Zahvaljujem.
Poštovana predsedavajuća, poštovani gospodine Popoviću, kolege poslanici, imali smo prilike da slušamo o radu Agencije u prethodnom periodu kada je u pitanju biofinansijski plan.
Međutim, sada pričamo o Izveštaju za 2019. godinu, ali ne možemo da prenebregnemo da se mnogo toga promenilo od 2019. godine do danas, pogotovo kada je u pitanju energetska politika, da je Srbija otišla velikom brzinom napred kada je u pitanju uopšte sporazum koji se odnosi na 195 zemalja koje su potpisale u Parizu 2015. godine i sve one aktivnosti gospodina Aleksandra Vučića u ovoj oblasti. A ja ću vam to objasniti pri kraju izlaganja, zato što mislim da je potrebno da napravim jedan malo širi uvod, da biste shvatili koliko je važno ići u susret promenama, a ne čekati da se one dese pa onda rešavati određene situacije, pogotovo kada je u pitanju ne samo energetska politika, nego uopšte politika jedne zemlje i koliko treba biti odgovoran kada vodite i spoljašnju i unutrašnju politiku, ne zanemariti ni jednu od njih dve, nego permanentno raditi nesebično na tome, da biste imali jednu razvijenu državu koja, rame uz rame sa svim razvijenim državama i EU i sveta može da se nosi kada su u pitanju određeni ne samo ekonomski izazovi već ovde govorimo i o energetskim izazovima.
Nadležnost same Agencije, imali smo prilike više puta to da čujemo, je regulisana određenim zakonima o energetici i ima svoj određeni položaj prema svojim javnim ovlašćenjima koja su data kroz zakon i položaj Agencije, pored regulacije cena energenata, daje određene licence, sertifikacije, vrši nadzor nad tržištom energenata i ono što je najvažnije, rešava pitanja po žalbama građana. Znači, građani su ti koji kada nisu zadovoljni sa određenim rešenjima javnih preduzeća, imaju pravo da se žale Agenciji za energetiku.
Pored prihoda koje smo imali prilike da vidimo, koje su od licenci regulatornih naknada i ranijih prihoda, znači rashodi su isključivo za taj deo koji se odnosi na plate, opremu, softvere i zakup poslovnih prostora. To znači da se oni kao zaposleni u toj Agenciji uglavnom bave onim delom koji je najvažniji, a to je znanje, koje je u funkciji države, da pomognu svim drugim institucijama da bi na adekvatan način vodili energetsku politiku Srbije, ali i građanima da ostvare svoja prava i da ta prava koja nisu u mogućnosti da ostvare sa drugim institucijama, i na određeni način kao drugostepeni organ da određena rešenja.
Ono što je najvažnije, a juče smo imali prilike da čujemo na Odboru za privredu i energetiku, to je da ta međunarodna saradnja prema međunarodnim obavezama, prema energetskoj zajednici, gde je 18 zemalja potpisalo još 2005. godine, taj Sporazum. Mi smo produžili taj Sporazum 2016. godine, zato što je svaki sporazum u trajanju od deset godina, a počeo je 2006. godine.
Srbija se obavezala da zajedno sa zemljama u regionu poštuje primenu određenih zakonskih rešenja koje Evropski parlament donosi, a to su direktive i te direktive iz oblasti energetike u saradnji sa Energetskom zajednicom sve zemlje u regionu treba da primenjuju.
Imamo taj treći paket. Taj treći paket određenih direktiva koji je najviši fokus u razdvajanju onoga ko je proizvođač i onoga ko je korisnik, je za Republiku Srbiju negde uvek bio malo u problemu kada govorimo o delu koji se odnosi na oblast gasa zato što je Srbija na raskršću kada je u pitanju energetika i tranzitne mreže, i nije samo centar zbivanja u infrastrukturi zbog svog geostrateškog i geopolitičkog položaja, već i kad je u pitanju energetika.
