Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Tihomir Petković. Izvolite.

Uvažena predsedavajuća, uvaženi predsedniče i saradnici Agencije za energetiku, Agencija za energetiku Republike Srbije za svoj rad odgovara Narodnoj skupštini Republike Srbije i jednom godišnje najmanje joj podnosi izveštaj o radu i finansijskom poslovanju.

Ovaj dokument sadrži i izveštaj o stanju u energetskom sektoru Republike Srbije koje su u okviru nadležnosti ove agencije. Ovaj izveštaj o energetskom sektoru obuhvata prikaz stanja u domenu tržišta električne energije, prirodnog gasa i delom nafte i naftnih derivata, kao i sigurnosti njihovog snabdevanja.

Iz ovog izveštaja za 2019. godinu vidimo da je Agencija za energetiku uspešno obavila u toj godini poslove iz svoje nadležnosti a to su: sertifikacija i licenciranje, regulacija cena, nadzor nad tržištem energije, rešavanje žalbi i zaštita kupaca i međunarodna saradnja kao najbitnije.

Agencija je sve činila da obezbedi nediskriminacijski pristup sistemima, kao i efektivnu konkurenciju i efikasno funkcionisanje tržišta električne energije i prirodnog gasa.

Vidimo iz ovog izveštaja da ono što je najvažnije, a to je da su energenti jesu pod punom kontrolom i Agencije i naše države. Energenti sveukupno su ključ snažnog razvoja celokupnog čovečanstva u poslednja dva veka, kao i ključan preduslov i opstanka i razvoja svake zemlje danas, više nego ikada ranije.

Zato je važan deo u ovom izveštaju Agencije njena ocena da je sigurnost snabdevanja električnom energijom, prirodnim gasom i derivatima nafte u 2019. godini bila stabilna i zadovoljavajuća a mi možemo iskazati posebno zadovoljstvo da je to važilo i za prošlu, 2020. godinu koja je bila znatno izazovnija zbog posledica Kovid pandemije. Iz izveštaja vidimo da ukupna potrošnja električne energije u 2019. godini je bila otprilike na nivou 2018. godine. Za pro

Za proizvodnju električne energije u Srbiji, čuli smo od više kolega, karakterističan je visok udeo uglja i to nisko kalorničnog lignita, oko 49%. Ovo sa jedne strane omogućava relativno visoku energetsku nezavisnost zemlje i proizvodnju električne energije uz relativno niže i stabilne troškove, ali sa druge strane i to će sve više iz godine u godinu biti značajnije, veoma negativno utiče na životnu sredinu, kroz veliku koncentraciju sumbor dioksida, ali i kroz veliku koncentraciju emitovanog ugljen dioksida i uticaja na negativan efekat staklene bašte.

Razdvajanje operatora, prenosnog i distributivnog sistema, kao prirodnih monopola od subjekata koji obavljaju tržišne delatnosti proizvodnje i snabdevanja je jedan od najvažnijih zadataka u tržišnoj reformi ovog sektora. Zbog toga je prethodnih godina izvršena reorganizacija i reforma Javnog preduzeća EPS i završeni su ili su pri kraju složeni organizacioni poslovi vezani za formiranje dva posebna preduzeća. Jedno je EMS a.d. za prenos električne energije i upravljanje prenosnim sistemima koje je 100% u vlasništvu države. Drugo je Javno preduzeće EPS distribucija d.o.o. koju je kao zavisno društvo osnovalo Javno preduzeće EPS. Za distribuciju električne energije i upravljanje distributivnim sistemom.

Naravno, najveći proizvođač u Srbiji električne energije, 93,5% ukupne instalisane snage je Javno preduzeće EPS, ali je sve više malih elektrana i vidimo iz ovog izveštaja, zaključno sa 2019. godinom da ih je bilo 311 priključenih na distributivni sistem. Od toga je 18 u vlasništvu EPS.

Svesno većih potreba stanovništva, posebno privrede zbog snažnog planiranog razvoja Srbije u narednom bliskom periodu, ali i ispunjenja preuzetih obaveza prema EU u zaštiti životne sredine, državno rukovodstvo je uložilo značajan novac u energosektor. Započeo je sa realizacijom najznačajnijih projekata, izgradnja Trećeg bloka TE Kostolac B, kao i izgradnja TE toplane Pančevo. Nacionalnim planom 2020-2025 velike investicije su planirane u energetski sektor.

