Građani su smenili one koji su 12 godina samo pričali o Zakonu o poreklu imovine, koji su 12 godina sprovodili pljačkaške privatizacije, koji su 12 godina sistemski urušavali sve državne institucije u našoj zemlji i uspostavili jednu novu vlast koja je sistemski brinula o budžetu i o njenim građanima.

Kažu – zakasnili smo sa donošenjem ovih zakona. Traže bilo kakav razlog da bi ga osporili, ali da bismo jedan ovakav zakon, funkcionalan, doneli, bilo nam je neophodno prvo da izgradimo institucije koje su urušili i da vratimo integritet našoj Vladi i našoj državi, da ojačamo institucije koje se bave poreskom upravom i finansijama.

Ono što je u narednom periodu sledilo je niz konkretnih primera u obračunu sa kriminalom i korupcijom u našoj zemlji, pa tako i ovaj zakon koji je pre godinu dana donet. Naravno, danas je pred nama jedna dopuna, gde želimo da bude efikasniji i da razdvojimo one koji su kriminalnim aktivnostima stekli enormno bogatstvo od onih koji su izbegli neke poreske i privredne takse i na taj način stvorili određenu imovinsku korist, kolege su rekle, koja je iznosila preko 150 hiljada evra u kontinuitetu od tri godine, da im jednostavno da priliku da oni dokažu. Ukoliko je taj novac stečen legalno, neće imati nikakvih problema. Pošteni i radni ljudi u ovoj zemlji od ovog zakona nemaju razloga da se boje, osim onih koji su se o njega ogrešili i onih koji su se preko noći obogatili.

Ovih dana takođe je aktuelna tema ovaj zakon od strane opozicionih političara, samo što ga sve češće kritikuju. Imali smo prilike, koleginica je rekla, sinoć da gledamo na opozicionim medijima bivšeg gradonačelnika Dragana Đilasa kako pokušava da se opravda i da nam da savet kako se to prave pare u Srbiji, pa je tako rekao da je nakon nekih angažmana u Londonu, gde je čistio prozore i ogledala, došao u Srbiju i 2004. godine, bez njegove volje, ušao u politiku i odjednom 2005. godine je napravio prvo neko bogatstvo, tako što je rekao da je jedan od retkih koji je tada u to vreme znao da računa. A suštinski, on je trgovao sekundama javnog servisa, kupovao ga po bagatelnoj ceni, prodavao ga 20 puta više i to su neke prve pare, a nakon toga ste čuli koliko je usledilo nekretnina, miliona i svih ostalih prihoda.

Tu je ona narodna – ne pitaj me samo za prvi milion. E, pa, ovaj zakon će upravo pitati svakog građanina Srbije odakle mu prvi milion ili bilo šta što je nezakonito stekao, da dokaže. Ako ne bude mogao da dokaže poreklo imovine, naravno, država će to konfiskovati, protiv njega će biti podneta odgovarajuća krivična tužba i država će jasno pokazati da nema nedodirljivih. A za one koji su napravili određene privredne prekršaje, moći će to da dokažu u tom postupku. Ukoliko ne budu mogli da dokažu poreklo imovine, platiće 75% od te vrednosti i na taj način ćemo napuniti budžet, jer su sve te njihove aktivnosti izbegavanja plaćanja poreza i plaćanja svih taksi koje sleduju iz privrednih aktivnosti oštetile budžet Republike Srbije i njene krajnje korisnike, dakle sve građane ove Srbije.

Zato ću ja u danu za glasanje podržati ovu izmenu, jer ona suštinski jasno pravi razliku između tih kriminalaca oličenih u pojedinim tajkunima, političarima, mafijašima i svima onima koji su se drznuli da budu jači od države, ali uvešće red na tržištu, da jedna utakmica koju privrednici vode danas bude korektna i kolegijalna, zato što nije fer da neko drži trgovinsku radnju i da plaća sve poreze i doprinose zaposlenima i poreze na promet robe, a da neko putem društvenih mreža ili na bilo koji drugi način vrši prodaju dobara, ostvaruje prihode, a da za to ne plaća državi porez. To je ono što ovaj zakon definiše.

