Zahvaljujem, predsedavajuća.
Uvaženi ministri sa saradnicima, poštovane kolege, dragi građani Srbije.
Pred nama je Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o utvrđivanju porekla imovine i posebnom porezu, ali i još dva sporazuma po meni ne manje važna, oba sa Nemačkom razvojnom bankom.
Prvi se odnosi na regionalni problem za energetsku efikasnost, a drugi na energetsku efikasnost u zgradama javne namene i obnovljivim izvorima energije.
Počeću s kraja, potpuno svesno, ne zato što mislim da Predlog zakona o utvrđivanju porekla imovine i posebnom porezu nije važan, nego zato što se uglavnom o njemu govorimo u današnjem pretresu.
Vrednost ova dva sporazuma je ukupno 50 miliona. Prvi 40 miliona evra, sa rokom otplate od 15 godina, znači do 2035. godine, pod okolnostima da je potpisan u decembru 2020. godine i zbog javnosti i građana Srbije objasniću zašto je važan.
Značaj ovog projekta je u tome što povezuje Istok sa Zapadom od Ukrajine do Italije, i tako stvara mogućnost za dalji razvoj energetskih projekata i opcije trgovanja električnom energijom.
Otvara se mogućnost da Srbija iskoristi svoj potencijal i geografski položaj u tom smislu, jer će to imati pozitivan efekat i na privredni i na društveni razvoj zemlje u našoj budućnosti, tako da Srbija dobija šansu da se istakne kao regionalni lider u oblasti elektroenergetike, adekvatne investicije i pouzdana elektroeneregetska struktura vode ka ekonomkom boljitku svake zemlje, pa i nas. Ovakvi projekti uglavnom otvaraju mogućnost za nova radna mesta, samim tim i bolji kvalitet života svih naših građana.
Drugi sporazum, ne manje važan, čija je vrednost 50 miliona, već sam rekla, takođe sa rokom otplate do 2035. godine, potpisan takođe u decembru 2020. godine, mislim da su oba potpisana od strane ministra Malog, opet jako važan sporazum, ali sa ove distance možda još i više imamo svest zašto je važan.
Namenjen je unapređenju energetske efikasnosti u zgradama javne namene i obnovljivim izvorima energije. On, uglavnom, tretira Vojnomedicinsku akademiju, koja je, podsetiću, vrhunska medicinska obrazovna i naučno-istraživačka institucija, najveća bolnica u Srbiji, i jedna od najvećih u Evropi. Važno je reći da je osnovana 1844. godine, i da je prvobitno bila namenjena za lečenje isključivo oficira i vojnika, ali da je danas potpuno integrisana u zdravstveni sistem Republike Srbije, gde se sada leči veliki broj civilnih lica.
Izgradnja zgrade je završena 1981. godine, dakle, posle skoro 40 godina od završetka. Ona je i dalje u relativnom dobrom stanju, ali u velikoj meri odstupa od savremenih standarda energetske efikasnosti. Zato je ovaj projekat jako važan.
Ako se setimo da je prethodnu godinu, a i ova nosi hipoteku krize izazvanom pandemijom Korona virusa, mi moramo reći naglas da osim što se Srbija dobro borila i dalje se bori, nekako smo prvi put kroz ovu pandemiju shvatili koliko nam je važno da nam je uređen zdravstveni sistem, i koliko je potrebno da stalno ulažemo u bolnice i opremu, pa i u zdravstvene radnike i trudimo se da građani Srbije imaju najbolji mogući zdravstveni sistem i u nekim lakšim vremenima, a kamoli u vremenima koja su ovakva i koja su obeležena jednim ovakvim virusom sa kojim se bori celo čovečanstvo.
Kada je u pitanju Predlog zakona o utvrđivanju porekla imovine i posebnom porezu, on je nekako i kod svog donošenja izazvao jednu prilično šizofrenu reakciju jednog dela javnosti i nije da mi to nije razumljivo sa pozicije da neko ima strah od ovakvih akata koje donosi Skupština Srbije. Sve kolege koje su govorile pre mene rekle su šta je suština izmena o kojima danas govorimo i neću se ponavljati, ali je važno reći da čak mislim da smo možda mnogo vremena i potrošili na obrazlaganje jednog ovakvog zakona koji je za svako demokratsko društvo, prosto, neophodan. Moramo ga imati.