Takođe izveštaj Agencije potvrđuje da je u 2019. godini, a to možemo sa zadovoljstvom opet potvrditi i za 2020. godinu, snabdevanje prirodnim gasom je bilo redovno i zadovoljavajuće. Proizvodnjom prirodnog gasa u Srbiji, tačnije na teritoriji Vojvodine bavi se samo naftna industrija NIS a.d.

Posle značajnog rasta, vidimo iz ovog izveštaja u 2011, 2012. godini proizvodnja gasa stalno opada, pa je u 2019. godini bilo za 12.5% procenata ta proizvodnja manja nego u 2018. godini. Transport prirodnog gasa u Srbiji obavljaju dva operatora, Javno preduzeće "Srbijagas" 95% ukupne transportne gasovodne mreže njima pripada i "Jugorozgas transport" Niš 5%.

Zbog ove težnje da se uvede konkurencija u distribuciji prirodnog gasa Javno preduzeće „Srbijagas“ donelo je odluku o osnivanju zavisnog društva za obavljanje delatnosti distribucije prirodnog gasa, distribucija „Gas Srbija“ d.o. Novi Sad, ali još nije krenulo sa radom.

Korišćenje prirodnog gasa kao najpoželjnijeg sa ekološke tačke gledišta energenta, ima realnu perspektivu jer je već u Srbiji izgrađena transportna mreža u oblastima u kojima živi pet milion, oko 70% građana. Posebno što su zahvaljujući velikom naporu državnog rukovodstva na čelu sa predsednikom Vučićem završeni radovi na gasovodu tzv. Turskog toka dela koji prolazi kroz Srbiju od bugarsko-srpske do srpsko-mađarske granice, blizine Zaječara, do blizine Horgoša, dužine 402 km. Time smo obezbedili alternativni pravac snabdevanja, kao i snažnu i sigurnu osnovu za snažan razvoj naše zemlje.

Mi Užičani možemo biti posebno zadovoljni podatkom iz ovog izveštaja koji ukazuje da je u 2019. godini najveće procentualno povećanje dužine distributivne mreže u Srbiji, posle „Srbijagasa“ koji je uvećao za 8,58% ostvareno kod operatora distributivne mreže „Užice gas“ a.d. Užice 7,39%. Više od 20 godina Užičani izdvajaju u evrima milionske iznose za gasifikaciju grada. Uspeli su dobrim projektima da dobiju donaciju od oko pet miliona evra od EU i višemilionsku, opet u evrima, pomoć Vlade Republike Srbije u prethodnom periodu.

Ova gasifikacija jeste jedan od osnovnih uslova za dolazak stranih investitora uz ono što je zahvaljujući predsedniku Vučiću ključ, a to je dolazak autoputa u blizinu Užica. Znamo, do kraja ove godine da će doći do Požege, a tada nastavlja i teritorijom grada Užica do Višegrada.

Srbija je, čuli smo to pre svega od mog uvaženog kolege Veroljuba Arsića, predsednika Odbora za privredu, regionalni razvoj, trgovinu, turizam i energetiku, koji je veoma stručno i činjenično govorio o tome. Srbija je članica Energetske zajednice sa još sedam zemalja iz regiona jugoistočne Evrope i Crnog mora. Ova zajednica je potpisala ugovore sa EU. Sadašnji, ovaj drugi, važi do jula 2026. godine, kojim su se preuzele obaveze za implementaciju prava EU iz oblasti energetike, zaštite životne sredine, konkurencije zaštite potrošača itd.

Za Srbiju je važno da je deo ove energetske zajednice, jer je to način da se u energetskoj oblasti pripremi za ulazak u EU. Objektivno EU zahteva ogromne napore od Srbije, pre svega ogromna finansijska ulaganja. Ugovorom se traži od Srbije i trebali smo već da postignemo učešće obnovljivih izvora energije od 27% u iznosu u ukupnoj proizvodnji energije je sada na oko 21%, da se ulože ogromne pare u milijardama evra u rekonstrukciju postojećeg i izgradnju novih termoelektrana koje bi ispunjavale zahtevne ekološke standarde, da se izvrši reforma sektora distribucije električne energije prirodnog gasa u cilju povećanja tržišne konkurentnosti itd.

