Zahvaljujem.

Sledeća na listi je koleginica narodna poslanica Sanja…

(Milija Miletić: Hteo bih da odgovorim…)

Milija, molim vas, pokušajte da štedite vreme, znate kakav je plan današnjeg rada. Zapravo, nemate pravo na repliku, da odgovarate jedni drugima.

Kratko, gospodine Miletiću, izvolite.

Zahvaljujem se.

Jeste bio lapsus. Uvek smo govorili da je bolje proizvesti nego uvesti i ja sam tu pogrešio, zbog vremena, jer gledam da u tih šest minuta, koliko ima naša grupa, sve kažem.

Inače, u pravu je gospodin Rističević i uvek je bio u pravu, ja sam uvek to podržavao – bolje je proizvesti nego uvesti. To je bio lapsus, a greška je zbog toga što želim što više da kažem, a zbog vremena napravim grešku. Tako da, zahvaljujem se još jednom, vrlo ste tolerantni. Prošli put je predsednik Skupštine rekao da poslanička grupa gde sam ja, da to nije manjinska poslanička grupa, nego mi smo svi tu isto.

Hvala.

Razjasnite to drugom prilikom. Zahvaljujem.

Narodna poslanica Sanja Jefić Branković.

Izvolite.

Hvala.

Poštovana predsedavajuća, ja ću pokušati da se pridržavam dogovora koji smo imali u vezi sa vremenom koje mi je preostalo bez obzira na vreme koje moja poslanička grupa ima.

Uvaženi predsedniče Komisije, članovi Saveta, koleginice i kolege narodni poslanici, pripremajući se za ovu diskusiju o izveštaju Komisije za zaštitu konkurencije prosto je bilo nemoguće ne osvrnuti se na nastanak i uopšte način na koji smo došli do Komisije koju danas imamo.

Za početak možda bi trebalo napraviti razliku između politike konkurencije i prava konkurencije. U tom smislu, politika konkurencije ima neki širi pojam i ona zapravo podrazumeva način na koji državne institucije funkcionišu, predviđaju odgovarajuće mehanizme kako bi delovale na samo tržište i to bi trebalo da bude naš fokus dana. Mislim da smo u tom smislu i uspeli prilikom onoga što smo danas mogli da čujemo od narodnih poslanika.

Nesumnjivo je da je politika konkurencije jedna od stvari koja je neophodna za Srbiju ukoliko želi da postane članica EU. Sam član 73. Sporazuma o pridruživanju zapravo obavezuje Srbiju da uskladi svoje zakonodavstvo sa zakonodavstvom EU. Tu nas čekaju važni koraci i u tom smislu imamo dosta stvari koje još uvek treba popraviti kako bismo došli do određenog nivoa koji će zadovoljiti one potrebe koje EU pred nas postavlja.

Pohvalno je, recimo, to što je naš zakonodavni okvir veoma dobar, što su uspostavljene institucije, što se iz ovog izveštaja može i videti, i što one rade svoj posao. Međutim, mi još uvek imamo odgovarajuća ograničenja koja se suštinski odnose na samu primenu onih pravnih pravila koja važe u ovoj oblasti. Tu, pre svega, mislim na broj zaposlenih koji imate, a koji možda nisu odgovarajući ni po strukturi ni po načinu na koji oni rade, imajući u vidu obim posla koji imate i uopšte organizaciju same Komisije, pa tako u odnosu na region, kao što u Izveštaju piše, čak 20 do 40% manji broj ljudi radi u ovoj Komisiji nego što je to slučaj sa zemljama u okruženju.

Mislim da je vrlo važan korak ka unapređenju rada i same Komisije i uopšte zaštite konkurencije u Srbiji, suštinski da pronađemo ono što predstavlja prepreku kako bismo tu istu prepreku mogli da prevaziđemo i da u tom kontekstu nastavimo da radimo. Eto, jedna od takvih jesu organizacioni stručni kapaciteti o kojima sam malopre govorila. Stiče se utisak da potrošačke organizacije nisu dovoljno prisutne u ovoj materiji i da nije zabeležena neka značajnija saradnja sa Komisijom. Mislim da to ne bi bio loš korak.

