Zahvaljujem se narodnoj poslanici Rajki Matović.
Reč ima narodni poslanik Dejan Kesar.
Izvolite.

Poštovana predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, predstavnici VSS, predstavnici Poverenika, poštovani građani Srbije, pred nama su danas dve veoma važne odluke i jedna se odnosi na Predlog odluke za izbor zamenika Poverenika za informacije od javnog značaja, dok se druga odluka odnosi na izbor budućeg nosioca pravosudne funkcije i to za izbor sudije u Privrednom sudu u Zaječaru.

Na početku svog izlaganja bih želeo da istaknem da Narodna skupština iz sednice u sednicu nastavlja sa dobrom praksom, a ona je pre svega usmerena na efikasnosti i transparentnost. Efikasnost se pre svega ogleda u tome što se svi predloženi zakoni i predložene odluke nalaze pred poslanicima odmah nakon proteka zakonom utvrđenog perioda od dana predlaganja od strane nadležne institucije, dok je transparentnost pre svega usmerena da se svi ti predloženi zakoni i predložene odluke veoma podbrobno raspravljaju u ovom domu.

Upravo na ovaj način Narodna skupština pokazuje veoma visok stepen odgovornosti kada se radi o izboru kadrovskih rešenja, a istovremeno obezbeđuje nesmetano funkcionisanje institucija i obavljanje poslova u skladu sa zakonom, kao što je to slučaj kada govorimo o dve važne odluke.

Pre svega, izborom zamenika Poverenika za informacije od javnog značaja mi obezbeđujemo nesmetano funkcionisanje te institucije i takođe stvaranje terena za ostvarivanje još boljih rezultata kada se radi o zaštiti podataka o ličnosti.

Za zamenika je predložena gospođa Unković Sanja i čitanjem njene biografije se može videti da je završila Pravni fakultet u Beogradu i da dolazi iz reda zaposlenih, obzirom da je kod Poverenika zasnovala radni odnos 2011. godine. Ova činjenica ide u prilog da predloženi kandidat poseduje veoma bogato iskustvo na poslovima zaštite podataka o ličnosti, ali takođe sa ovoga mesta bih želeo da kažem da institucija Poverenika u poslednjih godinu dana je uradila zaista dosta i tu pre svega želim da kažem da je broj inspekcijskih nadzora kod banaka i osiguravajućih društava drastično smanjen na koje su građani Srbije imali najviše prigovora, pa danas te institucije prikupljaju samo najneophodnije podatke.

Takođe je pokazatelj dobrog rada i praksa institucije Poverenika i to što su svetske eminente kompanije, kao što su Viber, Gugl, Jandeks i druge imenovale svoje predstavnike za zaštitu podataka o ličnosti i upravo ovo pokazuje jasnu nameru kako privatnog sektora tako i same države da se ozbiljno i dalje pozabavi zaštitom podataka o ličnosti.

Kada govorimo o predloženoj odluci o budućem nosiocu pravosudne funkcije pre svega tu moramo govoriti da je kandidat predložen od strane VSS i to nakon sprovedenog zakonom utvrđenog postupka, u kome je utvrđeno da se radi o stručnom, dostojnom kandidatu i da je osposobljen za obavljanje ovako važne funkcije.

Kao i u ranijim slučajevima kada smo govorili o budućim nosiocima pravosudnih funkcija pre svega moram reći da smo mi, odnosno da govorimo o ljudima koji su stručni u okviru svoje oblasti. Kada govorimo o današnjem izboru i kada govorimo o izborima 2010. godine stvaramo jasnu sliku kroz šta je sve pravosuđe prolazilo do 2012. godine. Dok je za vreme DS 850 sudija ostalo na ulici i ostalo bez posla i dok je oblast pravosuđa sistematski uništavana i razarana od strane DS, od dolaska SNS na vlast pre svega oblast pravosuđa je oblast koja je nezavisna i objektiva.

Ona se, pre svega, stavlja u osnovnu društvenu ulogu, a to je zaštita prava i sloboda građana. Takođe, danas pravosuđe nije teren na kome se mogu sprovoditi različiti eksperimenti od strane neostvarenih političara i tzv. pravnih eksperata iza kojih ostaje samo naširoko poznata reforma sudija iz 2010. godine.

