Zahvaljujem.
Reč ima koleginica Nevenka Kostadinova.

Zahvaljujem predsedavajući.

Uvaženi ministre sa saradnikom, uvažene kolege narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, danas na dnevnom redu imamo Predlog zakona o potvrđivanju Konvencije o trgovini žitaricama kako bi se putem Međunarodnog žitarskog saveta kao međunarodne organizacije koja okuplja 56 članica pospešila međunarodna saradnja u trgovini žitaricama i pružio doprinos stabilnosti tržišta, kao i unapređenju svetske bezbednosti u oblasti hrane. Time se promoviše transparentnost tržišta hrane i koordinacija aktivnosti politike kao odgovor na sigurnost tržišta.

Što se tiče Međunarodne organizacije žitarica možemo izdvojiti četiri glavna cilja ove konvencije: prvo, unapređenje međunarodne saradnje u trgovini žitaricama, posebno žitaricama koje se koriste u ishrani; drugo, promovisanje i širenje trgovine žitaricama obezbeđivanjem slobodnih, tj. najslobodnijih mogućnosti uklanjanjem prepreka i diskriminacija u trgovini a u interesu svih članica, naročito za zemlje u razvoju; doprinos stabilnosti tržišta žitarica uz poboljšanje svetske sigurnosti hrane, naročito za zemlje čije privrede u mnogome zavise od prodaje žitarica i četvrto, razmena informacija i diskusija o razlozima za zabrinutost u vezi trgovine žitaricama.

Imajući u vidu da je Srbija zemlja poljoprivrede, zemlja proizvođač i izvoznik hrane i žitarica, ova Konvencija je veoma značajna i za proizvodnju i za trgovinu žitaricama, za strateško planiranje i jačanje konkurentnosti.

Ako pogledamo spoljnotrgovinsku razmenu poljoprivredne i prehrambene industrije u 2020. godini u odnosu na 2019. godinu ta razmena je povećana za 5,6 miliona evra ili 10,7% je razmena veća u odnosu na prethodnu godinu.

Učešće izvoza hrane u ukupnom robnom izvozu je 21%, a suficit u spoljnotrgovinskoj razmeni poljoprivredno-prehrambenih proizvoda u 2020. godini beleži povećanje od 32,5% u odnosu na prethodnu godinu.

Imajući u vidu da smo mi mala poljoprivredna zemlja sa velikim potencijalima, za još veći razvoj poljoprivrede jasno je da je ova Konvencija jako važna za razvoj i unapređenje poljoprivrede kroz unapređenje tržišta žitaricama, kao i kroz pravednu politiku i strateško planiranje.

S druge strane, snabdevanje hranom je jedan od najosetljivijih segmenata svetskog tržišta i stabilnost u tom delu je presudno važna.

Prema izveštajima UN, gotovo 690 miliona ljudi je gladno, što čini 9% svetske populacije, a najviše gladnih je iz nerazvijenih zemalja Afrike i Azije. I dok jedan deo populacije gladuje na drugoj strani na godišnjem nivou u svetu se baci preko milijardu tona hrane ili oko trećine proizvedene hrane.

Najveći deo hrane koji se baci otpada upravo na žitarice. Dakle, one učestvuju sa 25% ili četvrtina od hrane koja se baci otpada na žitarice. Bacanje hrane je dodatni pritisak na osiromašene prirodne resurse. To pokazuje kako svet i dalje nepotrebno troši svoje resurse na proizvodnju hrane i pri tome zagađuje i vodu i vazduh.

No, da se vratimo na situaciju u našoj zemlji. Najsvežiji primer poremećaja na tržištu hrane jeste početkom pandemije Kovid-19 kada, na našu sreću, kod nas nije bilo bitnih poremećaja u snabdevanju hranom, upravo zato što je Srbija zemlja proizvođač hrane i odgovornom politikom Vlade uspela za vrlo kratko vreme da stabilizuje situaciju na domaćem tržištu hrane.

Napominjem da se u svetu usled pandemije broj gladnih povećao za oko 130 miliona, naročito u nerazvijenim zemljama i zemljama koje su uvoznici hrane.

S toga je jako bitno, ako hoćemo da nam jako selo bude oslonac u budućnosti, da i dalje radimo na razvijanju sela, na jačanju i osnaživanju poljoprivrednih proizvođača, kako onih velikih u ravnici, tako i malih sitnih poljoprivrednih gazdinstava u ruralnim, brdsko-planinskim predelima, kakva je situacija na jugu i istoku Srbije, pa i u mom Bosilegradu.

Život poljoprivrednika na našim prostorima nije nimalo lak, naročito u planinskim krajevima. Zbog specifičnosti terena u mom kraju kod nas nema potencijala za uzgoj žitarica, ali su predeli izuzetni za stočarstvo, naročito za uzgoj ovaca i koza.

Napominjem da su pre jednog veka naši preci živeli samo od stočarstva, da su peške vodili svoja stada čak do Soluna koji je na 300 kilometara udaljen od nas, da su tamo prodavali svoju stoku i od toga živeli. Tada je svaka kuća bila mala farma. Sada u 21. veku uzgajivače ovaca i koza na našim prostorima možemo na prste da prebrojimo, a oni se suočavaju sa bezbroj problema, jer su mali, sitni, neorganizovani, bez organizovanog pristupa tržištu, izloženi uticaju nelegalnih otkupljivača, izloženi manipulacijama i različitim ucenama od strane natkupaca.

Kolega Rističević je naveo primer Danske koja ne izvozi žitarice, već izvozi mleko i mese. Dakle, da bi i mi postigli taj i takav trend potrebno je da ojačamo i uzgajivače stoke, naročito u predelima gde su najbolji uslovi za to, a to su brdsko-planinski predeli.

