Zahvaljujem, kolega Vujiću. Smatram da niste izašli iz teme jer ste pričali o suštinskim stvarima, a nepravdu i prošlost prema našem narodu to ne smemo nikad da zaboravimo.
Reč ima ovlašćeni predstavnik Socijaldemokratske partije Srbije, narodna poslanica Jasmina Karanac. Izvolite.

Zahvaljujem potpredsednice.

Poštovana gospodo iz Agencije za energetiku, koleginice i kolege narodni poslanici, najpre želim da istaknem da je dobro što je postala ustaljena praksa da nezavisna regulatorna tela jednom godišnje podnose izveštaj i na taj način za svoj rad odgovaraju Narodnoj skupštini Republike Srbije.

Izveštaj Agencije za energetiku sadrži podatke o radu Agencije, o njenom finansijskom poslovanju, izveštaj o stanju u energetskom sektoru Republike Srbije. Građani u svakom trenutku treba da znaju da li je država obezbedila sigurnost u snabdevanju električnom energijo, gasom i naftnim derivatima.

Ako analiziramo ovaj dokument mi vidimo da je energetska sigurnost za period koji izveštaj obuhvata bila na zadovoljavajućem nivou. Ukupna potrošnja električne energije u 2019. godini bila je na približnom nivou kao i u 2018. godini, stoji u izveštaju. Potrošnja prirodnog gasa je porasla u domaćinstvima ali je smanjena u industriji i za potrebe toplana.

Šta nam to govori? Rast potrošnje u domaćinstvima govori da je prirodni gas konkurentan energent. Tendencija mora da bude da industrija i toplane čvrstih i takozvanih prljavih goriva koja zagađuju životnu sredinu postepeno prelazi na čistije vidove energije među kojima je svakako i gas. Ovde posebno mislim na domaćinstva koja spadaju u najveće zagađivače. Srbija mora da nađe balans između ekonomskog razvoja i zdrave životne sredine, jer ekonomski razvoj gubi na značaju ako dovodi do ugrožavanju prirode, do uništavanja životne sredine što se direktno reflektuje i na zdravlje stanovništva.

Mi ovde imamo izveštaj iz 2019. godine ali ja ću se u svom daljem izlaganju osvrnuti na aktuelnu situaciju u energetskom sektoru. Cilj Srbije je energetska stabilnost u svim oblastima i kada je u pitanju električna energije i naftni derivati i gas. Na tom polju predstoje još mnogo posla ali je dosta i urađeno. Najveći poduhvat u energetskom sektoru u prošloj godini ali i desetinama godina unazad svakako jeste Balkanski tok kojim se dopreman ruski gas preko Turske i Bugarske, a koji se proteže čak 400 kilometara kroz našu zemlju. Ovim gasovodom Srbija je uspela da osigura snabdevanje svoje teritorije. Na taj način obezbeđena je energetska bezbednost i stabilnost isporuke gasa što otvara mogućnost da gas bude dostupan većem broju domaćinstava a njegova cena povoljnija za privredu i za stanovništvo dok će zemlja biti atraktivnija za strane investitore. Pored mnogo nižih troškova transporta u odnosu na druge gasovode preko kojih smo se do sada snabdevali Srbija će naplaćivati i tranzitnu taksu što će pomoći u isplati troškova izgradnje Balkanskog toga.

Kada je u pitanju električna energija u izveštaju koji je pred nama navodi se da je Strategijom energetike do 2025. godine prognoziran rast potrošnje električne energije za 1% prosečno godišnje i da bi ova potrošnja trebalo da se pokriva produženjem radnog veka i povećanjem snage postojećih i izgradnjom novih elektrana.

Uzimajući u obzir činjenicu da se 70% električne energije u Srbiji proizvodi iz ulja, odnosno u termoelektranama, problem predstavlja to što su te termoelektrane veliki zagađivači jer reemitiju ogromne količine štetnih gasova u atmosferu.

Imajući u vidu da je naš elektro-energetski sistem glomazan potrebno je vreme to jest godine da se on promeni i da se prilagodi standardima koji važe u EU. Taj odnos traži i Evropska energetska zajednica i zato moraju da postoje dugoročni planovi. Dostupni su podaci da su godišnje emisije sumpor-dioksida tri stotine hiljade tona, odnosno šest puta više nego što je to dozvoljeno po zakonima iz Srbije i EU. Čak i da se ne obaziremo na EU naša obaveza mora da bude zdrava životna sredina, a pre svega zdravlje naših građana.

To u ovim okolnostima možemo da poboljšamo jedino izgradnjom modernih postrojenja, kao i modernizacijom postojećih. Ovde pre svega mislim na postrojenja za prečišćavanje štetnih gasova, odnosno sumpornih i azotnih oksida.

Veliki posao na odsumporavanju je već urađen, a i mnogi radovi na tom polju su u toku. Krajem prošle godine pušteno je u probni rad postrojenje za odsumporavanje u Kostolcu i čeka se da završi probni rad i da dobije konačnu dozvolu. I to je dobra vest.

Pre nekoliko meseci, tačnije u decembru prošle godine, počela je izgradnja postrojenja za odsumporavanje dimnih gasova u Termoelektrani „Nikola Tesla B“ u Obrenovcu, u koju će biti uloženo 210 miliona evra. Rok za završetak ovog postrojenja je prva polovina 2024. godine.

