Hvala, gospodine predsedniče.

Gospođo predsednice, članovi Vlade, dame i gospodo narodni poslanici.

Od preuzimanja ovog mandata kao narodni poslanik, bez obzira kako se ovde doživljavaju moji govori ja uporno pokušavam da ukažem na potrebu da Republika Srbija preduzme mere za sprečavanje širenja i institucionalizovanja jezika mržnje i međuetničkih provokacija. Učinio sam to, po meni na tečnom srpskom jeziku, ali izgleda da vi i ja govorimo drugačiji srpski.

Kada sam koristeći svoje pravo, govorio i na svom maternjem albanskom jeziku, naišao sam na prezir, buku mojih kolega i nepodnošljivost, da me makar pet minuta saslušaju.

Bez obzira na sve ja ću nastaviti da govorim o temama koji neki ne bi želeli da čuju, ali koje smatram da su ključne za poštovanje ljudskih i manjinskih prava i izgradnju demokratskog društva, ali i izgradnju dugotrajnog mira i dobrosusedskih odnosa na zapadnom Balkanu.

Poznato je da nakon oružanih sukoba i perioda teških kršenja ljudskih prava, kao i ratova, malo je zadataka koji su toliko aktuelni kao pomirenje. Pomirenje sa samim sobom, pomirenje sa stvarnošću, pomirenje sa svojim neprijateljem. Pomirenje podrazumeva da su raniji neprijatelji pronašli osnov za zajednički život. Pomirenje je zato proces gde se realnost konflikta posmatra u perspektivi budućnosti.

Upravo u tom cilju posredstvom EU i SAD pokrenut je dijalog između Kosova i Srbije koji ima za cilj normalizaciju odnosa između dva naroda i dve zemlje, a normalizacija odnosa sa Kosovom je takođe od istinskog značaja za određivanje brzine pristupnih pregovora Srbije i Kosova sa EU. U cilju normalizacije odnosa, stvaranja dobrih međuetničkih odnosa i stabilnosti na zapadnom Balkanu, u cilju smirivanja česti uzavrelih strasti koje su ozbiljno rizikovale sam proces dijaloga EU je uvek prizivala sve političke aktere u Srbiji i na Kosovu i ostatku regiona da se uključe u akcije koje stvaraju, promovišu atmosferu pogodnu za pomirenje, regionalnu stabilnost i saradnju.

I pored ovakvih zakona koji dolaze od strane EU, svedoci smo čestih i nepotrebnih provokacija koje ceo proces pregovaranja rizikuju da vrate na polaznu tačku. U ranijem periodu čovek zadužen za provokacije od strane Srbije bio je Marko Đurić, ali od kako je on otišao u Ameriku, nažalost njegovu ulogu je preuzeo predsednik Vučić.

Objavljivanje karte Kosova sa srpskom zastavom, simbolična je provokacija koja pokazuje dalje pretenzije Srbije prema Kosovu, ali ona predstavlja i simboliku Kosova bez Albanaca, simboliku parole devedesetih, Albance preko Prokletija, a znamo svi kako je ta politika završila.

Sa druge strane, svesni smo da u srpskoj političkoj sceni Kosovo više od 30 godina predstavlja ambar za prikupljanje nacionalističkih glasova, te i ova slika koju je predsednik Vučić objavio na njegovom instagram profilu može naznačiti početak kampanje za naredne predsedničke izbore i izbore za glavni grad. Ovaj akt predsednika države treba posmatrati u svetlu isprobanog recepta, kada se pojavi neki unutrašnji problem treba izazvati spoljno političku tenziju kako bi se pažnja domaće javnosti odvukla na drugu stranu.

Međutim, smatram da je u interesu svih da se „Jovanjica“ i druge afere koje prete da se u Srbiji ponove u vidu Brionskog plenuma, ne bi trebalo da se koriste kako bi se još više produžili odnosi sa Albancima i Kosovom.

Hvala gospodine Kamberi. Isteklo vam je tri minuta.
Reč ima premijerka Brnabić. Izvolite.

