Poštovana ministre, uzevši u dobroj veri da je tačno to što govorite, neću sumnjati, tako da verujem da ste u pravu, ali moram da se osvrnem na to da smo mi u javnosti imali ozbiljne intelektualce i ozbiljne javne ličnosti koje su govorile da takav predlog postoji. Gde je on nestao u međuvremenu, šta se sa njim desilo, ostavićemo nekom drugom da utvrđuje.

Što se tiče ovoga što prevazilazi samu priču zakona, tiče se malo i deklaracije i svega toga što nas dovodi u situaciju da se suviše ustručavamo kad razmišljamo o jednom delu međunarodne zajednice koja bi možda imala problem sa tim da se srpski jezik i ćirilično pismo što više koristi u Srbiji.

S druge strane, ja sam citirao ISO standard, koji ne zavisi od nas, da li je latinica, hrvatsko ili srpsko pismo. Znači, neko je već od hrvatskih lobista uspeo da postigne to da se u tim delovima međunarodne zajednice, koji ja mnogo ne cenim, ali ima svoju političku težinu, smatra da je latinično napisan tekst hrvatski jezik. Znači, mi sa tim imamo problem i već sada ne možemo da se igramo, da ne znamo da nam se to desilo.

S druge strane, kada se već tiče ovih stvari koje se ulaze u odnos pozicije i opozicije, ja nikoga nisam vređao. Vođa nije uvredljiv naziv, ali mislim da sadržinski dobro opisuje predsednika vaše stranke i milim da odnos vaš prema njemu, takođe, je dobro opisan u toj reči sa svim istorijskim naslagama koje termin vođa ima.

Ne možete reći da je to uvredljivo i niko ne može reći u tumačenju jezika i termina da je to uvredljiv termin. Znači, moje nije da budem nemaliciozan, moje nije da budem blagonaklon, moje nije da budem neko ko će glancati bistu vašeg vođe i vašeg predsednika. Moje je da budem kritičan, pa nekada možda i oštrije. Bitno je da se zadržim u granicama pristojnosti, što se ja uvek trudim da budem i u tom smislu potrebno je u ovom parlamentu da neko bude opozicija. Malo nas je.

Ja sam jedini poslanik opozicije srpskog naroda, tako da u tom smislu je normalno da očekujete da će moji komentari biti oštriji i prema vašem predsedniku i prema vođi vaše stranke i prema vašoj Vladi.

Što se tiče predsednika naše države, ja se trudim da tu titulu poštujem zato što je ona postojala i pre toga što je predsednik vaše stranke izabran na to mesto. Postojaće i kada on bude sišao sa tog mesta. Možda će se čak udostojiti da ispoštuje sve građane Srbije, pa da napusti mesto predsednika vaše stranke dok je predsednik svih nas koji nismo članovi vaše stranke. Hvala.

Hvala.
Reč ima potpredsednica i ministarka Maja Gojković.
Izvolite.

