Zahvaljujem uvažena potpredsednice.
Uvaženi gosti Narodne skupštine, dragi narodni poslanici, dame i gospodo, građani Republike Srbije, pravo je zadovoljstvo kada u Skupštini Republike Srbije imamo priliku da razgovaramo i na kraju krajeva i vršimo izbor prilikom rasprave u dve nezavisne institucije kakva je institucija Poverenika i naravno i druga tema o kojoj ćemo govoriti izbor sudija.
Podsetiću vas samo na moje izlaganje kao predstavnika Odbora što se tiče Poverenika za informacije od javnog značaja, odnosno i zaštitu podataka o ličnosti, odnosno zamenika za oblast za zaštitu podataka o ličnosti.
Ja ću odmah na početku i reći da je kao vaš predlog, predlog stigao na Odbor za kulturu i informisanje i onaj deo koji sam ostala dužna građanima Republike Srbije prilikom izlaganja u ime Odbora jeste da smo mi ispoštovali celokupnu proceduru koju predviđa izbor Poverenika i procedura Odbora, a to je da smo imali vrlo značajnu i konstruktivnu raspravu na samom sastanku Odbora i meni je zaista bilo zadovoljstvo. Razgovarali smo o različitim temama iz delokruga vašeg rada. Između ostalog, imali smo i razgovor sa vašim kandidatom, odnosno Sanjom Unković diplomiranim pravnikom koji inače potiče iz vaše institucije i opet napominjem, pravo je zadovoljstvo bilo razgovarati sa dva uvažena stručnjaka iz ove oblasti. Poslanici su bili zaista vrlo zainteresovani za odgovore na pitanja koja ste vi davali i to je nešto što bi možda u okviru vaših izveštaja naravno mogla, i jeste svakako praksa bila, vi ste relativno skoro stigli na funkciju.
Ono što je jako važno je što je vaša iskrenost u radu bila zaista presudna u tome da mi zaista takvu raspravu i započnemo u Odboru za kulturu i informisanje.
Koliko god je pandemija donela loših stvari toliko nas je naučila, tako da ste i vi baš u toj situaciji na žalost shvatili da ipak imati zamenika nije stvar slova zakona na papiru, već stvar još jednog para ruku i još jedne osobe koja može da vas zameni upravo u ovakvim situacijama kada mi možda nekad i pomislimo da nam ne treba zamena i da možda bolest neće na nas. Možda je to pouka i poruka koja može otići i sa ove sednice, iz ove rasprave, da je ipak korona ušla u sve pore ovog društva, ne samo našeg naravno, već celokupne zemaljske kugle, čitavog sveta i da zaista utiče na redovan život, na rad, utiče praktično na sve ono što smo do juče smatrali normalnim, danas moramo da se novonastalim situacijama prilagođavamo.
Mene je jako, da kažem, zaintrigiralo koliko je jedna mlada osoba u vašem timu sposobna da preuzme jednu ovako značajnu ulogu u okviru institucije na čijem ste čelu. Njena, ne samo njeno znanje stručno, već i menadžerske sposobnosti za koje smo se uverili da postoje, zaista je kvalifikuju za jednog kvalitetnog zamenika, a sasvim sigurno su vam ovlašćenja u tom slučaju gotovo ista. Toliko o Sanji Unković.
Naravno, mi smo već u ime Odbora i predložili da se ovaj predlog u plenumu danas u danu za glasanje prihvati. Nadam se da će tako biti.
Ono što, kažem, posebno je zadovoljstvo kada dođete kao predstavnik nezavisne institucije u dom Narodne skupštine, to je upravo nama ovde jedan dokaz u ovakvim raspravama o vašim izveštajima, da je demokratija u Srbiji na vrhuncu, odnosno da je u odnosu na sve ono što smo imali priliku u prethodnom periodu da vidimo upravo iz institucije iz koje vi dolazite, nije bio slučaj. Iako je ova funkcija Poverenika, ne mogu čak reći ni mnogo puta, nego gotovo oduvek bila zloupotrebljavana politički, zadovoljstvo je doći danas ovde, razgovarati sa vama, zadovoljstvo je učestvovati u radu i kontrolisati rad Poverenika zato što znamo da razgovaramo sa nezavisnim kandidatima, da razgovaramo sa nezavisnim institucijama, nezavisnim u radu, nezavisnim od političkog uticaja institucijama koje imaju svoj integritet zagarantovan zakonima i Ustavom.