Sledeća stvar o kojoj želim da govorim jeste i poslovna zajednica koja kao takva, s jedne strane, ima u vidu propise koje mi primenjujemo, ali kao da nije dovoljno uključena u smislu predlaganja nekih novih pravila, mera ili postupaka koje Komisija treba da preduzme kako bi poboljšala stanje u oblasti zaštite konkurencije u Srbiji.

Moj kolega je malopre govorio, gospodine Periću, vi takođe, o delu koji se odnosi na delovanje sudija i na to da je potrebno unaprediti kapacitete suda, pre svega kroz specijalizaciju ovog predmeta. Eto, možda nije loše da razmislimo o ideji da se stvori neka posebna organizaciona celina u vidu specijalizovanog sudskog veća koja će se baviti time i koja bi vama u mnogo čemu pomogla i kasnije kada tumačite same odluke i obaveštenja koja bi onda bila koezistentnija i koja bi bila razumljivija svima onima koji se zapravo ne bave tom temom na način na koji se vi njome bavite.

Pošto nema mnogo vremena, zaključiću sa time da zaštitu konkurencije u Srbiji i na tržištu treba posmatrati kroz neki vid podsticaja malih, mikro i srednjih preduzeća, da se oni kao takvi udruživanjem u klastere zapravo mogu javiti kao jedan konkurent velikim preduzećima koji stvaraju rizik za postojanje opasnosti koje se javljaju u pogledu zaštite konkurencije. Možda je to ono na čemu treba raditi osnaživanjem malih, mikro i srednjih preduzeća, oni imitiraju rad velikih preduzeća i stvaraju neko potpuno drugačije tržište kao uslov za jedno dobro funkcionisanje tržišta u Srbiji. Hvala lepo.

Zahvaljujem.

Reč ima potpredsednica Skupštine, narodna poslanica Marija Jevđić.

Izvolite.

Zahvaljujem, potpredsednice.

Poštovani gospodine Periću sa saradnicima, danas imamo priliku da raspravljamo o Izveštaju Komisije za 2019. godinu i poslanička grupa Jedinstvene Srbije u Danu za glasanje podržaće izveštaj, jer smo mogli iz rada Komisije da vidimo da ste dosta radili na harmonizaciji i usklađivanju propisa sa propisima EU. Dosta ste učestvovali, ali ste i organizovali konferencije i seminare širom Srbije, u Beogradu, Novom Sadu i drugim gradovima. To je dobro, jer time objašnjavate i približavate privrednim subjektima značaj konkurencije. Podržavamo vašu intenciju da jačate kadrovske kapacitete, s obzirom na nove oblasti sa kojima ćete se baviti u narednom periodu. Vi ste u svom izlaganju i nagovestili to.

Dobro je što se Komisija finansira iz sopstvenih prihoda, jer je to jedan od načina da ostanete nezavisni. Na finansijski plan i Vlada je dala pozitivnu ocenu u oktobru 2018. godine. Tokom 2019. godine ste imali pozitivni finansijski rezultat, višak prihoda je uplaćen u budžet Republike Srbije. Kao što sam rekla, pozitivno i efikasno poslujete. Kada kažem efikasnost, mislim na rešavanje predmeta i ona je vrlo visoka. Raduje me podatak da je sve veći broj mladih ljudi zainteresovan za obrazovanje, za sprovođenje politike i zaštite konkurencije i da se pišu i radovi na tu temu na ekonomskom i na pravnom fakultetu. To je dobra stvar, da razvijamo kulturu zaštite konkurentnosti.

Kada pogledam početak vašeg rada 2006. i sada 2021. godinu, vidi se da se iz godine u godinu napredovalo i što se tiče kadrova, ali i sa tehnikom mehanizma zaštite konkurencije koja prati Evropu i, što je jako bitno, s obzirom na pregovaračku poziciju Srbije i na Poglavlje 28 koje se upravo odnosi na zaštitu potrošača.

Komisija je u toku 2019. godine imala aktivnu ulogu u ispunjavanju obaveza iz Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju. Imali ste odličnu saradnju sa institucijama EU i niz uspešnih aktivnosti. Kada je u pitanju zaštita konkurencije, ocena Evropske komisije je pozitivna.

Na osnovu podataka iz izveštaja, možemo da konstatujemo da je Komisija jedna organizovana institucija koja obavlja poslove utvrđene zakonom, a u skladu sa Statutom i drugim aktima Komisije, i da poslove obavlja srazmerno dobro s obzirom na mali broj zaposlenih u odnosu na druge institucije iz država regiona i EU.