Niste me sada baš ništa pitali, ali kako ste pitali tako ću i da odgovorim.
Znači, u pravu ste. Za ISO standarde ste potpuno u pravu. Mnogo slučajeva u našoj prošlosti. Naši susedi bili su mnogo brži i organizovaniji i istina je sada da sve što se štampa na latinici, prosto, se podvodi pod baštinu hrvatsku, a ne srpsku i na to mi je skrenulo pažnju i gospodin Vladimir Pištalo kako se to radi u Americi, u kongresnoj biblioteci i da na to prosto moramo da obratimo pažnju, jer zamislite kada bi bilo ko od naših velikih, a to se dešava, srpskih pisaca dobio štampano izdanje latinicom, on se tamo podvodi kao hrvatski književnik, odnosno kao hrvatsko književno delo i tu ste delimično u pravu.
Niste me dobro slušali. Molim da me slušate kada vam odgovaram da bi postojao nekakav dijalog. Inicijativa jeste postojala, ali zakon ne predlaže Ministarstvo kulture i informisanja. Rekla sam da je vođena jedan javna polemika. Nisam pravila kategorizaciju intelektualaca. Ili jesi ili nisi intelektualac. Znači, ne postoje viđeniji i neviđeniji intelektualci, to moram da vas ispravim. Znači ili jeste neko intelektualac ili nije, ali ne znam ko daje ocenu tog intelektualizma. Možda neka šira javnost?
Deklaracija je izuzetno ozbiljna stvar, koliko je ozbiljna stvar vođenje države, tako da treba odmeriti dobro šta bi pozitivno, a šta bi možda u nekom drugom smislu donela ta deklaracija i nije to tako jednostavno i lagodno kako neko posmatra onako sa klupe prema ljudima koji vode državu koja je uvek pod nekim manjim ili većim udarima sa strane.
Lično, poštujem instituciju predsednika, predsednika države. Ja nikada ne bih rekla da je predsednik vaše bivše stranke vođa Šapić, nego bih rekla da je predsednik vaše stranke, jer vođa je nekada u istoriji naše civilizacije bilo nešto veoma ružno, pežorativno i nešto što je donosilo negativne posledice po čitav svet, te vas dalje molim da nastavite sa vašim uljudnim postavljanjem pitanjima i da predsednika jedne stranke zovete predsednik, a pogotovo kada se obraćate predsedniku jedne države.
Bivši predsednik nije otišao sa tog mesta, nego je izgubio izbore od bivšeg predsednika gospodina Tomislava Nikolića i tako je otišao, a Tomislav Nikolić se nije ni kandidovao, tako da ne znam ko je to tako otišao kako vi to lepo opisujete.
Hvala vam puno.

Zahvaljujem.
Idemo dalje. Reč ima narodni poslanik Samir Tandir.
Izvolite.

Poštovani predsedniče Narodne skupštine, poštovani potpredsednici, koleginice i kolege narodni poslanici, poštovana predsednice Vlade Republike Srbije, poštovane ministrice i ministri, na početku želim da istaknem nesporne rezultate rada Vlade u borbi protiv Kovida-19. Želim da istaknem da smo kao država lideri kada je u pitanju broj vakcinisanih i revakcinisanih građana i ponosni smo svakako na činjenicu da naši građani imaju na raspolaganju četiri vakcine i da svako ima slobodu izbora da li želi da bude vakcinisan.

Hoću posebno da istaknem ekonomski paket mera koji smo usvojili ovde u Narodnoj skupštini, a tiče se najranjivijih delova našeg društva, naših penzionera, kao i svih građanki i građana i posebno kada je u pitanju pomoć privredi.

Želim da istaknem opredeljenost ove Vlade, predsednice Vlade i njenog Kabineta da se sva otvorena pitanja i otvorenost Kabineta prema nama narodnim poslanicima, da se sva otvorena pitanja koja imamo rešavaju.

Pitanje upućujem predsednici Vlade Republike Srbije. Kada možemo očekivati popuštanje mera Kriznog štaba? Znači, zanimaju me kratkoročne i dugoročne projekcije. Takođe, zanimaju me kakvi su ekonomski trenutno pokazatelji, kakve su projekcije BDP-a, kako stoji izvoz i da li neko od privrednika pokušava da zloupotrebi ovu situaciju da bi otpuštao radnike?

Drugo moje pitanje je upućeno Ministarstvu za brigu o selu. Želim, takođe, da istaknem da kada smo konstituisali ovu Vladu poslanici Stranke pravde i pomirenja su jasno istakli da je jako važno što imamo Ministarstvo za brigu o selu, jer ja dolazim iz dela naše zemlje koji se Sandžak zove. To je planinski kraj. Naša sela su jako razuđena i hoću da istaknem da selo Zabrnjica kod Priboja je udaljeno od centra Priboja 30 kilometara i da bi došli do tog sela morate da pređete granicu. Karaula je udaljena 40 kilometara od centra Prijepolja, kao i Komaranski kraj. Sela Pešterske visoravni Delimeđe, Kladnica, Raškoviće, Cvetanoviće su takođe udaljeni po 50 i 60 kilometara i jako je važno da danas imamo ministarstvo koje se direktno brine za naše selo, da ti ljudi moraju imati osnovne uvjete za život, jer ne može neko svaki dan da ide 50 i 60 kilometara, da vodi, ne znam, svoje dete, unuče u vrtić, u ambulantu itd.

