Hvala.
Reč ima narodni poslanik Vuk Mirčetić.

Zahvaljujem, poštovani predsedavajući.

Uvaženi predstavnici poverenika, uvaženi predstavnici Visokog saveta sudstva, poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, uvaženi građani Republike Srbije, na današnjem dnevnom redu je zajednički pretres o dve tačke, prva tačka je Predlog odluke o izboru zamenika Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, za oblast zaštita podataka o ličnosti i druga je Predlog odluke o izboru sudije koji se prvi put bira na sudijsku funkciju. Ja ću iskoristiti svoje vreme da pričam o obe tačke dnevnog reda, odnosno obe tačke zajedničkog jedinstvenog pretresa.

Pre svega, kada je u pitanju Predlog odluke o izboru sudije koji se prvi put bira na sudijsku funkciju, važno je da podsetim da je neophodno da nosioci funkcija u pravosuđu moraju da budu kompetentni za obavljanje takvih funkcija. Sudije moraju da poseduju visok nivo znanja, s jedne strane, i veština, ali, s druge strane, određene moralne kvalitete koji ih kvalifikuju za obavljanje ovih funkcija.

O ovome mi danas diskutujemo u plenumu Narodne skupštine Republike Srbije i ovde svako od nas može da iskaže svoje mišljenje i to je ono što je dobro.

Ono što nije dobro je to što su se u nekom prethodnom periodu sudije birale na stranačkim sednicama određenih mesnih i opštinskih odbora različitih stranaka. O ovome sam pričao i ovo sam pomenuo i prethodni put i smatram da je važno da pomenem ponovo, s obzirom na to da se radi o opštinskom odboru Demokratske stranke. Svi znamo, ta stranka se i dan-danas grana na druge manje stranke, ali ovo što pričam je činjenica.

Zašto kažem da je činjenica? Zbog toga što je Društvo sudija Srbije dostavilo listu „Politika“ ovaj dopis iz koga se jasno vidi da su na tom spisku označene određene sudije kao kompetentne ili kao zadovoljavajuće za obavljanje te funkcije, a da su pri tom te osobe, ti kandidati, bliži Demokratskoj stranci u Vlasotincu. Ono što je još veća nelogičnost je da se na tom dokumentu vidi i potpis, odnosno da je overeno potpisom i pečatom opštine Vlasotince. Uveren sam u to da veći legitimitet za diskusiju na ovu i na druge teme ima Narodna skupština Republike Srbije nego opštinski ili mesni odbor i Demokratske stranke, ali i bilo koje druge stranke.

Kandidat koga je predložio Visoki savet sudstva, mi smo imali prilike da se uverimo u kompletnu dokumentaciju, u pitanju je mlada osoba, prema biografiji ambiciozna i sposobna osoba koja je trenutno sudijski pomoćnik u Privrednom sudu u Zaječaru, a predlaže se za izbor sudije u Privrednom sudu u Zaječaru. Prema mišljenju i sednice svih sudija Privrednog suda u Zaječaru, ali i sednice svih sudija Privrednog apelacionog suda, kandidat Ivana Dimitrijević ispunjava sve uslove koji su propisani Zakonom o sudijama za izbor sudije Privrednog suda u Zaječaru. Tako da sam ja uveren, s obzirom na to da su ova mišljenja ovakva kakva sam rekao da jesu, da naš kandidat danas ispunjava i sve uslove.

Novoj sudiji, ukoliko je budemo danas izabrali, želim da radi pre svega u skladu sa zakonom, zatim u skladu sa interesima Republike Srbije i u ime naroda, da bude hrabra i istrajna, i to je ono što je jako važno, s obzirom na to da je poverenje u sudstvo rapidno počelo da raste 2009. godine, posle one čuvene reforme sudstva iz 2009. godine, kada je 850 sudija ostalo bez posla. I pored svog osnovnog delokruga sudije, ne samo naš današnji kandidat nego i ostale sudije, moraju da rade na vraćanju poverenja u sudstvo.

Podsetiću ponovo, i podsetiću apsolutno svaki put, primena principa podele vlasti podrazumeva i postojanje nezavisnog, nepristrasnog, odgovornog, stručnog i efikasnog pravosuđa.