Koliko je tema konkurencije na tržištu kompleksna, govori i niz izmena i dopuna Zakona o zaštiti konkurencije koje smo imali u proteklih desetak godina, čiji je cilj da se domaća regulativa uskladi sa međunarodnom, a trenutno stanje, kao što sam i rekla, po pitanju konkurencije je zadovoljavajuće.

Komisija, inače, nije imala pravo izricanja mera zaštite konkurencije po zakonu iz 2005. godine, to je omogućeno zakonom iz 2009. godine, a prve mere su izrečene tek 2011. godine. U vašem izveštaju vidimo da je taj mehanizam nastavljen i u 2019. godini. Kao što sam i rekla na početku svog izlaganja, izveštaj jasno pokazuje da je Komisija u 2019. godini imala intenzivnu aktivnost na glavnim poljima svog delovanja i ni u jednom trenutku izveštajnog perioda Komisija nije bila ugrožena, niti je bilo dovedena u pitanje njena finansijska nezavisnost.

Međutim, na sednici Odbora za privredu mnoge kolege su postavile pitanje, prvenstveno koliki je stepen efikasnosti vaše komisije s obzirom na osam zaposlenih, a rešavali ste, na primer, 197 predmeta u 2019. godini. Kao što sam rekla, vaš plan je da se poveća broj stručnih ljudi u narednom periodu. Poslanička grupa Jedinstvene Srbije veruje da će biti tako, jer znamo koliko je bitno i za samu državu jednako i ravnopravno tržište.

Mi smo u decembru 2019. godine usvojili Zakon o javnim nabavkama, čiji je cilj povećanje transparentnosti, smanjivanje administrativnog opterećenja, ali i povećanje konkurencije u poslovima javnih nabavki. Imali smo često slučajeve gde su se ponuđači unapred dogovarali oko javnih nabavki i tako je dolazilo do eliminacije konkurencije među njima, a krajnji rezultat ovakvih nedozvoljenih dogovora, koji je inače i zabranjen Zakonom o zaštiti konkurencije, podrazumeva izdvajanje više novca na teret države, a samim tim i na građane kao poreske obveznike.

Komisija za zaštitu konkurencije u dosadašnjoj praksi je vodila i pravosnažno okončala određen broj postupaka, upravo ovakvih postupaka. Samim tim se stvara i potreba da se analiziraju nova zakonska rešenja koja su od značaja za ponuđače koji učestvuju na tržištu javnih nabavki u Srbiji. U vašem izveštaju smo mogli videti da je u zadnjih godinu i po dana formirana jedna radna grupa koja u saradnji sa Ministarstvom trgovine upravo i radi na Nacrtu novog zakona o zaštiti konkurencije. Tu postoji prostor za unapređenje institucionalnog kapaciteta Komisije, posebno u svetu direktive Evropske komisije, jer su kroz direktivu predviđena nova pravila i alati kako bi nacionalna tela za zaštitu konkurencije koja funkcionišu u okviru EU bila što efikasnija. S obzirom da Srbija teži putu u EU, ovakav pristup novom Zakonu o zaštiti konkurencije bi bio dobar jer bi se stvorili povoljniji uslovi i pravno sigurnije okruženje, ne samo za razvoj prava konkurencije u Srbiji, već za unapređenje zagarantovanog prava svih učesnika na tržištu.

Kada već govorimo o Nacrtu zakona o zaštiti konkurencije, treba reći da je on ovakav postojeći inače skoro 90% usklađen sa propisima EU iz oblasti zaštite konkurencije. Mi smo svesni i čuli smo i od drugih kolega da konkurentsko tržište nikada ne može biti idealno i zato postoje institucije poput komisija, samo tržište i, naravno, krajnji kupci će odlučiti ko je najbolji, ko je najpovoljniji.

Komisija za zaštitu konkurencije odnedavno sprovodi i poseban uviđaj koji predstavlja nenajavljenu posetu privrednim subjektima od strane službenih lica Komisije, a koja je u evropskoj praksi poznata kao „prepad u zoru“. Ova istražna komisija se koristi radi otkrivanja povreda konkurencija na tržištu Srbije i predstavlja izuzetno efikasno sredstvo za prikupljanje dokaza. To je još jedna od aktivnosti koja se sprovodi u skladu sa evropskim propisima.