Znači, konkretno pitanje - kako planirate prevazići probleme između ruralnog i urbanog i koje konkretno akcije planirate da sprovedete i kada?

Hvala.

Hvala.
Reč ima premijerka Brnabić.
Izvolite.

Hvala vam.
Dobar dan, poštovani narodni poslanici.
Poštovani građani Republike Srbije, pre svega, želim da kažem, narodni poslaniče, da mi je drago da smo se videli nakon što smo mi poslednji put bili ovde i odgovarali na pitanja vas narodnih poslanika, kao što smo se i dogovorili i mislim da je to pravi primer saradnje između izvršne i zakonodavne vlasti, našeg poštovanja prema narodnim poslanicima i ovom domu i naše otvorenosti da čujemo i vaše komentare i vaše kritike i vaše sugestije i kako možemo da unapredimo dalje rad Vlade Republike Srbije.
Još jednom, želim da vam kažem da su moja vrata uvek otvorena za sve narodne poslanike, da vidimo kako zajedno možemo da nastavimo da guramo Srbiju u pravom smeru najbrže što možemo.
Što se tiče vakcinacije, evo, da obavestim i građane Republike Srbije i vas narodni poslanici o stanju vakcinacije. Podaci su od pre nekih, otprilike, pola sata, 45 minuta pre nego što sam krenula iz Vlade u Skupštinu. Dakle, mi u ovom trenutku imamo vakcinisano 1.356.000 ljudi, otprilike, od kojih imamo revakcinisanih 913.000, ja se nadam da u narednih nekoliko dana i pređemo u tu brojku od milion revakcinisanih ljudi, što je zaista izuzetno, izuzetno značajno.
Mi smo čak sada uveli i treću kategoriju po kojoj pratimo našu vakcinaciju i prema kojoj ćemo takođe odlučivati u okviru Kriznog štaba i o merama, popuštanju mera, zatezanju mera, kako da pravimo dobar balans između privrede i zdravlja, ali i mentalnog zdravlja nacije. Ta treća kategorija je imunizovani građani, odnosno u principu potpuno zaštićeni građani i to praktično brojimo broj građana koji su primili, dakle, tri nedelje nakon revakcinacije i takvih građana u ovom trenutku imamo 564.663, dakle, otprilike nešto oko, malo ispod 10% punoletnog stanovništva. Tako da, ne ide nam loše, ali svaki dan je važan i zaista moramo da uradimo sve što možemo da što više ubrzamo dalju vakcinaciju, da razgovaramo sa ljudima, da komuniciramo koliko je ovo važno i da se borimo.
Tako da, u ovom trenutku 913.000 revakcinisanih građana, ali ako računamo da su građani zaštićeni nekih tri nedelje nakon revakcinacije, to je 564.663 građana na današnji dan.
Otprilike i dalje imamo oko 10.000 građana Republike Srbije koji se svakodnevno prijavljuju putem portala i e-uprave za vakcinaciju, što je i dalje jako dobro, ali ono što znam je da postoji mnogo, mnogo građana koji ili ne znaju ili ne žele, ne osećaju se lagodno da se prijave za vakcinaciju putem portala e-uprave ili putem kontakt centara. Zbog toga u sve više lokalnih samouprava imamo otvorene punktove za masovnu vakcinaciju, da ljudi dođu bez poziva, kako nam budu stizale dodatne vakcine, a to je početkom aprila dodatnih pet stotina hiljada Sinofarm vakcina. Takođe, 5. aprila očekujemo još nekih 106.000 Fajzer vakcina. Očekujem da će zaista u svim lokalnim samoupravama biti otvoreni punktovi za masovnu vakcinaciju i bez prijava, a da ćemo uz podršku lokalnih samouprava i, naravno, resornog ministarstva, odnosno Ministarstva za državnu upravu i lokalnu samoupravu, koje se zaista izuzetno aktiviralo po ovom pitanju, ući i u svako selo i obezbediti da zaista svako ko bude želeo da se vakciniše, da se i vakciniše, uglavnom vakcinom kojom žele.