Još jednom kažem, nema razloga da se pošteni građani plaše ovog zakona. Od njega treba da zaziru oni koji su se ogrešili o zakon i nema razloga da oni traže dokaze i neke manjkavosti ovom zakonu, već je vreme da oni počnu da traže advokate i da se pripremaju. I nemaju oni šta da se pravdaju građanima u TV emisijama kako su došli do prvih miliona, građani su njima na izborima presudili. Neka sačuvaju to za nadležne institucije. Zahvaljujem.

Zahvaljujem se narodnom poslaniku Dušanu Radojeviću.
Reč ima narodna poslanica Snežana Petrović.

Zahvaljujem, predsedavajuća.

Uvaženi ministre, poštovane kolege narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, o važnosti Zakona o izmenama i dopunama Zakona o poreklu imovine i posebnom porezu moje kolege narodni poslanici u prethodnoj diskusiji rekli su dosta toga.

Reći ću samo, kad je u pitanju ovaj predlog zakona, da lično apsolutno podržavam donošenje ovog zakona koji je trebao davno biti donesen i početak primene ovog zakona, jer smatram da je borba protiv kriminala i korupcije i njeno suzbijanje osnov za nesmetano funkcionisanje države i njen napredak.

Međutim, na dnevnom redu današnje sednice nalaze se, po meni, dva veoma važna sporazuma, odnosno predloga zakona koji se odnose na davanje garancija Republike Srbije u korist Nemačke razvojne banke po zaduženju akcionarskog društva „Elektromreža Srbije“ a odnosi se na Regionalni program za energetsku efikasnost u prenosnom sistemu i Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma o zajmu između Republike Srbije i Nemačke razvojne banke za Projekat „Energetska efikasnost u zgradama javne namene i obnovljivi izvori energije u sektoru daljinskog grejanja – Ozelenjavanje javnog sektora“.

Naime, energetska efikasnost, zaštita životne sredine, proizvodnja energije iz obnovljivih izvora, kao i klimatske promene, teme su o kojima se poslednjih godina dosta priča, a kojima i naša Vlada i resorna ministarstva pridaju veoma veliki značaj.

Vlada Republike Srbije je, usvajanjem Zakona o efikasnom korišćenju električne energije 2013. godine i pokretanjem trećeg Nacionalnog akcionog plana za energetsku efikasnost 2017. godine, pokazala da je racionalna potrošnja električne energije važna kako sa aspekta finansijske uštede, tako i sa aspekta uštede same energije koja se uludo troši.

Poznata je činjenica da se kod nas u Srbiji rasipa električna energija i toplotna i da je trošimo četiri puta više od proseka zemalja EU. Praktično, bacamo godišnju proizvodnju jedne termoelektrane.

Jedan od najvećih potrošača energije u Srbiji su privatne i zgrade javne namene, sa udelom od 45% finalne potrošnje energije, jer od 2,2 miliona privatnih i 25.000 javnih zgrada, samo 5% njih izgrađeno je nakon 1992. godine, tako da veliki procenat građevinskog fonda Srbije nije u skladu sa savremenim energetskim standardima.

Evidentno je da postoji veliki potencijal za uštedu energije i smanjenje troškova u svim javnim objektima, posebno u bolnicama, koje imaju veliku i konstantnu potrošnju električne energije čitavih 24 sata 365 dana u godini.

Konkretno, spomenula bih i zajam od 50 miliona evra koji se odnosi na VMA u Beogradu, koja je sa radom počela 1982. godine, a u čije ulaganje, u sanaciju nije ulagano mnogo, a postoji veliki potencijali u uštedi energije i prvenstveno je potrebno raditi na poboljšanju tehničkih sistema i instalacija u VMA.

Najavljeno je po prvi put donošenje posebnog zakona o energetskoj efikasnosti koji predviđa osnivanje fonda za energetsku efikasnost i uprave unutar ministarstva.

Postojeći fond za energetsku efikasnost nije veliki. Iznosi oko 500 miliona dinara, koji će, odlukom Vlade, u 2021. godini biti iskorišćen za energetsku efikasnost, a koja bi trebalo da se postigne kroz renoviranje starih objekata, ali i kroz korišćenje boljih izolacionih materijala i u izgradnji novih.