Ne mogu a da ne navedem jedno poređenje. Naime, pre tri godine sam bila u Izraelu, i to u pustinjskom delu, u pravcu Mrtvog mora, i mogla sam da vidim bezbroj stada ovaca i koza. Vodič nam je tada objašnjavao kako je u tom delu stočarstvo jako razvijeno, a da je tog proleća bilo dosta kiše, pa ima i trave. Golim okom se moglo videti poneka travčica u pesku koje te ovce pasu. Slikala sam te sivo, braon površine. Kada sam se vratila kod nas, a bio je maj mesec, najlepši mesec u godini, napravila sam slike naših prostora, sve je bilo zeleno, pašnjaci nepregledni, kao šareni ćilimi, ali nigde grlo stoke nisam mogla da vidim. Duša me je zabolela od muke kako tamo gde nema gotovo ničeg uspeva sve, a kod nas kojima je priroda dala sve potencijale ne uspeva gotovo ništa.

Ukoliko želimo da jačamo stočarstvo, to možemo jedino uz podršku države, uz potpuno posvećenost lokalnih samouprava, pomoću državnih subvencija, uz edukaciju proizvođača, uz primenu savremenih metoda rada, inovacijama u poljoprivredi, kako bi nam ona bila još jača i još konkurentnija. Ovo iz razloga što će hrana zajedno sa vodom i energijom biti još važniji u budućnosti.

Na kraju, da naglasim, u danu za glasanje ću glasati za zakon koji danas imamo na dnevnom redu. Hvala.

Zahvaljujem.

Sledeći je narodni poslanik Veroljub Arsić.

Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, imamo još jedan od zakona kojima potvrđujemo sporazum u oblasti bezbednosti. To samo potvrđuje kakav Srbija ima ugled u međunarodnoj zajednici. Taj ugled i poverenje koje Srbija s godinama stiče u stvari započinje od 2012. ili 2014. godine kada je prvi put izabran sadašnji predsednik Srbije Aleksandar Vučić za predsednika Vlade Republike Srbije. Svakako da je to jedna jako dobra ocena kakva je danas Srbije, jer verujte u oblasti bezbednosti niko neće da sarađuje sa zemljom koja nema pravnu zaštitu, koja je nepouzdana kao partner, koja ne želi ili ne može da zaštiti informacije koje dobije od svog partnera po pitanju bezbednosti. Sa takvim zemljama se ne zaključuju sporazumi i Srbija, drago mi je to, već duži niz godina unazad, zaključuje sve više i više sporazuma u oblasti bezbednosti.

Tu, takođe, imamo danas, kao raspravu, jednu jako zanimljivu temu koja nije baš vezana za bezbednost, već je vezana za Konvenciju o trgovini žitaricama iz 1995. godine. Mi danas dajemo saglasnost na primenu te Konvencije. Dakle, već, koliko, 25, 26 godina je Konvencija uspostavljena.

Hajde razumem da za vreme Miloševićevog režima nismo mogli da zaključimo jedan ovakav sporazum. Zemlja je stalno bila pod nekakvim sankcijama, da li UN, da li nekom vrstom sankcija i na svaki način su želeli da tadašnju Jugoslaviju i Srbiju stave pod neku kontrolu i onemoguće njen ekonomski razvoj.

Postavljam pitanje – zašto to nije odmah posle 5. oktobra zaključeno? Naravno posle 5. oktobra je Srbija i dalje bila zemlja koja je prevashodno bila poljoprivredno orijentisana. Pa, nije, zato što naše oranice, naše plodne njive mogu slobodno da se svrstaju u red prirodnih bogatstava i to prirodnog bogatstva koje ništa nije manje vredno nego šume ili rudnici ili reke.

Bivši režim je došao na jedan, mogu da kažem, originalan način kako da dođe u posed tog prirodnog bogatstva i da ga iskorišćava bezmalo jednu čitavu deceniju. Ako hoćete poljoprivredu da uništite u jednoj zemlji, ako nemate dobar plan to i nije baš tako lako, ali ako imate dobar plan i znate svoj posao, a to je uništavanje poljoprivrede, prvo ćete da uništite prerađivačku industriju.

Vršna industrija u poljoprivredi je mesno-prerađivačka industrija. Hajde neka mi neko nabroji koliko danas u Srbiji ima klanica koje su 5. oktobra 2000. godine bile u funkciji? Ja tvrdim da ne može na prste jedne ruke da se izbroje takve ozbiljne klanice. Šta imate kao posledicu kada uništite mesno-prerađivačku industriju? Sledeći koji strada to su farmeri. Nemaju kome da plasiraju robu, a posle njih ratari, nemaju kome da prodaju svoje žitarice.

Kada kažete žitarice, među našim građanima, najveći broj pomisli na pšenicu. Nije samo ona žitarica. Postoji ih više vrsta. Jedna od najzastupljenijih u Srbiji je kukuruz. Osnova za svaku farmersku proizvodnju. Polazim npr. od kraja iz koga ja dolazim, iz Požarevca. Božidar Đelić, u narodu poznat kao „Boža derikoža“, odbio je da potpiše saglasnost o prebijanju dugova između Ministarstva odbrane SRJ koje je dugovalo toj mesnoj industriji i PIO fondova kojima je MIP dugovao. Zbog toga je ta fabrika otišla u stečaj i više ne postoji. U fizičkom smislu više ne postoji.

Šta je sledeće prestalo da postoji? Sve farme u okolini Požarevca. Onda se pojavila neka mesna industrija „Damjanović“ u Mladenovcu. Jeste bilo malo dalje, ali je farmer imao kome da proda svoju svinju, svoje govedo, da bi Mićović dok je bio direktor Republičke uprave za veterinu jedino toj klanici oduzeo dozvolu, zato što nije hteo svoje proizvode da prodaje njegovom veličanstvu Miškoviću „Delta kompaniji“.