Hvala vam.
Poštovani narodni poslaniče, ovo je Narodna skupština Republike Srbije, vi ste narodni poslanik Republike Srbije, dakle, morate da poštujete Republiku Srbiju i morate samim tim takođe da poštujete da je Kosovo i Metohija AP u okviru Republike Srbije.
Dakle, oko ovoga nema dvojbe, nema preteranih emocija, nema ljutnje i nema rasprave. Ovo je potpuno jasno, a posebno i pre svega u ovom domu.
Karta AP Kosova i Metohije koja je obeležena srpskom zastavom je karta koja je uobičajena. Tu kartu, takvu sa tom srpskom zastavom priznaje više od polovine zemljine kugle. Dakle, oni koji misle da Kosovo nije u Srbiji su u manjini na ovoj planeti i brojčano po broju stanovnika i po broju zemalja u UN.
Zastava neke druge zemlje ili neke druge izmišljene zastave na teritoriji Kosova i Metohije pokazuju pretenzije stranih sila ka srpskoj teritoriji. Dakle, to ne bi bilo u redu, a ovako kako je stavio predsednik Aleksandar Vučić to je istina i to je tačno tako kako treba da bude.
Što se tiče dobrosusedskih odnosa na zapadnom Balkanu, mislim da zaista niko u poslednjih ne znam koliko decenija nije uradio više od predsednika Aleksandra Vučića za dobrosusedske odnose na zapadnom Balkanu. Nije reagovao niti na jednu provokaciju. Svaki put kada su drugi provocirali trudio se da pošalje poruke mira, razumevanja, saradnje, trudio se da Srbija ne odgovara na agresivan način zato što nikome u ovom regionu nije u interesu da region bude nestabilan i da mir ovde u ovom regionu ponovo dođe u pitanje. Nikome to nije u interesu, ponajmanje Republici Srbiji.
Zbog toga, između ostalog, inicijativa mini Šengen. Zbog toga od pre nekih mesec i po dana građani Republike Albanije u Republiku Srbiju mogu da uđu bez pasoša, samo sa ličnom kartom. Znate ko je to inicirao? Aleksandar Vučić. Ne znam da bilo šta bolje od toga govori. Mi možemo ovde da pričamo političke floskule. Političari smo, razumem, vama idu i lokalni izbori, treba sada pokušati da nabacite još neki glas, još neki procenat, ali ovo je istina.
Kada pričamo o dijalogu Beograda i Prištine, a ne Kosova i Srbije, kao što vi kažete, nego Beograda i Prištine, taj dijalog održava Beograd i predsednik Vučić, upravo zbog mira i upravo zbog stabilnosti. Ali u ovom trenutku postoji samo jedna tačka kada govorim o dijalogu, samo jedna stvar o kojoj pričam - zajednica srpskih opština. Zajednica srpskih opština je predviđena, da vas podsetim, Prvim sporazumom o normalizaciji. Prvi sporazum o normalizaciji potpisali su politički lideri u Prištini. Potpisala je takođe i Evropska unija, u ime Evropske unije njihova visoka predstavnica koja je tada moderirala dijalog Ketrin Ešton i naravno predstavnici centralne Srbije, odnosno Beograda.
Iz tog prvog sporazuma o normalizaciji ostala je jedna neispunjena obaveza, jedina koju je Priština imala da ispuni - osnivanje zajednice srpskih opština. Nema drugog sporazuma o normalizaciji dok se ne implementira Prvi sporazum o normalizaciji - zajednica srpskih opština. Ako pričamo o dobrosusedskim odnosima, ako pričamo o pomirenju među narodima, među nacijama, onda treba da pričamo o tome da ozbiljni ljudi, ozbiljni državnici implementiraju ono što su dogovorili i na čemu stoji njihov potpis u ime neke njihove institucije.
Konačno, pošto smo sada bili svedoci formiranju tzv. vlade u Prištini, dakle vlade privremenih institucija samouprave u Prištini, ponovo vidimo provokaciju. Ponovo vidimo ljude koji ne samo što ne mogu da stoje iza svog potpisa u Prvom sporazumu o normalizaciji, pa ne ispunjavaju taj Briselski sporazum i ne osnivaju zajednicu srpskih opština, već ponovo, naočigled celog sveta, krše sopstveni ustav.
Srbi u toj vladi, toj vladi privremenih institucija, moraju po tom ustavu te tzv. republike Kosovo da imaju dva mesta. Mi treba da razgovaramo sa ljudima koji ne poštuju ni taj svoj tzv. ustav, ali smo i dalje tu, ali smo i dalje za stolom, ali i dalje molimo da pričamo. Zašto? Zato što mi za mlade generacije moramo da napravimo potpuno drugačiju budućnost nego što je bila prošlost na ovim prostorima. To pravi pre svega Aleksandar Vučić.
Srbija, Beograd, Vlada Republike Srbije, pa i ovaj dom su tu da mu daju punu i potpunu podršku u tome. Ja vas molim i kao predstavnika albanskom naroda, da razgovarate sa političkim liderima u Prištini i skrenete im pažnju na to da je za dobrosusedske odnose, za bolju budućnost u stvari najvažnije da poštujemo ono što smo dogovorili i ono što je potpisano - zajednica srpskih opština, i da ako već imaju ustav u nekoj njihovoj zamišljenoj državi, onda dok žive u toj zamišljenoj državi, sami oni moraju taj ustav i da poštuju. Nisu ga poštovali ni kada su formirali svoju tzv. vojsku, ni sada kada formiraju svoju tzv. vladu.
Kako, evo, recite mi vi, ozbiljan ste političar, ozbiljan čovek, kako onda da se nastave razgovori sa ljudima koji ne poštuju ni svoj Ustav, ni prethodno potpisane dogovore i stalno provociraju? Ali, tu smo, mi moramo da obezbedimo drugačiju budućnost. Ta budućnost je razgovor o školama, obrazovanju, auto-putevima, zajedničkim prugama, letovima, poslovima, naučno-tehnološkim parkovima, nešto što će dati šansu ljudima da žive na tim prostorima, da znaju da su bezbedni i da znaju da je pred njima neka sigurna i svetla budućnost. Hvala.