Želim i ovom prilikom hoću da istaknem, da pohvalim, a i da podstaknem konkretne poteze gradske uprave grada Užica, iz koga ja dolazim, po pitanju davanja subvencija za energetsku efikasnost iz budžeta grada fizičkim licima, koju su podržali građani Užica. Subvencije se odnose na kupovinu kotlova na gas, izolaciju stambenih kuća i zamenu stolarije. U prethodnih nekoliko godina izdvojena su značajna sredstva za ove namene koje su građanima doprinele da znatno smanje korišćenje toplotne energije, a i doprinesu očuvanju životne sredine, smanjenjem aerozagađenja sa kojim naš grad Užice ima velike probleme.

Što se tiče Strategije razvoja energetike do 2025. godine, energetska efikasnost i veće korišćenje obnovljivih izvora energije biće u prioritetu Vlade Republike Srbije.

Zbog svih ovih razloga i što je rečeno i što su ove teme veoma važne i bitne za funkcionisanje države u budućnosti za finansijske uštede, u danu za glasanje poslanici Srpske narodne partije glasaćemo za sve predložene zakone na dnevnom redu. Hvala.

Zahvaljujem se narodnoj poslanici Snežani Petrović.
Reč ima narodni poslanik Janko Langura. Izvolite.

Poštovana predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, što se prve tačke dnevnog reda tiče, ja u potpunosti podržavam zakon i sve predloge koji se tiču utvrđivanja porekla imovine, jer mišljenja sam da mi kao javni funkcioneri moramo u svakom trenutku da budemo spremni našim građanima da opravdamo svoju imovinu, naravno, ako je imamo.

Svi smo mi i te kako svesni da svugde ima ljudi koji ne mogu da opravdaju poreklo svoje imovine. Ponajviše takvih ljudi, nažalost, ima u politici ili onih koji sami sebe nazivaju političarima, pa sam ja shodno tome i te kako radostan kada pogledam sve te nazovi političare kako su u strahu ovih dana od ovog zakona i kako na sve načine pokušavaju da opstruišu isti.

Očigledno je danas u kojoj se panici nalazi trio za uništavanje Srbije. Taj trio, naravno, čine Dragan Đilas, Boško Obradović i Vuk Jeremić. U panici su jer će sada morati građanima da objasne kako je moguće da neko nakon dolaska na vlast preko noći postane multimilioner, u evrima, naravno, i kako je moguće da neko ko se sam hvali da je pre ulaska u politiku imao oko 70 hiljada evra ušteđevine, danas na svojim računima ima preko 619 miliona evra.

Danas taj isti Dragan Đilas, mogli smo da vidimo, pokušava da opravda sebe kako je on nekada, da bi zaradio neki dinar, prao prozore. Naša uvažena koleginica Sandra Božić mu je lepo odgovorila – nisi ti prao prozore, nego si, lopove, prao isključivo pare.

Ako pogledamo aktivnosti tog istog tajkuna Dragana Đilasa u poslednjih 10 godina, videćemo da njegov nagli uspon počinje po dolasku na tu famoznu, izmišljenu funkciju direktora Kancelarije predsednika države za odnose sa narodom. Svi smo mi i te kako svesni da jedini odnos sa narodom koji je Dragan Đilas imao je taj kako od naroda oteti što više mukom stečenog novca. Zatim, Dragan Đilas dolazi na mesto ministra za Nacionalni investicioni plan. Jedine investicije koju su on i njegov žuti tajkunski režim provodili su bile one investicije koje su njima donosile ličnu korist i koje su se slivale direktno u njihove džepove.

Početak kraja političke karijere Dragana Đilasa počinje po dolasku na mesto gradonačelnika Beograda i tada novac koji je on oteo našim građanima se više ne meri stotinama hiljada evra, ne, taj novac se od tada meri stotinama miliona evra. I mene zanima da li postoji način da se objasni građanima ovakvo otimanje njihovog novca?

Da li postoji način da se građanima objasni zbog čega i zbog koga su oni i njihove porodice ostajali bez radnog mesta? Da li postoji način da se građanima Srbije objasni zbog koga i zbog čega su oni ostajali bez krova nad glavom, bez te bolje budućnosti, u koju su ih uvek lagali Dragan Đilas i sav taj njihov bivši tajkunski žuti režim?

Zanima me, takođe, da li postoji način da Gojko i Dragan Đilas objasne našim građanima, a ja se zaista nadam posle ovog zakona i nadležnim državnim institucijama, kako je moguće posedovati hiljade kvadratnih metara u nekretninama?