Od tog trenutka u Braničevskom upravnom okrugu u drugoj žitnici Srbije koja se zove „Stig“ ne postoji više ni ozbiljna klanična industrija, ni ozbiljna farmerska proizvodnja. A, bogami zbog toga što su uradili i naša sela su ostajala sa manje stanovnika koji su od takvog režima, sada oličen u Draganu Đilasu, bežali po inostranstvu i po dijaspori.

Kada su završili, to je bio samo prvi korak. Drugi korak je bio da, osim što su došli do prilično vredne imovine, kako da potpuno gospodare prirodnim bogatstvom koji se zove njiva i kako naše građane Srbije koji se bave poljoprivrednom proizvodnjom, kao mala poljoprivredna gazdinstva postave da budu maltene njihovi robovi. Znači nemaju kome da prodaju stočari svoju stoku, nemaju više ratari kome da prodaju svoje žitarice.

Onda su došli na još jednu ideju, a to je pod navodnom brigom za poljoprivrednike da uvode sistem subvencionisanja po hektaru obradive površine, gde su na prvom mestu oni koji su otimali prilikom privatizacije poljoprivrednih gazdinstava državno zemljište, ostvarivali pravo na subvenciju ili su uzimali u zakup zemljište po 30, 40 evra po ha na godinu dana ostvarivali pravo na subvenciju od 150 evra na godišnjem nivou.

Pa im je i to bilo malo. Znate, metafore radi, ako jedan proizvod na berzi, neka vrsta žitarice košta 100 dinara, u otkupu košta 80 dinara, u proizvodnji košta 60 dinara, to je sasvim, da kažem, normalno. Ako dajete državnu pomoć, to u proizvodnji više ne košta 60, nego 40 dinara, ali ga ne otkupljujete po 80 jer to bi bila zaista pomoć poljoprivredniku, nego ga sada otkupljujete do 60, a na berzi i dalje prodajete po 100 dinara.

Tako su bogatstvo pravili i Mišković, i Kostić i „Viktorija grupa“. Tako su naši seljaci bili njihovi robovi. Ako se pobuniš, napašćete kako ti sprečavaš da se poljoprivredni proizvodi izvoze iz Srbije, a izvozili smo žitaricu, sirovinu, nismo čak ni poluproizvod.

Tako su uništavali našu zemlju. Tako su zaduživali zemlju da bi uzimali sve više i više novca u svoje džepove, pa se onda čude i kažu da nije tačno da je 2012. godine bilo skoro 27% nezaposlenih. Sve su upropastili, svaku fabriku su upropastili. Svaku klanicu su upropastili, sela su nam zapustela od njih.

Sad, gospodine ministre, imamo i odgovor zašto ova konvencija nije bila potvrđena onda kada su oni bili na vlasti, jer po ovakvim konvencijama morate da imate pravila pod kojima igrate. Ne može da bude neuobičajeno niska cena. Ne može tek tako da se radi, kako su oni navikli. Nije bilo sporazuma, nije bilo ničega.

Nemojte da vas čudi, ni ono što se dešavalo 2014, 2015. i 2016. godine, tada je SNS i Aleksandar Vučić počeli smo da reformišemo poljoprivredu, pa se menjao i Zakon o poljoprivrednom zemljištu, pa se doneo novi Zakon o podsticajima. Između ostalog, o podsticajima u poljoprivredi, a setite se kako je to bilo, kakve su reakcije bile jednog dela nazovi poljoprivrednika – blokirali su nam puteve, blokirali su gradove. Žalili su se kako je otkupna cena niska, kako neće da se odreknu, oni koji su imali u posedu zemljište koje je državno, oteto od države, tražili su još da im država i plati što su ga oteli od države, izvozili su svoju poljoprivrednu mehanizaciju na ulice i naše auto-puteve. Hteli su da ostane tako.

Strategija Srbije u poljoprivredi je da prestanemo da izvozimo sirovinu, poluporizvod je najbolji proizvod. Setite se samo da su nam govorili kako jedna farma svinja može da zagadi čitav region, ovde u ovoj sali, pre samo dve-tri godine, kako su nas ubeđivali da ne trebamo da imamo poljoprivredu, kako sve treba da se zaparloži i prepusti, a dotle će „Delta agrar“ i svi ostali da otimaju to jeftino zemljište zato što nema kome da se proda ni žitarica, ni sa farme neka svinja ili govedo, da otimaju prirodno bogatstvo. Zato smo imali nazovi nezadovoljne poljoprivrednike.

Strategija jeste sada u oblasti subvencija da se pomogne tom poljoprivredniku kroz mehanizaciju i druge podsticaje da što je god moguće njega proizvodnja što je god moguće manje košta, da bude konkurentniji na tržištu, da bude nezavisniji i ako je moguće da od svoje sirovine napravi neki proizvod. Tu su procesi, ali ti procesi ne odgovaraju tajkunima koje okuplja Dragana Đilas, zato nismo ni imali ovu konvenciju. Zato je za vreme njihovog režima sve u Srbiji propadalo.

Ljudi moji, ja mislim da kada otmu nešto od države ili od građana da su najsrećniji na svetu. Na nekih način ja ih i žalim, jer je daleko bolji osećaj kad nešto dobro uradite za svoje građane i svoju zemlju. Oni taj osećaj nikad nisu imali, jer nikad ništa dobro nisu uradili ni za svoju zemlju, ni za svoje građane, samo su ih činili siromašnijim dok su Đilas i kompanija postajali sve bogatiji.

Mogu još i da zamislim da imaju još bilo kakvu popularnost među građanima da bi opet pokušali da nam nešto podvale, da nam nešto kažu kako mi ovde upropašćujemo naše poljoprivredne proizvođače, kako mi uništavamo naša sela, a baš oni su ti koji su za sve ono što se loše dešavalo u Srbiji baš oni su odgovorni.

Onda i ne čudi čitava ta hajka i na predsednika Srbije i predsednika SNS Aleksandra Vučića. Mnogo je novca u igri, mnogo su se bogatili, mnogo su se nakrali i hteli bi ponovo, pa ako ne mogu na izborima, neka bude i snajper. Bitno je da se vrate na vlast, da ponovo otimaju, da ponovo svi mi budemo siromašniji, a oni bogatiji.