Što se tiče ekonomskog paketa mera i pomoći privredi, dakle, vi znate da smo usvojili ovaj treći ekonomski paket mera. Sveukupno kroz ta tri paketa mera, mi smo iz budžeta Republike Srbije izdvojili osam milijardi evra direktne podrške privredi i građanima. Po tome smo jedna od 10 najboljih zemalja sveta, dakle, jedna od 10 zemalja koja je najviše dala za podršku ne samo privredi, već i direktnu finansijsku podršku građanima i to se vidi u našim ekonomskim rezultatima, po tome što imamo jednu od najboljih ekonomskih rezultata u Evropi, ne samo u odnosu na BDP ili da smo imali minimalni pad BDP od nekih 1% u 2020. godini, već i po tome što je Srbija, mislim, jedina zemlja u kojoj su rasle plate, u kojoj su rasle takođe i penzije, u kojoj smo zajedno sa privredom povećali minimalnu cenu rada za 6,6%. Inflacija stabilna, javni dug pod kontrolom i time ne mogu da se pohvale ni mnoge druge, ni veće, ni bogatije zemlje Zapadne Evrope.
Tako da, paket mera i pomoći privredi i građanima daje svoje rezultate.
Želim, takođe, da naglasim da se naši sastanci i razgovor sa različitim industrijama i sektorima u okviru privrede Republike Srbije nastavljaju, tako da mi već sutra imamo dodatne sastanke sa onima koji su najviše pogođeni. Neki traže dodatne savete oko toga kako da iskoriste sredstava iz Fonda za razvoj, neki oko toga kako da iskoriste garancijske šeme koje radimo zajedno sa privrednim komercijalnim bankama, za koje opet garantuje Vlada Republike Srbije, što je ogromna direktna podrška našoj privredi. Neki jednostavno samo traže da rade. Ne žele nikakvu finansijsku pomoć i podršku, samo žele da pokušamo zajedno da napravimo plan kako možemo da otvaramo našu privredu, šta mogu da očekuju i čemu mogu da se nadaju, jer ljudi samo žele da rade. Neki traže da produžimo radno vreme, koje je u ovom trenutku između 20 časova i 21 čas, u zavisnosti od toga koja grana industrije je u pitanju.
Pokušavamo, zaista, da investiramo i naše vreme i našu energiju da čujemo sve, da saslušamo i da zajedno u ovim teškim trenucima podržimo našu privredu.
Do sada prvi kvartal ide, da kucnem u drvo, dobro, nešto malo bolje nego što smo očekivali. Ne želimo da budemo preveliki optimisti. I dalje je izuzetno teška situacija, posebno teška u zemljama EU na koje je naša privreda naslonjena, i Nemačkoj i Italiji. Imate višemesečni lokdaun, dakle, potpuno zatvaranje. Naravno da privreda trpi, naravno da se time smanjuje i kupovna moć i apetit kupovni stanovništva. Od toga zavisi naša privreda.
Dakle, ne možemo biti preveliki optimisti, ali za sada sve što mi možemo da uradimo, ide to jako dobro.
Imali smo u januaru nešto manji pad nego što smo očekivali. Opet, januar 2020. godine je bio rast, ukoliko se ne varam, nešto preko 6%, dakle, januar 2020. godine nam je bio toliko jak da je zaista očekivano da smo imali pad, ali smo imali mnogo manji pad nego što smo očekivali.
Industrija nastavlja da raste, vidi se taj oporavak. To je zaista nešto što nas ohrabruje. Imamo investitore koji su nastavili i da investiraju i da grade pogone i da otvaraju pogone. Samo u poslednje vreme i kamen temeljac za veliku japansku investiciju „Tojo Tajers“. Imamo još jednu najavu velike japanske investicije u Novom Sadu. Imali smo otvaranje novog pogona fabrike „Kontinental“ koji se dalje širi zato što na sve ono što su već radili u Srbiji i ono što razvijaju u svom istraživačkom i razvojnom centru u Novom Sadu, sada će to i proizvoditi u Republici Srbiji. To je neverovatna dodatna vrednost.