Kada govorimo o pravosuđu ja bih želeo da kažem da pravosuđe danas ostvaruje svoju osnovnu društvenu ulogu a to je upravo treća grana vlasti koja je usmerena na zaštitu prava građana, jer prava građana su upravo najvažnija i ona oslikavaju jedno jasno stanje, a to je jedan uređeni sistem, jedno uređeno društvo, kao što je to danas slučaj.

Danas pravosuđe nije instrument za disciplinovanje onih koji nisu bliski partiji, kao što je to bio slučaj do 2012. godine i danas se presude ne donose tako što sudija ujutru čita između redova na naslovnim stranama dnevne štampe. Danas se sudije biraju u skladu sa zakonom i rezultatima, a ne biraju se po opštinskim i gradskim odborima DS i njihovom integritetu govore presude a ne mišljenja lokalnih funkcionera i predsednika opština.

Razlog tome je veoma očigledan. Zašto ovo govorim? Pre svega, tadašnji čelnici DS plašeći se za svoje političke i poslovne odluke koje su im tada donele enormno bogatstvo, želeli su da sprovedu reformu pravosuđa kako bi sebi obezbedili aboliciju od bilo kakvog oblika krivične odgovornosti. Pre svega, oni su bili prisiljeni da sprovode reformu pravosuđa kako se ne bi otkrili različiti marifetluci koji su im doneli nekretnine na najekskluzivnijim lokacijama, koji su im doneli skoro 600 miliona evra i koji su im doneli restorane i najekskluzivnije automobile.

U toku reforme birale su se sudije koje su napredovale čak i po dva stepena, a bila je praksa da se napreduje iz stepena u stepen. Birale su se sudije čiji su rezultati bili daleko slabiji od sudija koje su nakon te reforme ostajali na ulici, ali ove prve, na sreću, su imale jasnu političku podršku tadašnjoj DS. Te sudije koje su nakon reforme ostale na ulici su svojoj okolini, svojoj porodici i svojoj deci morale da objašnjavaju da termin „nedostajan“ koji je tada bio u odlukama Visokog saveta sudstva u tom trenutku nije bio kazna, već nagrada. Nagrada zato što svoju čast, svoje znanje i svoje iskustvo nisu zamenili članskom kartom DS.

Kada pogledamo sa ove distance, deset godina nakon sprovedene reforme, moramo da postavimo pitanje - zašto se sve to dogodilo i tu pre svega moramo tražiti razlog u tome da su se pojedini politički funkcioneri enormno obogatili. Zašto to govorim? Pre svega, zadnjih dana i zadnjih nedelja suočeni smo sa aferom i beskompromisnom željom predsednika Stranke slobode i pravde Dragana Đilasa da sakrije svoj enormno stečeni novac po tajnim računima po belom svetu i da izbegne bilo kakav oblik odgovornosti pred nadležnim organima. Pre svega, on želi da te pare sakrije, koje je stekao od građana Srbije i da izbegne da odgovori na sva pitanja tužilaštva.

Postavljam pitanje sa ovog mesta - zašto 2010. godine tadašnje reformisano tužilaštvo nije pozvalo Dragana Đilasa da da odgovore na sva ova pitanja?

Postavljam takođe pitanje - da li tim tužiocima u tom trenutku nakon sprovedene reforme su bili važniji kabineti i važnija nova službena vozila od toga da se Dragan Đilas pozove i da se ispita na sve ove navode i da se ispita na one navode iz izveštaja Verice Barać u kome su decidno objašnjene pljačke „Telekoma“, RTS i drugih državnih firmi?

Na kraju bih želeo da kažem da nikada više ne smemo da dozvolimo da nam se desi reforma bilo kog sistema kao što je to bio slučaj do 2012. godine, nakon koje je preko 500.000 naših sugrađana ostalo na ulici, nakon koje je 850 sudija ostalo bez posla i nakon čega je Srbija bila na poslednjem mestu po pružanju zdravstvene zaštite.

Nikada više ne smemo da dozvolimo da se pojedinci enormno obogate i da taj novac iznose na Mauricijus i druga egzotična ostrva, dok mi pokušavamo da od Srbije napravimo bolje mesto za život za sve naše građane.