Borba protiv korupcije je nešto što koriste u dnevnom obraćanju širokoj javnosti svi oni koji bi da se domognu bilo kakve, makar i sitne vlasti, a onda kada dođemo do faze da treba razgovarati o zakonskim aktima koja će regulisati tu borbu protiv korupcije, onda mi imamo različite uglove iz kojih posmatramo takve zakona i uglavnom neke kritičke stavove koji su najpre motivisani nekim ličnim strahovima.
Zadovoljstvo mi je da će ovaj zakon posle, eto, skoro godinu dana od prvog donošenja, 12. marta stupiti na snagu i pokazati sve svoje dobre, pa i loše strane.
Nema zakona koji je doneo bilo koji parlament u svetu, pa i parlament Srbije, koji možda u svojoj primeni nije pokazao određene mane. Evo, ovde smo imali već u periodu od godinu dana do početka primene zakona neke nedostatke koji su se pokazali i parlament danas interveniše u tom smislu, što ne znači da će biti problem intervenisati i ubuduće, ukoliko se pojavi mana ovog zakona, anomalija koja je neprimenjiva u društvu.
Ono što će se sigurno pojaviti to je jedna… Čini mi se da je kolega iz SDPS-a rekao ključnu rečenicu – Poreska uprava će imati više posla, ima ozbiljan zadatak pred sobom, građani Srbije će imati možda više informacija o nečemu o čemu sada samo, reklo bi se, neosnovano spekuliše i znaćemo kako to izgleda kada napokon neko jeste legalno ili nije legalno stekao svoj kapitala.
Sedamdeset pet posto poreza, koliko je zakon predvideo poreske stope, i kada smo raspravljali o njemu bilo je inicijativa da to bude čak i 100%, pa je bilo inicijativa da to bude i manje, negde se odmerilo da je to 75% i dobro, možda bih ja sama bila rigoroznija u tom smislu, ali važno je pokazati da postoji nulti stepen tolerancije na korupciju, da je suzbijemo na najmanju moguću meru iako, i to moramo reći, nije korupcija ništa što baštini samo Srbija. To se javlja svuda u svetu, to svuda u svetu postoji.
Ono što je naša obaveza kao predstavnika naroda i ljudi koji sede u zakonodavnom organu jeste da upravo sprečimo jednu takvu mogućnost i, još bolje, da sprečimo sve ono što nam se dešavalo i čega smo decenijama unazad bili svedoci, a to je da neki ljudi koji na nama nerazumljiv način dođu do određenog kapitala, onda čak usled svoje bahatosti žele da postanu i model ponašanja.
Važno je da zakon tretira da se postupak pokreće po službenoj dužnosti i što se dozvoljava da postupak može biti pokrenut i na osnovu prijave bilo kog fizičkog lica koje ukazuje na to da postoji osnovana sumnja da drugo lice raspolaže viškom imovine, a da taj višak imovine nije stečen u skladu sa zakonom.
Pored toga što će se država svojim mehanizmima boriti protiv koruptivnog delovanja, svako od nas bi morao da ima svest o moralnoj građanskoj odgovornosti i ukaže na to da koruptivno delovanje postoji. Da li će i u ovom delu biti zloupotreba, verovatno, ali nema te optužbe koja ukoliko nema valjanih dokaza može biti validna.
Dakle, stav poslaničke grupe SPS je da nikada nećemo prestati da dajemo svoj doprinos smanjenju korupcije u pokušaju da je eliminišemo u celosti kako bi obezbedili, pre svega, pravnu sigurnost svim građanima i u našem programu primarni cilj je socijalna jednakost, tako da okupljeni smo oko ideje da niti podržavamo, niti razumemo koruptivni pristup.
Poslanička grupa SPS će svakako u Danu za glasanje podržati izmene i dopune i ovog zakona, ali i dva sporazuma koja su pred nama u nadi da je ovo prvi korak u finalnom zaista obračunu sa koruptivnim ponašanjem, a sve ono što se eventualno i kroz Predlog ovog zakona pojavi kao greška ili anomalija, spremni smo da unapredio u mandatu koji je pred nama. Hvala vam.