Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, poštovane kolege poslanici, poštovani građani Srbije, poštovana ministarka sa saradnicima, danas bih iskoristio priliku i pažnju posvetio Predlogu zakona o potvrđivanju Ugovora o zajmu koji se tiče projekta izgradnje širokopojasne komunikacione infrastrukture u ruralnim predelima između Republike Srbije i Evropske banke za obnovu i razvoj.

Pre više od 30 godina dogodila se stvar koja je iz korena promenila tok čovečanstva i svet kakav poznajemo. Mreža svih mreža ili internet, kako ga mi kolokvijalno zovemo, rođen je 12. marta 1979. godine i nakon samo nekoliko godina postojanja internet je eksplodirao i postao sveprisutna stvar u životu svakog čoveka.

U našoj zemlji internet se pojavio nekoliko godina kasnije, tačnije 1996. godine. Od tada internet i sve ostale kompjuterske i informacione tehnologije napreduju nezamislivom brzinom. Značaj interneta se povećavao i povećava se u skladu sa njegovim razvojem. Isprva je predstavljao prenos samo određenih vrsta informacija. Danas internet bukvalno predstavlja dostupnost svim vrstama informacija.

Prednosti današnjeg interneta su ogromne i ogledaju se pre svega u mogućnostima učenja putem interneta, brze dostupnosti informacijama, pregled aktuelnih vesti, komunikacije sa drugim ljudima, razmeni iskustava, mišljenja i informacija sa drugim ljudima itd.

Internet nam danas pruža sve moguće informacije i uputstva u bilo kom trenutku za nekoliko milisekundi. Na osnovu podataka Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija ustanovljeno je da je za nešto više od pola miliona domaćinstava u ruralnim predelima ne postoji ekonomski interes operatora za razvoj mreža nove generacije, odnosno pristup internetu velikih brzina. Da budemo precizniji, u medijima se pojavila informacija da pola miliona domaćinstava u Republici Srbiji nema internet pristup, ali to je greška. To je notorna laž i neistina. Dakle, ova domaćinstva imaju internet, ali ne i pristup internetu velikih brzina.

Daljom analizom Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija utvrđeno je da samo 5% domaćinstava, odnosno oko 125 hiljada domaćinstava nema fiksni pristup internetu. Iako je ovaj broj domaćinstava mali, Srbija kao odgovorna država svesna važnosti interneta u 21. veku odlučila je da pokrene projekat razvoja širokopojasne infrastrukture u ruralnim sredinama, a rezultat je upravo ovaj Predlog zakona.

Kolika je važnost interneta imali smo prilike da vidimo u periodu korona krize kada je veliki broj građana Srbije bio u izolaciji. Dobar i brz internet omogućio je upravo tom delu građana da budu u kontaktu sa svojim najbližima, da kupuju onlajn, da dobiju pravovremene informacije i da lakše prebrode krizu. Zahvaljujući internetu omogućena je digitalna nastava za veliki broj đaka i studenata. Takođe, omogućen je rad od kuće velikom broju zaposlenih, pogotovo u periodu vanredne situacije, čime je jednim delom privreda nastavila da funkcioniše.

Cilj ovog Predloga zakona jeste razvoj brzih širokopojasnih mreža u belim zonama, odnosno područjima koja nemaju pristup brzom internetu, tačnije u ruralnim područjima širom Republike Srbije, fokusirajući se na škole kao pristupne tačke i prioritetne korisnike.

Ovim Predlogom zakona o zajmu biće omogućena izgradnja širokopojasne infrastrukture koja će povezivati 500 škola i javnih ustanova u naseljima u belim zonama, odnosno tim seoskim područjima sa postojećom širokopojasnom infrastrukturom i obezbediti besplatno i dugoročno pravo korišćenja operatorima elektronskih komunikacija izabranih putem javnog tendera.

Zauzvrat, izabrani operatori paralelno će graditi infrastrukturu koja prenosi signale iz širokopojasne mreže na relativno maloj udaljenosti, tačnije od kuće do kuće, koja povezuje škole do 80 hiljada okolnih domaćinstava.

Moramo napomenuti da je ovaj projekat, odnosno Predlog zakona, deo šire inicijative i predstavlja prvu od dve faze, gde druga faza targetira i do 900 škola i javnih ustanova i do 135 hiljada domaćinstava i planirana je kao zaseban projekat u 2021, odnosno 2022. godini.

Dakle, i pored krize prouzrokovane pandemijom korona virusa, ulaže se u projekte koji su od vitalnog značaja za naše građane, konstantno se radi na privlačenju novih investicija, na rastu plata i penzija, na izgradnji novih saobraćajnica. Sada, u ovom trenutku, poštovane kolege i poštovani građani Srbije, radi se na izgradnji četiri auto-puta, a ideja je da do 1. decembra započne izgradnja još četiri auto-puta. Tako nešto u istoriji Srbije nije zabeleženo. Na ovaj način Srbija ide krupnim koracima napred i pristiže one koji su ispred nje.

Takođe, moram iskoristiti ovu priliku i pohvaliti visprenost našeg predsednika i naše Vlade u borbi protiv korona virusa i nabavke vakcina. Srbija sprovodi jedan od najbržih programa vakcinacije protiv korona virusa u Evropi, obezbedila je građanima dostupnost svih svetskih vakcina. O tome ne govorim samo ja, već pišu američki „Blumberg“ i nemački „Frankfurter algemane cajtung“.