Ja ću vam pročitati, iako smo mi već govorili o tome, pročitaću vam samo dve najmanje nekretnine koje se nalaze u vlasništvu braće Đilas i to su stan u Svetozara Markovića od 105 metara kvadratnih, stan u Jevrema Grujića od 160 metara kvadratnih, i ponoviću, to su dve najmanje nekretnine u vlasništvu bratije Đilasa. Svi mi vrlo dobro znamo da ih oni imaju preko 20.

Svi mi vrlo dobro, takođe, znamo da oni u svom vlasništvu, i pored poslovnih prostora, kojih imaju mnogo, imaju mnogo lokala, a takođe, i veoma zanimljivo je, imaju mnogo firmi koje svoj profit ostvaruju na teritoriji naše države, a porez plaćaju u nekim drugim zemljama. Pa tako, kao pravi primer, imamo i tajkunske televizije N1 i Nova S, koja radi u okviru Junajted medija grupe, a koje svoj porez plaćaju u Luksemburgu.

Znate, te dve tajkunske televizije su glavno oružje u rukama Dragana Đilasa, u njegovom pohodu ka rušenju Aleksandra Vučića, naravno, nasilnom rušenju, u njegovom pohodu ka ubistvu Aleksandra Vučića.

Oni sami, mogli smo da vidimo, se hvale kako su dva tajkuna i dva najbolja prijatelja, tajkun Dragan Đilas i Dragan Šolak do sada u te dve televizije uložili preko milijardu evra i kako ne planiraju tu da se zaustave, žele da ulože još toliko, naravno, opet ponavljam, samo sa jednim ciljem. Oni na tim televizijama, na tom njihovom glavnom oružju, imaju tri udarne igle, kako ih oni predstavljaju. Za mene su to isključivo i samo tri političke marionete u rukama Dragana Đilasa, pa tako imamo jednog nazovi novinara sa kupljenom diplomom, koji se zove, nemojte mi zameriti ako grešim, mislim da je Kesić, koji u svojoj političkoj emisiji svakodnevno na sve načine pokušava da ugrozi život predsednika Vučića i njegove porodice.

Zatim, imamo takođe jednog političkog pijuna Dragana Đilasa Ivana Ivanovića, koji, već smo govorili, predstavlja se kako njemu odgovara, ako je u Hrvatskoj, onda je Hrvat u njegovom luksuznom stanu u Rovinju, ako nije, ako je u Srbiji, onda žali žrtve „Oluje“, iako zna i da slavi tu godišnjicu „Oluje“ zajedno sa Hrvatima.

Imamo ono što je posebno zanimljivo, jednu nazovi nezavisnu novinarku, iako ništa kod nje nije nezavisno, kao i u ovim tzv. nezavisnim tajkunskim televizijama, gospođu Bećković, koju ni manje ni više, već kad Dragan Đilas gostuje kod nje u emisiji, verovali gospodo ili ne, Dragan Đilas postavlja njoj pitanja.

Takođe, imali smo priliku i poslednjih meseci da vidimo, tačnije da uhvatimo na delu Dragana i Gojka Đilasa. Šta se zapravo desilo? Dragan Đilas je u Podgorici otvorio svoju novu firmu pod nazivom, nećete mi zameriti, ne znam, pošto nije na našem jeziku, da li je „Oble“ ili „Ubl“ ili kako god, jer kao što je i na ovim televizijama, tako i kod Dragana Đilasa ništa srpsko nema. On je otvorio tu firmu i nakon nekoliko dana, njegov brat Gojko otvara ćerku firmu ovde kod nas u Beogradu, na Savskom vencu, sa samo jednim zadatkom, da ćerka firma ostvaruje profit.

Naravno, i u ovom, kao i u mnogo drugih slučajeva, na najvećem gubitku je naša država Srbija i građani Republike Srbije, jer se profit neće slivati u budžet, tačnije porez se neće slivati u budžet Republike Srbije, već će se porez iznositi iz naše zemlje i uplaćivati firmi u Podgorici.

Nakon otkrivanja ove afere, Gojko Đilas se navodno povlači iz tog posla, iako ako uđete na zvaničan sajt te njihove firme, možete da vidite da kao zvanična kontakt osoba i dalje stoji ime Gojko Đilas.