Ne smemo da dozvolimo da se ti isti vrate na vlast, jer tog trenutka Srbija postaje njihova Srbija, a naš novac postaje njihov novac, koji će im očigledno služiti isključivo za letovanja na Maldivima i Mauricijusu.

Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Aleksandar Mirković.

Hvala predsedavajuća.

Poštovani predstavnici predlagača, poštovane narodne poslanice i kolege narodni poslanici, mislim da u ovom sazivu se već drugi ili treći put viđamo, na ovom mestu diskutujemo o različitim predlozima, evo danas o kadrovskim rešenjima i mislim da i vi iako niste poslanici, možete da primetite kakav je impuls građana Srbije.

Sve ono o čemu diskutuju danas poslanici, koliko god se vama činilo da možda i nema direktne veze sa kadrovskim rešenjima koja se danas nalaze pred nama i te kako ima veze. Ljudi koji sede u ovom plenumu i koji su izabrani od strane građana pre svega su njihov servis i mi smo glasnici naroda, mi prenosimo ono što nas građani pitaju, prenosimo ono što su njihovi problemi, prenosimo ono što njih muči i zajedno ovde sa nama kada se ukaže prilika i vama i nama, o tim problemima i diskutujemo.

Na samom startu želim da kažem da o ovim kadrovskim rešenjima pre nego što oni budu izabrani možemo verovati vama na reč i njihovim biografijama, ali složićete se samnom da pravi sud o njihovom radu možemo doneti tek nakon nekog vremena i kada budemo videli kako su se oni i da li su se pokazali na svojim mestima i na mestima za koja su izabrana.

Politika SNS nikada neće biti da se bilo ko unapred satanizuje, kriminalizuje samo zato što to nekome tako odgovara u određenom trenutku. Vidite, to je suštinska razlika između nas i ljudi koji pokušavaju danas da se vrate na vlast. Evo i ovi predlozi danas koji su pred nama, ova kadrovska rešenja u jednom delu opozicije, predstavnika bivšeg režima, a predvođena Draganom Đilasom čije je ime više puta ponovljeno ovde, ti ljudi automatski ne valjaju i oni ništa ne znaju i nisu dostojni tih funkcija i nemaju nikakvo pravo da budu na funkcijama. Zašto? Zato što će ih izglasati ovaj parlament.

To je neka praksa koja se uvela od pada režima DS, gde bilo ko, koliko god da je kvalifikovan, kakve god reference da ima, koliko god ima dobar rezultat iza sebe iz bilo koje oblasti, ukoliko podrži politiku Vlade Srbije ili samo pohvali nešto što zemlja Srbija radi u određenom trenutku, automatski prolazi kroz toplog zeca i dobija etiketu ne znam kakvog bota ili čega god već. To je jako veliki problem u našoj zemlji i kroz to su prošli i Dragan Stojković Piksi, samo zato što je prisustvovao polaganju kamena temeljca za jednu japansku fabriku. Prolazili su i glumci, umetnici, pevači i svako ko se usudi, namerno naglašavam usudi da podrži politiku svoje zemlje.

Ne mogu da se ne osvrnem, a potrudiću se da budem kratak, jer sa vama sam o ovim podacima i o ovim stvarima diskutovao i u prethodnom periodu, sve ono što su prethodne kolege narodni poslanici govorili. Znate, danas ovde biramo neke sudije prvi put na njihovu funkciju, izabraćemo i zamenika na jako važnu funkciju, ali iz ugla građana koji možda nisu baš najupućeniji šta to znači.

Informacije od javnog značaja, zaštita podataka, znate to obično građanima može privući pažnju i zbog drugih stvari, pa se tako legitimno pitaju da li ste, da li je u vašoj nadležnosti iako znam da nije i zaštita podataka ili privatnosti ili kako god to želimo dalje da definišemo u narednom periodu i predsednika Aleksandra Vučića i njegove porodice. Znam koje su vaše nadležnosti, na vašem sajtu to piše taksativno, ali evo vidite, ja sam juče sreo jednog komšiju koji me je zamolio da vas pitam zašto se niste oglašavali kada su se dešavali napadi na porodicu predsednika Aleksandra Vučića?