Hvala.
Reč ima ministar Selaković.
Izvolite.

Zahvaljujem, uvaženi gospodine predsedniče Narodne skupštine.
Dame i gospodo narodni poslanici, uvažena predsednice Vlade, kolege ministri, kada u skupštini privremenih institucija samouprave u Prištini reč dobije poslanik srpske nacionalnosti i govoreći o našoj južnoj pokrajini kaže Kosovo i Metohija, toga trenutka mu se oduzima reč, izriče kazna, a neretko i on udaljuje iz sale za sednice. Kada u Narodnoj skupštini Republike Srbije narodni poslanik albanske nacionalnosti nastupi govoreći suprotno Ustavu i zakletvi koju je položio stupajući na dužnost narodnog poslanika, dopusti mu se da kaže šta je mislio i šta je hteo do kraja, bez obzira na to da li je istinito ili ne ono što kaže. E vidite, to je razlog zašto je ovo ovde država, a zašto naša južna pokrajina to nije. Dakle, svako od nas ko stupa na javnu funkciju potpisao je zakletvu. Uveren sam da je to i uvaženi govornik na čije reči sam se javio da repliciram.
Proziva se predsednik Republike Aleksandar Vučić što je na svoj Instagram profil u danu kada smo obeležili 17 godina od 17. marta, u danu u kome je spaljeno 34 srpske crkve i manastira, u danu u kome je, ako se ne varam, 11 ljudi izgubilo svoj život, u danu u kojem su u divljačkim nasrtajima hordi spaljeno i uništeno preko 800 kuća, proterane hiljade Srba iz sela gde su živeli vekovima oni i njihovi preci i napada se predsednik naše države što je na kartu naše južne pokrajine postavio našu državnu zastavu. Ali toliko opet o tome koliko se u Srbiji osporava sloboda govora, koliko se u Srbiji ugnjetava drugačije mišljenje, koliko je Srbija neslobodna i nedemokratska. Toliko o tome koliko manjka i našim parlamentarcima neke etičnosti u obraćanju. Pa se onda još napadne i naš ambasador u Sjedinjenim Američkim Državama kako je on, navodno, bio protagonista priče protiv Albanaca. Ne, ne, nemojte da menjamo teze.
Malo pre je rečeno da je prikazana karta sa Kosovom bez Albanaca. To nije tačno. Državna zastava Republike Srbije je zastava svih naših građana, bez obzira na nacionalnu i versku pripadnost. Ali je istina da u Bujanovcu Srbi nisu u vlasti, iako nisu zastupljeni sa 4%, 5% ili 10%, nego sa preko 40% u lokalnom stanovništvu. Tu vidite razliku između reči, sa jedne strane, i dela, sa druge strane.
Razumem ja uvaženog narodnog poslanika. Tu je reč o tekstu, verovatno, koji je napisan na jednoj drugoj adresi, tu je reč o tekstu za koji je dobijen zadatak da se pročita. U redu, neka svako od nas radi ono što je naš posao, što je njegov posao, što je njegov posao i što su naši zadaci. Naš zadatak je da branimo i čuvamo ustavni poredak Republike Srbije. Na to smo se zakleli građanima i stavili potpis na zakletvu na koju je to učinio i onoj ko je u današnjem govoru očigledno tu zakletvu prekršio i kome ona nije važna ali svakome na čast. Hvala vam.

Hvala.
Reč ima ministar Lončar. Izvolite.