Politika predsednika Republike Srbije, predsednice Vlade Republike Srbije, uprkos krizi koja je snašla ceo svet pa i nas, ruši sve barijere, otvara ekonomsku perspektivu, kako bismo išli što brže i što krupnijim koracima napred.

Što se tiče širokopojasnog interneta o kome sam maločas govorio, on značajno utiče na brži pristup informacijama, na porast BDP-a, na zapošljavanje, na suzbijanje digitalnog jaza između urbanih i ruralnih područja i od ključnog je značaja za ravnomeran regionalni razvoj. Zato ću ja lično, a nadam se i moje kolege, u danu za glasanje podržati ovaj, kao i ostale predloge zakona, u nadi da će oni biti oslonac u borbi za jaku i modernu Srbiju. Živela Srbija!

Zahvaljujem se narodnom poslaniku Borisu Bursaću.
Reč ima narodna poslanica Adrijana Pupovac. Izvolite.

Hvala, gospođo potpredsednice.

Uvažena gospođo ministar sa saradnicima, poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, dragi građani Republike Srbije, danas je pred nama na dnevnom redu izuzetno važan Predlog zakona o potvrđivanju Ugovora o zajmu. Radi se o projektu izgradnje širokopojasne komunikacije infrastrukture u ruralnim predelima između Republike Srbije i Evropske banke za obnovu i razvoj, baziran na analizama i studijama geografskih, demografskih i socio-ekonomskih specifičnosti pojedinih delova teritorije Republike Srbije, koji manifestuje odgovornu politiku našeg predsednika Aleksandra Vučića, Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacije, ali i cele Vlade Republike Srbije, što pokazuje da je u njihovom fokusu upravo dislokacija, tj. ravnomerni regionalni razvoj naše države.

Posebna pažnja je usmerena na povećanje brzine protoka podataka na internetu, u školama seoskih područja, u kojima će se nalaziti pristupne tačke pomoću kojih će se pristup internetu širiti do domaćinstava koja zbog svoje udaljenosti od gradskih sredina nisu mogla da se razvijaju.

Opremanje škola u ruralnim sredinama informacionom mrežom, ali i izgradnjom infrastrukture, znatno će poboljšati kvalitet nastave, omogućiti realizaciju nastave na daljinu, olakšati i povećati kvalitet svakodnevnog života roditelja i dece, ali i povezivanje ljudi, privrednih regiona, razvoj industrijskih zona, kao i povećanje upotrebe novih tehnologija, inovacije u poslovanju i obrazovanju, a sve u cilju smanjenja nedostataka kvalifikovane radne snage i omogućavanje ostanka stanovništva u seoskim područjima, pozitivni efekat prve faze realizacije projekta izgradnje širokopojasne strukture u 400 do 600 ruralnih područja sa kojima je povezano između 400 i 600 ruralnih škola na optički pristup i omogućavanje pristupa za do 90.000 okolnih domaćinstava.

Zbog pojedinaca koji će sve što je korisno i dobro probati da ospore, a i zbog naših građana, moram navesti i to da je sprovođenje postupka, tj. javnog poziva transparentno i nediskriminatorno i biće dodeljeno operateru koji dostavi ekonomski najpovoljniju ponudu, kao i to da su uslovi ugovora o zajmu, zahvaljujući kome će se rešiti decenijski problem, izuzetno povoljni, imajući u vidu da je period dospeća zajma do 15 godina, grejs period do tri godine, dok je rok za završetak projekta 31. decembar 2023. godine.

Znajući da će i u najudaljenijim delovima najvećeg sela Borskog okruga, a to je selo Zlot, u delu Zlaća, ali i na Kobili, gde se nalazi škola, pristup internetu imati i mala Maša i mala Katarina, drugarice moje ćerkice Nine, ali i sva ostala deca koja žive na selu, ne samo u ostala 83 koja čine sastavni deo Borskog upravnog okruga, već i u ostalim ruralnim delovima Republike Srbije, radujem se što će, zahvaljujući odgovornoj i brižnoj politici Aleksandra Vučića, sva deca imati iste mogućnosti za svoje odrastanje.

Iz svega iznetog, uverena sam da će, pored Poslaničke grupe „Aleksandar Vučić – Za našu decu“, za ono što je nama najsvetije, i naših koalicionih partnera, u danu za glasanje i ostali poslanici u plenumu, tj. u Skupštini, jednoglasno podržati ovaj predlog, imajući u vidu njegov značaj, ali i činjenicu da životi i odrastanje naše dece nemaju cenu. Zahvaljujem.

Zahvaljujem se narodnoj poslanici Adrijani Pupovac.
Reč ima narodni poslanik Marijan Rističević. Izvolite.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, postoji Zaštitnik građana. Ja sam davno rešio, još 1988. godine, da budem zaštitnik seljana.

Kao neko ko je predsednik Narodne seljačke stranke i kao neko ko živi na selu, zahvaljujući tome što selo ima 3.000 stanovnika, što je na 42 kilometara od Beograda, poodavno imamo i kablovsku i internet i ADSL, na više načina možemo da dođemo do interneta. Imamo gasovod, imamo puteve, telefonske komunikacije, sve ulice su asfaltirane, tako da ono što mi imamo treba da imaju sva sela u Srbiji.