Ali, kada u ovako teškim trenucima nastave da investiraju nemački i japanski investitori, onda nema boljeg signala da je Srbija stabilna, bezbedna, jaka zemlja i da je pred nama dobra perspektiva. Ali, moramo da nastavimo da radimo svaki dan naporno i, čini mi se, sve napornije, zato što su ovo trenuci kada mi možemo da nadoknadimo ono što je propušteno i da skočimo brže u trenucima kada neki drugi zaostaju. Tako da, imamo ambiciozne planove. Videćemo kakav će biti prvi kvartal. Za sada deluje nešto bolje nego što smo očekivali, ali je izazovna godina pred nama.
Što se tiče popuštanja mera, opet moram da ponovim, mi pratimo situaciju bukvalno na svaka dva sata. Pratimo i broj novozaraženih i procenat novozaraženih u odnosu na ukupno testirane i pojedinačno po lokalnim samoupravama i broj hospitalizovanih i broj otpuštenih iz bolnice, nažalost, i broj preminulih i trudimo se da u odnosu na sve ovo gledamo kakve mere mogu da budu.
Ponavljam, postoje tri stvari koje uvek imamo u vidu kada razmišljamo o merama. Prva stvar je, naravno, zdravlje nacije, zaštita života, zaštita i podrška zdravstvenom sistemu Republike Srbije i zdravstvenim radnicima Republike Srbije. Druga stvar je privreda. Privreda mora da radi, da bi ljudi imali posao, da imaju od čega da prehrane porodicu, da znaju da postoji život i nakon ove korone, ali i da bi se punio budžet Republike Srbije, zato što je borba protiv ovog korona virusa izuzetno skupa, izuzetno skupa. Zato moramo da imamo prilive u budžet.
Treća stvar je, naravno, mentalno stanje nacije. Vidite neke druge zemlje gde su ljudi realno disciplinovani, ali gde više ni potpuno zatvaranje ne daje efekte zato što ljudi jednostavno ne mogu da izdrže više. Dakle, mi se trudimo da se to ne desi u Republici Srbiji, trudimo se da između ove tri tačke nađemo neki balans.
Imam stalne sastanke i stalnu komunikaciju sa medicinskim delom kriznog štaba, hvala i njima, pokušavaju da razumeju, pokušavaju da nađu kompromis i da pristanu na kompromis iako je njihov posao da zastupaju najstrožije, najoštrije moguće mere.
Ja se nadam da ćemo mi moći da popustimo mere sledeće nedelje. U ovom trenutku deluje da nam brojevi stagniraju, da nam procenat stagnira. Mi smo danas imali 5.226 novozaraženih, što je otprilike oko 30% pozitivnih u odnosu na ukupno testirane, što je ogroman procenat, zastrašujući procenat, ali opet procenat koji stagnira ili polako pada u odnosu na prošlu nedelju.
Mislim da nas vadi vakcinacija. Da nismo uspeli kao zemlja, i velika zahvalnost predsedniku Vučiću na svoj pomoći, na svoj podršci u nabavci vakcina, da nismo uspeli da nabavimo ovoliko vakcina, da imamo ovako dobro organizovan sistem za imunizaciju, imali bi danas preko i 10.000 zaraženih. Vidite šta se dešava u ostalim zemljama.
Dakle, ide dobro, verujte da svaki dan razmišljam o tome kad možemo da popustimo mere, ali opet u ovom trenutku ipak je najvažnije da damo podršku našim zdravstvenim radnicima. Preko godinu dana nisu imali odmor, ne mogu da vide svoju decu, ne znaju koliko će vremena provesti sa njima, ne znaju kad da rade, kad su im smene. Zaista moraju da osete podršku svih nas, tako da imamo u vidu privredu, ali sada su najvažniji zdravstveni radnici, oni najviše trpe.
Evo, ja vam obećavam i vama i svima u Srbiji, građanima i privredi, razmišljam o tome, ali molim vas u ovom trenutku samo da svi vodimo računa o disciplini, merama, vakcinaciji, prijavi za vakcinaciju da bi naši zdravstveni medicinski radnici i nemedicinski radnici koji rade u kovid bolnicama osetili da zaista razumemo kroz šta prolaze zarad svih nas. Hvala.