Na ovom projektu biće korišćena japanska tehnologija, koja će smanjiti emitovanje ugljendioksida za čak 97% i na taj način znatno doprineti čistijem vazduhu i zdravijoj životnoj sredini.

Godine 2019. počela je izgradnja postrojenja za odsumporavanje u četiri bloka TENT A u Obrenovcu, čime će se emisija sumpordioksida smanjiti za devet puta, sa 74.000 tona na manje od 8.000 tona. Rok za izgradnju je polovina 2022. godine. I ovde je glavni izvođač japanski konzorcijum i važno je naglasiti da se sva ova postrojenja rade u skladu sa direktivama EU o industrijskim emisijama.

Ohrabruje i činjenica što je preliminarnim Nacionalnim planom Republike Srbije za smanjenje emisije štetnih gasova predviđeno do 2026. godine povlačenje iz pogona najstarijih i energetski najneefikasnih termoblokova sa zastarelom tehnologijom i oni će biti zamenjeni novim, savremenim postrojenjima, koja mogu da odgovore ekološkim standardima.

Zbog usaglašavanja sa direktivama EU do avgusta ove godine trebalo bi da bude isključena sa mreže Termoelektrana „Kolubara A“, na kojoj će biti ugašena tri bloka, a blizu kraja radnog veka je i Termoelektrana „Morava“, koja bi trebalo da bude zatvorena do 2022. godine. Poslednji blok Termoelektrane „Kolubara A“ morao bi da se ugasi do 2023. godine.

Veliki su izazovi pred nama. S jedne strane, dugoročna energetska stabilnost, a s druge strane prilagođavanje strogim zahtevima EU koji se odnose na zaštitu planete u skladu sa zaključcima Konferencije UN o klimatskim promenama.

Da se Srbija pridržava zahteva koji se pred nju postavljaju i ne samo to, već i zbog obaveza prema nama samima, govori i činjenica da ćemo mi već iduće sedmice ovde u parlamentu imati Predlog zakona o klimatskim promenama.

Mi moramo imati na umu da je Srbija preuzela obaveze prema UN da svoje politike uskladi sa ciljevima održivog razvoja.

Agenda 20-30 obuhvata nekoliko prioritetnih oblasti, među kojima su klimatske promene i životna sredina. Jedna od aktivnosti za ostvarivanje ciljeva održivog razvoja je unapređenje infrastrukture i prilagođavanje industrije, uz veću efikasnost i korišćenje čistih i ekološki ispravnih tehnologija.

Jedan od 17 postavljenih ciljeva do 2030. godine je osigurati pristup dostupnoj, pouzdanoj, održivoj i modernoj energiji za sve, što podrazumeva i povećanje udela obnovljive energije u ukupnom energetskom miksu.

Budući da je Srbija direktno učestvovala u razvoju i pisanju Agende 20-30, redovno, u sedištu UN u Njujorku, predstavlja nacionalni izveštaj o sprovođenju ciljeva održivog razvoja.

Da se naša zemlja pridržava svojih obaveza i da je na dobrom putu, govori i činjenica je Strategijom razvoja Republike Srbije do 2025. sa projekcijom do 2030. godine, kao i Nacionalnim akcionim planom za korišćenje obnovljivih izvora energije, planirano značajno povećanje proizvodnje iz obnovljivih izvora.

Iako to iziskuje veće troškove, mi se moramo pridržavati tih planova, ako želimo da imamo čist vazduh, da unapredimo i očistimo životnu sredinu i sačuvamo zdravlje ljudi, što treba da nam bude na prvom mestu.

Dugotrajni održivi razvoj treba da bude visoko na lestvici državnih ciljeva, a on se može postići jedino zelenim i niskougljeničnim tehnologijama u budućnosti.

Na kraju, ja pozdravljam napore i rad Agencije za sve što čini za energetsku bezbednost i stabilnost naše zemlje. Zato će Poslanička grupa Socijaldemokratske partije Srbije u danu za glasanje podržati ovaj izveštaj. Zahvaljujem.

Hvala.
Reč ima narodna poslanica Aleksandra Tomić, ovlašćeni predstavnik Poslaničke grupe „Aleksandar Vučić – Za našu decu“. Izvolite.

Zahvaljujem.

Poštovana predsedavajuća, poštovani gospodine Popoviću, kolege poslanici, imali smo prilike da slušamo o radu Agencije u prethodnom periodu kada je u pitanju biofinansijski plan.

Međutim, sada pričamo o Izveštaju za 2019. godinu, ali ne možemo da prenebregnemo da se mnogo toga promenilo od 2019. godine do danas, pogotovo kada je u pitanju energetska politika, da je Srbija otišla velikom brzinom napred kada je u pitanju uopšte sporazum koji se odnosi na 195 zemalja koje su potpisale u Parizu 2015. godine i sve one aktivnosti gospodina Aleksandra Vučića u ovoj oblasti. A ja ću vam to objasniti pri kraju izlaganja, zato što mislim da je potrebno da napravim jedan malo širi uvod, da biste shvatili koliko je važno ići u susret promenama, a ne čekati da se one dese pa onda rešavati određene situacije, pogotovo kada je u pitanju ne samo energetska politika, nego uopšte politika jedne zemlje i koliko treba biti odgovoran kada vodite i spoljašnju i unutrašnju politiku, ne zanemariti ni jednu od njih dve, nego permanentno raditi nesebično na tome, da biste imali jednu razvijenu državu koja, rame uz rame sa svim razvijenim državama i EU i sveta može da se nosi kada su u pitanju određeni ne samo ekonomski izazovi već ovde govorimo i o energetskim izazovima.