Videli smo, pre svega, u ovom iscrpnom izlaganju kolege Veroljuba Arsića, da postoji realna opasnost po naš energetski sistem, a time i celu zemlju od pokušaja velikih svetskih kompanija da nametnu svoje prirodne i razumljive interese, ali koji idu na štetu Srbije i njenih javnih preduzeća u oblasti energetike. Sa druge strane, da postoje obaveze Srbije da se prilagodi pravilima koja važe u EU.

No, nema sumnje da će naše državno rukovodstvo, da će predsednik Aleksandar Vučić, pre svega, umeti da nađe najbolji način zaštite interesa građana Srbije u energetskom sektoru, kao što se izborio i pored snažnog pritiska pojedinih velikih svetskih igrača za učešće Srbije u deonici tzv. Turskog toka od Bugarske do Mađarske. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Đorđe Milićević ima reč.

Zahvaljujem uvažena predsedavajuća.

Zahvaljujem pre svega na razumevanju.

Poštovani predstavnici Agencije, kao što je već rečeno Agencija je regulatorno telo u oblasti energetike koje je potpuno nezavisno od drugih organa izvršne vlasti, a osnovana je upravo radi usmeravanja razvoja tržišta u oblasti električne energije i prirodnog gasa.

Zakonska ovlašćenja Agencije podrazumevaju usklađenost njenog rada sa energetskom politikom Srbije i Strategijom razvoja energetike, o čemu je već bilo reči. Sada je na snazi Strategija energetike za period do 2025. godine. Ključni ciljevi su pouzdano, sigurno i kvalitetno snabdevanje građana i privrede energijom i energentima, unapređenje proizvodnje u skladu sa standardima zaštite životne sredine i stvaranje održivog energetskog sistema uz povećanje korišćenja obnovljivih vidova energije. Dakle, potpuno jasno i precizno definisani ciljevi kroz Strategiju, ciljevi koji se žele postići kroz Strategiju do 2025. godine.

Konkretna zakonska ovlašćenja i aktivnosti Agencije jesu razvoj tržišta električne energije i praćenje stanja na domaćem tržištu i praćenje stanja u energetskom sektoru i podsticanje efikasnog funkcionisanja energetskog sistema, kao i obezbeđivanje visokih standarda usluge u snabdevanju potrošača električnom energijom i privrednim gasom sa posebnom brigom za zaštitu energetski ugroženih kupaca.

Agencija izdaje i licence za obavljanje energetske delatnosti, stvara stabilni pravni okvir za korisnike, kupce, investitore u energetskom sektoru, a ono što je za građane veoma važno je da Agencija formira metodologije za utvrđivanje cena, odnosno cene energenata. Moramo se složiti da cena energije u Srbiji nije ekonomska cena, to je cena koja izražava brigu o platežnoj moći naših potrošača. Slobodno možemo reći da je u pitanju, da je naš energetski sektor socijalno odgovorna komponenta državi i to je ono što posebno podržava poslanička grupa SPS.

Izveštaj o kome raspravljamo danas je po mišljenju poslaničke grupe SPS veoma obiman, sveobuhvatan, sadrži podatke o radu Agencije i finansijskom poslovanju i o stanju u energetskom sektoru Republike Srbije. Energetski sektor je izuzetno važan za svaku državu, jer je energetska bezbednost usko povezana sa uvoznom zavisnošću, a na taj način i sa ukupnom pozicijom države u odnosu pre svega na spoljne faktore.

Samo država koja svojom proizvodnjom obezbeđuje visok nivo energenata može se smatrati stabilnom i može se smatrati bezbednom, jer ne može biti ni života ni razvoja bez energenata. Kako bismo živeli bez struje, to prosto ne možemo ni da zamislimo.

Na svetskom nivou posmatrano, energetika i energenti su jedan od značajnih uslova globalne bezbednosti. Znamo, nažalost, da su se zbog nafte vodili i ratovi. Danas, kada su sve države međusobno povezane i uslovljene, energetski međuzavisne, veoma je važno sa jedne strane razvijati domaće izvore energije, a sa druge strane imati pouzdane partnere u svetu od kojih se može obezbeđivati nedostajuća energija.