Ukoliko želimo da selo živi prvo moramo omogućiti da na selu postoje odgovarajuća infrastruktura, a tu podrazumevam i telekomunikaciju. Kao drugo, moramo omogućiti subvencijama ne samo poljoprivrednoj već i prehrambenoj industriji da na selu može da se zaradi. Da može da se zaradi od prerade, da može da se zaradi od seoskog turizma i da na takav način privučemo naše seljane koji su otišli u grad i koji se ni u gradu nisu baš svi snašli kako treba, da mogu da se vrate i da imaju izvesnu budućnost na selu.

Pozdravljam ovaj zajam od 18 miliona, zato što verujem da će se kroz to stvoriti i povećati BDP, odnosno da nećemo raditi ono što je radila stranka bivšeg režima koja je vladala pre nas, koja je uzimala dugove, a pri tome nije stvarala izvoz za vraćanje duga.

Ukoliko se zadužujete, a pri tome stvarate izvoz za vraćanje duga, to je kao kada na selu kupite neku njivu na kredit, kupite neku mašinu na kredit i automatski imate izvoz za vraćanje duga. Postoje loša poljoprivredna gazdinstva koja uzmu kredit, nažalost postoje i takvi pa odu na more, kupe neki luksuzni auto i ne stvori izvoz za vraćanje duga. Onda je to veoma loš zajam, odnosno loše plasiran i loše uzet kredit.

Mislim da ovo otvara šanse i za seoski turizam, mislim da poljoprivrednici mogu da povećaju poljoprivrednu proizvodnju zahvaljujući tome što na internetu mogu da doznaju o novim tehnologijama, mogu dosta toga da saznaju o sortnim semenima, sadnicama, priplodnim grlima, načinu držanja, mogu da nađu farme, način kako se one grade itd.

Međutim, zajam je dobar, ali da razmislimo o tome da li nama svi ti zajmovi uistinu trebaju ili smo mogli da radimo na tome da se deo pokradenih para vrati.

Pošto je reč o komunikacijama, ovih dana je aktuelna situacija sa Đilasom i njegovih 70 miliona evra njegovih, pod znacima navoda. Ja neću govoriti to je izlaz, za mene je to izvoz novca. Znači, Đilas je tamo na, ne znam koliko svojih računa, deponovao pare koje su prošle kroz prethodni neki postupak i odnekud su došle. Te pare su došle iz Šolakovog biznisa. Ali, kako ih je Šolak stekao?

Dame i gospodo narodni poslanici, sutra igra reprezentacija Srbije. Veliki broj ovih seljana neće moći da prati reprezentaciju Srbije. Neće moći da prati. Suprotno zakonu član 64. o elektronskim medijima, seljaci, seosko stanovništvo neće moći da prati ovu utakmicu ukoliko nije prisutan kablovski operater SBB ili ukoliko nisu kupili satelitsku antenu koja se zove „Total“. Oni to neće moći da prate zato što se krši Zakon član 64. o elektronskim medijima.

Taj član 64. kaže sledeće – REM, RATEL je nešto drugo, da REM kao regulator treba da utvrdi listu najvažnijih događaja. U najvažnije događaje spadaju utakmice reprezentacije Srbije. To su najvažniji sportski događaji. Stavljaju se na listu najznačajnijih događaja i to mogu da prenose samo televizijske stanice koje pokrivaju celo tržište Republike Srbije i sem kablovskog pristupa imaju slobodan pristup na antenu. To su zakonski uslovi. Da bi svi naši građani mogli da prate svoju reprezentaciju, zato što je na određen način i finansiraju i reprezentaciju i klubove koji se uglavnom finansiraju iz budžeta Republike Srbije.

Sada dođemo do situacije da građani koji finansiraju naše reprezentacije, koji vole našu državu, koji vole da gledaju te sportske prenose koji spadaju u najvažnije događaje, oni ne mogu, nemaju pravo da gledaju, to pravo im je uskratio gospodin Šolak.

Kako?

Osnivač SBB-a je Televizija Kragujevac i Dragan Šolak. Iz televizije Kragujevac 1997. godine to je uradio Goran Petrović, trenutno u REM-u, član REM-a. Znači, čovek koji je osnivao SBB, koji se tada zvao KDS kontroliše šta radi SBB. Znači, kontroliše firmu koju je osnivao.

Drugi majstor koji je nekada radio u REM-u i RRA se zove Nenad Janković, u Kragujevcu poznat kao Neša kauboj. To je drugi suosnivač, a treći je Dragan Šolak. E, sada ovaj Neša kauboj je otišao iz REM-a u Upravni odbor RTS-a. Sada gledajte ovo. Sportska prava može da kupi bilo koja televizijska stanica, ali recimo da ni jedna televizijska stanica iz Šolakovog dela iz SBB-a ne pokriva celo tržište, po članu 64. celo tržište Republike Srbije, niti ima slobodan pristup, što znači da oni mogu da kupe pravo, ali ne mogu da ga koriste.

To je isto, kao kada bih ja kupio avion, ali nemam letačku dozvolu i nemam pravo da ga vozim na teritoriji Srbije, a recimo, kupim ga u Luksemburgu. To što sam ga ja kupio ne znači da imam pravo da ga koristim, jer ne ispunjavam druge zakonske uslove u Srbiji.