Nadležnost same Agencije, imali smo prilike više puta to da čujemo, je regulisana određenim zakonima o energetici i ima svoj određeni položaj prema svojim javnim ovlašćenjima koja su data kroz zakon i položaj Agencije, pored regulacije cena energenata, daje određene licence, sertifikacije, vrši nadzor nad tržištom energenata i ono što je najvažnije, rešava pitanja po žalbama građana. Znači, građani su ti koji kada nisu zadovoljni sa određenim rešenjima javnih preduzeća, imaju pravo da se žale Agenciji za energetiku.

Pored prihoda koje smo imali prilike da vidimo, koje su od licenci regulatornih naknada i ranijih prihoda, znači rashodi su isključivo za taj deo koji se odnosi na plate, opremu, softvere i zakup poslovnih prostora. To znači da se oni kao zaposleni u toj Agenciji uglavnom bave onim delom koji je najvažniji, a to je znanje, koje je u funkciji države, da pomognu svim drugim institucijama da bi na adekvatan način vodili energetsku politiku Srbije, ali i građanima da ostvare svoja prava i da ta prava koja nisu u mogućnosti da ostvare sa drugim institucijama, i na određeni način kao drugostepeni organ da određena rešenja.

Ono što je najvažnije, a juče smo imali prilike da čujemo na Odboru za privredu i energetiku, to je da ta međunarodna saradnja prema međunarodnim obavezama, prema energetskoj zajednici, gde je 18 zemalja potpisalo još 2005. godine, taj Sporazum. Mi smo produžili taj Sporazum 2016. godine, zato što je svaki sporazum u trajanju od deset godina, a počeo je 2006. godine.

Srbija se obavezala da zajedno sa zemljama u regionu poštuje primenu određenih zakonskih rešenja koje Evropski parlament donosi, a to su direktive i te direktive iz oblasti energetike u saradnji sa Energetskom zajednicom sve zemlje u regionu treba da primenjuju.

Imamo taj treći paket. Taj treći paket određenih direktiva koji je najviši fokus u razdvajanju onoga ko je proizvođač i onoga ko je korisnik, je za Republiku Srbiju negde uvek bio malo u problemu kada govorimo o delu koji se odnosi na oblast gasa zato što je Srbija na raskršću kada je u pitanju energetika i tranzitne mreže, i nije samo centar zbivanja u infrastrukturi zbog svog geostrateškog i geopolitičkog položaja, već i kad je u pitanju energetika.

U tom delu Agencija se zaista ponašala krajnje državotvorno, zato što je u određenim strateškim projektima važnim za Republiku Srbiju, iako se našla negde na tom raskršću između istoka i zapada, kada govorimo o gasovodima, donela određene odluke koje su u interesu Republike Srbije. To su bili akti o izuzeću, kada govorimo o trećem paketu, kada govorimo o gasovodu kada je u pitanju Turski tok, ali i to su odluke koje se odnose na sertifikaciju mreža kada govorimo o EMS-u i na sertifikaciju pogotovo naših objekata koji se nalaze na teritoriji Kosova i Metohije.

Vi znate da je Energetska zajednica sertifikovala KOST, iako nije imala pravo na to, s obzirom da nisu dokazali pravo na imovinu, kada su u pitanju energetski objekti na teritoriji Kosova i Metohije, ali Srbija se jednostavno bori sa tim i u Beču kada je u pitanju Energetska zajednica, ali i u Briselu da dokaže svoja prava, iako vi znate da mnogo puta su dvostruki aršini po pitanju Srbije, ne samo kada je u pitanju energetska politika, već i druge politike.

Ono što nama pokazuje naše stremljenje da sačuvamo svoje nacionalne državne interese, u stvari, je zaista, zahvaljujući predsedniku Aleksandru Vučiću, to jedan pokazatelj da Srbija ide dobrim putem. Kada god čuvate svoje državne i nacionalne interese, pre svega vas više poštuju i kao državu u toj svojoj borbi da očuvate interese države i u tom razgovoru i onih koji nisu istomišljenici po različitim temama, pa i kada pričamo o energetici, zaista, na kraju izađete kao moralni pobednik. I investitori negde prepoznaju to naše stremljenje, bez obzira na to što nismo uvek na adekvatan način nagrađeni u tom političkom smislu, ali prepoznaju tu našu borbu i otvaranje tržišta za priliv stranih direktnih investicija.

To vam je pokazatelj da u prošloj godini, kada je najveći problem bio sa uopšte stranim direktnim investicijama u celoj Evropskoj uniji, na celom Balkanu, Srbija je izašla sa nivoom od 2,9 milijardi evra, što je ukupno za ceo Balkan toliko bilo i pokazuje, u stvari, da kada pričamo o rastu BDP-a, odnosno privrede u 2018. godini, koji je bio 4,4% BDP-a, 2019. godine 4,2%, izašla kao zemlja sa najmanjim padom, odnosno 1% u 2020. godini.

