Zahvaljujem, predsedavajući.
Nema sumnje da je sektor telekomunikacija jedan od najprofitabilnijih i najperspektivnijih sektora u Srbiji. Ubrzani razvoj elektronskih komunikacija i njihov sve veći udeo u globalnoj i domaćoj privredi predstavlja jedan od malobrojnih trendova koji uspevaju da održe pozitivne rezultate.
Elektronske komunikacije integralni su deo svih sektora privrede i jedan od osnovnih faktora, ne samo ekonomskog, već i društvenog razvoja. Zato ulaganje u oblast elektronskih komunikacija direktno utiče na rast BDP, konkurentnost svih sektora privrede i naravno unapređuje kvalitet života građana.
Spisak nadležnosti RATEL-a je dugačak, navešću tri najvažnije uloge i zadatka koji i te kako opravdavaju razlog postojanja tog tela. Pored obezbeđivanja stabilnog razvoja i zaštite slobode tržišta, tu je i treći zadatak, možda malo teže vidljiv, ali ne i manje važan, a to je zaštita korisničkih, zapravo ljudskih prava na slobodnu komunikaciju. Zapravo ti razlozi zajedno daju puni smisao postojanju agencije kao nezavisnog tela, naročito u današnje vreme kada se globalno suočavamo sa mnogobrojnim izazovima upravo na polju telekomunikacija i elektronskih komunikacija uopšte.
Podršku uređenju sektora za elektronske komunikacije pruža naravno resorno ministarstvo, Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacije.
Zašto to posebno navodim? Zato što, kao što i sami znate, to nije bio baš slučaj od samog formiranja agencije 2007. godine i donošenja tadašnjeg zakona i zato što je najbolja i najveća saradnja i najveći broj projekata, dobrih projekata važnih za unapređivanje kvaliteta života građana Srbije, realizovan u periodu od 2012. do 2020. godine, kada je na čelu Ministarstva bio Rasim Ljajić. Dozvolite da kažem, on je redak političar, ako ne i jedini, koji je najavio i održao obećanje odrekavši se ministarske funkcije, a taj trend uspešne i dobre saradnje nastavljen je i u ovom mandatu Vlade, od kada Tatjana Matić vodi ministarstvo, a sudeći, naravno, prema aktivnostima koje Ministarstvo u ovom trenutku realizuje na polju telekomunikacija.
Dozvolite da se osvrnem i na to da Ministarstvo već osam godina intenzivno radi na razvoju digitalnog društva. Digitalnoj pismenosti pristupa se kao jednom od nosećih stubova digitalnog društva, uključivanjem stanovništva u onlajn okruženje prate programi za razvoj digitalnih veština i digitalne pismenosti i infrastrukturni projekti za izgradnju i razvoj mreže.
Juče je sa Evropskom bankom za obnovu i razvoj potpisan Sporazum o donaciji od 1.700.000 evra bespovratnih sredstava, za izgradnju širokopojasnog interneta u ruralnim područjima. Projekat je deo šire inicijative i predstavlja prvu od tri faze, pri čemu se druga faza projekta, odnosno povezivanje 900 škola na mrežu i javnih ustanova i do 135.000 domaćinstava planira kao odvojen projekat za ovu i narednu godinu. Cilj Vlade je, zapravo, da do 2025. godine sva domaćinstva u Srbiji imaju fiksni pristup brzom internetu. Srbija, dakle, ima snažno i konstantno rastuće digitalno društvo.
Kapitalni Projekat „Povezane škole“, o kom je govorio moj kolega, takođe je u resoru informaciono-komunikacionih tehnologija i obuhvata izgradnju standardizovane i održive bežične lokalne računarske mreže u svim većim školama u državi. Važno mi je da još jednom podvučem bitnost tog projekta, jer je za nas u Socijaldemokratskoj partiji Srbije posebno važno i posebno se izdvaja jedan od ciljeva tog projekta, budući da naš socijaldemokratski pogled na svet počiva na jednakim mogućnostima za sve, a ide i ruku pod ruku sa strategijom Socijaldemokratske partije Srbije - država obrazovanja, čiji su ključni elementi upravo dostupnost, kvalitet, otvorenost, fleksibilnost i doživotno obrazovanje.
Dakle, Projekat „Povezane škole“ pruža jednake mogućnosti obrazovanja i smanjuje jaz između ruralnih i urbanih sredina. Naravno, tim projektom omogućava se i lakše uključivanje roditelja i staratelja u obrazovni proces dece i postiže viši nivo bezbednosti u školama.
Zakon o elektronskim komunikacijama izražava interes razvoja telekomunikacija i potrebe korisnika na svim delovima teritorije Republike Srbije, uvažavajući tako jedan od velikih problema, a to je neravnomerni razvoj. U tom segmentu, naravno, RATEL i nadležno ministarstvo uspešno realizuju postavljene ciljeve.
Reći ću nešto i o bezbednosti na internetu. Naime, Ministarstvo za telekomunikacije, trgovinu i turizam pokrenulo je platformu „Pametno i bezbedno“, koja je uspostavljena pre četiri godine zajedno sa Nacionalnim kontakt centrom, upravo za bezbednost dece na internetu. Nikada nije dovoljno da govorimo, naročito o bezbednosti dece i naročito na društvenim mrežama. Navešću nemili događaj od pre dva dana, kada je dečak od devet godina sebi oduzeo život odgovarajući na izazove igrice na jednoj društvenoj mreži.