On kupuje sportska prava koja nema pravo da prenosi. Oni su navodno registrovani u Luksemburgu. Ne kupuje sportska prava za Luksemburg, već kupuje sportska prava za Srbiju, a navodno reemituje program iz Luksemburga. Šta vi reemitujete iz Luksemburga kada tamo niste ni kupili sportska prava koja bi ovde navodno reemitovali. Ako je to tačno, onda moraju da kupe ta sportska prava, utakmicu naše reprezentacije treba da gledaju Luksemburžani, a da mi u reemitovanju možemo to da pratimo.

Zašto RTS nije kupio ta sportska prava? Pa tamo je Neša kauboj. Sve je sinhronizovano. U REM-u jedan prati da REM ne utvrdi listu najvažnijih događaja, pa pošto kao nije utvrđeno ovi su ušli tako na divlje, a sa druge strane Neša kauboj u RTS-u prati da RTS ne kupi prava koja bi mogao da konzumira po zakonu i da ih plasira široj našoj javnosti, odnosno svim gledaocima koji žele da gledaju svoju reprezentaciju.

Šta se time dobija? Dobija se interesovanje za SBB i "Total". Znači, ukoliko, a svi vole sport i fudbal, ukoliko želite da gledate vašu reprezentaciju koju finansirate na određen način, vi morate da se pretplatite na SBB ili na "Total". U suprotnom ste lišeni tog prava, što je suprotno članu 64. Zakona o elektronskim medijima.

Šta se na drugi način stvara? Poluvreme im je najskuplja, i pre utakmice i posle utakmice, najskuplje reklame su kod emitovanja prenosa fudbala, košarke, odbojke itd, posebno fudbala. Sutra će biti fudbalska utakmica. Prebrojte koliko reklama će da se plasira na toj navodnoj prekograničnoj televiziji koja je lišena prava prenosa i to radi nezakonito uz pomoć REM-a i RTS-a.

Još nešto, u Zakonu o oglašavanju, piše u članu 27, da domaće reklame ne mogu da emituju televizije koje reemituju program, a oni navodno reemituju iz Luksemburga. Na više načina se krši taj zakon. Sem što izazivaju veće interesovanje za pretplatnicima, to su pretplate mesečne, znači ko hoće da gleda reprezentaciju mora da bude spreman da 12 meseci prati, koliko kvalifikacije traju, recimo svetsko, evropsko prvenstvo, taj dugoročno mora da bude pretplatnik SBB i "Totala". U suprotnom neće moći da gleda ono što mu je zakon garantovao, a oni će nezakonito da ubace reklame. Prebrojte sekunde. Na svakom "Sport klubu" imate hiljade i hiljade sekundi dnevno reklamnog prostora.

Radio televizija Srbije recimo uzima 100 evra, pred dnevnih uzima 100 evra ili 200 za jednu sekundu. Sada, pogledajte koliko ovi sport klubovi, posebno kada igra naša reprezentacija, koliko sekundi toga emituju na poluvremenu, pre početka utakmice i posle početka utakmice. Em pridobijaju pretplatnike, em je sve nezakonito, em još prihoduju od marketinga, a taj marketing uzimaju kome? Domaćim medijima koji su ovde registrovani i koji plaćaju sve, REM-u koji odatle prima lične dohotke. Inače, prekogranične televizije ne plaćaju ništa. Plaćaju RATEL-u, SOKOJ-u itd, sve plaćaju i gube deo svog marketinškog tržišta od onih koji nemaj pravo ni po Zakonu o oglašavanju, ni po Zakonu o elektronskim medijima da im uzimaju deo marketinga, deo hleba.

Na takav način se ruši sloboda medija, verovali ili ne. Ukoliko domaćim kanalima uzmete taj novac, onda su oni zavisni od države i od opštine na onim konkursima, a to nije dobro ni za demokratiju, jer se javljaju, hteli mi da priznamo ili ne, zahvaljujući tome što su lokalni regionalni mediji zavisni od opština, javljaju se lokalni mangupi, šerifi, lokalni despoti koji na takav način izrastaju, ako mediji žive od konkursa, onda naravno da je gradonačelnik, ko već tamo to kontroliše, da je na neki način privilegovan i to naravno guši određeni stepen slobode medija i određeni stepen demokratije.

Sada, taj novac je ogroman. Počeli su da ubacuju reklame, sem u sportskim prenosima, sve sam objasnio kako protivzakonito, pogledajte foksove kanale "Diskaveri" i "Histori", to su, ja sam predložio zakon o izmenama i dopunama Zakona o elektronskim medijima čisto da pojasnim već važeće odredbe o kojima sada pričam, da REM i RATEL to moraju da kontrolišu. Ministarstvo telekomunikacija i Ministarstvo informisanja da moraju da kontrolišu da li su to uistinu prekogranični mediji, jel tako gospodine Arsiću, ili oni zloupotrebljavaju to pravo, jer uistinu nisu, emituju program iz Beograda, pa kao šalju signal, pa se on vraća, pa se u tehničkom smislu smatra reemitovanjem.

Prekogranični kanali i Konvencija o prekograničnim kanalima sama kaže da su to kanali preko granice, a sama reč reemitovanje programa znači da se taj program preko granice emituje, pa se ovde istovremeno preuzima. To nije slučaj. Zakon sam predložio čisto da se uklone zloupotrebe ove vrste koje se svakodnevno vrše.