Zašto ovo govorim? Zato što kada pogledate slobodno tržište energenata, vi vidite suštinski da naš postavljeni visoki cilj da povećamo potrošnju električne energije u vreme korone jednostavno nije bio moguć, ali se pokazalo da je porasla svest o energetskoj efikasnosti, da je industrija pokazala da tu manju potrošnju električne energije ide, to znači da koristi određene alternativne izvore energije i pokazalo se da je Agencija za energetiku uspela da ne povisi cenu gasa, znači, u saradnji sa javnim preduzećima koja se bave ovom temom, zatim, da cenu električne energije koliko toliko zaustavi da ne doživi neka veća povećanja, svega 3,5% i to je ono što je u stvari pokazatelj da, braneći tu državnu politiku, su uspeli da zaista omoguće da Srbija funkcioniše na krajnje profitabilan način kada je u pitanju njena ekonomija i to u najgore vreme pandemije.

Pad, odnosno ono što smo primetili kod Izveštaja Agencije za energetiku da su gubici na mreži od 11%, u stvari, pokazuje da su potrebne nove investicije u ovoj oblasti. Mislim da je to negde, vaše učešće kao predstavnika Agencije u svim ovim radnim grupama koje je Ministarstvo energetike najavilo, a imaćemo prilike ovde u Skupštini za nekih dve nedelje do mesec dana da raspravljamo. Imaćemo nove zakone o energetskoj efikasnosti, o energetici, izmene i dopune, o obnovljivim izvorima energije i o rudarstvu, pokazuje u stvari da se Srbija odlučila da ide putem zelene energije i da jednostavno, taj iskorak koji treba da napravimo, mislim da će doneti priliv tih stranih direktnih investicija u ovoj oblasti i da Srbija i samim tim će ići ka visokim stopama rasta kada je u pitanju ekonomija.

Licence koje se izdaju na 10 godina, naravno, mislimo svi ovde da verovatno treba razmišljati o novim zakonskim rešenjima, zato što ono što je nešto bilo pre 10 godina, danas se vrtoglavo menja i ono što treba u budućnosti razmišljati je kako izvršiti novu sertifikaciju, kada su u pitanju zainteresovani investitori i upravo zbog toga da ta administracija treba da bude što efikasnija, da bi jednostavno uspeli da realizujemo ovo što smo zacrtali.

E, sada, kada pričamo o energetskom sektoru u 2020. godini, ono je posledica, u stvari, rada 2019. godine, u vreme najveće krize, treba reći da Srbija nije stala 2020. godine, kad je u pitanju energetski sektor, već je ona završila određene investicije kada govorimo o prenosu električne energije za izgradnju novih kablova, i to u dužini od 2,8 kilometra, kad je u pitanju "Beograd 23", "Kostolac" 64 kilometara, kada je u pitanju "Rudnik 4" od 25 megavata je priključeno, postrojenje "Drmno" na mrežu od 110 kilovolti, ali je završeno i 12 projekata kada govorimo o trafostanicama. To je ono što je od velikog značaja. Mislim da govorimo o "Kragujevcu 2", o "Kraljevu 3", o dalekovodu koji se odnosi na ove trafostanice.

Zatim, imamo od distribucije električne energije 11 trafostanica koje se odnose na "Beograd 2", pet trafostanica je uklapanje mobilnog postrojenja za kovid bolnicu u Batajnici, kao što i govorimo o priključivanju trafostanica za bolnicu u Kruševcu.

Kao što vidite, energetika je sastavni deo borbe protiv pandemije. Pored izgradnje svih ovih velikih objekata, vi znate da respiratori koji služe da održe u životu ljude koji imaju najteže oblike kovida 19 ne mogu da funkcionišu bez adekvatne elektromreže, bez adekvatnih trafostanica. Ove dve bolnice koje su sagrađene u vreme pandemije ne bi mogle bez podrške energetskog sektora.

Kad pričamo o obnovljivim izvorima energije, 10 novih elektrana je pušteno u rad u 2020. godini sa instalisanom snagom od 15,3 megavata i one pokazuju da Srbija zaista u onom procentu obnovljivih izvora energije u ukupnom učešću, kako je navela Energetska zajednica u svom izveštaju, ne stoji. Ona je navela da je došlo do pada učešća obnovljivih izvora energije, 21,2% je najveći korisnik, odnosno proizvođač obnovljivih izvora je Đerdap, ali uvek je bilo 21,2%, da smo pali na 20,3%. Mislim da nisu uzeti u obzir ovi statistički podaci, gde je 12 projekata završeno.

Mislim da mnogo toga što se tiče same statistike trebalo bi možda Agencija da zaista otvori jedan projekat sa Zavodom za statistiku da bi na adekvatan način ti podaci zaista došli u međunarodne institucije, s obzirom da se barata sa određenim podacima koji mogu da se sagledavaju, a onda budu predmet određenih političkih pritisaka, kada je u pitanju sama energetika.

Zbog toga smatram da je jako važno da Agencija bude uključena u određene tokove koji možda i nisu u vašoj nadležnosti, ali kroz zajedničke projekte sa drugim institucijama.

Kada sam govorila o politici Aleksandra Vučića, koji ide u susret promenama koje se dešavaju u svetu, reći ću da 195 zemalja, naravno, i Srbija je ta koja je usvojila Pariski sporazum 2015. godine i EU se time obavezala da će smanjiti efekat staklene bašte na 40% do 2020. godine, gledajući 1990. godinu, a Srbija se obavezala da će smanjiti 9,8%.