Dragi gospodine Kamberi, ja nisam uspeo da prebrojim koliko puta ste pomenuli EU. Mislim da je više od 20, ako nije problem ja bih voleo, pogledajte, imate to napisano koliko puta ste to rekli, EU, EU. Mislim da je preko 20 puta.
Pretpostavljam da smo svi trebali da steknemo utisak da ste vi i EU neki nokat i meso, da je to… Šta, jel nam pretite? Ne razumem. Jel treba da se uplašimo sada?
Samo ću vas vratiti na životne stvari iz skore prošlosti. Kada niste imali PSR testove, da li vam ih je dala EU ili Beograd? Kada niste imali kiseonik za pacijente u bolnici, da li vam je dala EU ili Beograd? Da, dao vam je Beograd, napredni, jer se kiseonik proizvodu u Beogradu, odnosno u Srbiji. Jel vam dala EU jednu vakcinu? Kad smo vakcine dali počeli ste da hapsite ljude na Kosovu, iako su vam ljudi, Albanci, dole rekli – ljudi, nemojte to, pa oni vakcinišu i nas, nemamo nikakav problem. Ponudili su vam za zdravstvene radnike, za sve, ponudio vam je Vučić vakcine, vi, iz neke politike, niste hteli to da uradite. Koji su brojevi Albanaca koji se i sad, dok mi pričamo, vakcinišu u Preševu, prelaze, i mi to sve dozvoljavamo, jer su nam najbitniji ljudski životi nebitno odakle dolaze i šta rade.
Jel vam to dala EU? Da li vi uopšte znate šta hoćete? Vi nama pretite sa EU. Ljudi, bre, Srbija je deo Evrope. Zapamtite to. Ne može nas niko da istera iz Evrope, a vi vidite ko ste, šta ste i gde ste. Nek vas usvoji neko tamo iz EU, nek vam da pasoš i nek vam da šta hoće, mi nemamo nikakav problem, sve je rešeno. Prvo morate da znate šta hoćete i da se vratite i da vidite ko kome pomaže i ko kome čini, a ne zbog vas, nego zbog ljudi koji žive tamo i kojima je potrebna pomoć i do kojih je nama stalo. Imajte to na umu.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Šaip Kamberi. Izvolite.

Mislim da su govornici prekršili poglavlje 14. Poslovnika, jer ja nisam ni postavio pitanje, a oni su odgovorili na pitanja, ali ja ću nastaviti tamo gde sam stao.

„Države, kao i pojedinci, imaju nasleđene sklonosti, svoje tradicionalne, geopolitičke težnje i svoja osećanja za istoriju, tako da se one razlikuju po sposobnosti da uočavaju distinkciju između trezvenih ambicija i nemudrog zavaravanja“ - kaže Zbignjev Bžežinski u svom delu „Amerika, Kina, sudbina svete“. U tom kontekstu Srbija bi trebala da definiše svoju ulogu i izrazi realističnu ravnotežu između svojih ambicija i stvarnih potencijala.

Zato, moje pitanje za Vladu Republike Srbije je – šta će Vlada preduzeti u sprečavanju širenja, odnosno institucionalizovanja jezika mržnje prema manjinama, posebno prema Albancima, prema provokacijama koje dižu regionalne tenzije i šta će preduzeti u cilju postizanja sveobuhvatnog sporazuma o normalizaciji odnosa sa Kosovom?

Kada smo kod jezika mržnje preporučujem premijerki Brnabić, a možda ću ja pokloniti vama ovu knjigu gospodina Aleksandra Pavlovića „Imaginarni Albanac“, jer kada ministar kaže da je ovaj tekst neko pisao u Beogradu to je stereotip prema Albancima koji i dalje imate. To je izjava zasnovana na stereotipu da Albanci nisu svesni, niti mogu da pišu nešto, nego im to neko drugi piše.

Dakle, mi imamo ozbiljan problem sa demokratijom u ovoj državi. Vi i ja, gospođo predsednice, možemo ceo dan da raspravljamo, nećemo se složiti oko određenih pitanja. Da li je Kosovo država ili nije, svako ima svoj stav, ali svako, možemo reći da oni koji od 1999. godine nisu bili na Kosovu da kažu nešto drugo, ali svi vi koji trebate dozvolu da ulazite tamo znate o čemu se radi.

Privremene institucije – ako postoji na Balkanu neka Vlada koja je privremena, onda je vaša Vlada, koja je neustavno proglašena, privremeno pre nego što je izabrana. Da razgovaram sa mojim prijateljima u Prištini – ja sam poslanik u Narodnoj skupštini Republike Srbije, razgovarajte vi sa Prištinom. Vaša je obaveza da razgovarate i da nađete rešenje o tom problemu.

Ja samo kažem, kao narodni poslanik, da postoji potreba da se o ovakvim stvarima razgovara i da nema potrebe da se dignu tenzije. Ja upozoravam na taj jezik mržnje koji vaš ministar, ministar u vašoj Vladi svakodnevno upotrebljava prema Albancima, a nikakve reakcije od vas nema.

Rekao sam da ću vama pokloniti ovu knjigu, ministru ne vredi pokloniti, jer džabe… Toliko ima mogućnosti od državne plate, ja nemam drugu delatnost, primam samo državnu platu, niti imam bogatu tetku u Americi, tako da…

Hvala, gospodine Kamberi.
Prošlo je tri minuta.