Zašto se nije žalio Junajted medija? Zašto se nije žalio Skaj? Zašto se nije žalio SNN, klasični prekogranični kanali, Rai uno itd, već se žale ovi koji su pod sumnjom, znaš, kao mi smo udarili na Junajted grupu. Nisam ja udario ni na kakvu Junajted grupu, već želim da prekogranični kanali budu zaštićeni od lažnih prekograničnih kanala, a domaći mediji takođe od tih lažnih prekograničnih kanala i objašnjavao sam, zamislite da otvorite obućarsku radnju i sve plaćate u ovoj zemlji, registrovani u Beogradu i onda dođem ja, otvorim radnju na divlje, pa donesem neko rešenje iz Luksemburga i kažem – ja sam registrovan u Luksemburgu i ne moram ništa da plaćam.

Naravno da ću ugušiti vaš biznis, kao što oni guše domaće medije, a REM već sam rekao zbog čega je nem, zato što su tamo Šolakovi ljudi i već sam rekao da je određene ljude plasirao u RTS, pa RTS neće da kupi prava koja ima pravo da prenosi, a ovi koji nemaju pravo to kupuju i onda pošto REM nije utvrdio listu, onda je šverceraj i to košta stotine i stotine hiljada evra samo na jednoj utakmici i ja sam računao – po količini sekundi reklama koje puštaju, godišnje ukradu stotine miliona evra iz tog dela, to je Šolakov novac i ono što Đilas dobije, podela.

Proverite transfere, kako je novac došao do Šolaka i proverite kako je od Šolaka došao do Đilasa i videćete da je to od krađe i da je to klasična krađa na štetu domaćih medija. Nama ne bi trebao zajam, makar da imaju obavezu da svoje tržište prošire, pa da imaju internet po selima itd. Ne, oni se drže gradskih sredina, uhvatili su, kradu marketing, pogledajte Histori, Diskaveri i Foks kanale. Jel vi verujete da u Americi idu reklame Zaječarskog piva, Dijamanta, Telekoma itd? Idu reklame koje oni puštaju uistinu prekograničnim kanalima koje prekrajaju ubacivanjem domaćih reklama, što je takođe zabranjeno. I zato ako želimo da vratimo novac, ne treba da vratimo samo od Đilasa, već i od Đilasa i od Šolaka. Hvala.

Po prijavi, reč ima narodna poslanica Ivana Popović. Izvolite.

Poštovana predsedavajuća, uvažena ministarko sa saradnicima, drage kolege narodni poslanici, pred nama je danas važan zakon, važan za budućnost naše zemlje, važan za dalji razvoj digitalizacije u našoj zemlji i važan za dalji razvoj ruralnih sredina u Srbiji.

Ono što je meni izuzetno važno da naglasim jeste da politika predsednika Aleksandra Vučića i Vlade Republike Srbije svakako se zalaže decentralizaciju, svakako se zalaže za razvoj naših ruralnih sredina i radiće se i ubuduće na tome da se svi segmenti, ali i svi delovi naše države paralelno i jednako razvijaju.

Ovim ugovorom o zajmu od 18 miliona evra mi ćemo realizovati projekat koji je, kao što sam već rekla, izuzetno važan, a koji se odnosi na gradnju širokopojasne komunikacione infrastrukture. Imamo dva segmenta koja su tu bitna, a to je faza koja se odnosi na „middle mile“ delove, gde ćemo stići do 500 škola i kulturnih ustanova u našim ruralnim sredinama i to baš u, da kažemo, belim zonama seoskog područja naše zemlje gde će odatle operateri biti u dužnosti da nastave te kapilare, te mreže i preko „last mile“ segmenata da pokriju mrežu i da stignu do još osamdesetak hiljada obližnjih domaćinstava.

Ono što je možda najbolje jeste da se kroz lični primer objasne određeni procesi. Ja sam neko ko je rođen i odrastao u glavnom gradu, naravno, odrastao sa svim benefitima života u jednoj urbanoj sredini, naravno, tu je i dobar signal na telefonu, tu je dobra internet mreža u svakom trenutku. Ali pre nekoliko godina otišla sam zbog posla u ruralnu sredinu da živim u jednom selu Kržava, gde sam se upoznala sa nekim stvarima koje su za nas u 21. veku potpuno normalne, a tamo se ne podrazumevaju.

Dakle, sa prvim vetrom nama je nestajao internet, sa prvom kišom i gromom mi smo ostajali bez struje i to je prosto istina sa kojom se naša ruralna sredina svakodnevno susreće, sa kojom se susreću naši sugrađani, seljani i poljoprivrednici. Zato je izuzetno važno da nastavimo da širimo dobar internet, dobar protok te internet mreže širom čitave naše države. Takođe, shvatila sam da nije svejedno rasti u jednoj urbanoj sredini kao dete i rasti u selu. Zato još jednom naglašavam da je barem u tom segmentu digitalizacije važno da se borimo za naša ruralna područja, važno da se borimo upravo za tu decu koja žive na selu.

Takođe imamo i situaciju pandemije i pošasti koja je zadesila čitav naš svet i negde smo se svi morali susresti sa novom realnošću, susresti sa novim načinima života, sa jednim virtuelnim formatom našeg života. Svi ljudi koji su bili u mogućnosti da rade, prešli su na rad od kuće, prešli su na onlajn rad, naša deca su se prebacila na onlajn školovanje, svi treninzi, seminari i drugi vidovi edukacije su se takođe prebacili u tu virtuelnu formu. Zato još jednom naglašavam koliko je važno da se u tim ruralnim sredinama razvije širokopojasna komunikaciona mreža, kako bi svi naši građani mogli da idu ukorak sa digitalizacijom.