Kada govorimo o zelenoj energiji, podsetiću vas da je prošle godine u avgustu mesecu gospodin Aleksandar Vučić potpisao jedan Sporazum sa Altmajerom o zelenoj energiji i investicijama koje treba da dođu iz Nemačke i da nemački investitori su vrlo zainteresovani u ovoj oblasti, a inače to je pokazatelj da u EU je ukupno učešće obnovljivih izvora energije iznosi 38%. Učešće uglja je 37% koje je inače smanjeno za 20%, a 25% je nuklearna energija.

Prema tome, tendencija je uopšte i Evrope i sveta je naravno da se smanjuje potrošnja iz uglja. Znamo zbog čega, zbog zaštite životne sredine i čestica, koja dovode do zagađenja vazduha i to je ono što ćemo mi sledeće nedelje pričati o Zakonu o klimatskim promenama. Srbija ide u susret očito svim tim promenama i negde je tendencija da se zelena energija uključi kao većinska potrošnja.

Ja ću vas samo podsetiti da Nemačka koja ima najveći procenat, cilj 50% učešća obnovljivih izvora ukupne potrošnje električne energije, je zemlja koja ima 35 termoelektrana, od toga su 25 zatvorenih, 10 su otvoreni, rekultivisani po najvišim standardima koji se odnose na zaštitu životne sredine.

Šta to pokazuje? Znači, ne možete skroz isključiti ugalj. Tačno je da je stremljenje cilj uopšte zaštite životne sredine da ne postoje termoelektrane. Zamislite Srbiju koja treba preko noći da ugasi preko 150, 200 hiljada radnih mesta, računam, ne samo direktni koji su vezani za termoelektranu, već i oni koji su indirektni korisnici i rade sa termoelektranama. Zamislite Srbiju koja prestaje da proizvodi električnu energiju koja ima probleme, znači gde automatski urušavate ekonomski sistem svoje države, jednostavno to je neizvodljivo.

Ovako nešto uvek ide po fazama, uvek negde imate korak po korak i ti koraci se upravo ogledaju u donošenju novih zakona, novih rešenja, otvaranjem novih investicija i novih fondova kada je u pitanju i EU, ali pokazuje i to da je Aleksandar Vučić juče, ako se sećate koji se nalazi u Abu Dabiju i posetiće i Kraljevinu Bahrein, upravo govorio o animiranju investitora i iz UAE. Znači, prošle godine kontakt sa zemljama EU, sa najjačom zemljom EU kada su u pitanju obnovljivi izvori energije, sa Nemačkom, potpisivanje Sporazuma o zelenoj energiji. Juče sastanak sa generalnim Sekretarijatom Energetske zajednice, o tome da otvaramo nova poglavlja kada je u pitanju zelena energija, donošenje novih zakonskih rešenja i odlazak UAE, razgovor o zelenoj energiji. Znači, to je u stvari kretanje ka izazovima koji nas čekaju i upravljanje upravo situacijama koje Srbija treba sebi da daje kao zadatak.

Ukoliko ne uvedemo, odnosno ne usvojimo ovakve zakone, ukoliko ne uložimo velika sredstva kao država do 2030. godine u zelenu energiju, plaćaćemo tri puta više za ono što niste uveli kao nove vidove energije i kao nove investicije. Zbog toga je vrlo važno da reagujete u datom trenutku, promtno, adekvatno, vodeći odgovornu spoljnu i unutrašnju politiku svoje države i pokažete u stvari koliko je važan taj interes građana da dobro žive i da imaju budućnost u svojoj državi.

Mislim da je jako važno da danas govorimo upravo o energetskoj politici Srbije, kao sastavnom delu jedne razvijene ekonomske politike Republike Srbije i da nemamo tako odgovorne političare, kao što je Aleksandar Vučić, ne bi mogli o tome da razgovaramo i ne bi mogli da pričamo o budućnosti naše dece. Zbog toga ćemo u danu za glasanje prihvatiti ovaj izveštaj. Hvala.

Zahvaljujem, gospođo Tomić.
Pošto više nema prijavljenih predsednika, odnosno predstavnika poslaničkih grupa, prelazimo na listu govornika.
Reč ima narodni poslanik Samir Tandir.
Izvolite.

Hvala.

Poštovana predsedavajuća, koleginice i kolege, narodni poslanici, poštovani predstavnici Agencije za energetiku, danas je pred nama vaš Izveštaj. Želim da kažem da je jako iscrpan i sadržajan. Želim da pohvalim vaše obraćanje Narodnoj skupštini, narodnim poslanicima. Dali ste jako jasna i precizna objašnjenja i što se tiče poslaničke grupe Stranke pravde i pomirenja i Ujedinjene seljačke stranke u danu za glasanje glasaćemo za usvajanje ovog izveštaja.

Energetska politika i energetska stabilnost su strateški važni za svaku državu, samim tim i za našu zemlju. Koliko je ovo osetljiv teren i koliko je ovo osetljiva tema, govori i činjenica da većina sukoba, neuralgičnih tačaka na svetu upravo se dešava na mestima koja su bogata izvorima energije. Vrlo često među saveznicima na međunarodnoj sceni i među partnerima se dešavaju nesporazumi kada je u pitanju energetika i energetska stabilnost.