Kada je druga tačka u pitanju, druga tačka današnjeg pretresa, zajedničkog i jedinstvenog, je jako važna i odnosi se na Predlog odluke o izboru zamenika Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti – za zaštitu podataka o ličnosti.

Radi boljeg informisanja građana Republike Srbije koji prate ovu sednicu, podsetiću da je nadležnost Poverenika raspoređena na dva nivoa, pre svega zaštita prava na slobodan pristup informacijama od javnog značaja u skladu sa Zakonom o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja i pod dva, zaštita podataka o ličnosti i nadzor nad sprovođenjem Zakona podataka o ličnosti.

Prilikom pripreme za ovu sednicu, i hvala vam na tome, imao sam prilike da pročitam i Izveštaj o radu Poverenika za informacije od javnog značaja i smatram da je za građane Republike Srbije jako važno da pomenem, ali ukratko da pomenem, samo nekoliko stvari.

U 2020. godini Poverenik je primio 9.218 predmeta a okončali ste postupak u 9.474 predmeta. Ja pretpostavljam da se u ovom slučaju radi i o onim predmetima koje ste vi kao Poverenik zatekli.

Posebno bih istakao informaciju koju ste vi podelili sa nama na sednici Odbora za kulturu i informisanje, a koja se odnosi na rad Poverenika u doba vanrednog stanja. Vi ste tada primili, što je, naravno, logično, manje, višestruko manje predmeta je otvoreno nego u prethodnom periodu, odnosno u istom periodu prethodne godine, i od 594 predmeta vi ste uspešno rešili 485 predmeta. Vi ste nama pričali kakve ste sve poteškoće imali i meni je drago i apsolutno razumem vašu potrebu da s obzirom na to da ste bili jedini potpisnik u tom periodu, da mi danas izaberemo i vašeg zamenika, kako bi postojala barem još jedna osoba, naravno, u skladu sa zakonom, koja ima pravo potpisa i koja bi vama olakšala rad.

Kada je u pitanju kandidat, na sednici Odbora za kulturu i informisanje imali smo priliku da se prvo upoznamo sa kandidatom, da pročitam njen CV i kompletnu dokumentaciju. Iz potvrde o radnom odnosu kandidata Sanje Unković se vidi da je, gospođa Unković zaposlena u službi Poverenika od 7. februara 2011. godine. Dakle, u pitanju je osoba koja je kompetentna, samim tim što više od deset godina radi u službi Poverenika, ali ne samo to već je u pitanju osoba koja poznaje i sistem, samu instituciju Poverenika iznutra.

To je jako važno i ono što bih istakao za građane Srbije, mislim da prethodne kolege nisu to pomenule, jeste da je delokrug njenih zaduženja bio usmeren upravo na praćenje primene Zakona o zaštiti podataka o ličnosti a mi je danas biramo baš za tu oblast, tako da je opet i kompetentna i za taj deo.

Svi ovi navodi me uveravaju da, kao što sam rekao naš kandidat sa jedne strane poznaje sistem Poverenika, a sa druge strane i podjednako važne strane poznaje i kapacitete institucije Poverenika i te unutrašnje međuljudske odnose i koliko ko može da pruži i ko je u čemu dobar i tako dalje. Nadam se da će se to iskoristiti na pravi način.

Ono što je možda meni lično i najvažnije je upravo to na koji ste vi način i sa kojim ste vi entuzijazmom na sednici našeg odbora gde smo prvo diskutovali o kandidatu, a i danas govorili o vašem kandidatu i to me ohrabruje da i danas podržim vaš predlog.

U danu za glasanje, ja ću podržati i ovaj predlog kao i sve ostale predloge o kojima smo diskutovali i ujedno pozivam koleginice i kolege narodne poslanike da učine isto. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Poslednji narodni poslanik prijavljen za reč, Marijan Rističević.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine Šabić je bivši Poverenik. Sadašnjem Povereniku i Zaštitniku građana a i njihovim zamenicima preporučujem da rade sve što nisu radili Rodoljub Šabić i gospodin Janković. Nemojte da radite ono što su oni radili, a radite sve ono što oni nisu radili, više su se bavili politikom i sama kandidatura gospodina Jankovića uz veliku podršku Rodoljuba Šabića govori da oni nisu bili nikakav nezavistan organ ili nezavisno telo. Oni su se uglavnom bavili našim poslom, a ne svojim poslom.