Ovo tržište je višeslojno i složeno i zato je često na meti velikih političkih interesa. Zato se i kaže da je energetska bezbednost uslov bezbednosti svake države. Srbija je na sreću značajan proizvođač energenata, jer ima dosta prirodnih resursa. Čistu energiju dobijamo koristeći hidro potencijale, a imamo i dosta rezerva uglja koji još uvek dominantni energetski izvor u Srbiji omogućava relativnu energetsku samostalnost. Istovremeno su zbog korišćenja ovog resursa sve veći zahtevi za uvođenje ekoloških standarda i zaštitu životne sredine što mi kao država poslednjih godina i činimo.

Ima nekoliko aktuelnih projekata kojima će se sanirati ekološke posledice korišćenja uglja. Znamo da je aktuelan projekat za otpepeljavanje u termoelektrani „Nikola Tesla“ u Obrenovcu. Novi ekološki oblici proizvodnje energije su naš novi izazov, ali i jedan, rekao bih, perspektivan zadatak. To je uvođenje obnovljivih izvora energije u naš energetski sektor i na tome svakako treba da i dalje radimo. Početak je veoma dobar što se tiče našeg mišljenja i našeg stava.

Prema podacima Agencije koje smo imali prilike da sagledamo, u 2019. godini uvozna zavisnost Srbije bila je oko 36,8%, što je manje od proseka Evropske unije, koja uvozi čak 55% energenata. Dakle, energetske potrebe Srbije su pokrivene domaćim izvorima sa preko 63%.

Dobar put Srbije u energetskom sektoru i smanjena izvozna zavisnost rezultat su povećanja domaće proizvodnje nafte i prirodnog gasa, kao i završetka jedne od najvećih investicija u oblasti energetike, završetak gasovoda Balkanski tok kojim se obezbeđuje stabilno snabdevanje Srbije ruskim gasom, što će svakako doprinositi daljem jačanju naše ukupne energetske bezbednosti. Dakle, Srbija jeste zemlja koja ima bogate resurse, aktivan odnos prema tim resursima u skladu sa državnom energetskom politikom, ali je obezbedila stabilno snabdevanje energijom i po osnovu uvozne komponente.

Istina je da je potrebno dalje raditi na energetskoj efikasnosti u svim sektorima, kako bi se obezbedilo održivo korišćenje energetskih resursa i omogućio održiv razvoj energije u skladu sa globalnim potrebama usklađivanja ekonomskog razvoja sa pre svega zaštitom životne sredine. Ovakav pristup razvoju energetskog sektora je neophodan i može se obezbediti pre svega interresornim pristupom, a to je zadatak čitavog sektora, ali i nadležnih ministarstava.

Dakle, ključnom cilju, a to je povećanje domaće proizvodnje i smanjenje energetske zavisnosti, mora se pristupiti racionalnim korišćenjem prirodnih resursa, posebno racionalnim korišćenjem prirodnih resursa, mislim na one neobnovljive prirodne resurse.

Ono što posebno želim da pohvalim u Izveštaju Agencije jeste upravo ta sveobuhvatna i nepristrasna, rekao bih, analiza stanja u našem energetskom sektoru koja nam pomaže da dalje profilišemo i strateške, ali i operativne ciljeve u energetici.

Na kraju, kada je u pitanju rad Agencije za energetiku kao regulatora, pohvalio bih aktivnost i posvećenost Saveta Agencije i svih zaposlenih kako u izveštajnoj godini, tako uopšte u celini.

Naravno, poslanička grupa SPS u danu za glasanje podržaće Izveštaj o radu Agencije za energetiku sa Izveštajem o finansijskom poslovanju u 2019. godini. Zahvaljujem.

Hvala, kolega Milićeviću.
Reč ima narodni poslanik Branimir Jovanović.
Izvolite.

Hvala.

Poštovana potpredsednice Skupštine, poštovani predstavnici Agencije za energetiku, koleginice i kolege, iako raspravljamo o Izveštaju Agencije za energetiku iz 2019. godine i proteklo je mnogo vremena od tada, gotovo godinu i po dana, i došlo je do nekih promena, naročito u ovoj oblasti kada govorimo o energetici, ovakav jedan sadržajan i izveštaj koji obiluje analizama nam daje mogućnost da se osvrnemo na ovu temu sa različitih aspekata.

