Pre svega, sa jedne strane, on doprinosi transparentnosti rada ovih organa pred građanima i bliže se građani mogu upoznati sa nadležnostima svih regulatora, a sa druge strane Narodna skupština Republike Srbije razmatrajući na ovakav način izveštaje o radu, finansijske izveštaje obavlja neposredno i ostvaruje neposredno svoju kontrolnu funkciju.

Krajem 2020. godine mi smo u plenumu takođe raspravljali o izveštajima većine regulatornih tela i nezavisnih organa kada je predstavnicima ovih organa omogućeno da se obrate narodnim poslanicima, obraćajući se narodnim poslanicima zapravo se obraćaju i građanima Srbije jer parlament je glas naroda.

Govorili smo o radu, govorili smo o rezultatima koji se postižu i čini mi se da je u javnosti, u jednom delu javnosti postojala jedna pogrešna percepcija kako mi kao poslanici želimo da utičemo i vršimo pritisak na rad nezavisnih tela i regulatornih tela. Ne, mi samo vodimo jedan otvoren dijalog, otvorenu debatu o temama koje su važne, naročito o temama koje se tiču, životnim kada su u pitanju građani Srbije i smatramo da to, kao što sam rekao, može biti višestruka korist. Nije nemoguće da nezavisna regulatorna tela nekada imaju i drugačiji stav od stava vladajuće koalicije, od stava stranaka koje čine vladajući koaliciju, ali ja u tome ne vidim apsolutno ništa sporno. Zato smo tu da upravo u plenumu o tome razgovaramo i debatujemo, ali nikako da mi vršimo, nije naš cilj da vršimo pritisak na rad nezavisnih organa i regulatornih tela. Naprotiv, naš cilj je da ojačamo i osnažimo rad nezavisnih organa i regulatornih tela, jer to je naša obaveza kao narodnih poslanika i da zajedno sa svima vama sagledamo poštovanje određenih zakonskih procedura.

To što nekada postoje različita mišljenja i različiti stavovi, pa znate šta, sa druge strane se može postaviti pitanje – ako bi uvek svi mislili isto, ne bi mislili dovoljno, a čemu onda i postojanje nezavisnih i regulatornih tela.?

Mislim da ovakva vrsta rasprave u plenumu, ne samo na sednicama odbora je višestruko korisna i za građane i za vas, ali i za nas kao narodne poslanike jer i vi i mi imamo različiti nivo, ali opet određeni nivo odgovornosti i obaveza prema građanima Srbije.

Kada je u pitanju Predlog finansijskog plana Komisije za hartije od vrednosti za 2021. godinu na koji Narodna skupština daje saglasnost, kratko ću se osvrnuti, odnosno podržaću predlog nadležnog Odbora. Inače, o radu ovog nezavisnog organa govorili smo iscrpno na jednoj od prethodnih sednica Narodne skupštine Republike Srbije, razmatrajući Izveštaj za 2019. godinu.

Poslanička grupa SPS, kao što sam rekao, podržaće predlog ovog finansijskog plana, ali danas je na dnevnom redu parlamenta još jedan izveštaj. U pitanju je izveštaj Regulatorne agencije za elektronske komunikacije i poštanske usluge, skraćeno RATEL za 2019. godinu sa Predlogom zaključka Odbora za prostorno planiranje, saobraćaj, infrastrukturu i telekomunikacije koji je kao nadležan Odbor unutar Narodne skupštine Republike Srbije razmatrao ovaj izveštaj.

Imali smo izveštaj REM-a kao regulatora u segmentima elektronskih medija. RATEL ima nešto širi spektar javnih ovlašćenja jer pokriva čitavo područje elektronskih komunikacija. RATEL je kao nacionalni regulator prvi put osnovan 2003. godine Zakonom o telekomunikacijama, ali je tokom vremena bilo više izmena kojima je proširena ili precizirana, kako bih rekao, nadležnost RATEL-a. Tako je od 2014. godine RATEL kao regulator dobio i regulaciju poštanskih usluga, a od 2016. godine obavljao poslove Nacionalnog centra za prevenciju bezbednosnih rizika u informaciono-komunikacionim sistemima u skladu sa Zakonom o informacionoj bezbednosti, odnosno da koordinira pre svega prevenciju i zaštitu od bezbednosnih rizika ovih sistema u Republici Srbiji na nacionalnom nivou, što je od velike važnosti, jer nove komunikacione tehnologije zahtevaju upravo ono o čemu je kolega maločas govorio, zahtevaju visok nivo zaštite od neovlašćenog korišćenja i od eventualnih zloupotreba.