Kako je to funkcionisalo, ja mogu da opišem sa njegovim rečima. Recimo, mojoj malenkosti je dodelio kompliment i napisao javno - onaj lažljivi lupež, ponovo je lagao na sednici Narodne skupštine. Ta njegova izvaja je usledila posle moje istinite informacije, a to vi možete da proverite, da su on i gospodin Janković dobili određeni projekat od britanske ambasade, koji je bio 80.000 funti, ili blizu 100.000 evra.

Dakle, bez obzira što se radilo o nekom modelu zakona gde se staraju nešto o ljudskim pravima, koji oni po sopstvenom nekom poslu su trebali da rade, ali uglavnom, od kada su pristigle te nesretne funte, kao general Simović, oni su se okrenuli protiv Vlade i Janković i Šabić. Na tu moju konstataciju, on je rekao da je to tačno, ali su oni to utrošili tamo i tamo, ali me zato proglasio lažljivim lupežom. Dakle, rešili smo se gospodina Šabića.

Što je sudija tiče, sudije jesu nezavisne, ali nisu božansko nezavisne, nisu nezavisne od zakona. Sudije treba da kažnjavaju krive, a da štite nevine.

Uglavnom, po građane su od zakona opasnije sudije. Po većinu običnih građana su opasnije sudije zato što rade obrnuto. Pojedine sudije štite krive, a kažnjavaju nevine.

Poslednji slučaj sa Veljom Nevoljom je potvrda o onom što sam ja govorio. Nije problem samo što oni nisu kaznili na vreme to delo, već time što su opstruirali pravdu, a sudije su. Oni su pomogli da se ta dela ponavljaju.

Dakle, da su kaznili svojevremeno Nevolju za delo, koliko su trebali da kazne, da ga nisu pustili sa nanogicom, on ne bi ubio posle toga nekoliko ljudi.

To je uloga pravde, ne samo da kazni ono što je počinjeno, da kazni ne delo, već da spreči svojom kaznom da se to nedelo ne bi ponovilo. U slučaju Velje nevolje, vrlo je jasno da je tu bilo opstrukcije od strane sudija i da zakon nije primenjen na način na koji to sudija treba da radi.

Moja zamerka, pre svega, po pitanju Majića, da se ne ponavljam, u Etičkom kodeksu piše da sudije ne mogu da učestvuju u političkim raspravama, a da ne govorim o toj njegovoj navodnoj nezavisnosti. On je učestvovao u emisijama, u više emisija "N1" televizije "Nove S", učestvovao je u političkoj emisiji Olje Bećković više puta. Sada vas ja pitam da li je on kršio Etički kodeks na koji se pozivaju često sudije?

Zamislite da sada da mi poslanici uđemo u vaše sudnice i počnemo da sudimo. Da li bi to bilo u redu? Koju bi galamu vi podigli ako bi mi poslanici, nas 250 sada otišlo u 250 sudnica i počeli da radimo vaš posao, šta bi vi nama rekli? Vi bi se pozvali na nezavisnost, na vašu ulogu u zakonu, u sprovođenju zakona, na ustavnost i tako dalje, i sad zamislite kako je nama kada gledamo kako se pojedine sudije bave politikom. Učestvuju u političkim emisijama, rade naš posao, i pri tome, stalno tvrde da su oni nezavisni.

Mislim da je vreme da sud počne da sprovodi pravdu. Apsolutno ne može da sprovede, ali mora da sprovodi zakone, u tom slučaju nećemo imati nevolju, nećemo imati razne mutave, nećemo imati razne mafijaše, nećemo imati tolika ubistva, tolike pljačke ukoliko vi budete kažnjavali krive, a štitili nevine.

Hvala.

Zahvaljujem.
Pošto na listama poslaničkih grupa više nema prijavljenih za reč, pitam da li ovlašćeni predstavnici ili neko ko nije iskoristio pravo iz člana 96. Poslovnika Narodne skupštine, želi reč sada?
Ne. Zahvaljujem.
Saglasno članu 98. stav 4. zaključujem zajednički jedinstveni pretres o predlozima odluka iz tačaka 3) i 4) dnevnog reda.
Zahvaljujem gospodinu Marinoviću, gospodinu Jovičiću, gospođi Đelić i gospođi Kovačević. Dođite nam ponovo.
Određujem pauzu u trajanju od 60 minuta.
Nastavljamo sa radom u 16.00 časova.
(Posle pauze)