U Izveštaju možemo videti da je sigurnost snabdevanja električnom energijom, gasom i naftnim derivatima u 2019. godini bila na zadovoljavajućem nivou. To nam opet pruža mogućnost da sagledamo istu priču sa jedne druge strane, a to je da moramo biti svesni da ako želimo da ostvarimo dugoročnu energetsku stabilnost, da moramo naš energetski sektor da prilagođavamo zahtevima koji su važeći kako na globalnom nivou, tako i na nivou Evropske unije, a tiču se pre svega ekoloških pitanja.

Moja koleginica Jasmina Karanac je malopre detaljno govorila o tome, a ja ću naglasiti da je za Srbiju karakteristično to što u ukupnoj primarnoj energiji je zastupljena velika količina uglja koji se pre svega koristi za proizvodnju električne energije. To nam, sa jedne strane, daje jednu nezavisnost, energetsku nezavisnost u odnosu na druge zemlje i snižava troškove proizvodnje električne energije, ali sa druge strane, korišćenje niskokaloričnog lignita u tom procesu proizvodnje utiče loše na životnu sredinu, imamo lošiji kvalitet vazduha. Moramo u budućnosti da se bavimo ovim pitanjem i da unapredimo ovu oblast i da se usmerimo na neku vrstu čistije energije. To je možda neka naša slaba tačka, ali ne samo slaba tačka kod nas u Srbiji, već i u celom svetu, i sve više pažnje na globalnom nivou zaokuplja to pitanje odnosa energetike i ekologije.

Podsetiću da su se u cilju sprečavanja globalnog zagrevanja i zaštite životne sredine skoro sve zemlje sveta obavezale na postizanje nulte emisije do 2050. godine. To je jedan dugoročan, ambiciozan plan. Navešću neke primere, pozitivne, naravno, primere iz Japana i Danske da ukažem kako oni pristupaju ovom pitanju.

U Japanu je posle tragedije u Fukušimi pre deset godina sve manje popularna nuklearna energija i njihova strategija je da intenzivno ulažu u obnovljive izvore energije. Opredelili su se za izgradnju vetroturbina u moru i cilj im je da se upotreba priobalskog vetra za proizvodnju energije poveća četiri puta. Zanimljiva praksa dolazi iz Danske, koja već 40 godina od viška slame proizvodi energiju, zanimljiv primer koji nije karakterističan za ostatak sveta.

Za nas je optimalno rešenje, rekao bih, izgradnja jedne dobre gasne infrastrukture i korišćenje prirodnog gasa je dobar put da prihvatimo ekološke tipove energije, jer upravo gas u jednom kratkom periodu može da zameni ugalj u toj proizvodnji energije.

Još jedan aspekt kome treba posvetiti više pažnje jeste energetska efikasnost. Ona podrazumeva niz mera koje preduzimamo da bismo smanjili potrošnju energije, a put do tog cilja počinje od svakoga od nas, od svakog domaćinstva i treba pribegavati efikasnim rešenjima pre svega u stambenim prostorima pa nadalje.

Osvrnuću se i na deo Izveštaja Agencije za energetiku koji se odnosi na gubitke energije u distributivnoj mreži. Ti gubici su u 2019. godini bili niži nego u 2018. godini, ali opet i tako niži to je i dalje jedna visoka vrednost u odnosu na onu koja je tehnički opravdana. Sigurno će biti potrebno da se nađe neko adekvatno rešenje u budućnosti za ovaj problem.

Od Agencije za energetiku očekujemo da nastavi da radi na stvaraju regulatornog okvira za razvoj efikasnog i održivog energetskog sistema, kao jednog dobrog zamajca za dalji razvoj privrede. Hvala.

Hvala, gospodine Jovanoviću.

Reč ima narodni poslanik Nikola Radosavljević.

Izvolite.

Poštovana predsedavajuća, poštovani narodni poslanici, poštovani građani Srbije, poštovani gospodine Dejane Popoviću sa saradnicima, danas je na dnevnom radu Izveštaj o radu Agencije za energetiku Republike Srbije.

Shodno zakonu o Agenciji i energetici Republike Srbije, Agencija za energetiku ima obavezu da jednom godišnje podnosi izveštaj Narodnoj skupštini Republike Srbije. Pored ovog izveštaja, Agencija ima obavezu da podnosi i sadašnje stanje i trenutno stanje u energetskom sektoru.