Zahvaljujem.
Samo da dodam jednu informaciju da je od danas u toj tzv. crvenoj zoni u Batajnici i naša koleginica, narodna poslanica Aleksandra Marković Pavlović koja se dobrovoljno prijavila, tako da je to doprinos u borbi protiv Kovida.
Hteo bih samo pre nego što dam reč, Milan Krkobabić se javio, da samo zamolim poslanike da ne moraju da se javljaju, utvrđena je već lista. Lista je posle Samira Tandira, Šaip Kamberi, Branimir Jovanović, Života Starčević, Elvira Kovač, Đorđe Milićević, Milimir Vujadinović, Uglješa Marković i Aleksandar Mirković, pa dokle stignemo do 19.00 sati.
Reč ima ministar Krkobabić.
Izvolite.

Gospodine Dačiću, gospođo Brnabić, uvaženi narodni poslanici, uvaženi narodni poslaniče, zahvaljujem vam na pitanju. Ako mi dozvolite da ga ocenim, mada ministar nema prava da ga baš ocenjuje, tu je da odgovori. Pitanje je konkretno, direktno i ja bih rekao pravo. To je pitanje iza koga stoje ljudi iz Banata, od Plandišta do Bača. To je pitanje iza koga stoje ljudi iz Kladova, ali i oni iz Bajine Bašte. To je pitanje iza koga stoje ljudi iz Trgovišta, ali i iz, kako vi kažete, oblasti koju zovete Sandžak. Mi ćemo oficijelno reći Zlatiborski i Raški upravni okrug. Vi se nećete ljutiti.
Naravno da ste vi u tom pitanju već i sugerisali jedan pravi ključni odgovor. To je to partnerstvo urbanog i ruralnog dela Srbije. Danas u Srbiji u ruralnom delu živi preko 40% ljudi. Naš osnovni zadatak ove Vlade i budućih vlada je da poradimo upravo na tom partnerstvu urbanog i ruralnog, ali ne tek tako da poradimo, pa da se setimo povremeno ruralnih delova kad korona uzme maha, pa imamo blokirane granice i onda ne znamo gde ćemo na godišnji odmor.
Jeste pitanje godišnjih odmora veoma bitno, ali za ovu Republiku postoje mnogo bitnija pitanja. Jedno je i ovo. Ja bih tu u prvi plan istakao tzv. Lajpcišku povelju, koja je potpisana decembra meseca prošle godine, 27 ministara Evrope je to potpisalo i definisalo održivost grada u Evropi do 2030. godine.
Šta to znači? Isti problem ih muči kao i nas. Koja su rešenja? Rešenja su, pre svega, precizno definisanje određenih zakonskih stavova, normi koje obavezuju, ali šta obavezuju? Obavezuju ono što je ključno. To je transfer sredstava iz urbanog dela u ruralni deo. To je ključ svega. Možemo da pričamo u nedogled, ali sve počinje i završava se sa novcem.
Prema tome, urbani deo koji baštini sirovine, dobre ideje, dobre talente ljudi, koji dolaze iz ruralnih delova, ima obavezu da deo tog profita transferiše u ruralni deo. Zato je vaše pitanje sada konkretno – kako to da neko 30 ili 40 kilometara od centra nema stomatologa, nema apoteku i da ne nabrajam? Mogao bih da nabrajam satima, ali zadržaćemo se na tome. Tu je odgovor.
Upravo tim partnerstvom, ako ga definišemo na valjan način, ako definišemo sredstva koja će iz određenih centara ići u rubna područja, omogućićemo tim ljudima da se dogovaraju, to je osnovno, da odlučuju i da planiraju ili, prvo da kažemo, da planiraju, pa kada isplaniraju, onda i da odlučuju. Znači, to je celokupna inicijativa da lokalna zajednica konačno bude stavljena u centar.
Ako mi dozvolite, spomenuli ste te puteve, spomenuli ste sve to, neophodno nam je da na nivou države jasno u narednom periodu, a podsetio bih vas da je Investicionim planom predsednika Republika Aleksandra Vučića predviđeno izdvajanje pet milijardi evra, pazite, gospodo, pet milijardi evra za pet hiljada kilometara lokalnih puteva. Predviđeno je tri milijarde za izgradnju vodovoda i kanalizacije južno od Save i Dunava.