Današnje dete koje ima ambiciju i želju da uči, a živi na selu, ono ne sme da ispašta zbog toga, njemu moraju da budu dostupni svi dodatni časovi i matematike i fizike, svi drugi kursevi stranih jezika, takođe svi drugi vidovi da kažemo tog nekog usavršavanja, brzog učenja, brzog čitanja. Jednostavno, naša deca širom zemlje moraju da imaju prozor u svet i mi iz tog razloga moramo da im obezbedimo dobar protok interneta.

Kada pomenemo tu digitalizaciju ne možemo da ne spomenemo i elektronsku upravu, ne možemo da ne spomenemo jedan izuzetno dobar državni projekat kojim se našim građanima pomaže prilikom svih tih administrativnih poslova, ne možemo da ne spomenemo i tu digitalizaciju u okviru medicine. Samo jednim primerom povezanosti apoteka i digitalnih recepata za lekove mi našim građanima izuzetno olakšavamo taj proces ozdravljenja.

Takođe, ono što je za mene na prvom mestu kada pomenemo tu širokopojasnu komunikacionu infrastrukturu jeste digitalizacija u poljoprivredi. Kada sam posetila Institut „Biosens“ u Novom Sadu, to moje gledanje na budućnost u poljoprivredi se svakako drastično promenilo, upoznavši se sa njihovim istraživanjima, njihovim izumima, tehnologijama. Shvatila sam da naš seljak kroz deset, petnaest godina neće izgledati isto kao danas. Ja se nadam da ćemo imati mogućnost da vidimo našeg poljoprivrednika kako drži tablet u ruci i kako sa jedne lokacije, pomoću senzora, pomoću robota, pomoću dronova, može da prati kompletno svoje domaćinstvo, može da bude u toku sa svim procesima navodnjavanja, sa uzorkovanjem zemljišta i da prati precizno rast i razvoj tog svog semena.

Opet ponavljam, sve to ne bi bilo moguće ukoliko se ovaj važan korak ne uradi prvo. Zato pozivam sve svoje kolege da u danu za glasanje podržimo i glasamo za ovaj zakon, jer time glasamo za prozor u svet i glasamo za bolju budućnost za našu decu. Hvala.

Zahvaljujem se narodnoj poslanici Ivani Popović.

Reč ima narodni poslanik prof. dr Vladimir Marinković.

Izvolite.

Hvala, uvažena potpredsednice Narodne skupštine.

Poštovana gospođo ministar sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, važno je i dobro je da danas raspravljamo o veoma značajnom projektu implementacije širokopojasne internet mreže koja će biti namenjena ruralnim područjima u Republici Srbiji.

Ne sumnjam gospođo ministar da ćete imati znanja i da ćete imati dovoljno kapaciteta da sprovedete ovaj projekat koji je jako važan za proces decentralizacije, za osnaživanje ravnomernog regionalnog razvoja i politiku koju smo mi utvrdili još 2014. godine, a koja se zasniva na tome da uradimo sve moguće kako bi ojačali našu neku infrastrukturu koja uz autoputeve, železnicu, aerodrome koje smo izgradili u prethodnih nekoliko godina čini jedan jako važan činilac i faktor u privlačenju stranih direktnih investicija, naravno povećanju broja radnih mesta, posebno u ruralnim i nerazvijenim područjima i naravno jačanju državne uprave i lokalne samouprave.

Podsetiću građane Republike Srbije i moje kolege da ste vi jedan sličan ovakav projekat, koji se odnosi na digitalizaciju televizije, uspešno sproveli pre nekoliko godina. To dovoljno govori o tome da ćemo imati tu mogućnost da timu u vašem Ministarstvu i cele Vlade Republike Srbije na jedan kvalitetan način pozabavi ovim problemom i obezbedi još bolju meku infrastrukturu koju će koristiti i koja će biti na korist građanima Republike Srbije i našoj državi i koja će poboljšati, kako to analize kažu, i kako to statistika kaže, ako se širokopojasna mreža osnaži za desetak procenata to znači da će BDP da poraste za 1,3 do 1,5% što je u fazi u kojoj se nalazi Srbija, a to je ubrzani, dinamični, ekonomski razvoj, privlačenje investicija, otvaranje novih radnih mesta, otvaranje novih malih, mikro i srednjih preduzeća jako značajno. Jako je značajno zbog toga što to dolazi od strane države i gde država pokazuje da ima dovoljno dobar i kvalitetan menadžment i ljude koji su svesni koliko je značajno jačanje infrastrukture, koliko su značajni ovakva vrsta kapitalnih projekata, koja ima taj multiplikativni efekat sigurno i koji kada se postavi imaće u svakom slučaju jako, jako dobar i pozitivan uticaj na nove investicije, na kvalitet života građana.