Naravno, još mnogo toga ćemo videti kod bratije Đilas i kada holandska finansijska obaveštajna služba završi istragu povodom malverzacija koje su u toj zemlji činili Dragan Đilas i njegov glavni finansijer i najveći prijatelj Dragan Šolak, a tiče se prodaje poslovnih objekata.

Sada taj isti tajkun Dragan Đilas uz pomoć svojih tajkunskih finansijera i velike podrške od njegovog velikog prijatelja Vuka Jeremića, više puta dokazanog izdajnika naše zemlje, naše Srbije i čoveka kome su najbliži saradnici počevši od, videli smo skoro, i Patrika Hoa, koji je uhapšen zbog najvećih svetskih afera i najvećih svetskih malverzacija, oni pokušavaju na sve načine da dođu na vlast. Naravno, taj žuti tajkun Dragan Đilas i ostatak tajkunsko-lopovskog kartela iz bivšeg režima nema hrabrosti da izađe na izbore, a podsetiću vas da je cenzus na nikad nižih 3%, oni nemaju hrabrosti da izađu na izbore, već na vlast žele bez izbora, na koji god način, ucenom ili nasiljem na ulicama, svakako demokratski izbori ih ne zanimaju, jer za takve ljude ne glasa niko.

Jedan od pokušaja za tako nešto ogleda se i u njihovom apsurdnim zahtevima da dobiju neko nakaradno ministarstvo za uređivanje medija. Oni žele da im se omogući da oni šefuju javnim preduzećima inače će posegnuti za onim što oni najbolje umeju, a to je nasilje, to je razbijanje i paljenje institucija, to je prebijanje novinara, to je prebijanje policije, to je prebijanje narodnih poslanika, a to, gospodo, nije demokratija i to nije ono što građani Srbije žele.

Na prethodnim izborima, građani Srbije su pokazali da plebiscitarnu podršku daju Aleksandru Vučiću. Pristojna Srbija neće uzmicati pred ucenama i nasiljem. Građanima Srbije je dosta terora od strane tajkunsko lopovskog žutog kartela. Hvala vam. Živela pristojna Srbija.

Reč ima narodni poslanik Gojko Palalić.

Zahvaljujem, predsedavajuća.

Uvaženi ministri, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, u prethodnom periodu kada je u pitanju energetska efikasnost, usvojili smo ključne zakonske akte koji prvenstveno imaju za cilj uspostavljanje ravnoteže između poboljšanja uštede i potrošnje energije, i to je svakako bitno istaći usvajanje Zakona o efikasnijem korišćenju energije, ali i pokretanja Trećeg Nacionalnog akcionog plana za energetsku efikasnost koji takođe ima za cilj smanjenje finalne potrošnje energije.

Danas na dnevnom redu imamo i Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma o zajmu između Nemačke razvojne banke i Republike Srbije za projekat energetske efikasnost u zgradama javne namene i obnovljivih izvora energije u sektoru daljinskog grejanja, odnosno ozelenjavanje javnog sektora.

Projekat prvenstveno ima za cilj da Vojnomedicinska akademija, koja je najveća bolnica u Srbiji, ali predstavlja i jednu od najvećih bolnica u Evropi i konačno posle 38 godina rada unapredi svoju tehničku i finansijsku održivost, jer su njene tehničke instalacije i distributivni sistemi pri kraju životnog veka. Kroz projekat glavni fokus biće na obnovi neefikasnih kotlova, distributivnih sistema za grejanje i hlađenje, ali zastarelih sistema automatizacije čitave zgrade.

Međutim, danas želim da odgovorim i na sve učestalije napade opozicije upravo kada je u pitanju ulaganje u energetski sektor, odnosno unapređenje energetske efikasnosti, jer u poslednje vreme sam čuo dosta proizvoljnih i netačnih informacija. Sada ne znam da li je u pitanju s njihove strane neznanje ili neinformisanost, ali izjave pojedinih opozicionih predstavnika su besmislene, licemerne i građani treba da znaju da takve izjave služe jedino za sakupljanje jeftinih političkih poena.

Ti napadi, kada govorimo, primera radi, o Novom Sadu, se ogledaju kroz napade na rekonstrukcije SPENS-a, odnosno Sportskog i poslovnog centra „Vojvodina“ koji, kao i „Sava centar“ u Beogradu, ali i kao Vojnomedicinska akademija o kojoj danas i govorimo, predstavlja objekat koji je u pogledu energetske efikasnosti davno prevaziđen, jer se decenijama nije ulagalo u njega.