Tako da RATEL sada obuhvata tri segmenta regulatornog rada, elektronske komunikacije, oblast poštanskih usluga i kao treću oblast – informacionu bezbednost. Jedan od najvažnijih zadataka RATEL-a svakako jeste upravljanje radiofrekvencijskim spektrom, a u tom kontekstu i raspodelom radiofrekvencija. U tom smislu RATEL je odgovoran za upravljanje i kontrolu spektra, izdavanja dozvola za korišćenje frekvencija vodeći računa pre svega kako je to jasno precizirano, o racionalnosti, evidenciju korisnika radiofrekvencija, radiodifuziju, radiokomunikacije, tehnički pregled radio stanica itd, sve ono što je definisano zakonom.

Dakle, u pitanju je upravljanje veoma značajnim, rekao bih nacionalnim resursima. Da podsetimo, da politiku u oblasti elektronskih komunikacija utvrđuje Vlada, a ta politika je upravo definisana Strategijom razvoja elektronskih komunikacija. Trenutno je u primeni strategija za period od 2010. do 2020. godine, pa pretpostavljam da će uslediti novi strateški dokument za naredni vremenski period.

Inače, možemo reći da je važeća strategija operativno pretočena u digitalnu agendu, kako nazivamo strateške pravce razvoja elektronskih komunikacija i informatičkog društva. Sada na kraju perioda primene ove strategije možemo reći da je Srbija zakoračila u svet progresivnijih digitalnih društava, sa sigurnošću možemo izneti ovakvu konstataciju.

Kada analiziramo rezultate implementacije strategija, a verujem da će ishode prethodnog desetogodišnjeg perioda analizirati i ostali nadležni organi, mislim da možemo biti zadovoljni. Jedan od rezultata je proces digitalizacije, pre svega prelazak sa analognog na digitalno emitovanje TV programa, zatim postignut je zavidni nivo dostupnosti i pokrivenosti teritorije Srbije sa internetom i mobilnom telefonijom, porastao broj kablovskih operatera i usluga koje oni pružaju, dostignut je solidan nivo implementacija elektronskih komunikacija i usluga javnog sektora e-uprava, ali i u domaću industriju.

Razvoj elektronskih komunikacija kao strateški cilj podrazumeva i uvođenje novih multimedijalnih usluga, izgradnju telekomunikacione infrastrukture i postizanje veće konkurentnosti Srbije u sektoru elektronskih komunikacija, uključujući i domaću proizvodnju telekomunikacione opreme, ali krovni cilj je pre svega formiranje nacionalne mreže elektronskih komunikacija.

Ovaj sektor funkcioniše u veoma složenom pravnom prostoru, jer je u pitanju multidisciplinarna oblast, tako da se osim krovnog Zakona radio difuziji i Zakona o poštanskim uslugama, na oblast elektronske komunikacije primenjuju i mnogi drugi propisi koji su u prethodnom periodu usklađivani, harmonizovani sa evropskim zakonodavstvom.

Polazeći od strateških opredeljenja, RATEL kao regulatorno telo, ima javna ovlašćenja koja upravo treba da doprinesu i podsticanju konkurencije elektronskih komunikacionih mreža, unapređenju njihovog kapaciteta i kvaliteta, razvoja tržišta elektronskih komunikacija kao i zaštita interesa korisnika.

Kada analiziramo izveštaj RATEL-a za 2019. godinu, vidimo da je veliki deo aktivnosti u okviru obavljanja regulatornih aktivnosti bio posvećen upravo praktičnoj realizaciji ciljeva i sprovođenju zakonskih ovlašćenja kao nacionalnog regulatora.

U izveštaju se navodi da je u 2019. godini započela faza testiranja, uvođenja 5G mreže, dakle, peta generacija mreže, da je izdata i privremena dozvola za testiranje 5G mreže operatoru „Telenoru“ i „Telekomu Srbije“. Prema informacijama u junu 2019. godine, u naučno istraživačkom parku na Zvezdari čini mi se, puštena je u rad prva 5G bazna stanica u Srbiji koja je bila namenjena i domaćim i stranim kompanijama. Tada je rečeno da će Srbija biti jedan od lidera u regionu na polju razvoja digitalne komunikacije, jer 5G mreža predstavlja preduslov za četvrtu industrijsku revoluciju koja podrazumeva globalno povezivanje sveta elektronskim komunikacijama, mobilnom telefonijom pre svega.

O dobrim ili lošim stranama globalne telekomunikacione povezanosti sada ne bih govorio, ali sam želeo da iskoristim prisustvo pre svega predstavnika RATEL-a ovde u Narodnoj skupštini i da zamolim da nam razjasni dilemu u vezi sa 5G

mrežom koja je privukla veliku pažnju javnosti radi naših pre svega građana čiji smo mi predstavnici, o čemu sam već i govorio.

Molio bih vas da se stručno razjasni da li je i koliko je po zdravlje našeg stanovništva i uopšte živog sveta, jer je postojala takva dilema, opasna 5G mreža i o kojim eventualnim negativnim posledicama može biti reči ukoliko uopšte ima negativnih posledica?