Gospodine Popoviću, ja sam vas pažljivo slušao, vaše izlaganje, pročitao Izveštaj koji je opširan i saglasan sam sa svime što je navedeno u Izveštaju, tako da ću danas podržati ovaj izveštaj i glasati za njega.

Danas smo svedoci mnogobrojnih špekulacija od strane pojedinih medija koji iznose velike i brojne neistine, plaše građane Republike Srbije, u želji da uruše sistem ne birajući sredstva. Prvo plaše građane Republike Srbije Zakonom o poreklu imovine, tobož da će se građanima Republike Srbije oduzimati imovina, a Zakonom je jasno definisano na koji način će se vršiti istraga i ako se utvrdi da je nečija imovina nezakonito stečena biće predmet istrage i ona će se oduzimati.

Kada je slučaj o Zakonu o energetici, pojedini građani Srbije, iz Jagodine verovatno i Despotovca, odakle vi dolazite, su me pitali da li će im Elektroprivreda Srbije oduzimati strujomere, tj. brojila za potrošnju električne energije, naravno, vodeći se time šta su upravo čuli od tih pojedinih medija.

Mi moramo da pojasnimo građanima Srbije, a vi ćete da me ispravite i dopunite, pošto imate dugogodišnje iskustvo u radu u elektroprivredi, da korisnici, tj. lica na koje se vodi brojilo potpisuju ugovor sa Elektroprivredom Srbije o preuzimanju brojila, gde nemaju nikakvih troškova u vezi sa preuzimanjem, a sve u skladu sa Zakonom o energetici. Ovim ugovorom se Elektroprivreda Srbije obavezuje da snosi sve troškove i da ima obavezu održavanja preuzete opreme, brojila, mernih ormana, priključnih vodova, instalacije i druge opreme.

Ovde se sada postavlja pitanje – ako Elektroprivreda postane vlasnik ove opreme, da li će korisnik moći da zaključuje ugovor sa nekim drugim distributerom? Pa, naravno da će moći. Korisnik ima pravo da bira po svojoj proceni distributera, odnosno najpovoljnijeg distributera i dobavljača električne energije, za koga smatra da mu je najpovoljnija cena i da za to nema nikakvih dodatnih troškova, osim da plati utrošenu energiju svom dobavljaču.

U slučaju da korisnik ne želi da potpiše ugovor sa Elektroprivredom Srbije, u praksi to znači da korisnik sam snosi održavanja, kao i troškove zamene dotrajale opreme.

Mi znamo da u Republici Srbiji mnoga domaćinstva imaju upravo analogna brojila i da se prelazi na moderan sistem merenja, tako da bi ovo bila jedna otežavajuća okolnost za sve građane i sve korisnike koji su korisnici.

Očigledna namera pojedinih medija jeste da destabilizuju Srbiju, pa na sve moguće načine žele da sve ono što je dobro za građane Srbije predstave kao da je to loše.

Cilj preuzimanja mernih uređaja, mernih ormara, priključnih vodova, instalacija, je upravo rasterećenje korisnika od budućih troškova održavanja, a sve u skladu sa usaglašavanjem i sa Zakonom o energetici.

Tako su, moram da se nadovežem, Stranka slobode i pravde, Đilasova stranka i mediji koji su njima naklonjeni, optužili glavne urednike lista „Alo“, samo zato što su ukazali i pokazali povezanost uhapšene kriminalne grupe sa istraživačkim portalom „Krik“. Nakon ove objave u listu „Alo“ Đilasovi dobošari, Marinika Tepić i Borko Stefanović se utrkuju ko će više laži da iznese na račun predsednika Republike Srbije i njegove porodice. U toj trci oni gube i korak, pa ishitreno i verovatno bez puno razmišljanja i sami priznaju da je predsednik Aleksandar Vučić u ranijem periodu, za vreme njihove vlasti, upravo bio prisluškivan.

Takođe, oni odjednom nalaze i neke saradnike u Ministarstvu policije, koji im daju neke zapisnike, čime upravo odaju sami sebi svoju povezanost sa određenim licima u MUP Republike Srbije.

Šta je u stvari njima cilj? Cilj im je da prikažu da predsednik Aleksandar Vučić nije bio politički prisluškivan, već da je upao u razgovor sa licima koja su bila na merama. Cilj im je da kriminalizuju predsednika Aleksandra Vučića i njegovu porodicu.