U tom delu Agencija se zaista ponašala krajnje državotvorno, zato što je u određenim strateškim projektima važnim za Republiku Srbiju, iako se našla negde na tom raskršću između istoka i zapada, kada govorimo o gasovodima, donela određene odluke koje su u interesu Republike Srbije. To su bili akti o izuzeću, kada govorimo o trećem paketu, kada govorimo o gasovodu kada je u pitanju Turski tok, ali i to su odluke koje se odnose na sertifikaciju mreža kada govorimo o EMS-u i na sertifikaciju pogotovo naših objekata koji se nalaze na teritoriji Kosova i Metohije.
Vi znate da je Energetska zajednica sertifikovala KOST, iako nije imala pravo na to, s obzirom da nisu dokazali pravo na imovinu, kada su u pitanju energetski objekti na teritoriji Kosova i Metohije, ali Srbija se jednostavno bori sa tim i u Beču kada je u pitanju Energetska zajednica, ali i u Briselu da dokaže svoja prava, iako vi znate da mnogo puta su dvostruki aršini po pitanju Srbije, ne samo kada je u pitanju energetska politika, već i druge politike.
Ono što nama pokazuje naše stremljenje da sačuvamo svoje nacionalne državne interese, u stvari, je zaista, zahvaljujući predsedniku Aleksandru Vučiću, to jedan pokazatelj da Srbija ide dobrim putem. Kada god čuvate svoje državne i nacionalne interese, pre svega vas više poštuju i kao državu u toj svojoj borbi da očuvate interese države i u tom razgovoru i onih koji nisu istomišljenici po različitim temama, pa i kada pričamo o energetici, zaista, na kraju izađete kao moralni pobednik. I investitori negde prepoznaju to naše stremljenje, bez obzira na to što nismo uvek na adekvatan način nagrađeni u tom političkom smislu, ali prepoznaju tu našu borbu i otvaranje tržišta za priliv stranih direktnih investicija.
To vam je pokazatelj da u prošloj godini, kada je najveći problem bio sa uopšte stranim direktnim investicijama u celoj Evropskoj uniji, na celom Balkanu, Srbija je izašla sa nivoom od 2,9 milijardi evra, što je ukupno za ceo Balkan toliko bilo i pokazuje, u stvari, da kada pričamo o rastu BDP-a, odnosno privrede u 2018. godini, koji je bio 4,4% BDP-a, 2019. godine 4,2%, izašla kao zemlja sa najmanjim padom, odnosno 1% u 2020. godini.
Zašto ovo govorim? Zato što kada pogledate slobodno tržište energenata, vi vidite suštinski da naš postavljeni visoki cilj da povećamo potrošnju električne energije u vreme korone jednostavno nije bio moguć, ali se pokazalo da je porasla svest o energetskoj efikasnosti, da je industrija pokazala da tu manju potrošnju električne energije ide, to znači da koristi određene alternativne izvore energije i pokazalo se da je Agencija za energetiku uspela da ne povisi cenu gasa, znači, u saradnji sa javnim preduzećima koja se bave ovom temom, zatim, da cenu električne energije koliko toliko zaustavi da ne doživi neka veća povećanja, svega 3,5% i to je ono što je u stvari pokazatelj da, braneći tu državnu politiku, su uspeli da zaista omoguće da Srbija funkcioniše na krajnje profitabilan način kada je u pitanju njena ekonomija i to u najgore vreme pandemije.
Pad, odnosno ono što smo primetili kod Izveštaja Agencije za energetiku da su gubici na mreži od 11%, u stvari, pokazuje da su potrebne nove investicije u ovoj oblasti. Mislim da je to negde, vaše učešće kao predstavnika Agencije u svim ovim radnim grupama koje je Ministarstvo energetike najavilo, a imaćemo prilike ovde u Skupštini za nekih dve nedelje do mesec dana da raspravljamo. Imaćemo nove zakone o energetskoj efikasnosti, o energetici, izmene i dopune, o obnovljivim izvorima energije i o rudarstvu, pokazuje u stvari da se Srbija odlučila da ide putem zelene energije i da jednostavno, taj iskorak koji treba da napravimo, mislim da će doneti priliv tih stranih direktnih investicija u ovoj oblasti i da Srbija i samim tim će ići ka visokim stopama rasta kada je u pitanju ekonomija.