Obećavam da se to u budućnosti neće desiti. Ovaj bivši režim više nikada u Srbiji neće vladati. Kad god imam priliku, na bilo kojoj javnoj debati i ovde u Narodnoj skupštini, govoriću građanima Srbije koliko su nas unazadili, koliko su nas upropastili, koliko su nam godina života oteli, onih godina koje smo zbog njihovog bogaćenja svi mi živeli u siromaštvu.

Zahvaljujem.

Sledeća je koleginica Ana Karadžić.

Izvolite.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Poštovani ministre sa saradnikom, dame i gospodo narodni poslanici, živimo u zemlji koja je prethodne tri decenije bila bezbednosno ugrožena. U decembru 2019. godine usvojili smo Strategiju nacionalne bezbednosti koja po prvi put jasno i nedvosmisleno definiše koji su naši nacionalni interesi i da to podrazumeva suverenost, teritorijalnu celovitost i očuvanje unutrašnje stabilnosti i bezbednosti.

Ova Strategija zaista bi bila mrtvo slovo na papiru da ne postoji ekonomski osnažena Srbija, kakva je danas, na čelu sa predsednikom Aleksandrom Vučićem, da ne postoji jaka vojska i jaka policija koji predstavljaju preduslov stabilnosti. Baš tako jaka vojska koju ste vodili i policija koju danas vodite uz podršku Aleksandra Vučića omogućava da naš izbor bude – ne u NATO, omogućava da imamo prijatelje i na istoku i na zapadu, da se ne dese ponovo ni „Oluja“, ni „Bljesak“, ni NATO agresija, ni martovski Pogrom, ali takođe ni formiranje svih ovih kriminalnih grupa i klanova koji su na bilo koji način direktno povezani sa snagama bezbednosti.

Mi kao zemlja, jedna mala zemlja, ali istaknuta na Balkanu ne delimo zemlje na velike i male, niti na istok, niti na zapad i zato je Sporazum sa Palestinom značajan. Ona je prijateljska zemlja zato što je sa nama i u dobru i u zlu. Zahvalni smo joj i poštujemo što poštuje naš teritorijalni integritet i suverenitet.

Sporazumom Republike Srbije i Palestine unapređuje se saradnja u borbi protiv svih oblika organizovanog kriminala i to nam zaista pomaže da budemo potpomognuti informacija, da budemo organizovaniji, efikasniji u borbi protiv svih vrsta kriminala.

Pre svega, želim da pohvalim napore predsednika Aleksandra Vučića i ministra Aleksandra Vulina što pokazali da svojim delima u Srbiji nema zaštićenih. Kažu oni koji ne vole Srbiju baš tako, da ovde vlada kriminal i dalje, da vladaju razbojnici, da su klanovi u potpunosti zaštićeni, ali mi vidimo da to nije tako.

Mi vidimo hapšenja, mi vidimo razbijanje tih kriminalnih grupa, vidimo privođenja pravdi svih onih koji imaju veze sa kriminalom, bez obzira koju partijsku knjižicu posedovali. Akcijama države i MUP-a uhapšeni su svi oni koji su mislili da mogu da ubijaju, da diluju, da maltretiraju, da reketiraju i da to rade apsolutno ne kažnjeno. I to vidimo svakodnevno.

Ono zbog čega sam izuzetno ponosna jeste što za nas i Pokreta socijalista najznačajnije jeste što je politika koja se danas vodi pre svega okrenuta ka ljudima. Okrenuta je ka onima koji nas čuvaju i štite svakodnevno, okrenuta je ka poboljšanju njihovog materijalnog položaja, ka poboljšanju njihovog profesionalizma.

Moram pohvaliti činjenicu koliko je stanova, koliko je rešen veliki broj stambenih pitanja na teritoriji cele države Srbije kada govorimo o bezbednosnim službama. Moramo da govorimo o tome koliko je potpomognuto njihovo efikasnije rukovođenje i sprečavanje da oni odu iz naše zemlje. Moramo da govorimo o tome koliko je učinjeno kada govorimo o lečenju, o zapošljavanju dece u službama bezbednosti, u ulaganje u opremu i naoružanje i sve to u periodu krize kakva je danas. ništa od toga ne bi moglo bez snažne ekonomije koju vodi predsednik Aleksandar Vučić.

Želim da pohvalim i to što je najavljeno da će u Novom Sadu biti predato 500 stanova, u Kraljevu 200, što je predviđeno 1000 stanova u Zemunu, što je predviđena izgradnja još 2500 stanova u narednim godinama. Ovo vama zvuči sve kao neke brojke koje nabrajam, ali to su zbrinute porodice pripadnika snaga bezbednosti. To je ono što radite podjednako u Beogradu i u Kuršumliji. U kopnenoj zoni bezbednosti skoro ste predali vozila, predali ste opremu, predali ste šlemove, pancire, uniforme, čizme.

Ulažete u to da im vratite dostojanstvo. Brinete o njima koji brinu o nama, o građanima Srbije, brinete o njima na jedan ljudski način i ako nastavite tako, a verujem da hoćete, građani će konačno shvatiti da zaista mogu da budu sigurni da postoji i vojska i policija i snage bezbednosti koje čuvaju našu zemlju, koje čuvaju našu decu. Brinete o ljudima koji brinu o ljudima i hvala vama i predsedniku Vučiću na tome.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik prof. dr Vladimir Marinković.
Izvolite.

Hvala uvaženi potpredsedniče Narodne skupštine.

Poštovani gospodine Vulin, gospodine Lazarov, dame i gospodo narodni poslanici, prvo da iskoristim priliku i da čestitam ministru unutrašnjih poslova na hrabrosti i na vrlo efikasnim policijskom akcijama koje su sprovedene u proteklih nekoliko nedelja protiv narko klanova i narko kartela i svih onih koji ugrožavaju bezbednost naše zemlje i naših građana.