Tako imamo izjavu predsednika Gradskog odbora DS u Novom Sadu, Veljka Krstonošića, koji kaže, citiram: „Sada zatvoreni bazen u Sportskom poslovnom centru Vojvodina je posle skupo plaćene rekonstrukcije toliko oštećen da će morati ponovo da se pravi, a gradska vlast to pokušava da sakrije od građana Novog Sada i čitave javnosti.“

Pre svega, gradonačelnik Novog Sada Miloš Vučević nema šta da krije, jer iza gradonačelnika i vođenja odgovorne politike SNS najbolje govore rezultati. Zašto bismo mi krili u Novom Sadu osvajanje dve prestižne evropske titule – titule omladinske prestonice Evrope i evropske prestonice kulture? Zašto bismo krili otvaranje novih fabrika, nove investicije, rekordan broj dece u vrtićima ili naučno-tehnološki park u našem gradu? Mi smo ponosni što je Novi Sad ušao u Zajednicu zelenih gradova gde je zajedno sa našim gradom još svega 30 gradova na svetu koji čine deo te zajednice.

Kada je u pitanju rekonstrukcija SPENS-a, odnosno obnova bazena, građani treba da znaju da će izvođači radova otkloniti sve nedostatke kada je u pitanju obnova bazena, a da će se isto tako utvrditi i odgovornost svih ljudi koji su bili uključeni u ovaj projekat.

Veljko Krstonošić očigledno ima problema sa pamćenjem kada je u stanju da na takav način govori o SPENS-u, jer ne tako davno, kada je DS bila na vlasti, a gradonačelnik Novog Sada bio Igor Pavličić, upravo po pitanju rekonstrukcije SPENS-a urađeno je jedno veliko ništa, čak ni sijalicu nisu bili u stanju da zamene. Bolje građanima da odgovore šta se desilo sa solarnim panelima za SPENS.

Ovde imam vest od 25. maja 2011. godine, a naslov glasi „Ulaganje u zaštitu životne sredine“. Na slici možemo videti bivšeg gradonačelnika Novog Sada Igora Pavličića kako zajedno sa bivšim ministrom zaštite životne sredine Oliverom Dulićem potpisuje neke ugovore i tu, između ostalog, piše – danas smo postigli dogovor da će resorno ministarstvo obezbediti 30 miliona dinara za pokrivanje zgrade SPENS-a solarnim panelima, a ostatak novca će obezbediti grad. Gde je nestalo tih 30 miliona dinara za solarne panele koje je obećao ortoped Dulić?

Narod je taj koji nikada neće zaboraviti kako je bilo dok je DS bila na vlasti, a upravo odgovorna politika koju vodi predsednik Srbije Aleksandar Vučić pokazala je da su građani uvek na prvom mestu i u fokusu svih aktivnosti koje sprovodimo. Građani takođe treba da znaju da se ulažu veliki napori kako bismo rešili sve probleme u oblasti energetike, odnosno unapređenja energetske efikasnosti, tako da ću ja u danu za glasanje, zajedno sa mojim kolegama iz poslaničke grupe Aleksandar Vučić – Za našu decu, podržati Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma o zajmu, jer sam siguran da ćemo realizacijom konkretno ovog projekta značajno unaprediti energetsku efikasnost Vojnomedicinske akademije, a isto tako sam siguran da ćemo realizacijom sličnih projekata u budućnosti unaprediti energetsku efikasnost mnogih objekata širom Republike Srbije. Hvala.

Zahvaljujem se.
Reč ima narodni poslanik Ilija Matejić.
Izvolite.

Hvala, poštovana predsedavajuća.

Drage koleginice i kolege narodni poslanici, što je najbitnije, građani Republike Srbije, danas je pred nama jedan zakon za koji iskreno žalim što ga nismo imali mnogo, mnogo ranije. Kada kažem mnogo ranije, ne mislim samo na period od 2000. godine, već i pre, što ću vam kasnije tokom mog govora objasniti.

Uz pomoć ovog zakona će se otkriti svi oni koji su stekli imovinu velike vrednosti raznim malverzacijama. Ovaj zakon će biti sredstvo za ostvarenje jednog od onih šest ciljeva koje naša Vlada ima, a to je borba protiv kriminala i korupcije.

