Ovo je sve demokratska argumentacija i sve to razumem.
Rekoh, biramo zamenicu Poverenika koja će biti zadužena za pitanje zaštite podataka o ličnosti, pitanje koje je veoma zahtevno i kompleksno u današnjoj eri informatičkog društva, u današnjoj eri digitalizacije, u današnjoj eri gde svi veliki državni sistemi grade i prave velike informacione sisteme koji su puni raznih podataka o ličnosti i gde je zaštita tih podataka ključno pitanje današnjice i pitanje kojim se, na kraju krajeva, vi kao Poverenik i buduća zamenica koju ćemo birati, i mi iz JS ćemo podržati taj vaš predlog, naravno, to je pitanje koje je veoma važno i kojim se treba baviti u narednom periodu.
Naravno, kako se razvija informatičko društvo, kako se povećava broj korisnika interneta, tako se povećava i dostupnost podataka, ali samim tim, povećava se i mogućnost zloupotrebe tih podataka i zloupotreba podataka o ličnosti u stvari predstavlja svako delanje nezakonito i neovlašćeno korišćenje podataka o ličnosti kojima ličnost je pretrpela ili trpi neki gubitak ili neku štetu.
Naravno, kako sve više svet ulazi u informatičko društvo, kako idemo u eru digitalizacije, kako se povećava broj korisnika i interneta i sve veći broj velikih informacionih sistema i baza podataka, tako se povećavao i problem zaštite podataka o ličnosti, pa se samim tim pojačavala i zakonodavna aktivnost kako u Evropi, tako i kod nas. Pa, mi imamo puno tih pravnih akata koji tretiraju ovu oblast, počev od Konvencije o zaštiti ličnosti u odnosu na automatsku obradu podataka Saveta Evrope, poznata Konvencija 108. Imamo, recimo, i Povelju EU koja u svom članu 8. jamči i garantuje bezbednost podataka o ličnosti. I, naravno, 2016. godine EU je donela niz pravnih akata, od kojih je najvažnija opšta uredba o zaštiti podataka o ličnosti.
Naravno, želeći da idemo u toku sa svetom, mi smo doneli prvi zakon na tu temu 2008. godine, koji je krenuo sa implementacijom 2009. godine, ali želeći da upodobimo našu zakonsku i pravnu regulativu sa evropskom i svetskom, mi smo doneli drugi zakon 2018. godine i on je krenuo sa implementacijom avgusta meseca 2019. godine.
Da je ovo važno pitanje, i vi ste sami rekli da su svi zakoni koji se donose u obavezi da se usklade sa Zakonom o zaštiti podataka o ličnosti. Mi smo ovde već donosili neke zakone koji se tiču velikih baza podataka, kao što je nedavno bio Zakon o socijalnoj karti. Znamo da se u raznim državnim institucijama i ministarstvima grade, prave i koriste ogromne baze podataka, kao što je JIS - jedinstveni informacioni sistem u prosveti, u obrazovanju, da ne pominjem e-upravu kao verovatno najveću bazu podataka u našoj državi. Mi znamo da Zakon propisuje tačne procedure kako se tu vodi računa o zaštiti podataka o ličnosti.
Međutim, ono što je takođe veliki i ne sumnjam da ti veliki informacioni sistemi vode računa i da se tu poprilično dobro štite podaci o ličnosti. Naravno, nema nigde idealnih situacija, ali generalno mislim da je tu situacija poprilično dobra i nadam se da će te se složiti sa tim.
Ono što je bitno jeste da je zaštita podataka na internetu, na društvenim mrežama još uvek veliki problem današnjice. Naime, imamo situaciju da svaki pretraživač, od „Gugla“ preko „Jahua“ i bilo kojih drugi pretraživač, to je opšte poznato, čuva apsolutno sve podatke o svojim korisnicima. „Gugl“ tačnije i preciznije devet meseci, „Jahu“ čuva podatke o svojim korisnicima i njihovim aktivnostima 90 dana. To znamo svi mi koji koristimo te pretraživače. „Gugl“ to ne krije. On nam i jednom mesečno šalje mejl u kome stoji koliko smo sati proveli na internetu, koje smo sve lokacije obišli u toku tih mesec dana.
Jednostavno, ono što je moje pitanje, možda prema vama, jeste da li su i te velike kompanije, kao što su „Gugl“, „Jahu“ itd. prilagodile svoje poslovanje u Srbiji našim zakonskim okvirima, odnosno da li su i oni vama odredili predstavnike koji će se baviti tim pitanjem i sarađivati sa vama, kao sa nezavisnim regulatornim telom?