Ja ću danas govoriti o ovom sporazumu između Republike Srbije i države Palestine koji se tiče bezbednosti. Republika Srbija nema taj komfor kao zemlja koja se nalazi u specifičnoj geopolitičkoj situaciji i poziciji da ne traži partnere, da svakim danom ne traži prijatelje i ne traži one koji su spremni da je uvažavaju, da je poštuju, da sarađuju sa našom zemljom na vitalnim poljima. Dakle, od vitalne važnosti za bezbednost naših građana, naše zemlje, ali naravno i celog regiona.

Ono što je jako važno da se napomene da Srbija jako dobro sarađuje sa, gotovo svim zemljama Bliskog istoka, i da se međunarodna, politička, bezbednosna scena jako promenila u samo nekoliko godina i da globalna bezbednost doživljava svoje promene gotovo svakodnevno. Ono što jeste suština politike predsednika Aleksandra Vučića, koja je vrlo dobro izbalansirana, posebno na tom međunarodnom planu, govori o tome da Srbija podjednako dobro može da sarađuje i sa Palestinom i sa Izraelom, i sa Saudijskom Arabijom, i sa Iranom, i sa svim onim zemljama koje su važne za bezbednost, naravno i Evrope, ali ovde našeg regiona, iako su jako udaljene od naše zemlje. To jeste jedan od dodatnih kvaliteta naše zemlje, zato što možemo da sarađujemo i možemo da budemo svojevrstan most između onih zemalja koje imaju loše odnose ili se čak nalaze u određenim međusobnim konfliktima.

Mi smo svedoci da samo u proteklih nekoliko meseci na međunarodnom planu se dešava ono što možda nije moglo ni da se zamisli u nekom prethodnom periodu, baš u vreme kada je predsednik Aleksandar Vučić potpisao sa tadašnjim predsednikom SAD, Donaldom Trampom, Vašingtonski sporazum, tada su, u to vreme, mislim da se radi o 15. septembru, potpisani su Avramovi sporazumi, koji definišu odnose i uspostavljanje diplomatskih odnosa između države Izrael i određenih arapskih zemalja, kao što su Bahrein, Maroko, Ujedinjeni Arapski Emirati, Sudan, uz nagoveštaj da će se to desiti kada je u pitanju Izrael, i sa Saudijskom Arabijom i nekim drugim državama zaliva.

To govori o tome koliko su decenijski neprijatelji države koje su bile do juče u žestokim konfliktima, koliko je neophodno da one sarađuju, koliko je neophodno i koliko je u stvari dobra i mudra politika predsednika Vučića, da interese Republike Srbije i bezbednost naših građana nikada ne stavi, dakle, posle interesa, i kratkoročnih interesa koje moguće imamo, sa određenim zemljama. Rezultat te politike upravo jeste da Republiku Srbiju poštuju sve zemlje širom sveta, da je Srbija danas jedna zemlja koja definiše regionalnu stabilnost, koja je prepoznata od mnogih svetskih sila i država kao zemlja u koju vredi ulagati, koja jeste i ekonomski i politički lider ovog regiona.

Nama je Palestina, naravno, jako važna zbog njenog položaja i odnosa arapskih država prema njoj, prema njenom narodu. Nama je ona važna zbog organizacije islamske saradnje, nama je ona važna što su čak 42 države vezane i vrlo i posvećeno se bave palestinskim pitanjem. Naravno da će Srbija iskoristiti sve svoje kapacitete i uticaj i u našem mestu i interesu, da palestinski narod i Palestina nađe zajednički jezik, nađe kompromis i nađe neko kompromisno rešenje sa Izraelom, koje bi možda moglo da se prenese i koje bi moglo da bude jedan dobar primer za rešenje pitanja KiM, kao nešto što jeste možda plod kompromisa, kao nešto što može da završi gotovo višedecenijski, odnosno viševekovni, u ovom slučaju, konflikt i sukob, koji na kraju mora da se završi nekim mirovnim sporazumom, koji mora da se završi saradnjom, jer to su narodi i države, to su ljudi koji žive stotinama godina jedni pored drugih.

Srbija je našla taj model zahvaljujući predsedniku Vučiću da dobro sarađuje i sa državom Izrael, da ima odličnu ekonomsku, političku i vojnu saradnju, ali i da sarađujemo sa Palestinom koja, koliko god bila u teškoj ekonomskoj situaciji, teškoj političkoj situaciji, jeste bezbednosno značajna za region Bliskog Istoka, ali i za naš region ovde i za sve ono što naše bezbednosne službe rade štiteći našu državu, štiteći naše građane i štiteći naš suverenitet i teritorijalni integritet.

Mnogi predsedniku Vučiću zameraju na tome što jača bezbednost države, što jača kapacitete našeg pripadnika Ministarstva unutrašnjih poslova, vojske, naših obaveštajnih službi. Očigledno je da to rade zato što Srbija danas kakva jeste, ekonomski u velikom zaletu, dinamično se razvijajući, jeste kost u grlu mnogima ovde u regionu, mnogima u Evropi i mnogima u svetu.

Nije prijatno mnogima zato što se Srbija razvija. Nije prijatno mnogima što Srbija ima dovoljno ekonomskih i privrednih kapaciteta da može da jača svoju vojsku, da može da se naoružava i da na taj način, razmišljajući kako to Vučić radi, decenija unapred, strateški može na taj način da zaštiti potencijalno i svoje interese, svoj narod i da brine o njemu na najbolji mogući način.