Licence koje se izdaju na 10 godina, naravno, mislimo svi ovde da verovatno treba razmišljati o novim zakonskim rešenjima, zato što ono što je nešto bilo pre 10 godina, danas se vrtoglavo menja i ono što treba u budućnosti razmišljati je kako izvršiti novu sertifikaciju, kada su u pitanju zainteresovani investitori i upravo zbog toga da ta administracija treba da bude što efikasnija, da bi jednostavno uspeli da realizujemo ovo što smo zacrtali.
E, sada, kada pričamo o energetskom sektoru u 2020. godini, ono je posledica, u stvari, rada 2019. godine, u vreme najveće krize, treba reći da Srbija nije stala 2020. godine, kad je u pitanju energetski sektor, već je ona završila određene investicije kada govorimo o prenosu električne energije za izgradnju novih kablova, i to u dužini od 2,8 kilometra, kad je u pitanju "Beograd 23", "Kostolac" 64 kilometara, kada je u pitanju "Rudnik 4" od 25 megavata je priključeno, postrojenje "Drmno" na mrežu od 110 kilovolti, ali je završeno i 12 projekata kada govorimo o trafostanicama. To je ono što je od velikog značaja. Mislim da govorimo o "Kragujevcu 2", o "Kraljevu 3", o dalekovodu koji se odnosi na ove trafostanice.
Zatim, imamo od distribucije električne energije 11 trafostanica koje se odnose na "Beograd 2", pet trafostanica je uklapanje mobilnog postrojenja za kovid bolnicu u Batajnici, kao što i govorimo o priključivanju trafostanica za bolnicu u Kruševcu.
Kao što vidite, energetika je sastavni deo borbe protiv pandemije. Pored izgradnje svih ovih velikih objekata, vi znate da respiratori koji služe da održe u životu ljude koji imaju najteže oblike kovida 19 ne mogu da funkcionišu bez adekvatne elektromreže, bez adekvatnih trafostanica. Ove dve bolnice koje su sagrađene u vreme pandemije ne bi mogle bez podrške energetskog sektora.
Kad pričamo o obnovljivim izvorima energije, 10 novih elektrana je pušteno u rad u 2020. godini sa instalisanom snagom od 15,3 megavata i one pokazuju da Srbija zaista u onom procentu obnovljivih izvora energije u ukupnom učešću, kako je navela Energetska zajednica u svom izveštaju, ne stoji. Ona je navela da je došlo do pada učešća obnovljivih izvora energije, 21,2% je najveći korisnik, odnosno proizvođač obnovljivih izvora je Đerdap, ali uvek je bilo 21,2%, da smo pali na 20,3%. Mislim da nisu uzeti u obzir ovi statistički podaci, gde je 12 projekata završeno.
Mislim da mnogo toga što se tiče same statistike trebalo bi možda Agencija da zaista otvori jedan projekat sa Zavodom za statistiku da bi na adekvatan način ti podaci zaista došli u međunarodne institucije, s obzirom da se barata sa određenim podacima koji mogu da se sagledavaju, a onda budu predmet određenih političkih pritisaka, kada je u pitanju sama energetika.
Zbog toga smatram da je jako važno da Agencija bude uključena u određene tokove koji možda i nisu u vašoj nadležnosti, ali kroz zajedničke projekte sa drugim institucijama.
Kada sam govorila o politici Aleksandra Vučića, koji ide u susret promenama koje se dešavaju u svetu, reći ću da 195 zemalja, naravno, i Srbija je ta koja je usvojila Pariski sporazum 2015. godine i EU se time obavezala da će smanjiti efekat staklene bašte na 40% do 2020. godine, gledajući 1990. godinu, a Srbija se obavezala da će smanjiti 9,8%.