Vi to nemate u svojoj nadležnosti, to jako dobro znam, ali ako već imamo tu zaštitu podataka i privatnosti i sve to, smatram i poslušaću njegovu molbu, da i vi kao nadležna institucija gledate da uputite neki predlog Narodnoj skupštini, pa da možda i proširimo te vaše nadležnosti, da ne ono što je u vašoj nadležnosti da nadzirete, a tiče se zakona i kontrole podataka koje država vrši, eto da vidimo kako možemo štititi privatnosti nekih javnih funkcionera, pa makar to bio i predsednik države. Ako nećemo i njega, makar njegove porodice i njegovog sina koji nema ni tri i po godine, a bio je više u medijima nego mnogi ljudi na političkoj sceni u Srbiji i to samo zato što je sin Aleksandra Vučića i samo zato što su neki hteli morbidno da mu presude.

Ovo posmatrajte i doživite kao najdobronamerniji savet i pre svega nešto što nas građani pitaju, na šta mi često imamo ili nemamo odgovor. Onda kada nemamo, mi to prihvatimo kao sugestiju i predlog, pa evo prenosimo danas vama.

Što se tiče sudija verujem da će ti ljudi uspeti da budu na strani zakona, jer im je to posao, jer im je to dužnost. Zato su se i kandidovali. Ali, ono što želim i njima da poručim, ali pre svega vama danas, moraju biti hrabri, a vi morate stati u zaštitu. Danas je jako veliki problem ako neko od sudija danas ili sutra ili kroz neki mesec, godinu dođe u situaciju da se kod njega nađe predmet o najbogatijem čoveku u ovom delu Evrope.

Vidite, istraživački novinari koji su se usudili da preispitaju kakvi su to računi širom sveta, ne samo na Mauricijusu, dobili su krivične prijave. Preti im se da su gotovi, nekim drugima se preti zatvaranjem redakcija, a nikako da dobijemo odgovor na pitanje da li stvarno imamo taj račun na Mauricijusu ili nemamo, kada je u pitanju Dragan Đilas. Nije više Mauricijus u pitanju. Tu je sada i Hong Kong, tu je sada i Švajcarska. Prema nekim podacima, ali neka vreme to pokaže, imamo mnogo tih destinacija i mnogo računa kojima se skriva, sada dokazano, više od devet miliona evra.

Postavlja se pitanje, da li su ti ljudi spremni da ih kao i novinare, kao i nas političare satanizuju i kriminalizuju pripadnici bivšeg režima, samo zato što obavljaju svoj posao?

Ovde pričamo o ljudima koji će prvi put stupiti na funkciju i štititi interese građana Srbije. Ali, znate kako? Sa druge strane oni neće imati samo protivnike u vidu ljudi koji počine neko krivično delo ili u sklopu neke kriminalne organizacije ili na bilo koji drugi način ogreše o zakon. Ovde će de fakto imati i protivnike u političarima koji smatraju da te sudije ne obavljaju dobro svoj posao.

Polako ću završavati, još dosta govornika ima iza mene. Morate da shvatite da poverenje građana u sud i u sudije, u tužilaštvo nije nastalo danas, to je posledica one katastrofalne situacije, reforme iz 2010. godine, o kome se ovde već priča naveliko i situacija da ste u jednom danu gumicom obrisali 1.000 ljudi.

Posledica je toga što je sudija mogao da bude izabran samo ako mu je žena član DS ili on, a ona opštinskom odboru DS dobije kvalifikaciju – pitom je, neće mnogo da se buni. Dakle, to su reference da li je neko dobar sudija ili nije. Druga referenca je, bio je JUL-ovac, ali se pokajao, sada je naš. Trećem je referenca – voli malo da ukrade, ali možemo da ga držimo pod kontrolom. E, to je dovelo u situaciju da građani Srbije nemaju poverenja u sudije i sudstvo.

Dolaskom SNS na vlast stvari su počele da se menjaju u drastičnom obliku, u svakom pogledu i smislu i u svakom segmentu našeg života i menjaju se na bolje. Ja, samo želim vama, da pre svega, svako vaše naredno kadrovsko rešenje ili bilo koji predlog zakona koji budemo donosili ovde, dopuna ili kako god će to u narednom periodu ili možda čak i odluka neka, bude pre svega vođena interesom građana Republike Srbije, jer smo mi izabrani ovde da brinemo u njihovom interesu i da zastupamo njihove stavove i želje i potrebe.