Ako govorimo o tome da paralelno razvijamo i obrazovanje u tom sektoru, ako razvijamo ovu tvrdu infrastrukturu govori o tome da će svi ti ruralni delovi Republike Srbije moći da se razvijaju i moći ćemo da sprovedemo našu strategiju, koju je utvrdio predsednik Aleksandar Vučić, koji se tiče same demografije. To znači da naša politika za naredni period, ne, od pet ili 10 godina, nego za narednih 50 godina koje je on definisao, kao neko ko jeste vizionar, koji jeste lider, koji definiše politiku ove zemlje na jedan strateški i dug rok to je da nas bude više. Preduslov za to, da bi nas bilo više, je da se ne skoncentrišemo svi u dva ili tri velika grada, kao što je Beograd, kao što je Novi Sad, kao što je Niš, Kragujevac, nego da jednostavno mladi ljudi, kako je to i moja koleginica Popović govorila, imaju motiv i ostanu u svojim kućama, rade poslove i imaju kvalitet života sličan onom koji imaju njihovi vršnjaci i kolege koji žive u urbanim područjima, dakle u urbanim zonama, odnosno gradskim zonama.

Definitivno, šansa naše zemlje za razvoj i rast jeste i u poljoprivredi i u etno turizmu što će implementacija, odnosno realizacija ovog projekta dovoljno da učini da se svi ovi sektori dovoljno dobro razviju, da se dobro razvije ova infrastruktura, kako bi mogli da povećamo mogućnost za ostanak tih ljudi, za razvoj njihovih poslova, za razvoj njihovih preduzetničkih inicijativa i svega onoga što oni imaju kao ideje uz to da im obezbedimo uslove da se što bolje školuju i da njihov kvalitet školovanja bude što bolji i kvalitetniji.

Navešću samo jedan jako dobar primer kako je Srbija uspela i koliko je važna, koliko je ovaj proces i digitalizacije, i širenja i osnaživanja kapaciteta po pitanju interneta i telekomunikacionih kapaciteta u Srbiji značajan pokazala je upravo ova kriza izazvana korona virusom.

Srbija je danas druga zemlja u Evropi posle Velike Britanije po procentu i po kvalitetu procesa imunizacije. Dakle, prva zemlja Srbija postaje posle više decenija, neko ko je u vrhu Evrope, i to je pokazala kada je u pitanju vakcinacija i imunizacija. Ona jeste u vrhu Evrope, posebno u vrhu regiona kada je u pitanju geopolitika i naravno da kada je proces vakcinacije u pitanju i nabavka vakcina i zdravlje građana Republike Srbije i treba to otvoreno reći, bolje se snašla od mnogih razvijenijih, modernijih i bogatih zemalja u Evropi i u celom svetu.

To jeste proizvod i plod umešnosti predsednika Vučića, njegove dobre i kvalitetne spoljne politike i konačno se pokazalo da je Srbija u stanju, sposobna i da ona ima prijatelje i da je pouzdan partner najjačim svetskim igračima, kao što su Narodna Republika Kina, kao što je Ruska Federacija, ali i u onim iz EU i SAD. Mi smo jedna od retkih zemalja u celom svetu koja svojim građanima može da ponudi četiri vakcine, može da ponudi ovakav izbor

Ono što je još značajnije, treba napomenuti što možda dovoljno ne govorimo o tome da recimo zemlje kao što su Češka i Mađarska imaju dovoljan broj vakcina, nabavili su ih, ali proces vakcinacije nažalost ne teče onako kako on teče u Srbiji, a teče ovako upravo što je Srbija bila spremna i što je sprovodila proces digitalizacije na pravi način, što je faktički digitalizovala svoju državnu upravu, javnu upravu, lokalne samouprave i što u realnom vremenu može da kontroliše stanje na terenu po pitanju vakcinacije i zato u Srbiji danas, zato u Beogradu vi danas možete u toku jednog dana da vakcinišete nekoliko hiljada ljudi koji neće čekati u redu ni po nekoliko minuta.

To se odvija, dame i gospodo narodni poslanici već nekoliko meseci i ovde u Beogradu, ali kada govorimo o ravnomernom regionalnom razvoju i decentralizaciji isti je proces i u Lebanama, isti je proces u Leskovcu, isti je proces u Preševu, u Užicu, u Pirotu, u bilo kom delu Republike Srbije. Time Vlada Republike Srbije, predsednik Vučić pokazuju koliko im je stalo i koliko u stvari ne terenu znači kada brinete o svakom delu vaše teritorije i o svim građanima, kada su vam svi građani jednaki.

Neki su nam u prethodnom sazivu, toga se sećam kao juče, kada je gospođa Brnabić postala predsednik Vlade, govorili i ismevali nas, i govorili o tome, pa eto mnoga mesta u Srbiji nemaju kanalizaciju, o čemu vi pričate, kakva digitalizacija, kakva veštačka inteligencija? Ti isti koji ne samo da nisu napravili kanalizaciju, koji ne samo da nisu podigli nijednu fabriku, koji nisu privukli maltene nijednog stranog investitora, koji su nas doveli na teren da imamo 26% nezaposlenih ljudi 2012. godine su nas kritikovali zbog digitalizacije koja je doprinela da Srbija bude danas, posle sedam godina od kada je Aleksandar Vučić postao premijer, posle toga 2017. godine predsednik, da budemo šampion.