Ministar Vulin je pre par dana kada je bio ovde u ovom visokom domu jasno rekao i podvukao da je predsednik Aleksandar Vučić isključivo politički prisluškivan i to 1.572 puta, a možda i više. Njih najviše boli to što u tim razgovorima nema apsolutno ničega što bi ukazalo da su predsednik ili članovi njegove porodice radili nešto protivzakonito ili imali neke sumnjive razgovore.

Na mere prisluškivanja nisu stavljena lica koja su imala neki krivični dosije ili su bili pod nekom krivičnom istragom, već su upravo birana lica koja su bliska porodici Vučić i samom predsedniku Aleksandru Vučiću, čime upravo i dokazujemo ovim tvrdnjama da je on samo isključivo prisluškivan iz političkih razloga.

Pojedini mediji zaboravljaju da je onaj po čijem nalogu rade dobošari Marinika Tepić i Borko Stefanović upravo lice kojim treba da se bavi istraživačko novinarstvo, jer neko ko uđe u politiku sa 74 hiljade evra, sa polovnim automobilom marke „Saab“ i ženinom kućom, a za kratko vreme, dok je obavljao javnu funkciju, stekne toliko bogatstvo od 619 miliona, upravo on treba da bude predmet istraživanja.

Najverovatnije ideja za pokretanje biznisa došla mu je slušajući pesmu – Uključio sam jutros radio i čuo onda za oglas taj, traži se perač prozora, plata je sasvim pristojna. Ovo su stihovi pesme Tonija Montana „Perač prozora“ i očigledno je da su baš upravo ovi stihovi bili inspiracija i ideja Draganu Đilasu za pokretanje svog biznisa, samo što u ovoj pesmi Tonija Montana ovaj perač prozora ima platu sasvim pristojnu, dok naš perač prozora, Dragan Đilas, ima platu od 619 miliona evra.

Skoro smo imali u Narodnoj skupštini izmenu Zakona o poreklu imovine koji je bio ovde na dnevnom redu i najveće kritike došle su od Đilasovog dobošara Borka Stefanovića kome očigledno nikada ništa nije bilo jasno, a on kritikuje nešto non-stop. Njemu nije bilo jasno ni 2016. godine kada su bili izbori kako treba da mu se zove izborna lista, jer po zakonu izborne liste može da stoji nosilac liste gde je on stavio da je nosilac liste Borko Stefanović, a njegovo pravo ime je bilo tada Borislav Stefanović.

Umesto da ispravi naziv svoje liste, on donosi odluku da uplati republičku taksu, da ode do Ministarstva unutrašnjih poslova, podnese zahtev i promeni ime od Borislav u Borko. Tako smo dobili političara Borka Stefanovića. Šta na to može da kaže njegov kum bivši vicekonzul u SAD, Igor Milošević koji je poznat po aferi nezakonito izdavanje pasoša, kako bi licu koje je bilo blisko Borku Stefanoviću i njegovom stricu Mirku Stefanoviću omogućilo da pomogne iz SAD kada je učinio krivično delo i time je izazvan međunarodni skandal. Republika Srbija je morala iz svog budžeta, od građana Srbije da plati odštetu tom licu koje je bilo oštećeno u vrednosti od milion dolara.

Tako je kada rade oni koji znaju da kritikuju, a kako bi sve ovo sakrili oni su ovaj slučaj Borko Stefanović i Vuk Jeremić proglasili državnom tajnom o čemu je i pisao moj uvaženi kolega Nebojša Bakarec. Pitam se samo koliko ovakvih državnih tajni ima za vreme Jeremića, Stefanovića i Đilasa, koliko su njih trojica ukupno oštetili građane Republike Srbije. Koliko je tih para upravo moglo, gospodine Popoviću, da se uloži u energetski sistem Srbije, u energetsku efikasnost, obnovljive izvore energije, zaštitu životne sredine i drugo što je potrebno.

Na kraju bih da zaključim, da danas u danu za glasanje će poslanička grupa „Aleksandar Vučić – Za našu decu“, glasati za ovaj izveštaj Agencije za energetiku ali ćemo da nastavimo svakodnevno da podsećamo građane Republike Srbije koliko su Đilas, Tepić, Jeremić, Šolak i Borko Stefanović oštetili Republiku Srbiju i građane Republike Srbije.Zahvaljujem.