Još nekoliko detalja iz izveštaja RATEL-a za 2019. godinu. Dakle, RATEL je između ostalog odgovarao i rešavao po prigovorima potrošača, a bila je vidi se i intenzivna koordinacija sa administracijama drugih zemalja u vezi sa korišćenjem radiofrekvencijskih prostora, RATEL je izdao blizu 12.500 pojedinačnih dozvola za korišćenje radio frekvencija, što govori o velikoj iskorišćenosti radiodifuznog prostora. U toku 2019. godine je potpisan i Sporazum o snižavanju cena usluga rominga u javnim, mobilnim komunikacionim mrežama u regionu zapadnog Balkana, sa ciljem postizanja visokog nivoa zaštite potrošača, konkurencije i transparentnosti na tržištu elektronske komunikacije, što je takođe pozitivno i dobro.

Takođe u toku 2019. godine obavljeno je po mom mišljenju veoma važno uporedno merenje i analiza parametara kvaliteta usluga koje mobilni operateri u Republici Srbiji pružaju krajnjim korisnicima. Izveštaj je iscrpan, ne bih se zadržavao na određenim detaljima.

Ono što bih na kraju želeo da podvučem, da RATEL ima velika ovlašćenja, a time i veliku odgovornost kao regulatorno telo za ukupno stanje u oblasti elektronskih komunikacija i naravno da treba dati podršku RATEL-u da još odgovornije, stručnije, posvećenije obavlja poslove koje mu je država poverila.

Još jednom ponavljam na samom kraju, imate podršku poslaničke grupe SPS za predloge o kojima danas razgovaramo. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima gospodin Dragan Kovačević.

Hvala.
Počeću od izlaganja gospodina Jovanovića koji je počeo sa pokrivenošću i analizom mreže, da bi bilo dobro da tih informacija ima i kakva je pokrivenost. Uputio bih vas na godišnji izveštaj RATEL-a koji se nalazi na našem sajtu gde ima niz detalja iz oblasti tržišta telekomunikacija, odnosno elektronskih usluga. Jedan od njih su i mape pokrivenosti gde se jasno može videti pokrivenost svih operatera u svim delovima zemlje. Mislim da je ona veoma dobra.
Što se tiče kvaliteta, spomenuti „benč marking“ odnosno uporedna analiza svih korisnika o kojima je posle i gospodin Milićević govorio, mislim da smo uspeli time što je RATEL pokrenuo takvo merenje, da jako podstaknemo operatere da se pozabave kvalitetom i da ulažu više u kvalitet, jer od trenutka kada smo mi to počeli da merimo oni su mnogo više uložili i rezultat je očigledan.
Dake, i podaci koje ste vi malopre naveli o prosečnom broju poena govori o tome koliko su se operateri potrudili da pokažu svoju tržišnu snagu i svoj kvalitet. Stigli smo do 81 poen prosečno. Naravno, svi podaci na sajtu pojedinačnih operatera po svim kriterijumima merenja mogu da se nađu. Nadam se da ćemo u sledećem merenju doći do 85 što Evropa smatra odličnim. Na putu smo.
Moram gospodinu Milićeviću da se zahvalim na stvarno dobrom i iscrpnom izlaganju i poznavanju materije kojom se mi bavimo, jer puno stvari koje ste vi rekli zapravo znači mi da smo mi dobro radili.
Što se tiče ovog vrlo osetljivog pitanja, 5G mreže, koje je verovatno najaktuelnije, RATEL je spreman za sve aktivnosti oko uvođenja 5G koje su u njenoj nadležnosti. Mi smo finansijskim planom za 2020. godinu predvideli naše finansijske aktivnosti za poslove kojima mi treba da se bavimo. Odluku naravno donosi Vlada, odnosno ministarstvo i Vlada, a mi ćemo svoj deo uraditi. Mi smo za to spremni.
Ponovo dolazimo na ovu vrlo osetljivu temu – zdravlje i zračenje. Kao što sam malopre rekao, ova mreža senzora koja meri kumulativno zračenje svih elektronskih sredstava komunikacije ne prelazi dozvoljene granice. Što se tiče 5G i svih priča koje su bile, mislim da je to malo medijski dobilo više pažnje, nego što je objektivno, a navešću vam samo jedan ilustrativan primer. Oslobođene frekvencije bivše analogne televizije, dakle šesti kanal sa Avale, 10 sa Čota će biti namenjene za 5G.
Dakle, 5G će imati mrežu sa vrlo visokim protocima i imaće na vrlo malim rastojanjima bazne stanice. Dakle, sa jako malim snagama. Ako to uporedite sa jednom snagom koja je išla sa Avale, koja treba da pokrije, ne znam, 50, 100 kilometara to je neuporedivo.
Dakle, radiće 5G na frekvencijama na kojima smo svi gledali televiziju i nikom nije padalo na pamet da se žali i biće mnogo manje snage. Tako da ja mislim da je to više dobilo medijsku pažnju nego što stvarno zaslužuje. Hvala.