Kada govorimo o zelenoj energiji, podsetiću vas da je prošle godine u avgustu mesecu gospodin Aleksandar Vučić potpisao jedan Sporazum sa Altmajerom o zelenoj energiji i investicijama koje treba da dođu iz Nemačke i da nemački investitori su vrlo zainteresovani u ovoj oblasti, a inače to je pokazatelj da u EU je ukupno učešće obnovljivih izvora energije iznosi 38%. Učešće uglja je 37% koje je inače smanjeno za 20%, a 25% je nuklearna energija.
Prema tome, tendencija je uopšte i Evrope i sveta je naravno da se smanjuje potrošnja iz uglja. Znamo zbog čega, zbog zaštite životne sredine i čestica, koja dovode do zagađenja vazduha i to je ono što ćemo mi sledeće nedelje pričati o Zakonu o klimatskim promenama. Srbija ide u susret očito svim tim promenama i negde je tendencija da se zelena energija uključi kao većinska potrošnja.
Ja ću vas samo podsetiti da Nemačka koja ima najveći procenat, cilj 50% učešća obnovljivih izvora ukupne potrošnje električne energije, je zemlja koja ima 35 termoelektrana, od toga su 25 zatvorenih, 10 su otvoreni, rekultivisani po najvišim standardima koji se odnose na zaštitu životne sredine.
Šta to pokazuje? Znači, ne možete skroz isključiti ugalj. Tačno je da je stremljenje cilj uopšte zaštite životne sredine da ne postoje termoelektrane. Zamislite Srbiju koja treba preko noći da ugasi preko 150, 200 hiljada radnih mesta, računam, ne samo direktni koji su vezani za termoelektranu, već i oni koji su indirektni korisnici i rade sa termoelektranama. Zamislite Srbiju koja prestaje da proizvodi električnu energiju koja ima probleme, znači gde automatski urušavate ekonomski sistem svoje države, jednostavno to je neizvodljivo.
Ovako nešto uvek ide po fazama, uvek negde imate korak po korak i ti koraci se upravo ogledaju u donošenju novih zakona, novih rešenja, otvaranjem novih investicija i novih fondova kada je u pitanju i EU, ali pokazuje i to da je Aleksandar Vučić juče, ako se sećate koji se nalazi u Abu Dabiju i posetiće i Kraljevinu Bahrein, upravo govorio o animiranju investitora i iz UAE. Znači, prošle godine kontakt sa zemljama EU, sa najjačom zemljom EU kada su u pitanju obnovljivi izvori energije, sa Nemačkom, potpisivanje Sporazuma o zelenoj energiji. Juče sastanak sa generalnim Sekretarijatom Energetske zajednice, o tome da otvaramo nova poglavlja kada je u pitanju zelena energija, donošenje novih zakonskih rešenja i odlazak UAE, razgovor o zelenoj energiji. Znači, to je u stvari kretanje ka izazovima koji nas čekaju i upravljanje upravo situacijama koje Srbija treba sebi da daje kao zadatak.
Ukoliko ne uvedemo, odnosno ne usvojimo ovakve zakone, ukoliko ne uložimo velika sredstva kao država do 2030. godine u zelenu energiju, plaćaćemo tri puta više za ono što niste uveli kao nove vidove energije i kao nove investicije. Zbog toga je vrlo važno da reagujete u datom trenutku, promtno, adekvatno, vodeći odgovornu spoljnu i unutrašnju politiku svoje države i pokažete u stvari koliko je važan taj interes građana da dobro žive i da imaju budućnost u svojoj državi.
Mislim da je jako važno da danas govorimo upravo o energetskoj politici Srbije, kao sastavnom delu jedne razvijene ekonomske politike Republike Srbije i da nemamo tako odgovorne političare, kao što je Aleksandar Vučić, ne bi mogli o tome da razgovaramo i ne bi mogli da pričamo o budućnosti naše dece. Zbog toga ćemo u danu za glasanje prihvatiti ovaj izveštaj. Hvala.