Kriminal i korupcija nisu problem samo u Srbiji. Kao član delegacije Srbije u Interparlamentarnoj uniji, imao sam priliku da prošle nedelje prisustvujem sastancima, virtuelnim sastancima koji su trajali dva dana, gde sam čuo ljude iz čitavog sveta, od Afrike, preko Azije, do Evrope kako pričaju o korupciji, o problemima u svojim zemljama i kako ih rešavaju.

Imali smo juče sednicu za ustavna pitanja i zakonodavstvo gde smo detaljno pričali o ovom zakonu i moram da pohvalim predstavnika Vlade gospodina Vladimira Vinča koji je došao na tu sednicu izuzetno spremljen, koji je imao odgovore na naša pitanja koja nisu bila ni malo laka.

Posebno me raduje što će poreska uprava obrazovati posebnu jedinicu gde će ljudi biti zaposleni i stručno obučeni baš samo za bavljenje ovim slučajevima.

Kako smo juče razgovarali, ovim zakonom će biti obuhvaćeni oni ljudi čija neprijavljena imovina je veća od prijavljena bila tri godine za redom za 150 hiljada evra.

Ja sam juče pred poštovanim predstavnikom izrazio želju da jednog dana težimo ka tome da smanjimo taj iznos na 150 hiljada dinara. Znam da je to nemoguće, da je to nedostižno, kao i svaki ideal, ali trebamo težiti, naravno, ka tome.

Oni koji su stekli imovinu na ovaj način će biti oporezovani sa 75% i onda se postavilo logično pitanje, pa čekajte, stekli su imovinu nelegalno. Imovina koja je toliko vredna najčešće se stekne krivičnim delom. Šta je sa ostalih 25% i dakle i tu građani ne moraju da brinu, za ostalih 25% krivična prijava sledi od strane poreske uprave, tako da će oni koji su stekli tu imovinu na nelegalan način ostati u potpunosti bez nje i treba da ostanu.

Zašto bi vi građani pošteno ustajali svakog jutra u šest sati, ostavljali svoje porodice i išli na posao, dok se neko obogatio samo tako preko noći?

I ono što je dobro i što me posebno raduje jeste što će svi prihodi koji su se stekli na ovaj način predstavljati prihod budžeta Republike Srbije, ovo je jedan ali vredan i bitan korak ka sređivanju naših finansija, a mi nismo bogata zemlja i moramo voditi računa o svakom dinaru naših građana.

Znao sam da će moje poštovane koleginice i kolege najviše pričati o bivšim političarima. Ja nešto i ne volim da ih spominjem, mislim da su oni jedna ružna prošlost naše zemlje, ali ipak treba ih spominjati da se ne bi vratili u svoje fotelje.

Ono što želim da spomenem jeste pitanje koje često dobijamo od naših građana pa bih želeo to da pojasnim. To je jedno odlično pitanje koje nam naši građani postavljaju. Kažu – pa dobro, ako su oni ukrali sve to, zašto ih onda ne osudite i strpate u zatvor? Odlično pitanje i objasniću za ovom javnom govornicom samo jedan od načina na koji su oni stekli taj novac.

Oni, na primer, raspišu neki tender, javnu nabavku, već se zna ko će pobediti na tom tenderu. Izvođač radova pobedi, krene da radi nešto, nešto malo zamrlja kao što je onaj „Heterlend“ na primer, oni mu uplate novac za radove na račun i on podigne novac i da im čist keš u ruke. Pa, hajde vi dokažite to na sudu.

Sve je pokriveno dokumentacijom, urednom dokumentacijom, a sudija i tužilac su njihovi. Dakle, kadija te tuži, kadija ti sudi, ali dobar kadija, ne onaj loš kadija.

Ja tu iskreno verujem, šta se događalo, da tu novac nije ostajao u Republici Srbiji, već da je ispumpavan iz Republike Srbije i davan onim stranim agenturama koje su ih dovele na vlast 5. oktobra. Videli smo koga su doveli na vlast jer je ubrzo nakon toga naš premijer ubijen i videli smo na šta je zemlja ličila sa svim onim restrikcijama.

U tome je, poštovani građani, razlika između njih i nas, što oni žele na vlast da bi se nelegalno obogatili, a mi sami donosimo zakone koji nas sprečavaju da se nelegalno obogatimo.