To je ono što ovaj plenum i ovu skupštinsku većinu razlikuje od svih onih koji su u prethodnom periodu imali prilike da biraju, da sarađuju sa različitim institucijama, između ostalog i institucijom Poverenika koju vi predstavljate.
Ja ću vas podsetiti na nekoliko, jer ipak je čini mi se to podsećanje nama potrebno. Skloni smo tome da brzo zaboravimo zato što prosto dobili smo nešto što ovu funkciju Poverenika predstavlja na onaj način na koji zakon predviđa i samim tim kada pogledate i vaš rad koji je zaista neprikosnoveno profesionalan, mi dolazimo do toga da zaboravljamo kako je to nekada izgledalo. Zato ću vas podsetiti, s obzirom da je važno, a vratiću se nakon toga i na vaš predlog da se ovaj zakon u jednom domenu i proširi i da je zastareo. Naravno, da smo mi imali kontinuitet u radu Poverenika u prethodnom periodu, mi bismo verovatno ovaj zakon u nekom doglednom vremenu ranije i imali. Ali, naravno da to nije bilo moguće. Iz kojih razloga?
Iz razloga što ako krenemo od vašeg prethodnika, koji je bio politička institucija, čak ne mogu da kažem ni lično, s obzirom da je sedeo u tako osetljivoj instituciji kao što je Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, govorim o Rodoljubu Šabiću, koji je otvoreno branio svoje političke ideale, svoje političke stavove, ali i pripadnost određenim političkim partijama dokazujući svakodnevno odanost upravo istima.
To je bilo gotovo svakodnevno i išlo je do te granice i mere, a podsetiću vas da je upravo Rodoljub Šabić i danas politički aktivan i dalje verovatno vraća dug onima u čijoj je vlasti bio, s obzirom da vidimo da je, doduše, sada, s obzirom da više nema javnu funkciju, aktivan na društvenoj mreži „tviter“ i tu bezočno, moram reći, pljuje SNS, jer taj rečnik nije uopšte primeren nekome ko je obavljao ovako odgovornu državnu funkciju.
Tako je napao našeg predsednika poslaničke grupe, dr Martinovića upravo za jednu stvar koja je bila njemu stavljena na teret u prethodnom periodu, koja je ovde, računajući da svaki poslanik ima pravo na svoj stav, na svoje mišljenje, na slobodu govora, što i sam Poverenik mora da zaštiti svakako, on je sa pozicije institucije Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti došao u priliku da ga Republičko javno tužilaštvo, 2016. godine u julu, optuži, odnosno podnese tužbu Upravnom sudu u Beogradu protiv Poverenika, Rodoljuba Šabića zbog prekršenih nekoliko zakona.
S obzirom da su zakoni koji su prekršeni ovim putem zaista vrlo ozbiljni i da vas mogu dovesti ne samo u vezu sa time da ste možda nesmotreno, što sasvim sigurno nije slučaj, prekršili zakon, već vas može dovesti u vezu i sa drugim predstavnicima vlasti van Republike Srbije, da sad ovde ne koristim te izraze koje nam kasnije ovde, zbog slobode govora koju nam često zabranjuju, u Narodnoj skupštini kao poslanicima spočitavaju, neću izgovoriti, ali ćete vi vrlo jasno i građani Republike Srbije, nakon ovoga u šta vas budem uvela u par rečenica, zaključiti o kome, odnosno o kakvoj ličnosti se radi i kakve su, na kraju, mnogo bitnije, namere Poverenika bile.