Podsetiću vas i moje kolege poslanike i građane Republike Srbije na reči čuvenog ministra odbrane u Čemberlenovoj Vladi, u Ujedinjenom Kraljevstvu, radi se o Lordu Norviču, kada su ga pitali zašto se Britanija naoružava i komentarisali da to nije baš dobro kao što to komentarišu i daju sugestije na konto onoga što Vučić radi u Srbiji, on je odgovorio – to je isto kao da krivite kišobran zato što pada kiša. To i jeste tako i mi se ponašamo u skladu sa tom doktrinom, doktrinom odvraćanja, doktrinom jačanja i osnaživanja naše zemlje i spremni smo da sarađujemo sa svima kada je u pitanju zajednički interes, da ga nađemo, da se zajedno borimo protiv globalnog terorizma, da se borimo protiv sajber terorizma i sajber pretnji. Mi jesmo uvek i bili kroz svoju istoriju, ali i danas, deo koalicija, deo onih država slobodarskih naroda koji imaju iskrenu želju i volju da se obračunavaju sa takvim pošastima kao što je svetski terorizam i kao što je potencijalno ugrožavanje života građana ma gde oni živeli, naravno i njihovih prava.

Stoga je jako važno da ovu saradnju sa Palestinom implementiramo na terenu. Jako je važno sarađivati sa njima, ne samo na bezbednosnom planu, već i na ekonomskom planu s obzirom da se radi o zemlji i narodu koji tradicionalno ima dobre veze sa srpskim narodom, koji, kako su moje kolege prethodno o tome govorile, to jeste važno, podržavaju i uvažavaju teritorijalni integritet i suverenitet Srbije i mi to naravno nikada nećemo zaboraviti. S tim što ćemo i dalje, vođeni predsednikom Vučićem, voditi tu politiku dobrih odnosa sa svima i pronalaženja zajedničkog imenioca između tih država koje su moguće i koje jesu između sebe u konfliktu, ali gde Srbija može da nađe model i mogućnost da sarađuje sa svima njima.

Saradnja sa Izraelom, sa državom Izrael ne isključuje saradnju sa Palestinom. Saradnja sa Izraelom ne isključuje saradnju sa Iranom. Predsednik Vučić je dokazao da je to moguće uraditi i da je to moguće uraditi na korist građana Republike Srbije i na korist ove zemlje, dakle naše privrede.

Konačno imamo lidera koji je kao prioritet svih prioriteta, interesa definisao ono što je interes srpskog naroda, ono što je interes građana Republike Srbije vodeći se isključivo tim srpskim interesima, a uvažavajući naravno sve druge, sve one koji su spremni da poštuju i da uvažavaju Srbiju.

Zato danas Srbija ima jako veliku podršku u svetu. Danas zato Srbiju podržavaju mnoge velike i moćne sile i konačno Srbija posle više decenija ima prijatelje koji su se pokazali Srbiji onda kada je bilo najteže. I tokom ove kovid krize i tokom izazova koje imamo u Savetu bezbednosti UN kada je u pitanju naša južna pokrajina KiM, gde mi želimo da dobijemo što jednu širu podršku država, ne samo ovde u regionu, nego i u celom svetu. Svaka zemlja nam je važna, i ta Palestina nam je važna, kao što je važan Surinam, kao što je važna Indija, kao što je važna Narodna Republika Kina.

Spremni smo da razgovaramo sa svima onima koji ne razmišljaju kao mi, i sa mnogim zapadnim zemljama i da im pokažemo, da im damo jasnu argumentaciju zašto je Kosovo i Metohija deo teritorije Republike Srbije, zašto Republika Srbija ima legitimne interese na Kosovu i Metohiji.

Vi ste, ministre Vulin, možda napisali jedan od najboljih tekstova koji tretiraju to pitanje. Taj tekst nosi naslov – Zašto sam za razgraničenje. Možemo da se slažemo, možemo da se ne slažemo sa njim, ali on nosi jednu poruku koja definiše ono što je jedino moguće, a to je kompromis i to je saradnja i mogućnosti korišćenja ove pozicije Srbije danas da iskoristi to, kako bi na korist naših građana mogli da dugoročno rešimo svoj „par ekselans“ politički problem i ovog regiona, da nastavimo dalje u budućnost sarađujući sa svima i, naravno, najviše poštujući one u koje ubrajam i državu Palestinu, one koji poštuju našu zemlju, koji uvažavaju naše interese.

Siguran sam da će predsednik Vučić i pored svih ovih izazova koje danas imamo, koje smo imali, posebno u proteklih nekoliko nedelja, imajući u vidu da je gotovo dokazano, svima nam je to jasno, ne treba da budemo ni bezbednosni eksperti niti bilo koji drugi, da je pripreman atentat na njega, da je pripremana njegova eliminacija, upravo kao personifikacije razvoja Srbije, ekonomskog razvoja, bezbednosnog razvoja. To su oni koji kritikuju kada Srbija kupuje avione, kada kupuje opremu za svoje vojnike, za svoje policajce.

Naravno da ćemo nastaviti sa beskompromisnom podrškom toj politici predsednika Vučića da uzdigne Srbiju, da modernizuje Srbiju i da maksimalno u ekonomskom i bezbednosnom smislu osnaži našu zemlju.

Da završim sa time da nam nekada ne trebaju ni spoljni neprijatelji, kojih definitivno ima, koji ne žele dobro Srbiji, koji ne žele da Srbija napreduje. Imamo pored tih narko kartela koji su pokušali i radili to što su radili, a svi smo imali priliku nažalost da vidimo da je to bilo vrlo monstruozno. Imali smo i danas priliku da vidimo da političari iz sandžačkog regiona, odnosno regiona Raške, kao što je Sulejman Ugljanin, klanjaju se tzv. žrtvama sukoba na Kosovu i Metohiji, klanjaju se onima koji su od većeg dela svetske javnosti međunarodne zajednice proglašeni za terorističku organizaciju i mislim da je krajnje vreme, radi ove Srbije, radi naših građana, radi te modernizacije, radi svega onoga što radi predsednik Vučić, boreći se, dovodeći investitore, zapošljavajući ljude u Srbiji, zajedno sa kolegama iz Vlade, zajedno ovde sa nama koji predstavljamo većinu, posebno sa ljudima iz SNS, da oni koji su nadležni za kršenje Ustava, eklatantno, za rad protiv sopstvene zemlje, za ono što može da se nazove najgore subverzivne delatnosti protiv Ustava, ustavnog poretka, bezbednosti građana, da konačno ti ljudi koji su u tim državnim organima, posebno u pravosuđu, rade svoj posao.