Ono što je bitno jeste da su socijalne mreže fenomen današnjice, da je sve više korisnika socijalnih mreža, ali je i sve više različitih tih društvenih i socijalnih mreža. Naročito danas, u vreme pandemije Kovida-19, kada se dobar deo sveta zaključao, kada imamo lokdaun u mnogim državama, kada imamo situaciju da smo, kao što je pre neki dan i gospodin Marković ovde diskutovao, dobar deo naše mlade populacije zatvorili, jer ne idu u škole, pohađaju tzv. onlajn nastavu zato što nema izlazaka, jer su svi ugostiteljski objekti, objekti zabave i kulture zatvoreni. Ta naša mlada populacija je okrenuta onda društvenim mrežama, internetu. To ima i dosta pozitivnih, ali i jako, jako, puno negativnih implikacija. Prosto, trebalo bi možda pričati i o tome koliko se podaci na društvenim mrežama štite. Tu je situacija od društvene mreže do društvene mreže različita.
Imamo situaciju npr. „Tvitera“ koji je u nekom svom začetku 2011. godine, dobio nalog suda u Americi da otkrije podatke o svojim korisnicima koji su učestvovali u aferi „Vikiliks“. „Tviter“ je to tada odbio, pozivajući se na Prvi amandman, ali vidimo da kako je rastao broj korisnika „Tvitera“ da je, naročito se to pokazalo u predsedničkoj kampanji u Americi, „Tviter“ ograničio i slobodu govora, naročito onih predstavnika čija se politika kosi sa politikom menadžmenta ove društvene mreže. Sa druge strane, dozvoljavaju i govor mržnje i pojavu i plasiranje lažnih vesti. To možemo videti i ovde u Srbiji. Na sreću, u Srbiji svega 10,5% ljudi koristi ovu društvenu mrežu, ali vidimo da je na njoj prisutno jako puno lažnih vesti, neistina i neproverenih i netačnih informacija o pojedincima.
Ono što je interesantno, jedno istraživanje o zaštiti podataka na "Fejsbuku" koju je radio jedan univerzitet u SAD, gde su napravili algoritam čija je svrha bila pokušaj pronalaženja ličnih karakteristika korisnika "Fejsbuka" na osnovu liste njihovih prijatelja. To je istraživanje pokazalo da se samo 5% ljudi setilo da zaštiti listu svojih prijatelja, da je u tom istraživanju 58% korisnika objavilo koji su univerzitet pohađali, 42% je pokazivalo radno mesto, 35% interesovanja, a 90% omogućilo pristupe informacijama o svom prebivalištu. Na taj način, putem društvenih mreža, zlonamerni mogu da iskoriste i te kako privatne podatke o ličnosti.
Mislim da biste tu vi kao Poverenik za zaštitu informacija o ličnosti mogli nekom medijskom propagandom, medijskim nastupom, akcijom da uradite mnogo više na edukaciji. Možda i u saradnji sa Ministarstvom prosvete ili sa nekim drugim ministarstvima da uradite više na edukaciji zaštite privatnih i ličnih podataka na društvenim mrežama, naročito kada su mladi ljudi u pitanju, jer smo videli, nisu česti, Bogu hvala, strašne primere zloupotrebe ličnih podataka mladih ljudi, mladih lica na društvenim mrežama.
Naravno, zaštita podataka puno zavisi od internet provajdera koji praktično imaju sve podatke o ponašanju na internetu. Oni vam dodeljuju vašu adresu, IP adresu i, na osnovu vašeg ponašanja, oni mogu videti sve. Zakon ih, Bogu hvala, ograničava, ali se tu opet postavlja pitanje - u kojoj meri se zakon poštuje i primenjuje?
Ja ne bih samo o zaštiti privatnosti i podataka na internetu. Mi imamo situaciju da su, nažalost, softver i hardver za špijuniranje sve jeftiniji i sve pristupačniji. Nažalost, svedoci smo da se najviši državni funkcioneri u ovoj državi, ali ne samo u ovoj državi, nego u čitavom svetu, nezakonito, neovlašćeno, nemoralno prisluškuju. Mislim da je ovo jedna situacija gde vi, kao jedno nezavisno regulatorno telo, ne možete sami izaći na kraj sa tim. Naravno da sa tim ne može da se bori ni samo Ministarstvo unutrašnjih poslova, ne mogu ni samo bezbednosne službe, negde mnogo toga zavisi, i sam sam svedok ovih dana, od spremnosti pravosudnih organa da procesuiraju te sve zloupotrebe vezane za zaštitu privatnosti, vezane za zaštitu podataka o ličnosti, vezane za plasiranje lažnih vesti o pojedincima.
Mislim da je to deo države i društva i sistema o kome treba posebno pričati. Tu ću se nadovezati na izbor sudija. Naravno, i taj predlog ćemo u danu za glasanje podržati, ali ono što je bitno jeste da naš pravosudni sistem obezbedi dobre, kvalitetne kapacitete, da se izbori sa tim velikim problemom današnjice zvanim zaštita podataka o ličnosti.
Naravno, u danu za glasanje, i jedan i drugi predlog, poslanička grupa JS će podržati i želimo tim kandidatima puno uspeha u daljem radu. Hvala.