Dakle, tužbu je potpisala zamenica Zagorke Dolovac, Snežana Marković, a podneta je radi poništenja Šabićevog rešenja iz marta 2016. godine, kojem je Ministarstvo odbrane naložilo da bez odlaganja dostavi Fondu za humanitarno pravu kopije dokumenata iz kojih se može saznati kada je Goran Jeftović imenovan na mesto štabskog oficira prištinskog korpusa Vojske Jugoslavije tokom sukoba na Kosovu 1999. do kada se nalazio na tom mestu i koji je imao čin.
U tužbi se, između ostalog, navodi da bi stavljanje na uvid takvih podataka drugima imalo posledice na odbrambene sposobnosti Vojske Srbije, ugrozila bi se odbrana zemlje, nacionalna i javna bezbednost, kao i lična bezbednost oficira i podoficira. Davanje takvih podataka, smatra predlagač, u suprotnosti je interesima Republike Srbije, a interes zemlje je pretežniji od interesa drugoga za dobijanje informacija.
Takođe, smatra se da je pobijenim rešenjem izvršena povreda odredbi Zakona o odbrani, Zakona o vojnoj, radnoj i materijalnoj obavezi, Zakona o tajnosti podataka, Zakona o Vojsci Srbije, a posledica toga je nepravilno primenjen Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja.
Ovo su navodi iz tužbe protiv Rodoljuba Šabića, gde vam je vrlo jasno, iako vam ja sada ovde ne izgovorim, o kakvom čoveku se radi i da se radi o čoveku u čijem interesu nisu bili interesi Republike Srbije i da mi ovde možemo i danas da razmišljamo, na osnovu stavova koje on i dalje iznosi, kome on odgovara i, zapravo, kome je i tada, dok je vršio ovu odgovornu funkciju u, podsetiću vas, nezavisnoj instituciji, kakva je institucija Poverenika.
Dakle, to nije jedini slučaj kada se ova ili slična institucija, koja apsolutno mora biti nezavisna u svom radu, zloupotrebljava. Tako ću vas podsetiti da smo ovakvih slučajeva imali i na nivou pokrajinske Vlade, odnosno Pokrajine Vojvodine. S obzirom da je Skupština Vojvodine zadužena za izbor pokrajinskog Ombudsmana, Skupština Vojvodine je imenovala, dok je na čelu te skupštine bio Bojan Pajtić, Dejana Janču, predsednika Izvršnog veća Vojvodine, koji je u tom trenutku imao 82 godine, za novog pokrajinskog Ombudsmana u to vreme, 2009. godine, iako mu je radni odnos po sili zakona prestao sa navršenih 65 godina.
Dakle, novina nije ni da se radi ne samo protiv Ustava, kao što smo videli u ovom slučaju, protiv interesa Republike Srbije, protiv njene bezbednosti, nego se flagrantno kršio zakon onda kada je to politički pripadnicima bilo neophodno kako bi svoje političke poslušnike doveli na mesta koja, napominjem još jednom, su obavezna, prvo po svojoj nezavisnosti, integritetu, oslobođena od bilo kakvog političkog uticaja.
Ne znam da li je neophodno spomenuti i onaj slučaj koji je svima nama i te kako poznat, a tiče se jednog predsedničkog kandidata koji je na predsedničku, odnosno na tu funkciju budućeg kandidata za predsednika Republike Srbije upravo agitovao sa mesta Poverenika, Zaštitnika građana. Dakle, mislim da je to slučaj u koji je javnost svakako upoznata. Pored toga što je zloupotrebio svoju funkciju kako bi se kandidovao za predsednika, bilo je tu još nekakvih indicija koje su upućivale da je ovo lice bilo umešano i u najgora krivična dela, kakvo je ubistvo.
Dakle, to su bila lica koja su obeležila rad nezavisnih institucija u prethodnom periodu. Onda možete da razumete, mogu verovatno i građani Republike Srbije da razumeju, kada vi dođete ovde u Narodnu skupštinu, a osvrnuću se i na izbor sudija, dozvolićete mi to, sa kolikom radošću mi ovde razgovaramo sa vama o izmeni zakona, o svemu onome što će unaprediti rad Poverenika, a ne samo rad Poverenika i povećati vaša ovlašćenja, već, naravno, jer svi mi ovde, i vi, a i mi, služimo građanima Republike Srbije, što će njima osigurati veća prava i veće slobode.