Zato se nadam da ćemo u narednom periodu uspešno sarađivati, kao što su moje kolege rekle, u nama ćete uvek imati podršku dokle god smo na istoj liniji, a to je linija bolje budućnost naših građana, naše dece i generacija koje dolaze. Hvala. Živela Srbija.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Nenad Baroš.

Uvažena predsedavajuća, poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, cenjeni predstavnici VSS, gospodine Marinoviću sa saradnicom, dame i gospodo narodni poslanici, na današnjem dnevnom redu sednice Skupštine Republike Srbije po ko zna koji put imamo odluku o izboru sudija koji se prvi put biraju na sudijsku funkciju.

Odmah da se razumemo, apsolutno podržavam ovakav način izbora sudija od strane narodnih poslanika kao predstavnika naroda u najvišem zakonodavnom telu naše zemlje, odnosno u parlamentu, jer se samo na taj način može obezbediti kolika-tolika nezavisnost prilikom izbora sudija. Ukoliko izbor sudija prepustimo samo i isključivo VSS, smatram da ćemo onda dobiti najjači organ praktično u državi i da će celokupna sudska vlast biti u rukama upravo tog organa.

Sada, imajući u vidu proceduralne stvari, odnosno sam postupak izbora kandidata koji se dostavljaju narodnim poslanicima na izglasavanje, možemo istaći da zaista veliki i presuđujući uticaj ima upravo VSS, dok nama kao narodnim poslanicima praktično ne preostaje ništa drugo no da izaberemo predloženog kandidata ili da ga ne izaberemo.

Visoki savet sudstva, odnosno Komisija VSS u prošlosti nije uvek davala najadekvatnije kandidate. Pre samo nešto malo više od godinu dana Komisija je dostavila kandidate za izbor, čini mi se, predsednika sudova gde je jedan od kandidata imao praktično samo jedan glas podrške iz sopstvenog kolektiva i to svoj glas.

Potom, jedna od sudija koja je pretendovala da bude predsednica suda, koja je bila kandidat VSS, bila je, verovali ili ne, pod merama uprave kriminalističke policije pod sumnjom da sarađuje sa licima iz kriminogene sredine i da prima mito. Opet pak, još jedan od kandidata bio je i član glavnog odbora DS, što je ne spojivo sa Ustavom i zakonom.

O privatizaciji sudstva i tužilaštva iz 2009. godine bolje i da ne govori, jer ću onda oduzeti vreme svim preostalim govornicima, ali je to bila zaista strašna stvar koju je Ustavni sud na svu sreću poništio, odnosno poništio je odluku VSS i naložio poreskim obveznicima, praktično građana Republike Srbije, da plate zaista velike odštete.

Ono što je takođe činjenica, a imali smo to priliku i danas da vidimo kada raspravljamo o određenim kandidatima za izbor sudija koji se prvi put biraju na sudijsku funkciju ili pak o kandidatima koji se biraju na mesta predsednika sudova, jeste da mi poslanici praktično najmanje pričamo o samim kandidatima, a što je i suština same rasprave i ove odluke. Onda se logično postavlja pitanje, zašto je to tako? Po mom ličnom mišljenju razlog za to je nedovoljna transparentnost u samom postupku izbora kandidata.

Dakle, da budemo iskreni, sam postupak je javan kako to i nalaže zakon i sam rad VSS je takođe javan, kao i sudska funkcija, i započinje se na taj način tako što se objavljuje oglas u „Službenom glasniku Republike Srbije“, kao i u nekom od medija ko ima pokrivenost na celoj teritoriji Republike Srbije.

Međutim, od momenta dolaska prijave zainteresovanog lica do samog predstavljanja kandidata u Skupštini Republike Srbije mi nemamo praktično nikakve informacije šta se dešava sa tom prijavom. Mi ne znamo ni ko se prijavio, ni ko su zainteresovana lica, koje su im biografije, kakve su njihove kompetencije, veštine i slično, da li su dovoljno dostojni ili nisu.