Ono što je jako interesantno je da ja mogu da razumem političku borbu i ja mogu da razumem razmenu argumenata koji mogu da budu i žestoki u okviru političke borbe, ali ne mogu da razumem da neko ne može da spozna istinu i da kaže - da, čestitamo dragi prijatelji, kolege, iako se politički ne slažemo, čestitamo ti Aleksandre Vučiću na onome što si uradio za građane Republike Srbije zato što si podigao ponos ovoj državi, zato što je ova država posle tri decenije gubitaka i faktički stanja u kojem smo bili i stalni gubitnici, stalno nešto gubili, postali zemlja koja je pobednik. Postali zemlja koja ima sve uslove da iz ove korona krize izađe najbrže ne samo u regionu, nego i u celoj Evropi.

Evo, Izrael, pogledajte slike iz Izraela, u Tel Avivu, Jafiji, Haifi se odvija normalan život, 60% građana Izraela je vakcinisano i revakcinisano i oni su proglasili pobedu protiv korona virusa, startuju snažno sa razvojem ekonomije i ekonomskim i investicionim projektima.

Nama malo fali, nama malo treba. Mislim da ćemo i mi biti u toj situaciji za jedno mesec i po, do dva meseca, ali to je zahvaljujući tome što smo imali jasnu strategiju.

Ako neko baš želi da mu se objasni, ne može taj napredak da dođe ni za dva meseca, ni za tri meseca, nego je to proces, potrebno je vreme, nekoliko godina. Tu se, u stvari danas vide svi rezultati Vučićeve vizije, od izgradnje autoputeva, izgradnje železnica, partnerstava sa ključnim igračima na globalnom nivou, Dalekog Istoka, Bliskog Istoka, Ruske Federacije, Sjedinjenih Američkih Država, Evropske unije.

Pored toga, taj isti Vučić je gradio tu tzv. meku infrastrukturu. Investirali smo u obrazovanje, investirali smo u nauku. Sarađivali smo. Nije nas bilo sramota da učimo od Kineza, da učimo od Izraelaca, da učimo od nekih drugih naših nemačkih i drugih evropskih partnera i da to primenjujemo ovde i da danas budemo šampioni.

Ne treba da se stidimo toga da kažemo da smo druga država u Evropi po stopi imunizacije. To znači da smo druga država u Evropi koja uspeva da spašava živote naših građana. A oni koji su ovu državu i budžet koristili da bi otvarali račune po poreskim rajevima da bi pare koje su uzimali od državnih firmi i državnih preduzeća prebacivali u poreske rajeve kako bi bogatili sebe, svoje porodice i klike oko sebe, oni nas danas kritikuju i oni danas imaju pravo da napadnu svakog od nas, svakog ko se usudi da izgovori javno da to nije bilo u redu, da je to za najgoru moguću i najnegativniju, dakle, za najveću osudu i za sankciju, naravno. Zato što je Srbija pravna država i država u kojoj sme da se govori.

Naš je posao ovde u Narodnoj skupštini da govorimo o tome. Nijedan dinar narodnog novca, nijedan dinar neplaćenog poreza neće ostati bez toga da poslanici Srpske napredne stranke ne kažu javno o tome i ne osude tog ko je to uradio ovoj državi. Zato što svaki taj dinar mi, na čelu sa Aleksandrom Vučićem, želimo upravo da uložimo u širokopojasni internet, u obrazovanje nekog deteta u Surdulici, u Vladičinom Hanu, u Pirotu, u Negotinu, u bilo kom delu Srbije gde nisu isti uslovi kao ovde u Beogradu.

Ukazivaćemo i ohrabrivaćemo sve državne organe, tužilaštvo i sudove da efikasno i beskompromisno procesuiraju sve one koji su od ovog naroda i od ove države otimali i uzimali kilometre autoputeva, uzimali isti taj internet i tu širokopojasnu mrežu, uzimali im pravo da žive, rade, stvaraju, otvaraju svoje biznise gde god se oni nalazili.

Ti isti su, koliko možemo da vidimo, samo je dokazano, kolega Bakarec je jutros govorio o tome, radi se o desetinama računa po raznim poreskim rajevima u kojima je tezaurisano više desetina miliona dolara za sada.

Mi moramo da dignemo glas protiv toga i da kažemo – zbog toga neko mora da odgovara ovim građanima i ovom narodu.

Ne možemo govoriti i nećemo imati kompromis prema tome da treba da budemo ućutkani u tom procesu, zato što mi hoćemo da gradimo ovu zemlju i zato što hoćemo da, kako to predsednik Aleksandar Vučić kaže – želimo da nas bude više, jer samo ako nas bude više, ako stvaramo, ako stvorimo uslove da naši mladi ljudi ostaju ovde da rade, da stvorimo jedno liberalno, ekonomsko, preduzetničko društvo gde je dobro raditi, gde nije sramota zarađivati, ali na pošten način, i ovo treba da posluži kao jedan od primera našoj deci.

Nije primer ni Hong Kong, ni Mauricijus, ni Moldavija, niti Ženeva. Primer je koleginica Popović, primer je neki poljoprivrednik u Vojvodini ili u južnoj Srbiji, primer je neki pošten strani investitor koji je došao u ovu zemlju da zaposli ljude i da obezbedi plate za naše građane. Mi ćemo u toj politici, u tom smeru, beskompromisno pratiti predsednika Aleksandra Vučića i borićemo se i izborićemo za modernu Srbiju i Srbiju u kojoj deca imaju jasnu, dobru budućnost.

Hvala.

Zahvaljujem se narodnom poslaniku prof. dr Vladimiru Marinkoviću.
Reč ima narodna poslanica Jelena Obradović.
Izvolite.