Vidimo da predmet sporenja između tradicionalnih saveznika, kao što su Nemačka i SAD, je pitanje Severnog toka. To samo govori koliko je važna tema o kojoj mi danas govorimo.

Želim da istaknem politiku Vlade Republike Srbije, da je pohvalim, zato što se na vreme shvatila važnost energetske stabilnosti sa izgradnjom Turskog toka. Naša zemlja i naša privreda i naši građani su postali energetski obezbeđeni i sigurni.

Takođe, hoću da istaknem da i kroz Vašingtonski sporazum, gde je predviđena eventualna gasna diverzifikacija, takođe daje određenu stabilnost našoj zemlji, otvarajući eventualno i tu mogućnost.

Ono što želim da istaknem, kada je u pitanju cena električne energije, mi vodimo jednu jako odgovornu politiku, a to se tiče najranjivijih grupa naših građana, kao što su penzioneri, kao što su mladi bračni parovi. Mislim da Vlada treba da nastavi sa tom politikom i sigurno će u našoj poslaničkoj grupi imati apsolutnu podršku.

Ono što želim da istaknem, a tiče se konkretnog života građana, posebno dela Srbije odakle dolazim, sa prostora Sandžaka, jeste da smo mi sa sporazumom sa najjačom strankom, SNS, predvideli nešto što se zove gasifikacija tog prostora. Hoću da istaknem da sam zaista ponosan što sam glasao za usvajanje ovog budžeta koji predviđa izgradnju gasovoda do Tutina i Novog Pazara u ovoj budžetskoj godini, a ovaj sporazum to predviđa i na druge opštine, kao što su Prijepolje, Priboj, Nova Varoš i Sjenica.

To je važno iz nekoliko aspekata. Prvo, zato što nema dolaska velikih stranih investitora bez gasifikacije. Znači, to je najjeftiniji energent koji je velikim kompanijama neophodna. Drugo, to je i čist energent, a imamo situaciju da je Novi Pazar vrlo često bio ove godine proglašavan za grad koji ima najzagađeniji vazduh u Srbiji, u regionu i treći je jedno vreme bio u svetu iza Pekinga i Nju Delhija.

Znači, sa ovim ćemo rešavati suštinski problem i to je dokaz da naše strateško opredeljenje, povezivanje i podrška ovoj Vladi Republike Srbije će imati konkretan učinak kada je u pitanju život običnih građana, i to se po prvi put desilo kada je u pitanju jedna sandžačka stranka, jedna bošnjačka da se u sporazumu sa vodećom strankom u državi stave prioriteti građana na prvo mesto, a ne funkcije pojedinaca.

Ponosni smo i na naše partnere koji i prema našem narodu, i prema svim građanima daju apsolutni respekt i kroz dijalog i kroz ovaj sporazum rešićemo ono što su goruća pitanja svih građana.

Što se tiče električne energije, moram da spomenem da taj sporazum koji smo potpisali podrazumeva zamenu niskonaponske i visokonaponske mreže.

Znači, takođe ne možemo da govorimo o razvoju ekonomije ako imamo situaciju da ove godine u decembru, januaru, nekoliko dana građanke i građani i u Prijepolju i Novoj Varoši i na Pešteru, Sjenica, Tutin, rudni delovi grada Novog Pazara nisu imali električnu energiju. Sa ovom zamenom građani će dobiti redovno snabdevanje i omogućićemo nešto što je gorući problem naše zemlje jeste ostanak ljudi u tim u rudnim delovima i države i povratak mladih na selo.

Ono što takođe hoću da istaknem, jeste kada govorim o ovoj temi da bi imali privredni razvoj, da bi imali investicije, neophodna je izgradnja novih trafostanica. Pogotovo tu imamo izražen problem kada je u pitanju opština Tutin i opština Prijepolje.

Znači, privrednici u opštini Prijepolje, kada je u pitanju naselje Velika Župa su više puta isticali i lokalna samouprava je isticala, ja želim da spomenem, ali ni u razgovoru sa najvećim predstavnicima Vlade Republike Srbije radimo na iznalaženju problema izgradnje trafostanice u naselju Velika Župa.

Još jednom hoću da istaknem da ćemo u danu za glasanje podržati vaš Izveštaj. Hvala vam.

Zahvaljujem kolega i vaša poslanička grupa više nema vremena.

Reč ima narodna poslanica Sanja Jefić Branković.

Izvolite.

Zahvaljujem.

Poštovana predsedavajuća, predstavnici Agencije za energetiku, mi danas raspravljamo o Izveštaju o radu Agencije za energetiku za 2019. godinu iz kojeg se na jedan sveobuhvatan način možemo upoznati sa stanjem u energetskom sektoru u Srbiji.

Značaj Agencije, a time i Izveštaj o kome danas govorimo, utoliko je veći ukoliko ga posmatramo iz ugla da se ona faktički bavi regulacijom svih cena iz oblasti energetike, odnosno garantovanog snabdevanja električnom energijom i gasom za domaćinstva, cenom pristupa za prenos električne energije, transport gasa, distribuciju električne energije, kao i za transport nafte i naftnih derivata.

Dakle, radi se o jednom širokom spektru poslova koji u velikoj meri utiči ne samo na kvalitet života građana, nego i na stanje privrede i uopšte ove oblasti u Srbiji.