Danas imamo izbor sudije koji se prvi put bira na sudijsku funkciju u Privrednom sudu u Zaječaru. Ja sada postavljam pitanje, kako građanin ili stanovnik Zaječara može da zna, kao izuzetno zainteresovana strana ili lice, ko se od kandidata, odnosno ko se prijavio kao zainteresovano lice da bude kandidat za predsednika suda? Možda baš taj građanin Zaječara ima određene podatke koje će ukazati na nedostojnost prijavljenog lica da uopšte bude kandidat. Ne zna kako to može da dostavi osim da upravo traži pristup javnoj informaciji.

Čak ni mi kao poslanici, od momenta prijave do samog dolaska te tačke na dnevni red, odnosno izbora kandidata, nemamo uvid u biografije, niti u sve one dokumente koji na najbolji način mogu da prosto predstave određeno lice kao kandidata i eventualno sudiju.

Takođe, da bi zainteresovano lice uopšte moglo da bude kandidat za sudiju, ono mora da ima završen Pravni fakultet, mora da ima položen pravosudni ispit i da ima određeno, naravno, iskustvo, ali i da bude stručan, osposobljen i dostojan te funkcije. Upravo tu stručnost, osposobljenost i dostojnost utvrđuje Komisija Visokog saveta sudstva. To je dobar postupak, nemam ništa lično protiv njega.

Dakle, ta stručnost se utvrđuje tako što se visina prosečne ocene množi sa 10, tako što se godine studija, ukoliko ste završili za četiri godine, boduju sa 100 bodova. Ne govori se ukoliko je neko završio, recimo, fakultet pre roka, da li to zaslužuje neki bod više ili ne, a svakih šest meseci produženog studiranja, duže od četiri godine, umanjuje se za 10 bodova. Samo se ne navodi da li započetih šest meseci ili navršenih šest meseci.

Ono što je praktično problem, jeste upravo ocena praktičnog rada u okviru uslova stručnosti. Komisija Visokog saveta sudstva kandidata može da oceni u dosta širokom rasponu poena ili bodova, od 40 do 100, u zavisnosti isključivo od njihovog mišljenja i toga kako su oni razumeli određeno praktično znanje, odnosno izveštaje radnih organizacija, sudova i drugih lica. Može se, recimo, dogoditi da upravo od tog mišljena Visokog saveta sudstva neko ko je završio fakultet u roku, dakle za četiri ili možda kraće godina, ko ima prosečnu ocenu 10 dobije 40 bodova, iz određenog razloga, a da, recimo, ima veći broj bodova neko ko je studirao 5,5 godina ili ima prosečnu ocenu 7,5, a dobio je od Komisije 100 bodova.

O osposobljenosti i dostojnosti, tu ne vredi ni pričati, tu je sve u rukama Komisije i nema jasnih odrednica i taksativno navedenih stvari kako se zapravo boduje neki kandidat.

Ono što je, takođe, simptomatično i što možda budi nekakvu pažnju, jeste što je većina kandidata koji dođu pred narodne poslanike, a biraju se za sudije koji po prvi put postaju sudije ili pak za predsednike sudova, jeste da dolaze, maltene, isključivo iz redova pravosuđa. Mi smo na sednici odbora, odnosno postavio sam pitanje neformalno i dobio odgovor da je prosto procenat zainteresovanih lica veći, znači lica koja dolaze iz pravosuđa u odnosu na ona lica koja dolaze iz državne uprave ili iz privrede itd. Međutim, sumnjam da je baš u tolikoj meri i procentualno veći.

Smatram da je ovaj način izbora sudija, koji je predviđen zakonima, pravilnicima Visokog saveta sudstva, adekvatan, ali isto tako smatram da mora da bude mnogo transparentniji da bi svako zainteresovano lice moglo da vidi kompletan postupak, od momenta prijave kandidata, do obavljanja razgovora, postignutih ocena na testu, itd.

Pošto ja dolazim iz grada Vršca, a ne iz Zaječara, ja mogu samo da pretpostavim i da vam verujem na reč da ste vi uradili zaista adekvatan posao i da ste izabrali najbolje kandidate. Ako vi kažete da vam verujemo na reč, mi ćemo verovati, nije problem, samo to negde inkorporirajte u neki pravni akt.