Idem po Srbiji. Ovo je neka moja sugestija i članovima Vlade i predsednici. Morali bismo malo transparentnije da nastupamo, da ljudi u lokalnim sredinama znaju koji će to putevi biti urađeni, kada i kako. Lepo je imati narodne poslanike, pa se oni zauzimaju u Skupštini za svoj kraj, ali mi nećemo rešiti pitanje ruralnog razvoja ako imamo jakog narodnog poslanika koji će uspeti da se izbori. Šta ćemo sa onima koji nemaju takvog poslanika ili nemaju kontakte? Nužno je da imamo jedan koncept, potpuno transparentan, vidljiv i da ljudi imaju tačno predočena rešenja.
Uz ovo osnovno o čemu smo govorili, ta nova zakonska rešenja će, po meni, podrazumevati i novu teritorijalnu organizaciju Republike Srbije. Ovo je isto bitno za građane Srbije. Mi danas model teritorijalne organizacije, koji imamo, to je model iz 1965. godine. Sve evropske zemlje koje su bile, hajde da kažemo na toj strani, gde smo bili i mi, 2004, 2008. godine, Slovenija, Hrvatska, Češka, potpuno su primenile jedan novi model teritorijalne organizacije. Očekujem da ćemo kod ovih ustavnih pitanja, kada budu došla na red, da pokrenemo jednu široku, jednu pravu javnu raspravu, da vidimo kakav nam je model teritorijalne organizacije Srbije, najadekvatniji, kakav nam je najprimereniji. Znači, ne sad Krkobabić ili neko hoće ili neko iz Evrope ili mi. Kad kažem mi, Sandžaka ili Bača ili Trgovišta hoćemo da pravimo nove opštine. Nije poenta u novim opštinama, već je poenta da ljudi u tim sredinama neprikosnoveno, samostalno dogovaraju, planiraju i odlučuju.
Naravno reći ćete odakle pare? Naravno, dolazimo do ključnog momenta a to je da se izvrši adekvatan transfer sredstava. To je prvi deo.
Pitali ste me i konkretno - šta ćemo preduzimati? Tretirali smo četiri krupne grupe pitanja.
Prva je vezana za egzistenciju i izvore egzistencije. Osnovna stvar je danas, pogotovo kod mladih ljudi, pitanje redovne sigurne zarade. Ako imaju redovnu i sigurnu zaradu, postoji mogućnost da se odluče da ostanu i da žive. To je prvo. Šta je redovna i sigurna zarada? To je porodično gazdinstvo na selu, slažete se sa mnom. To je porodično gazdinstvo povezano u zadrugu. To su stari, to su novi zanati. To su mala porodična preduzeća, to je seoski turizam. To su ti oblici egzistencije na kojima moramo da poradimo. Ne znam da li je tu ministar Nedimović, on bi mogao mnogo šire da govori o merama koje će Ministarstvo poljoprivrede preduzeti. One se svode prosto na određenu vrstu subvencija.
Šta je to što je srpska država spremna i koliko da odvoji da pomogne srpskog domaćina, domaćina u Srbiji, da budemo precizni? Cilj je da taj hektar naše obradive zemlje koji danas odbaci 1.000 dolara u budućnosti se primakne holandskom modelu od 24.000 ili bar danskom od 17.000. Vidimo gde su nam mogućnosti.
Drugi set pitanja koji je ključan, to su pitanja infrastrukture, o njima sam malopre govorio. Predviđena su velika sredstva, ponavljam. Moramo biti konkretniji, moramo biti jasniji sa planovima i transparentniji. Mislim tu pre svega na vodovod, kanalizaciju, lokalne puteve, atarske puteve, ali mislim i na napon struje. Mali broj ljudi danas u Beogradu zna da napon struje u Srbiji varira. Mali broj ljudi zna da ima sela gde ljudi kažu mi termin - sade bandere, znači sami ih stavljaju. Ovo nije kritika, ovo je odslikavanje realnog stanja da bismo mogli upravo da ga menjamo da vučemo prave poteze. Znači, hoćemo napon, hoćemo IT vezu koja će biti dostupna, mobilni signal. To su neke stvari koje su ključne za pitanje infrastrukture.
Treća grupa pitanja, ako mi ministar finansija dozvoli, ovo je bitno i za njega.

Nema šta ministar finansija vama da dozvoljava, vi ste u Skupštini, niste na sednici Vlade.
Ja vam dozvoljavam, ali vas molim da završite brzo.