Poštovani narodni poslanici, dame i gospodo, poštovana predsednice Vlade, poštovani članovi Vlade, pristupamo postavljanju poslaničkih pitanja u vremenu od 16.00 do 19.00 časova, saglasno članu 205. Poslovnika Narodne skupštine.
Na početku, samo da još jednom ponovim - Izlaganje narodnog poslanika koji postavlja pitanje ne može da traje duže od tri minuta. Posle datog odgovora na poslaničko pitanje narodni poslanik koji je postavio pitanje ima pravo da u trajanju od najviše tri minuta komentariše odgovor na svoje pitanje ili da postavi dopunsko pitanje. Po dobijanju odgovora na dopunsko pitanje narodni poslanik ima pravo da se izjasni o odgovoru u trajanju od najviše dva minuta. Nakon toga nema daljih komentara od strane članova Vlade.
U toku postavljanja pitanja nisu dozvoljene replike i ukazivanja na povredu Poslovnika.
Kao što znate, redosled će biti utvrđen prema dosadašnjoj praksi. Reč će najpre dobijati narodni poslanici koji ne pripadaju ni jednoj poslaničkoj grupi, a zatim narodni poslanici od najmanjoj prema najvećoj poslaničkoj grupi.
Dame i gospodo, prelazimo na postavljanje poslaničkih pitanja.
Reč ima narodni poslanik Vladan Glišić. Izvolite.

Poštovani predstavnici Vlade, moje pitanje je upućeno ministru kulture, a tiče se izmena i dopuna Zakona o službenoj upotrebi jezika i pisma, koji već tri godina čami u fijokama ministarstva. Prethodni ministar Vladan Vukosavljević je pripremio taj zakon i taj zakon bi trebao da pomogne da se zaštiti ćirilica kao naše identitetsko pismo.

Ne znam da li ste upoznati da od 2008. godine ISO standardom 639/2 sve što je pisano na ćirilici je na srpskom jeziku, a sve što je pisano na latinici je na hrvatskom jeziku. Znači, tako se primenjuje i u g-mail, i na „Fejsbuku“, i na „Instagramu“ i tako se naša kulturna baština gubi. U svakom slučaju, mislim da je potrebno što pre pustiti ovaj zakon u proceduru.

Kada je ovde 1915. godine ušla nemačka okupaciona sila, prvo je zabranila ćirilicu. Kada je formirana Nezavisna Država Hrvatska, prvo je zabranila ćirilicu a onda je počela da ubija Srbe i druge u Jasenovcu. Danas časnici Nezavisne Države Hrvatske znamo kako se ponašaju prema našem pismu u njihovoj državi. Znači, imamo sve razloge da zaštitimo ćirilicu i nije mi jasno zašto ministarstvo čeka i zašto vladajuća većina ne pusti što pre taj zakon u skupštinsku proceduru, jer po sadašnjem zakonu, koji već 15 godina čeka da bude usaglašen sa Ustavom Srbije, uskim tumačenjem službene upotrebe jezika i pisma mi dolazimo u situaciju da samo državni organi i državne organizacije su obavezne da koriste ćirilicu.

Znači, potrebno nam je da se u ovim izmenama i dopunama zakona koje su u fijoci u ministarstvu, je tačno predviđeno da se ta upotreba proširi i da na kraju dođemo u situaciju da možemo ozbiljno da tražimo da se ćirilično pismo primenjuje više u Srbiji i da se više štiti, jer je to pitanje našeg identiteta.

Ako mi ne znamo koliko je ćirilica važna, pogledajte kako se naši neprijatelji prema nama odnose i onda ćemo znati koliko je bitna.

Moramo se setiti i toga da je bila najavljena još 2017. godine, od vođe Srpske napredne stranke a predsednika Srbije, Deklaracija o zaštiti srpskog naroda, koja je trebala da se pretvori i u zaštitu srpskog jezika i ćirilice, da je to trebalo uraditi zajedno sa Republikom Srpskom, međutim, u jednom trenutku je to, kao i ovaj zakon, nestalo, iz prostog razloga što je vođa SNS-a rekao da želi da ima što širu međunarodnu podršku, a ne što širu međunarodnu osudu.