Živimo u eri interneta i u svetu u kom smo, nažalost, svedoci mnogobrojnih izazova i problema na polju informacione bezbednosti i svakim danom sve više postajemo svesni značaja te oblasti i svakim danom postajemo svesni ranjivosti naših uređaja koje koristimo, sistema koje koristimo, softvera i to jeste jedan, kao što malopre rekoh, globalni problem. Dakle, mi se ne suočavamo ni sa čim posebno u odnosu na ono sa čime se suočavaju druge zemlje u svetu. Međutim, kada govorimo o bezbednosti dece na internetu, tu moramo svi biti mnogo efikasniji u iznalaženju načina da bezbednost dece na internetu učinimo još većom i nivo bezbednosti dece na internetu podignemo na još viši nivo.
Naime, više od dve trećine dece i mladih, oko 74%, ima profil na nekoj društvenoj mreži ili platformi za igranje video igara. Od toga 41% njih je uzrasta od devet i deset godina, kao i 72% dece uzrasta 11 i 12 godina kaže da ima profil, iako je minimalna starosna granica propisana od strane društvenih mreža obično 13 godina. Približno trećina ispitanih učenika ima probleme zbog količine vremena koje provodi na internetu ili ulazi u sukobe sa porodicom i prijateljima. Nešto manje od polovine bezuspešno pokušava da provodi manje vremena na internetu i zapostavlja druženje i svoje školske obaveze i zadatke. Loše se oseća kada ne može da bude na internetu, dok gotovo petina zanemaruje osnovne biološke potrebe, potrebu za hranom, potrebu za snom itd.
Broj dece koja su često doživljavala uznemirujuća iskustva najveći je u uzrasnoj grupi 13 i 14 godina. Rizično ponašanje na internetu odlikuje 13% do 51% učenika, u zavisnosti od vrste ponašanja. Reč je najčešće o deljenju ličnih podataka prijateljstvima na društvenim mrežama i kontaktima, najpre preko interneta, a kasnije i uživo, sa nepoznatim osobama, skrivanju iza lažnog identiteta itd. Roditelji u Srbiji retko koriste tehničke mere zaštite, odnosno roditeljsku kontrolu u cilju osiguranja bezbednosti dece na internetu i o tome izveštava manje od petine ispitanih učenika. Dakle, znatno ređe kod nas roditelji se uključuju i primenjuju tehničke mere zaštite nego roditelji u drugim zemljama. Mislim da bi i RATEL mogao tu još mnogo više da uradi u nekom narednom periodu.
Kao što rekoh, Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija kroz platformu „Pametno i bezbedno“ funkcioniše kao servis građana, ali i kao Centar za edukaciju i informisanje. Do sada je primio više od 20.200 poziva, prijava i onlajn upita, kao i prezentacije koje su održane nisu beznačajne za 14.500 đaka i pet vebinara za 190 nastavnika. U rad centra, naravno, uključeni su i drugi nadležni organi i ustanove, jer je međuresorna saradnja na polju razvoja digitalne, a samim tim i medijske pismenosti i bezbednosti na internetu, jer je sve to nekako usko povezano, neophodna.
Podsetila bih samo da CERT, koji ste i vi u uvodnom izlaganju pomenuli, jeste izuzetno važan, uspostavljanje jedinstvenog sistema za prijem obaveštenja o incidentima je značajno unapređen, naročito 2019. godine, kada smo doneli izmene i dopune Zakona o informacionoj bezbednosti i Protokol o saradnji upravo Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija i RATEL-a u cilju razmene podataka o incidentima koji mogu da imaju značaj i značajan uticaj na narušavanje informacione bezbednosti IKT sistema od posebnog je značaja, kao i Protokol o saradnji koji uključuje i osnivanje Centra za zaštitu privatnosti i bezbednosti u digitalnom prostoru.
Možda nije, a možda i jeste trenutak da podvučem još jednom da je zahvaljujući aktivnostima Vlade Srbije, posebno resornog ministarstva, Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija, svakoga dana sve jača svest o bitnosti informacione bezbednosti i njenog razvoja. Na tom poslu zajedno radite i vi sa Vladom i Ministarstvom za telekomunikacije, trgovinu i turizam.
Ali nekako mislim, jer sam se spremajući se za raspravu osvrnula na nešto što bi možda moglo da bude važno građanima, u smislu dodatnog približavanja informacione bezbednosti kroz tri kriterijuma kroz koja se ona može posmatrati, a u svetlu, ako hoćete, i ovog nemilog događaja od pre dva dana koji sam maločas spomenula.
Dakle, tri kriterijuma kroz koja se može posmatrati informaciona bezbednost jeste vrsta akcije, presretanje podataka, ometanje prijema podataka, ilegalno prisluškivanje, uništavanje podataka, sabotaža itd, vrsta počinioca, hakeri, sajber kriminalci, sajber ratnici, sajber teroristi i vrsta cilja, da li je napad usmeren ka pojedincima, kompanijama, javnim institucijama, državnim organima itd. Uglavnom, reč je o izuzetno ozbiljnoj temi o kojoj moramo češće i još sveobuhvatnije da govorimo, kako bi i rešenja bila bolja u narednom periodu.
Socijaldemokratska partija Srbije i poslanička grupa će naravno podržati i izveštaj i finansijski plan.