Nadam se da ćemo ubuduće i da će prosto na neki način uticati i moj govor na to da se prosto na internet stranici ili na neki drugi način obezbedi upravo ova javnost dostavljenih biografija, svih onih dokumenata koji ukazuju da je neko adekvatan kandidat i da ćemo ubuduće kao narodni poslanici, kada je ova teme na dnevnom redu, pričati isključivo o kandidatima i, naravno, o određenim dnevno-političkim događajima koji su obeležili samo pravosuđe, na koje vi kao Visoki savet sudstva eventualno možete da utičete. Zahvaljujem.

Hvala.
Samo da vas podsetim još jednom da ćemo u 15 časova završiti sa ovom raspravom, onda je pauza do 16 časova. Od 16 do 19 časova su postavljanja poslaničkih pitanja predstavnicima Vlade na čelu sa premijerkom, a nakon toga glasanje o tačkama dnevnog reda.
Za reč se javio Ivan Jovičić.
Izvolite.

Samo kratko.
Uvaženi kolega Baroš, jeste izneli način izbora, odnosno postupak izbora kandidata, ali za pripravnike, a ne za sudije. To nije u nadležnosti Visokog saveta sudstva, već u nadležnosti Ministarstva pravde koje, uz pomoć Pravosudne akademije, testira kandidate i boduje njihov uspeh i godine završetka fakulteta.
Mi ne možemo prilikom izbora ovih kandidata jednostavno da bodujemo godine i dužinu staža. Može da nam služi kao neki dodatni kriterijum i parametar. Tako da, jednostavno imamo pravilnik koji je donet u skladu sa Ustavom i zakonom i po kome se ti kandidati praktično biraju.
Imamo test, na njemu se ocenjuje osposobljenost i stručnost. Imamo i takozvanu dostojnost, koja se pretpostavlja pribavljenim mišljenjem poslodavaca o kvalitetu kandidata, gde se obično u najvećem broju slučajeva radi o sudijskim saradnicima koji jesu najzastupljeniji, što je i normalno, iz dva razloga. Prvo, zato što je zaista veliki broj tih saradnika u sudovima, oni su najzainteresovaniji da budu sudije. Drugo, mi zaista njih u najvećem broju i biramo, jer je to i normalno. Verujte da je oko 80% saradnika, a ostalih lica 20%.
Što se tiče davanja nekih podataka i isticanja takvih podataka na sajtu, to bi bilo pitanje za kolegu Marinovića, da li bi mi kada bi istakli takve podatke na sajt praktično ušli u problem sa ovom zaštitom podataka o ličnosti. To bi jednostavno moglo da bude jako simptomatično, odnosno jako problematično.
Znači, taj pravilnik koji mi imamo, koji je praktično donet, je nešto što mi poštujemo i uvek vodimo računa da sve što uradimo uradimo u skladu sa zakonom. Verujte, za predlog koji ste vi dobili danas, a radi se o koleginici za Zaječar, glasalo se jednoglasno. Znači, tu ulazi i predsednik Odbora za pravosuđe, koji je vaš poslanik, i ministar pravde. Jednostavno, radimo najtransparentnije što možemo. Hvala.

Hvala.
Reč ima Nenad Baroš.
Izvolite.

Uvaženi predsedavajući, javljam se povodom replike ili povodom dodatnog objašnjenja.

Samo da se razumemo da nemam ništa lično protiv kandidatkinje iz Zaječara. Prosto sam naveo primer, da kao neko ko dolazi iz drugog grada nemam informacije i podatke o kojoj se osobi radi, osim iz biografije koju ste nam dostavili, što je, naravno, i dovoljno da se neko izabere.

Kažem, sam ovaj postupak jeste malo problematičan, opet po mom ličnom mišljenju. Možda je to, u pravu ste, pitanje za Poverenika za informacije od javnog značaja. Prosto, da li je moguće dozvoliti da se određeni broj nekih ličnih podataka ili makar biografije, koje sada imamo prilike da vidimo, dozvole da se istaknu na određenom vidljivom mestu zainteresovanoj javnosti?

Opet da ponovim, puna podrška za kandidatkinju iz Zaječara, koju ću apsolutno podržati u danu za glasanje, odnosno danas. Hvala.