Što se samog Izveštaja tiče, on je dosta detaljan, ali bih ja kod njega izdvojila samo par stvari za koje smatram da zaslužuju značajniji pažnju. Najpre, iz Izveštaja vidimo da je sigurnost snabdevanja električnom energijom, prirodnim gasom i derivatima nafte u 2019. godini bila na zadovoljavajućem nivou. Međutim, možda ovde treba obratiti pažnju na podatak o kome je moja koleginica iz poslaničke grupe, Jasmina, govorila da je potrošnja električne energije u domaćinstvima umanjena za samo 0,6% u odnosu na prethodnu godinu, kao i to da je još uvek prisutan izuzetno nizak stepen gasifikacije domaćinstva.

Tu možda treba potražiti potencijal za veći rast u ovom sektoru, ali mora biti praćen odgovarajućim razvojem gasne infrastrukture i država na tome aktivno radi. Očekujem da će u narednom periodu ona i pokazati svoje rezultate.

Istovremeno, ona je povećana u industriji, što jasno pokazuje da je industrijska proizvodnja u porastu i to je dobro jer vidimo jedan pozitivan trend rasta kada je o tome reč.

Strategijom razvoja energetike Republike Srbije za period 2025. godine sa projekcijama do 2030. godine predložen je put tržišnog restrukturiranja i tehnološke modernizacije energetike Republike Srbije, kako bi se bolje pripremila za ovaj period koji nam predstoji, a to je period rasta jedne opšte tražnje dobara i usluga i mi za to moramo biti spremni. Mislim da Strategija na jedan dobar način to i reguliše kako bismo mogli da dočekamo ono što će u budućnosti svakako biti naš zadatak.

Iz primene Zakona o energetici i Strategija razvoja energetike Republike Srbije trebalo bi da proistekne jedna odgovarajuća energetska politika kako bi smo uz adekvatnu ekonomsku i socijalnu politiku, kao i politiku u oblasti zaštite životne sredine mogli da idemo ka jednom održivom energetskom sistemu i efikasnijoj ekonomiji koja će svakako dati jedan doprinos sveobuhvatnom napretku Republike Srbije.

Danas je izvesno da energetika predstavlja jedan od sektora ekonomije koji ima najveći negativan uticaj na životnu sredinu, a njegova zasnovanost dominantno na konvencionalnim izvorima energije predstavlja realnu pretnju po održivost privrednih tokova.

Neobnovljivost najkomercijalnijih i najzastupnijih energenata današnjeg svega kao što su ugalj, nafta i gas je vrlo bitna karakteristika svetske energetike i ona utiče na održivu budućnosti, odnosno na mogućnost sadašnjih generacija da ostvare ekonomski rast, odnosno da u budućnosti ne uskraćuju mogućnost da uživaju u blagodetima koje mi danas imamo.

Prema izveštaju Sekretarijata energetske zajednice na Zapadnom Balkanu, kreiranje politike i propisa koji se odnose na energetiku i na energetsku tranziciju još uvek nije u potpunosti završeno. To se i na nas odnosi. Najkritičniji i najizazovniji zadatak na putu ka ugljeničnoj neutralnosti jeste da se najpre obori udeo fosilnih goriva u proizvodnji struje koji kod nas sada iznosi preko 61%.

Dakle, da zaključim, kako je EU jedan od najvećih zagovarača unapređenja energetske efikasnosti na Balkanu, mislim da je važno da iskoristimo sve one pogodnosti i svu pomoć koju nam EU u tom smislu pruža, a Srbija je samim članstvom u energetskoj zajednici pokazala svoju jasnu nameru i opredeljenost da usvajanjem onih pravila i standarda EU u domenu energetske efikasnosti prati EU u tom smislu.

Zato će SDPS u Danu za glasanje podržati usvajanje vašeg izveštaja. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Nenad Filipović.
Pre nego što vam dam reč, preostalo vreme vaše poslaničke grupe je pet minuta.
Izvolite, kolega Filipoviću.

Poštovana predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi gosti, uvaženi građani, danas govorimo o Izveštaju o radu Agencije za energetiku za 2019. godinu, a taj izveštaj sadrži izveštaj o stanju u energetskom sektoru Srbije, koji je iz okvira nadležnosti Agencije i Izveštaj o radu i finansijskom poslovanju Agencije. Ja ću se osvrnuti u svom izlaganju na oba ova dokumenta.

Najpre, što se tiče Izveštaja o radu i finansijskom poslovanju same Agencije, treba reći da je Agencija jedno regulatorno telo, osnovano u cilju unapređenja i usmeravanja razvoja tržišta električne energije i prirodnog gasa, sa principima nediskriminacije, razvoja tržišta i efikasne konkurencije, a jedan od ciljeva Agencije je zaštita potrošača i zaštita investitora.

Zakonom o energetici iz decembra 2014. godine značajno je ojačana uloga Agencije i proširene su joj nadležnosti i to u vidu sertifikacije i licenciranja, regulacije cena nadzora nad tržištem energije itd.

Ovde treba pomenuti i još da radom Agencije upravlja Savet Agencije koji donosi sve odluke o pitanjima iz nadležnosti Agencije sa predsednikom i četiri člana.

Iz samog Izveštaja vidimo da na putu priključenja Republike Srbije EU, jedna od bitnih obaveza Agencije za energetiku, kao regulatornog tela i ostvarivanje pune nezavisnosti koju čini funkcionalna, personalne i finansijska nezavisnost.