Ja sam imala jedno pitanje, ne znam da li ćete imati vi vremena, gospodine Periću, da mi odgovorite, prvenstveno kao narodna poslanica ali i kao građanin. Pretpostavljam da je jako interesantno za privredne subjekte, ali i za same građane da nam kažete – u kojem sektoru ste najviše do sada imali primera gde su preduzeća izvršila povredu konkurencije, odnosno gde je zloupotrebljena dominacija određenih firmi na tržištu, odnosno u određenom sektoru?

I sama ideja konkurentnosti predstavlja ne samo sposobnost privrednog subjekta da se uspešno takmiči na tržištu, već i sposobnost privrede da se neprekidno nosi sa globalnom konkurencijom, jer postojanje konkurencije na nekom tržištu ima pozitivne efekte, kao što su poboljšanje kvaliteta roba i usluga, povećanje slobode izbora samih potrošača i omogućavanje nižih cena. Mislim da vizija naše zemlje treba da bude tržište na kojem će svi učesnici pod radnopravnim uslovima moći da se bore za potrošače kvalitetom i cenama, naravno, poštujući obaveze i zakon, a sve u cilju i želji da se građanima obezbede najbolje usluge po najboljim cenama.

I kada sam već spomenula potrošače, želim da kažem da je sektor za zaštitu potrošača mnogo postigao u ovoj oblasti. Srbija nastavlja da sprovodi aktivnost koja doprinosi daljoj afirmaciji i jačanju institucionalnog okvira zaštite potrošača. Postoje nova strateška rešenja kojima će se otkloniti dosadašnje prepreke, kao što je jačanje sistema vansudskog rešavanja potrošačkih sporova, unapređivanje zaštite potrošača na digitalnom tržištu, koje je jako bitno i popularno u poslednje vreme i to je neka budućnost, i unapređenje informisanosti potrošača kroz sprovođenje zaštite potrošača u nastavni program.

Jedinstvena Srbija se nada da će izveštaj Agencije za 2020. godinu biti još uspešniji, da će vladavina prava i na samom tržištu biti primenjena u skladu sa svim težnjama i naporima Srbije, da budemo zemlja jednakih šansi za sve.

Izvinjavam se ako sam prekoračila vreme. Zahvaljujem, potpredsednice. Zahvaljujem, gospodine Periću.

Zahvaljujem, potpredsednice. Tačno ste ušli u vreme predviđeno za poslaničku grupu JS.

Reč ima narodni poslanik Uglješa Mrdić.

Izvolite.

Zahvaljujem, predsedavajuća.

Uvaženi predstavnici Komisije, uvažene kolege narodni poslanici, uvaženi građani Srbije, pred nama je jako bitan izveštaj Komisije za zaštitu konkurencije koji je dobro napravljen i to nije sporno. Ali ovaj vaš izveštaj i uopšte rad vaše komisije prethodnih godina samo potvrđuje da sada u Srbiji imamo jedno normalno vreme i da više nemamo vladavinu monopola. Mi moramo prosto uvek da podsetimo i građane i da podsetimo javnost koliko su bitna regulatorna tela, koliko je bitna vaša komisija, ali i šta je alternativa.

Alternativa je ono što se dešavalo do 2012. godine, kada smo imali vladavinu monopola, vladavinu monopola Dragana Đilasa, Miroslava Miškovića, Dragana Šolaka. Neki od njih i dan-danas, poput Đilasa, poput Šolaka, imaju monopol po pitanju SBB-a, njihovih medija, kontrole i njihove nenormalne želje da unište sve što je državno. Da se oni pitaju, i Đilas i Šolak i Jeremić i njihovi saborci, ne samo da vaša institucija, jako bitna komisija, ne bi postojala, nego bi oni verovatno osnovali neku privatnu instituciju koja bi imala jedino zadatak da sprovodi njihove monopolske ciljeve.

Na sreću, imamo i Vladu Srbije, imamo i predsednika Aleksandra Vučića koji to sprečavaju, imao i vašu komisiju i druge institucije koje to sprečavaju, jer ova Vlada Srbije i mi kao narodni poslanici, mi vodimo računa i o malim privrednicima, mi vodimo računa ne o hiljadama, o stotinama hiljada zaposlenih u Srbiji.