Ja ne znam na koju je međunarodnu zajednicu mislio, ja znam da ni Brazil, ni Indija, ni Kina, ni Rusija, niko od njih nas neće maltretirati zbog toga, a ovi drugi nisu jedina međunarodna zajednica.

Znači, u svakom slučaju ne znam, za Dodika znam na osnovu toga kako se do sada ponašao da nije baš plašljiv, ne znam šta je to vođu SNS-a a predsednika Srbije uplašilo da još ne dozvoljava da se ta deklaracija donese, a isto tako me interesuje zašto Ministarstvo kulture drži u fijoci ovaj predlog zakona? Hvala.

Hvala.
Reč ima potpredsednica Vlade, ministarka Maja Gojković. Izvolite.

Zahvaljujem.
Poštovani poslaniče, vaše pitanje je na mestu, samo sadržina pitanja ne odgovara uopšte istini, jer ste promašili adresu kojoj se obraćate. Ministarstvo kulture i informisanja ne može da bude predlagač takvog zakona. Ili, možemo da se držimo one izreke da „hartija trpi sve“, pa da bilo koje ministarstvo može da napiše bilo koji predlog zakona. Tako da u fijokama Ministarstva kulture i informisanja, u istorijatu ovog ministarstva ima svašta i tu svašta mogu da nađem, ali ovaj nacrt zakona ne postoji u Ministarstvu kulture i informisanja.
Mogu samo da vas podučim da takav predlog zakona može jedino da podnese Vladi Republike Srbije na razmatranje naše zakonodavstvo. Znam da je bilo nekakvih inicijativa ranije, od strane ministra pre mene, u kojima se razmatrala mogućnost da se donese takav propis. Bilo je i javne rasprave, polemike, ali ne one zvanične, koja ide posle predloga zakona, jer predlog zakona nikad nije ni donet, nego ovako, u javnosti. Bilo je mnogo zamerki na uvođenje nekih pravnih termina koji ne postoje inače u pravnom životu Republike Srbije.
Kada se nešto predlaže i donosi, moramo da imamo nešto ozbiljno, što je usaglašeno sa pre svega Ustavom Republike Srbije, a vi ste citirali samo jedan član, a zatim i druge zakone koje koristimo, a sudaraju se prosto sa eventualnim donošenjem ovakvog zakona.
Slažem se sa vama, mnogo putujem po Srbiji, vidim anomalije, da je ćirilica kao naše pismo u potpunoj defanzivi i ono na šta mi treba prvenstveno da obratimo pažnju jeste da državne ustanove koriste ćirilicu i ćirilično pismo, naravno, uz latinicu, ne bih se složila sa vama kako ste vi rekli da je to hrvatski jezik, nego mi govorimo srpskim jezikom, koristimo ćirilicu, ali koliko znam naš narod, prosto ni ne razlikuje kada čita neki tekst ćirilični i latinični i ne možete da kažete da je to hrvatski jezik ako je nešto napisano latinicom. Ne mogu da se složim sa vama, jer jednako koristim i jedno i drugo i uopšte ne primećujem kada prelazim sa ćirilice na latinicu.
Imam veliku zamerku na vašu komunikaciju i pokušaj da uvredite svakog ko se bavi politikom u našoj državi i ko je zaslužio veliko poverenje građana Srbije i ne kaže se vođa Srpske napredne stranke, nego se kaže – predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić ili predsednik Srpske napredne stranke. A malicioznost u postavljanju pitanja, to ostavite za neka druga mesta.
Ako želite stvarno da čujete nečiji odgovor, onda na takav način i postavljajte pitanja i nemojte da se trudite da budete malo interesantni jednom određenom delu javnosti pa da neko kaže – e, super što si rekao da je neko vođa. Nije vođa nego je predsednik ove države, za koga je glasalo skoro 60% izašlih građana na prethodnim izborima.
Ako vi insistirate da se ministarstvo pozabavi inicijativom da zakonodavstvo donese neki takav zakon, ja ću vas poslušati kao poslanika, jer poštujem sve poslanike ovog parlamenta i krenućemo u pravljenje neke javne rasprave o potrebi definisanja prave uloge ćirilice u skladu sa Ustavom Republike Srbije i raditi zajedno sa zakonodavstvom da oni predlože parlamentu nekakav zakon. Hvala.

Hvala.
Narodni poslanik Vladan Glišić ima reč.