Reč ima narodni poslanik Velibor Stanojlović.

Izvolite.

Uvažena predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani gosti, dragi građani, danas govorimo o jednoj izuzetno bitnoj temi, a to je tema Izveštaj Agencije za energetiku.

Dobili smo iscrpan i obiman Izveštaj Agencije i ovom prilikom bih pohvalio gospodina Popovića na ovako detaljnom izlaganju što se tiče Agencije za energetiku. Jako bitna stvar za našu zemlju je ta stabilnost koju mi u ovom trenutku imamo, što se tiče i električne energije, isto tako i stabilnosti što se tiče gasa.

Jedna od najvećih investicija u poslednjih 30 godina koja je izuzetno značajna za našu zemlju je „Balkanski tok“, koji je prošao i koji je prošle godine pre nove godine pušten u upotrebu.

Dolazim iz opštine Velika Plana, kroz koju prolazi taj isti tok, i na čijoj se teritoriji granice opštine sa susednom opštinom gradi najveća kompresorska stanica u ovom delu Evrope čija je vrednost preko milijardu evra.

Ovaj projekat će omogućiti državi ne samo prihod od tranzita, već i jeftiniju cenu gasa u narednom periodu i lakši priključak za sva domaćinstva, za privredu na taj isti gas.

Srbija se razvija ekonomski, što iziskuje sve veću potrošnju električne energije. Izveštaj o snabdevanju električne energije je jako bitan i ono što predstavlja jednu od socijalnih stvari naše države je ta cena električne energije.

Kao radnik Elektrodistribucije već godinama imam uvid u većinu stvari koje se dešavaju u ovoj, možda i najvećoj kompaniji u regionu.

Suština svega ovog je ulaganje i modernizacija te iste kompanije i ulaganje u nju, što je i ministarka, gospođa Zorana Mihajlović najavila za naredni period.

Sve one stvari koje godinama više od 30, 40 godina nisu promenjene u distributivnom sistemu, na mernim uređajima, sve ono što je predviđeno u narednom periodu.

Jedna od najbitnijih stvari je taj „Balkanski koridor“ koji će snabdevati od Obrenovca do Bajine bašte to je jačine 2x400 kW. Zamena mernih uređaja, postavljanja uređaja za daljinsko očitavanje, sprečavanje neovlašćene potrošnje je sve ono što će smanjiti gubitke o čemu su govorili moji prethodnici. To je ono što je izuzetno bitno, jer smanjivanjem gubitaka smanjićemo i proizvodnju električne energije i samim tim sve ono što smo najavljivali i kroz Zakon o zaštiti životne sredine ćemo dobiti smanjenjem potrošnje i smanjenjem proizvodnje električne energije, smanjićemo i povećanje svih tih zagađivača koji su jedan od tereta u našoj zemlji.

Uskoro se završava i postrojenje za odsumporavanje dimnih gasova u Termoelektrani TENT-A.

Isto ono što je ministarka najavila, a to je licenca koja je jako bitna, da građani znaju, koju će Elektrodistribucija Srbije dobiti u narednom periodu, to je ono što godinama nismo uspeli da dobijemo i što će nam omogućiti lakše upravljanje distributivnim sistemima.

Svi smo zajedno u procesu energetske tranzicije. Elektroprivreda Srbije će uložiti stotine milione jer je to pitanje zdravlja naših građana, a isto tako i privrednog razvoja.

Poslanička grupa Aleksandar Vučić – Za našu decu, i ja zajedno ćemo o danu za glasanje glasati za ovakav Izveštaj Agencije za energetiku.

Građanima poručujem da će Vlada Srbije zajedno sa Narodnom skupštinom nastaviti da donosi zakone o ulaganju u ovaj sektor i svim građanima obezbediti energetsku stabilnost kako gasom, tako i električnom energijom, što je pokazatelj da je Srbija u izuzetnom ekonomskom usponu i da ćemo biti strateški i energetski nosioc na Balkanu. Najveću zaslugu ima predsednik Aleksandar Vučić koji zbog toga ima i ovoliku podršku u narodu.

Zahvaljujem i živela Srbija.