Zaista jeste svaki put pravo zadovoljstvo razgovarati o tome. Verujte da, znajući zakon, znajući da ste u pravu kada kažete da u jednom delu jeste zastareo s obzirom i na nove tehnologije i da su vam potrebna veća ovlašćenja kako biste u skladu sa trenutnom, sadašnjom situacijom mogli da primenjujete delove i odredbe koje se tiču institucije Zaštitnika poverenika za informacije od javnog značaja i zaštite podataka o ličnosti, verujte da ćete u Skupštini Republike Srbije u Poslaničkoj grupi Srpske napredne stranke „Aleksandar Vučić – Za našu decu“ uvek imati pouzdanog partnera, uvek imati saradnika i, na kraju krajeva, uvek imati podršku.
Upravo vaš rad u prethodnom periodu, kažem i napominjem, vrlo kratkom, ali ste za taj kratak period zaista doneli jedne izvanredne rezultate i moram napomenuti da se vaši rezultati nižu čak i u ovom periodu kada zaista svi trpimo i kada smo u opasnosti po živote građana Republike Srbije nekako sve drugo stavili po strani. Vi niste ostali praktično van tokova, vi ste tu, pogotovo sada radite svoj deo posla, i iz tog razloga zaista podržavamo predlog da gospođa Unković vrši funkciju zamenika Poverenika, smatrajući da iz ovih nadležnosti i ovlašćenja koje imate, zaista imati širok delokrug rada, da vam je u tom slučaju zaista neophodna i pomoć.
Što se tiče druge teme koja je na današnjem dnevnom redu, a tiče se izbora sudija, moram reći da je taj proces ovde, videli ste u nekih prethodnih par meseci, konstantan, da se sudije ovde biraju i da o tome raspravljamo i da govorimo o kandidatima i te kako. Ali, podsetiću vas, isto tako govoreći o nezavisnosti onih koji uđu u ovaj dom, kršeći flagrantno Ustav i zakone Republike Srbije i poverenje koje su u prethodnom periodu dobijali od građana Republike Srbije, moram, a ne mogu da ne spomenem, jer to pitanje zaista građani postavljaju gotovo svakodnevno, jer im u najvećoj meri nije jasno na koji način se zapravo svi oni koji su u prethodnom periodu bili na vlasti, a tu mislim na Dragana Đilasa, tu mislim na Borisa Tadića, tu mislim na Vuka Jeremića, Borka Stefanovića i ostale, na koji način su sve ovo vreme, iako postoje određeni dokazi koji ukazuju na lopovluk i kriminal, ostajali van domašaja zakona. Upravo ću to pokušati sada u par minuta, koliko mi je vremena ostalo, da objasnim.
Dakle, politizacija sudstva, kao i svih institucija koje smo imali priliku i danas da čujemo, praktično je predstavljala mogućnost za njihove produžene ruke kako bi ostali van domašaja zakona, a razmišljali su unapred jer su znali koliko su krali, van domašaja zakonika da se vlast promeni. Tako je njihova neuspela reforma pravosuđa iz 2009. godine, o kojoj se, podsećam ovde i poslanike, nedovoljno govori, a još uvek je, složićete se sa mnom, rak rana našeg pravosuđa.
Da podsetim građane, neuspela reforma pravosuđa je koštala Srbiju 2009. godine 44 miliona evra. Ova suma je isplaćena za plate, a podsetiću vas da je gotovo u jednom danu oko 1000 sudija promenjeno. Zašto? Zato što nisu odgovarali i nisu bili politički poslušnici režima Borisa Tadića i Dragana Đilasa, a računali su da moraju da imaju i tog saveznika, kako bi sve svoje koruptivne radnje pokrili na neki način.
Dakle, ova suma od 44 miliona evra isplaćena je za plate neizabranih 836 sudija, 75 zamenika tužilaca, koje su isplaćivali za gotovo dve godine, iako nisu radili. Posle 12 godina od reizbora sudija i tužilaca, državni organi nisu sabrali kompletnu štetu koju je budžet pretrpeo zbog odšteta isplata plata neizabranima, kao ni gubitke zbog problema i zastoja u radu sudova i tužilaštva. To najbolje vi znate kao predstavnici Saveta Visokog saveta sudstva, znate koliko nas je to koštalo.