Svaka čast velikim preduzećima koja zapošljavaju tri, sedam ili deset hiljada zaposlenih, to je u redu, pod uslovom da plaćaju porez i sve druge neophodne doprinose prema državi Srbiji, porez svakako. Ali nije u redu da monopolskim putem pojedini tajkuni uništavaju male i srednje privatne preduzetnike i uništavaju sve ono o čemu su govorile moje kolege Rističević i Miletić. Zato podržavam rad i vaše komisije, zato podržavam i ovaj izveštaj, jer i ovaj izveštaj ide u prilog tome da u Srbiji vlada vladavina prava, što je nama i cilj. Zato je i SNS došla na vlast, ne samo da stane na put mafiji, nego da stane na put i korupciji, da stane na put i vladavini monopola.

Moram na kraju svog govora da se osvrnem na izlaganje moga dragog kolege iz poslaničke grupe Đorđa Dabića, koji je toliko dobro govorio da sam podstaknut da kažem nešto i na tu temu. Tema nije vezana za izveštaj vaše komisije, oduzeću dva minuta vremena, nadam se da mi neće moje kolege zameriti, a reč je o zločinima nad Srbima. Jeste da svaki dan ovde u ovom parlamentu govorimo o tome, ali moramo da govorimo, zato što i dan-danas, nažalost, u Hrvatskoj, pa i u Bosni i Hercegovini postoje oni ustaški elementi koji ne žele dobro Srbima i ne žele dobro antifašistima i antinacistima.

Kao što je posle Drugog svetskog rata na teritoriji SFRJ, tj. Republike Hrvatske i Bosne i Hercegovine dvadesetak hiljada ustaša koji su se tada zvali križari maltene do kraja 60-ih godina se kretali po šumama i planinama Hrvatske i Bosne i Hercegovine i ubijali srpski narod. Tako i danas imamo potomke i tih ustaša i tih križara, nadam se samo da su u što manjoj meri, na teritoriji Hrvatske koji ne žele dobro našem narodu i koji žele da se počine zločini.

Kad kažemo reč genocid, prvo moramo da znamo i šta je genocid i šta je zločin. Kao što je rekao i naš šef poslaničke grupe dr Aleksandar Martinović, osuđujem sve zločine koji su počinjeni i nad srpskim i hrvatskim i bošnjačkim narodom i 90-ih godina i u Drugom svetskom ratu, ali kada se kaže genocid, mora da se zna šta je genocid. Genocid je namera da jedno stanovništvo ne postoji na jednoj teritoriji i da se protera i otera svim mogućim metodama. To smo imali u Drugom svetskom ratu i to smo imali i 90-ih. U Drugom svetskom ratu taktika ustaša, nacista i fašista je bila trećinu pobij, trećinu proteraj, trećinu pokatoliči. A 90-ih smo imali isto to i u Hrvatskoj i u Bosni i Hercegovini. Da ne govorim o Oluji, Maestralu, Bljesku, Lori, Bratuncu, Skelanima, logorima oko Sarajeva, gde je u svakom logoru stradalo ne po nekoliko stotina, nego po nekoliko hiljada ljudi.

A zašto mi danas govorimo o ovome? Ne govorimo mi danas o tim zločinima zato što želimo da se oni ponove. Ne, nego želimo da se oni ne zaborave, da se nikada ne bi ponovili, da se nikada ne ponove ni genocid nad srpskim narodom ni ratni zločini. Mi želimo da se ne ponove ratni zločini, ali isto tako ne želimo da se ponovi i vladavina monopola i vladavina tajkuna, vladavina Dragana Đilasa i njegovih saradnika, kojima su u glavi bile samo, ne bile nego i ostale, da zarade desetine, stotine, pa ako mogu da zarade i milijarde evra. Koje milijarde evra? Milijarde evra, tj. stotine miliona evra našeg naroda, od svih poštenih građana Srbije, a svi smo ovde takvi u parlamentu, koji plaćamo svoje obaveze državi i koji podržavamo i rad vaše institucije i ovaj izveštaj. Zato što mora da postoji zaštita konkurencije. Zato što svi mi volimo našu državu Srbiju i svi mi verujemo Vladi Srbije i predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću koji našu državu Srbiju vodi u bolju budućnost, budućnost za našu decu. Hvala.