Spomenuo sam da bih voleo da je naša država imala ovakav zakon mnogo mnogo pre. Zamislite da smo imali ovaj zakon još za vreme socijalizma, kada je vama građanima, tj. vašim babama i dedama, oduzimana imovina od strane države a onda je deljena najvišim državnim funkcionerima od strane iste te države, pa su stekli odjednom stanove u centru Beograda i obradivu zemlju po čitavoj Srbiji. Šta je to bilo, ako nije bila korupcija?

Zamislite koliko bismo bili bogata zemlja da smo imali još tada ovaj zakon, koliko bi naš narod bogato živeo.

Kada sam već spomenuo Tita, moram da spomenem da za vreme Tita nije 45 godina bilo dozvoljeno spomenuti Jasenovac. Mislili smo da ćemo kulturom zaborava gurnuti sve naše probleme pod tepih, da ćemo zaboraviti na sve i sve u ime bratstva i jedinstva i videli smo, nažalost, kako se to završilo.

Želeo bih ovih putem da javno pohvalim reditelja Predraga Gagu Antonijevića na sjajnom filmu „Dara iz Jasenovca“. Znate, jedna „Šindlerova lista“ je za Jevreje širom sveta uradila više nego svi udžbenici zajedno. „Dara iz Jasenovca“ će, nažalost, biti naša „Šindlerova lista“, kažem nažalost jer bi bilo bolje da se nešto tako nikada nije ni dogodilo.

Slušam razne zamerke na taj film, kažu nije još vreme za ovo, iako je prošlo 75 godina. Pa, kada će biti vreme? Za 175 godina? Ili kažu – mogli ste bolje da ga uradite. Pa, što ga onda vi niste uradili kada ste imali vremena za to? Tu je odgovor jasan – nisu želeli.

Država je pomogla direkciju ovog filma, odnosno stvaranje, sa milion evra.

Znate, slušam razne zamerke na račun našeg predsednika Aleksandra Vučića, ali kakve god zamerke mu nalazite za ovo morate da mu odate priznanje da je imao petlju, morate da kažete da ovo nije bilo lako, jer niko pre njega 75 godina ovo nije uradio. Ovo pokazuje koliko i on, ali i mi svi ovde koji danas sedimo volimo našu državu i volimo naš narod. Nećemo dozvoliti da ni jedna žrtva ostane zaboravljena. Zaboravom bi smo ih po drugi put ubili. Nećemo zaboraviti ni Jasenovac, ni Jastrebarsko. Nećemo zaboraviti ni Nadu Šakić koja je umrla u Zagrebu prirodnom smrću u 85. godini, ni ostale zločince iz tih logora, ali nećemo zaboraviti ni "Oluju", ni NATO bombardovanje, ni jednu žrtvu sa naših prostora, bez obzira na veru i na nacionalnost.

Ne želim nikada niko da shvati ovo što govorim kao neku poruku mržnje. Ovaj film služi za kulturu sećanja. Današnja država Hrvatska nije isto što i NDH, današnji narodni Srbije i Hrvatske se ne mrze, ali uvek postoji 1% one agresivne manjine zbog kojih velika većina ne može da se čuje.

Mi nećemo zaboraviti istoriju, da nam se nikada ne bi ponovila, ali moramo graditi kulturu mira i saradnje. Znate zašto? U tim logorima su ta deca Srbi i Romi morali da se sakrivaju po rupama da ih ne bi ubili, a ja sam svoje detinjstvo sa sedam godina proveo tako što sam igrao žmurke po ulici sa Romima iz moje okoline. Svoj deci, ne samo svojoj, ne samo deci Srbije i Hrvatske, želim detinjstvo kakvo sam ja imao. Dakle, svoj deci sveta, bez obzira na nacionalnost i veru.

Zato je, poštovana gospodo, Srbiji potreban ovakav film. Zato nam je potreban ovakav zakon, baš ovakav zakon da bi narod video da se neko bori za njega, da bi narod video da ga neko voli i da bi naša Srbija imala svetliju budućnost. Živela. Hvala vam.

Reč ima narodni poslanik Nebojša Bakarec.
Pre nego što nastavite, samo da naglasim, pošto su mnogi pitali, da poslanička grupa "Aleksandar Vučić - za našu decu" ima još tačno sat vremena na raspolaganju.
Izvolite.