Predmet monitoringa Evropske komisije u procesu pristupanja EU je upravo ova puna nezavisnost Agencije za energetiku i to je odgovor na pitanje da li ona treba da postoji, a da li ova nezavisnost postoji, ja kažem naravno da postoji i čak bih rekao možda i više od toga.

Naime, što se tiče finansijske nezavisnosti Agencije, Agencija ne zavisi od budžeta Republike Srbije, dakle ni od izvršne vlasti, tj. Vlade Republike Srbije, ni od bilo kog državnog organa jer se finansira iz prihoda koje je ostvarila poslom kojim se bavi.

Međutim, kako u krajnjoj liniji budžet Agencije pune građani Srbije, a Narodna skupština je predstavnički dom građana, to i ta nezavisnost podleže jednoj vrsti kontrole i to je kontrola Narodne skupštine.

U skladu sa zakonom, predsednik i članovi Saveta najmanje jednom godišnje dostavljaju Narodnoj skupštini izveštaj o svom radu, koji sadrži i podatke o finansijskom poslovanju, verifikovane od strane nezavisnog revizora.

Iako je ovo Izveštaj za 2019. godinu, a sada je 2021. godina, revizija, kako kažete, u samom Izveštaju je u toku pa je vi niste dostavili, a mi je nismo dobili.

Druga bitna stvar o kojoj bih nešto rekao jesu kadrovi, gde vi otvoreno kažete da jedan od najvećih problema sa kojima se već više godina suočava Agencija je nedostatak kvalitetnih kadrova.

Od ukupnog broja zaposlenih, 89% je sa visokom stručnom spremom i završenim posebnim školama i obukama iz oblasti regulacije, tako da imaju specifična znanja i iskustva. Ja se tu sa vama mogu potpuno složiti jer pravi kadar treba prvo naći, a zatim i platiti, za šta se zalaže JS, o čemu je više puta i govorio predsednik JS Dragan Marković Palma, da kvalitetni ljudi koji daju rezultate trebaju biti i plaćeni.

Vi u ovom izveštaju konstatujete da je taj nedostatak kadrova posledica višegodišnjeg znatno sporijeg rasta zarada u Agenciji, u odnosu na javni i privatni sektor u oblasti energetike. Mislim da ste vi tu potpuno u pravu jer u Izveštaju piše da od 2014. godine nema povećanja plata u vašoj Agenciji.

S obzirom da ja ne znam kolike su plate u oblasti energetike, a malopre sam čuo od izvestioca da su ljudi koji su otišli iz agencije u 2019. godini, njih jedanaestoro otišli su za mnogo veće plate, čak sam čuo i neke brojke od 12 do 15 hiljada evra se govori, pogledao sam vaš finansijski izveštaj u kome se kaže da je prosečna neto zarada, ako sam dobro izračunao, oko 165 hiljada. To samo govori da ćete vi u budućnosti imati velikih problema sa kadrovima ako govorimo o ovim sumama.

Tako da bi nešto drugo moglo da se preduzme da bi ovi kadrovi ostali. Inače, sam izveštaj o radu i finansijskom poslovanju Agencije je veoma detaljno napisan i odražava pravu sliku rada agencije.

Što se tiče izveštaja o stanju u energetskom sektoru Srbije, koji je iz okvira nadležnosti Agencije, mogu takođe reći da je urađen dosta detaljno i kvalitetno i slažem se sa vama da je jedan od najsveobuhvatnijih izveštaja koji sam video. Iz tog izveštaja bih izdvojio i osvrnuo se pre svega na cenu električne energije, jer je to jedna od vaših nadležnosti, dakle, regulacija cena. Tu ste uporedili cene električne energije za domaćinstva u Srbiji sa cenama u drugim evropskim zemljama gde se jasno vidi da su cene kod nas ubedljivo najniže.

Obzirom da svako može da kaže da se životni standard građana mora paralelno posmatrati sa cenama električne energije kako bi se stvorila realna slika, vi ste u ovom izveštaju dali strukturu prodajne cene električne energije svedene na paritet kupovne moći građana, što mi je posebno drago, jer tu se može takođe videti da smo i tu u vrhu. Jedino Stokholm i Helsinki imaju odnos između zarada i cena električne energije povoljniji nego što je to slučaj u Srbiji, odnosno u Beogradu.

Takođe, neko može reći da je životni standard građana u Beogradu veći nego na primer na jugu Srbije u Jablaničkom i Pčinjskom okrugu što je, realno, tačno. Ali vi ste tu dali detaljan prikaz što se tiče energetski ugroženih kupaca gde se omogućava ljudima iz kategorije socijalno ugroženih da koriste određene benefite, a finansijska sredstva za zaštitu socijalno ugroženih tj. energetski ugroženih kupaca se obezbeđuje iz budžeta Republike Srbije. Zaštitom ovih kupaca na trošak budžeta stvaraju se pretpostavke za brži razvoj tržišne energije.

Pozvao bih sve građane koji imaju uslove da iskoriste ove benefite, s obzirom da ste rekli da broj ljudi koji je koristio ove benefite višestruko je manji nego što je to realna situacija.

U svakom slučaju, ovakav detaljan i kvalitetan izveštaj kakav je danas pred nama, PG Jedinstvene Srbije će u Danu za glasanje podržati. Hvala.