Znate koliko je predmeta ostalo koji nisu obrađeni, koliko je zastarelih predmeta ostalo, znate koliko je svega bilo na čekanju, zato što je nekada neko pomislio da može da utiče na nezavisno sudstvo, da može da ga kontroliše i da može od nezavisnog sudstva, od grane vlasti da napravi svoj politički biro u kome će se donositi odluke koje odgovaraju pravdanju kriminala i krađi koju su vršili u vreme dok su bili vlast.
Da ja sada ovde ne ulazim, ovo je tema kojom bi trebalo svakodnevno da se bavimo. Ne kažem da ni danas ovaj deo grane vlasti treba da pretrpi još izvesne promene i izvesne reforme, ali samo one koje će ga dovesti sutra u još veću nezavisnost od političkog činioca. Jer to je suština, to je ono što želimo našim građanima, da im pružimo maksimum demokratije i da budemo odgovorni za vršenje vlasti, da budemo odgovorni za svaki korak u svim ovim godinama u kojima smo pokušavali građanima Republike Srbije da razdvojimo institucije od politike, one koje nisu u nadležnosti političara, tako mora da ostane i ta prava garantuju građanima Republike Srbije da oni žive u demokratskoj državi i to je nešto što ne sme nikada biti dovedeno u pitanje.
Dozvolićete mi još samo u ovih par minuta koja su mi danas ostala, moj kolega Aleksandar Marković je danas napomenuo, ne želim da ulazim zaista u ovu nekrofilsku politiku koja se vodi protiv predsednika Srbije Aleksandra Vučića, ovim navodima koji su sada preplavili ove đilasovske medije, a kojima pokušavaju da zatrpaju danima, neuspešno, aferu povezanu sa tajnim računima i milionima koje Dragan Đilas ima na Mauricijusu, Hong Kongu, Delaveru i Švajcarskoj i raznim drugim poreskim rajevima.
Još jedna afera je danas osvanula, u novinama, doduše, ali ja se iskreno nadam da tužilaštvo, znajući da radi svoj posao kada je u pitanju ispitivanje spornih računa i miliona koje Dragan Đilas drži u poreskim rajevima, da se pozabave i onim što se trenutno nalazi u papirima koje vode ove Đilasove firme, kakva je firma „Multikom“, koja je u svom završnom računu za 2019. godinu napravila još jedan marifetluk, još jednu finansijsku malverzaciju kojom je omogućila da 3.750.000 evra bukvalno Dragan Đilas pokloni Šolaku. S obzirom da znamo je to jedna velika srećna porodica, ne poklanja to Dragan Đilas Šolaku, već i dalje vrši na isti način kako je navikao utaju poreza i sakrivanje porekla novca kako bi smanjio onih 619 miliona koji mu se spočitavaju u javnosti, a to vrlo neuspešno, očigledno, radi.
S obzirom da se državni organi bave ovom temom, ja ću samo još jednom apelovati da se i ovi navodi novinara provere i samo da pojasnimo građanima Republike Srbije o čemu se radi. Dakle, Dragan Đilas je u izveštaju za 2019. godinu otpisao 440 miliona dinara na ime pripadajućih dividendi „Dajrekt medije“, kada je tada već u vlasništvu Šolokove „Junajted grupe“. Na ovaj način je umanjio kapitalnu vrednost, profit, i uspeo da dovede u zabludu još jednim finansijskim marifetlukom vrednost svoje kompanije i pokloni, kao što sam rekla, Draganu Šolaku još koji milion.
Dakle, danas u današnjoj raspravi ja vas molim narodni poslanici da podržite ovaj predlog za izbor zamenika Poverenika, s obzirom da mislim da će zaista prava osoba biti izabrana na pravo mesto i da nastavimo zajedno da se borimo za nezavisne institucije. Hvala vam.