Jer, mi ne smemo da dozvolimo da ljudi koji se bave javnim poslom na taj način ugrožavaju Republiku Srbiju. Vučić će da dovodi fabrike, Vučić će da se brine o radnim mestima za sve građane Republike Srbije, bez obzira da li su oni Srbi, Bošnjaci, Slovaci, Rusini ili bilo ko drugi, a oni će da idu, da se klanjaju i da kažu pri tome da se radi o epopeji tzv. oslobodilačke vojske Kosova.

Mislim da neće moći i mislim da i vi treba da iskoristite svoj autoritet, kao jedan od ministara koji vodi jedan od najznačajnijih resora u Vladi Republike Srbije, da jednostavno oni koji to rade i rade na taj način protiv države budu adekvatno i procesuirani i kažnjeni za sve ono što rade protiv naše zemlje.

Mi ćemo i dalje kao Srpska napredna stranka da nastavljamo beskompromisno da podržavamo predsednika Vučića u svakoj prilici, otvoreno, bez ikakvog straha, koliko smo mogli da vidimo i mlađe kolege su danas govorile, vidimo da nam hrabrosti ovde ne nedostaje, tako da ćemo se izboriti i sa narko klanovima, izborićemo se sa kriminalcima, izborićemo se sa svima onima i na domaćoj političkoj sceni, ali i na spoljnopolitičkom planu, koji ne žele dobro Srbiji, ali ćemo se boriti rezultatima, radnim mestima i da, naravno, jačom vojskom i da, naravno, kupovinom aviona, kupovinom opreme, kupovinom naoružanja, zato što to garantuje našoj deci i našim unucima sigurnu i dobru budućnost zahvaljujući predsedniku Vučiću. Hvala.

Zahvaljujem.
Sledeći na listi je gospodin Janko Langura. Izvolite.

Poštovani predsedavajući, uvaženi ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, kao što svi vrlo dobro znamo, poljoprivreda je razvojna i istorijska šansa Republike Srbije, što se pokazalo i u ovom teškom vremenu kada je ne samo naša zemlja već i ceo svet pogođen najvećom ekonomskom krizom izazvanom pandemijom korona virusom.

Upravo su poljoprivreda i proizvodnja i onaj čovek koji na selu svako jutro ustaje i koji radi za svoju porodicu i za svoju zemlju, upravo je to sve omogućilo da Srbija zauzme prvu poziciju što se ekonomskog rasta tiče, a da ne govorim o tome koliko smo u periodu pandemije mi bili ispred drugih. Jer, znate, Srbija nije ni u jednom trenutku ostala bez rezervi hrane, kao što se to dešavalo mnogo većim zemljama.

A koliko smo mi dobre komšije i dobri prijatelji, mi smo čak nudili pomoć zemljama u našem okruženju, što je eklatantan primer koliko je Srbija ozbiljna zemlja.

Koliko je Srbija ozbiljna zemlja jasno pokazuje i nedavno hapšenje organizovane kriminalne grupe oko Belivuka, koje je najavio još pre nekoliko meseci naš predsednik Aleksandar Vučić i koje je sproveo. I pored svih onih koji su pričali da je to nemoguće, da se to nikad neće desiti, naš predsednik Aleksandar Vučić je svoje obećanje ponovo ispunio građanima.

Mi smo sad svi svedoci jednog šokantnog dešavanja koje se dešava svakodnevno pred očima građana. Naime, izvesni profesor, ako se takav čovek i može nazvati profesorom, koji je u javnosti poznat po više korupcionaških afera, koji je poznat kao čovek koji je sklon pedofiliji i kao čovek koji je poznat kao jedan od glavnih konzumatora droge koju mu je lično servirao Veljko Belivuk, on se sad služi onom narodnom da je napad najbolja odbrana, pa svaki dan sa Đilasovih tajkunskih medija upućuje najgnusnije pretnje i uvrede na račun predsednika Aleksandra Vučića zbog njegove borbe protiv organizovanog kriminala u koji je i sam Vuletić evidentno umešan.

Da sve ove činjenice nisu laž, ja vam mogu pokazati i na pojedinim fotografijama koje više ne skriva ni sam gospodin Vuletić. Ovde smo mogli da vidimo na ovoj fotografiji, molim vas, samo prikažite građanima Srbije, da građani mogu da vide, mogli smo da vidimo da kada jedan gospodin koji je u komunikaciji sa Vuletićem kaže njemu da je pedofil, on se ograđuje od toga, dame i gospodo, verovali ili ne, time što kaže da su deca do 12 godina. Znači, njemu je bilo normalno da svoj deci preko 12 godina, imala ona 13 ili 14, nudi drogu i, verovali ili ne, ono što je mnogo gadno, da im nudi seksualne usluge, a da u tu korist njima poklanja to njegovo, kako se on žargonski izražava – lobe, koje je jako kvalitetno i koje samo on može da nabavi.

Takođe, na nekoj od tih žurki, on to nije ni skrivao, on se čak i fotografisao, te slike su javno objavljivane, evo, možete da vidite, to je jedna od fotografija, jedna od egzibicija profesora Vuletića. Takođe, evo, vidite i kada on polugo izlazi na sneg, što nijednom čoveku normalnom ne može da padne na pamet, ali sve je on ovo radio isključivo i samo pod uticajem teških opijata.

Takođe, kao što sam i rekao, sve ove činjenice ni jednog trenutka njega nisu sprečavale da nakon hapšenja kriminalne grupe sa kojima je on bio u velikom i bliskom prijateljstvu, koliko god se on sada i kod gospođe Bećković na Đilasovoj tajkunskoj televiziji i kod gospođe Obućine na „NewsMaks Adria“ ili kako se već te tajkunske televizije zovu, on se sad opravdava tako da on nikakve konekcije, nije nikakvu bliskost imao i nije nikakvo prijateljstvo sa njima.

Ovaj presretnuti poziv, vi ministre verovatno znate mnogo bolje nego ja, kada Belivuk poziva profesora Vuletića na telefon i kada mu kaže: „profesore, Velja je“, njemu profesor Vuletić odgovara: „gde si brate moj“. Ne znam da li neko koga prvi put upoznajete ili ko vas prvi put zove na telefon vi ga nazivate, brate moj.

Ali to nije sve. Vuletić njemu odgovara na pitanje, gde je, govori mu da je krenuo na Zlatibor, da ima konferenciju na kojoj treba da se sastane sa ministrom Ružićem, na šta obojica konstatuju, on je naš. Šta god ta reč – on je naš, značila, ja u to neću da ulazim.

Zatim, Vuletić ga obaveštava da je posao koji su dogovorili danas završen, na šta njemu Veljko Belivuk želi da se oduži i govori mu da mu se javi kad se vrati da mu se oduži da mu nešto donese, na šta se pravda Vuletić – molim te, nemoj. Ti znaš koliko ja tebe volim. Belivuk mu odgovara – volim i ja tebe, ali da bi mi razbili maler ja tebi to nešto moram da donesem.

Građani Srbije i te kako su svesni šta su oni donosili. To sigurno nije nikakav ni sportski rekvizit, ni navijački, isključivo se radi o novcu za izvršene usluge. Taj transkript razgovora izgleda ovako i svima je jako dostupan.

Ponoviću, ako sa nekim niste bliski, verovatno mu ne pričate kako ga volite, kako vam je drag, kako vam je brat i ostalo.

Takođe, imali smo priliku da u jednom od gostovanja nove tajkunske zvezde na Đilasovim televizijama, profesora Vuletića čujemo i razne laži, kao to da se on isključivo i samo zaklinje „Partizanu“ i Srbiji, pa me zanima da li je dotični profesor Vuletić svestan, jer nije više mali, da se ljubav ne kupuje novcem, i da ne možete da volite samo onoga od koga imate direktnu korist.

Pa me tako isto zanima, da li je moguće da klub u kome je bio potpredsednik, Fudbalski klub „Partizan“ u jednom trenutku ima dugovanje od 14 miliona evra, a zatim ostvaruje prihode u vrednosti od preko 25 miliona evra, a usled transfera igrača i odjednom, dug naraste na 40 miliona evra, pa me sada zanima kako je to moguće i koja je to matematika? Da li je slučajno jedan deo tog novca završio u onih milijardu evra, koliko se hvale sa „N1“ da je Dragan Đilas i Dragan Šolak uložio u njih, jer, evidentno je da je gospodin Vuletić godinama direktno finansirao te dve televizije, čim ovoliko dobija sada reklamnog prostora i prostora u njihovim emisijama da proba da opravda njegovu najbližu saradnju sa Veljkom Belivukom?

Takođe, kao što svi mi vrlo dobro znamo, na stadionu Fudbalskog kluba „Partizan“ čiji je potpredsednik do nedavno bio Vuletić je pronađen ni manje, ni više nego snajper. U jednoj od prostorija kluba pronađen je snajper.

Svi smo mi i te kako svesni i govorili smo o tome za šta snajper služi i kome je bio namenjen. Ja pretpostavljam da nisu hteli da ubiju mene. Taj snajper isključivo bio namenjen da se njime ubije predsednik države Aleksandar Vučić i da se jednom i za sva vremena stavi tačka na bolju budućnost Srbije.

Takođe me zanima da li će tajkunska marioneta, Olja Bećković, kod koje gospodin Vuletić svake nedelje ide u emisiju ne bi li opravdao sve to što je radio do sada imati hrabrosti da postavi ta pitanja gospodinu Vuletiću ili će biti isti slučaj kao sa Draganom Đilasom, da će gospodin Vuletić njoj postavljati pitanje.

Mi sada vidimo tog istog gospodina Vuletića kako on najavljuje neke tužbe i protiv predsednika Aleksandra Vučića i protiv gospodina ministra Vulina. Njegovo je pravo da tuži. Mene zanima da li će javni tužilac pozvati gospodina Vuletića da nam pojasni ove njegove konekcije i veze sa tako okorelim kriminalcima i sa takvim monstrumima?

I sada taj isti čovek koji je, očigledno jedan od saučesnika te Belivukove organizovane kriminalne bande i koji je sve to dozvolio tim monstrumima da rade, jer je njemu Fudbalski klub „Partizan“ isključivo i samo bio paravan za te kriminalne aktivnosti, ja bih zaista želeo da ga zamolim da se više ne zaklinje na vernost, ni „Partizanu“, ni Srbiji.

Partizan je doveo na prosjački štap i na najniže grane u njegovoj istoriji. Isto je hteo i sa Srbijom, ali mu nije uspelo i nikada mu neće uspeti. Srbiju i dalje vode sposobni, vode hrabri ljudi. Aleksandar Vučić je vodi u najboljem smeru i vodi je svaki dan u nove istorijske pobede, a prati ga ogromna većina naroda.

Ja bih još jednom želeo da ponovim da će ovaj parlament uvek pružati podršku Aleksandru Vučiću u borbi protiv kriminala i protiv mafije, uvek će stajati na strani ogromne većine naroda. Ovaj parlament nikada neće biti partner tajkunske i mafijaške Srbije kakvom je zamišlja Dragan Đilas i to tajkunski, lopovski, taj žuti kartel.

Živela pristojna Srbija.

Hvala.